Igor Crnogorac

dositeja-stipendija

Фонд за младе таленте Републике Србије Министарства науке, технолошког развоја и иновација, расписао је у петак конкурс за стипендију „Доситеја“ којим је предвиђено стипендирање до 1.116 студената завршне године основних и интегрисаних академских студија и до 500 студената завршне године мастер академских студија.

Кандидати треба да испуњавају следеће услове: да су држављани Републике Србије или да имају статус избеглице, да имају пребивалиште у Републици Србији, односно боравиште, да су у овој школској години уписани у завршну годину основних академских студија, интегрисаних академских студија или мастер академских студија на факултетима и универзитетима чији је оснивач Република Србија, да им је просечна оцена најмање 8,50 у току претходних година студија, да су положили све испите из претходних година студија, да, до датума расписивања Конкурса (22. новембар) нису навршили 25 година живота – за студенте основних академских студија, односно, да нису навршили 27 година живота – за студенте мастер академских студија и студенте интегрисаних академских студија,.

Студенти који добију стипендију и закључе Уговор о стипендирању имају обавезу да, по завршетку студија обаве плаћену стручну праксу у органима јавне управе или институцијама чији је оснивач Република Србија у трајању од минимум три месеца, а максимум девет месеци или да у року од годину дана од дана завршетка студија остваре запослење у Републици Србији у периоду трајања стипендирања, односно у укупном трајању од 10 месеци, након завршетка године студија за коју су добили стипендију.

Рок за пријаву је 22. децембар. Пријаве се подносе електронским путем кроз услугу eTalenti, на Порталу eUprava.

Линк до пријаве, текст конкурса, као и упутства за пријаву налазе се на сајту Фонда: https://fondzamladetalente.gov.rs.

Crvenkapa

На репертоару Дечијег позоришта „Лане“ вечерас је „Црвенкапа“, представа за децу и одрасле, у режији Александра Малетина.

Играју: Касија Пејаков, Мила Марић, Петра Зубанов, Милан Вујић, Александар Круљ и Александар Малетин.

Представа ће се играти од 17 и од 19 сати.

bazar-b

Министарство привреде објавило је Јавни позив за учешће у Програму подршке унапређењу безбедности и квалитета производа и услуга у 2024. години

Циљ овог Програма је унапређење конкурентности, безбедности и квалитета производа и услуга микро, малих и средњих предузећа и предузетника. Овакав вид програма спроводи се по први пут, а предвиђено је да се Програмом субвенционишу следећи трошкови: сертификација производа и други трошкови оцењивања усаглашености производа са захтевима техничких прописа и стандарда, уређење пословања у складу са међународним стандардима система менаџмента (ISO 9001, 14001, 37001, 50001 и други), трошкови акредитације тела за оцењивање усаглашености код Акредитационог тела Србије и набавка српских стандарда.

Суфинансирање у висини од 60 одсто предвиђено је за микро и мала привредна друштва и предузетнике, док је 40 одсто предвиђено за средња привредна друштва. Минимални износ одобрених средстава за рефундацију који један корисник може да оствари за једну или више активности износи сто хиљада, а максимални милион динара

На овај начин Влада Републике Србије има за циљ да подстакне пре свега мала предузећа и предузетнике да сертификују и стандардизују своје производе и услуге и на тај начин брже и лакше обезбеде њихов пласман.

Све додатне информације и услови за учешће у Програму могу се пронаћи на сајтовима Министарства привреде и Развојне агенције Србије. Из Министарства позивају заинтересоване привредне субјекте да, због великог интересовања за ову финансијску подршку, поднесу захтев у што краћем року.

Ради додатне подршке расту привредне активности, Министарство је, за ове намене, из буџета Републике Србије определило 90 милиона динара. Програм ће се реализовати у сарадњи са Развојном агенцијом Србије.

Коришћењем стандарда у производњи и пружању услуга повећава се ефикасност процеса и подиже квалитет услуга, а потврда о успешној примени добија се путем поступка сертификације.

Nakovo,-Orthodox-church

Добротворни концерт за осликавање Храма Светог Кнеза Лазара у Накову биће одржан данас (недеља, 24. новембар), од 18 сати, у биоскопској сали.

У програму ће учествовати Дечији хор „Свети Николај Српски“, КУД „Извор“ и солисткиња Катарина Васиљевић.

Kutija-zelja-(5)

Стотине малишана нестрпљиво је данас, са писмима у рукама, на тек украшеном тргу испред Градске куће, у веселој атмосфери, чекало Деда Мраза који је, са својом Снежном краљицом и патуљцима, ставио „кутију жеља“ испред новогодишње кућице, сликао се с малишанима и свима обећао да ће добити оно што су пожелели, ако су били добри.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

А добри су били сви, међу њима и осмогодишњи Јован Илић.

– Волео бих да имам аутић на батерије. И мислим да ћу га добити јер сам био добар – сигуран је Јован који је на дочек Деда Мраза дошао са мамом и млађим братом.

Јованова другарица из разреда, Леонора Варга, знала је своје писмо напамет.

– Написала сам: Драги Деда Мразе, молим те, ја желим клавир. Још нисам свирала, али научићу када га будем имала – рекла је Леонора.

Доласку Деда Мраза у кочијама и постављању „кутије жеља“ присуствовао је и градоначелник Младен Богдан са сарадницима, који је деци обећао лепа изненађења за Нову годину.

– Ми смо једини град у Србији који има ову лепу акцију, ово је наша најлепша активност у току године, поред беби-пакета и посете првој беби рођеној у новој години – рекао је градоначелник. – Заиста ћемо се потрудити да сваку њихову жељу испунимо јер су сва ова деца била добра, слушала родитеље и заслужила да добију пакетић за Нову годину. Вечерас шаљемо из Кикинде најлепшу слику – слику радости и весеља, а Град ће се и убудуће трудити да наша деца одрастају  безбедно и мирно, а родитељима најбоље услове за њихово одгајање. Ове године изненадићемо дечицу и пакетићи ће бити богатији него ранијих година, али нећемо да откривамо, нека то буде наше изненађење.

У „Кутију жеља“ испред Градске куће писма ће малишани узраста до 10 година, моћи да убаце сваког дана до 22 сата, све до 9. децембра. Поред жеље, у писму треба да буду и имена родитеља и детета, адреса и број телефона. Затим следи отварање писама и припремање пакетића које ће добити баш свако дете које је своју жељу у писму послало Деда Мразу. И уз то, изненађење од свог Града.

С. В. О.

(Фото: Кикиндски портал, Милош Вујић)

srne

Поред изловљавања, ловци имају и дужност да брину о дивљачи, да им обезбеђују храну и воду, одржавају ловишта и ловно-узгојне објекте, а, у овом периоду, изврше и све потребне припреме за зиму.

На 11,5 хиљада хектара о којем брину ловци из Иђоша и Сајана, уједињени у Ловачком удружењу „Старе баре“, у току су изградња и поправка хранилишта, каже Веселин Веселинов, председник Удружења.

– Имамо око 80 хранилишта која морају да буду од природног материјала, а за следећу сезону морамо обезбедити и најмање десетак појилишта, како бисмо били сигурни да дивљач стално има воду током зиме – наводи Веселинов.

Како би се фонд дивљачи сачувао и одржао у доброј кондицији, у зимском периоду важна је правовремена набавка хране за дивљач – кабаста за срнећу и зрнаста за пернату дивљач.

– Морамо имати довољно хране све до пролећа, односно до периода године када крену инсекти, тек тада престаје прехрана. Само за фазанску дивљач годишње изнесемо око 20 тона хране. Фазанске пилиће купујемо и пуштамо у ловишта. Сарађујемо са ресорним покрајинским секретаријатом, и ове године, у ту сврху, добили смо 400 хиљада динара – напомиње Веселинов.

У ловишту и даље постоји проблем опадања броја јединки и то из неколико разлога.

– Велику штету наносе шакали који уништавају и одрасле и мање пернате врсте, као и срнећу дивљач. На опадање популације дивљачи велики утицај има и интензивна пољопривредна производња са огромном механизацијом. Трећи проблем је суша.

Колико је стање озбиљно, показује и податак да је активна срнећа дивљач, са 650, опала на само 500 јединки. Јако је лош и прираштај зечева, подмлатка је све мање; зечице се коте два до три пута годишње и имају три до пет младунаца, наводи Веселинов и додаје да Ловачко удружење, упркос томе што имају чак 83 активна и посвећена члана, опстаје само захваљујући ловном туризму.

– На одстрел фазана долазе странци, углавном Малтежани и Италијани. У овој туристичкој ловној сезони било их је двадесетак и за њих је лов завршен – каже Веселинов. – Наши чланови лове само фазане и то до половине јануара. Ловили смо и зечеве, али смо престали јер смо добили резултате по којима је њихово бројно стање у опадању.

За цело ловиште задужен је и један ловочувар, а у Ловачком удружењу забринути су, кажу, и због опадања чланства. У Иђошу и Сајану има и мање становника, па је, каже Веселинов, и број чланова овог ловачког удружења све мањи.

С. В. О.

Kutija-zelja-(8)-(1)

„Кутију жеља“ Деда Мраз ће, са Снежном краљицом и помоћницима, донети данас (субота, 23. новембар), у 17 сати, у кућицу испред Градске куће.

Писма са новогодишњим жељама могу да убаце деца од једне до 10 година. Потребно је читко написати име и презиме детета, колико има година, тачну адресу и број телефона родитеља или старатеља, и најважније – жељу.

Значај и лепота даривања циљ је традиционалне акције коју на овакав начин организује само наш град, већ 12 година. Жеља је да се за Нову годину обрадују сви малишани. Претходних година стигло је око 6.000 писама. Град и донатори заједнички ће обезбедити поклоне који ће улепшати деци празнике.

muzej-sovembar

Манифестацији Туристичке организације која се одржава у месецу у којем мале ушаре стижу у највеће урбано зимовалиште на свету, прикључио се, и ове године, Народни музеј, где се одржавају истраживачке и ликовне радионице. Отворене су за децу и породице сваког дана, од 13 до 16 сати, осим недељом и понедељком, када је Музеј затворен за посетиоце.

У међувремену, у свим основним школама на територији града и у свим огранцима Народне библиотеке „Јован Поповић“, за основце и предшколце одржана су предавања и “Совембарски читањци”, а проглашени су и најбољи дечији ликовни и литерарни радови на конкурсу Туристичке организације.

Централни програм у граду заказан је за петак, 29. новембар, када ће, у сали „Партизана“, од 10 до 16 сати, своје радове на ову тему представити ученици основних и средњих школа.

„Свет сова ушара“, квиз знања, биће одржан у Културном центру од 10 сати, а пола сата касније и догађај који се највише ишчекује – “Сова патрола – путем станишта сова ушара” – прво бројање сова уз помоћ чланова Друштва за заштиту птица Србије.

С. В. О.

Monografija-poveqa-Distikta-(8)

Капитална монографија „Повеље Великокикиндског привилегованог дистрикта“ представљена је вечерас у свечаној сали Музеја, чиме је Историјски архив заокружио програме поводом јубилеја, 250 година од оснивања Дистрикта, рекао је в. д. директор, историчар Срђан Сивчев.

– Програме смо започели научним скупом, али смо, у претходном периоду,  укључивали ученике који су код нас у радионицама израђивали копије грбова места која су припадала Дистрикту и на тај начин се упознавали са овим делом наше историје – рекао је Сивчев. – Ово дело не базира се стриктно на историографији, потрудили смо се да представимо повеље, укупно их има пет, које се односе и на Дистрикт, тако и на сам град. Сада су се, први пут, све нашле на једном месту, са упоредним преводима на модеран српски језик и са кратким објашњењима. Дело је капитално због габарита и квалитета, као и због обиља фотографија и информација, и драго ми је што можемо да га понудимо свим грађанима и истраживачима.

Поред Сивчева, Монографију потписују и Драган Белеслић и Владимир Дудић из кикиндског архива. Рецензент, др Борис Булатовић из Архива Војводине, такође ангажован и на Институту за словенску филологију универзитета у Вроцлаву, истакао је да је постојање привилегија које су Срби имали у Хабсбуршкој монархији, као изузетна чињеница, готово потпуно непознато широј јавности.

– Постојање Великокикиндског привилегованог дистрикта је, само на први поглед, податак из локалне историје и потпуно је нерасветљен у јавној културној и политичкој свести код Срба. Ово је једна од тема од изузетног националног значаја јер је подручје Дистрикта, у времену у којем је постојао, уз Потиски крунски дистрикт, био једини простор у Европи који су насељавали Срби, а који је имао некакав вид аутономног статуса у политичком, економском, културном и верском смислу. Оно што делује као маргинално и локално, заправо је важна тема за целокупни српски културни простор – навео је др Булатовић. – Никада се, на једном месту, нису нашле све повеље које се односе и на Дистрикт и на Велику Кикинду. Често се овакви подухвати заврше скромном публикацијом која нема значајан ефекат ни у научној ни у културној јавности, тако да је важно и то да Монографија буде овако капитално дело.

Издавач монографије „Повеље Великокикиндског привилегованог дистрикта“ је Историјски архив, а њено објављивање помогли су Град Кикинда, организација „Српски лоби”, и донатори, Петер Вишњеи и Бојан Пањевић.

С. В. О.

 

Fejes-Klara-(2)

У дечијој драмској групи „Спадала“ („Gézengúzok“), јединој на мађарском језику у граду, у току су пробе нове представе за децу „Микулаш“. Глумцима, ђацима Основне школе „Фејеш Клара“ сцену, већ 12 година, уступа Културно-уметничко друштво „Еђшег“.

– Драмска секција је основана поводом 200 година постојања наше школе. Заправо смо обновили њен рад и тада смо направили прву представу за Дан школе, „Ромеа и Јулију“, коју су потписали глумац и редитељ Јанош Тот и наставница Тинда Пакши која ме је и увела у рад секције – каже Виолета Момић, наставница мађарског језика.

Драмска група старијих основаца припрема пригодне програме, кратке представе, учествује у тематским приредбама „Еђшега“, изводи и монодраме и рецитаторске наступе. Ових дана, са текстовима у рукама, дочекалo нас је петоро несташних Крампуса који, по предању, стижу пре Микулаша.

Један од њих, Давид Тот, ученик је осмог разреда ОШ „Фејеш Клара“

– Мислим да ће ово бити добра и смешна представа за децу. Интересантно ми је и волим да глумим. Овде се јако лепо дружимо – каже Давид.

Виола Чемере глуми већ четири године и такође је завршни разред.

– Играла сам, до сада, у четири представе – каже. – На сцени сам се ослободила и мислим да ће ми то бити корисно. Сада очекујемо млађе глумце да се прикључе јер ћемо ми следеће године бити средњошколци. Позивамо их да дођу, oвде је јако забавно.

Искуство у глуми има и Мате Комарек који је и успешан рецитатор.

– Рецитујем од другог разреда и до сада сам неколико пута наступао и на републичким такмичењима. Освојио сам и три специјалне награде за улоге у представама. Волим да глумим, док сам на сцени осећам се слободније – објашњава Мате и додаје да ће уписати информатику али да се нада да ће успети и да настави своју рецитаторску и глумачку каријеру.

Поред логистичке подршке, из „Еђшега“, „Спадала“ увек добијају и асистенцију редитеља и глумца Шандора Кираља.

– Волим да радим са њима, то ми је вентил за душу. Често дођу стидљиви и без искуства и помажем им да заволе позориште и да уживају у њему. Овде, такође, много науче о мађарској култури и књижевности. С друге стране, стичу самопоуздање – наводи Кираљ. – Зато их увек позивам све, не морају да глуме, могу и на други начин да допринесу у припреми представе. Често се осмеле и стану на сцену или пожеле да помогну, што је подједнако важно у позоришту.

Млади глумци групе „Спадала“ до сада су урадили 10 представа.

– После премијере за родитеље, редовно стижемо до војвођанске позоришне смотре ученика у Фекетићу на којој смо, до сада, са два друга и једним трећим местом, били веома успешни. Ове године надамо се и злату са инсценацијом новела мађарског писца Фриђеша Каринтија, коју ускоро почињемо да радимо – каже Виолета Момић.

Многи таленти из „Спадала“ бивају регрутовани у ансамбл групе „Јожеф Атила“  КУД „Еђшег“. Премијера представе коју управо припремају заказана је за 6. децембар, када ће деца, традиционално, добити поклоне од Микулаша.

С. В. О.