Igor Crnogorac

бициклиста

Министарство унутрашњих послова апеловало је на возаче да буду пажљивији према бициклистима и да поштују прописе, али и на бициклисте да буду пажљиви и користе прописана светла.

У објави на Инстаграму МУП је навео да је у новембру у саобраћају живот изгубило петоро бициклиста и да су сви били старији од 60 година, као и да су већину несрећа са настрадалим бициклистима изазвали возачи моторних возила.

Због тога је МУП позвао возаче моторних возила да поштују прописе, буду пажљиви према бициклистима, смање брзину и држе безбедно одстојање, посебно ноћу и у условима смањене видљивости.

Такође и бициклисти се подсећају да ноћу користе прописана светла.

“Видљивост значи безбедност! Један тренутак непажње може уништити нечији живот. Поштујмо једни друге у саобраћају и сачувајмо животе”, наводи се у објави МУП-а.

(Извор: РТВ)

Арандјелловдан-Мокрин-(6)

У највећем селу на територији града данас су имали два повода за славље. Мокринчани су Сабор Светог Архангела Михаила, славу храма и Месне заједнице, обележили службом у цркви, резањем славског колача и доделом признања Месне заједнице.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Програм прославе почео је у Храму Сабора Светих Архангела, у којем је, пред великим бројем верника, Свету литургију служио митрополит банатски Никанор са свештенством.

У просторијама Месне заједнице обављен је чин резања славског колача приликом којег је досадашњи кум славе, Дејан Пудар, заменик градоначелника, такође задужен за месне заједнице у локалној самоуправи, предао кумство Марку Ракину, в. д. директору СЦ „Језеро“.

– Била ми је изузетна част да будем кум Месној заједници и свим мештанима – рекао је Пудар. – Сматрам се Мокринчанином јер су одавде мој отац и деда. Трудимо се да подједнако водимо рачуна о свим селима, али Мокрин има посебно место у мом срцу.

Нови кум Месне заједнице, такође Мокринчанин, захвалио се на привилегији да кумство преузме управо од Дејана Пудара.

– Овде сам рођен и одрастао и зато имам још већу обавезу да се залажем за Мокринчане и да, са саветом Месне заједнице, допринесем бољитку села – навео је Ракин.

Градоначелник Младен Богдан честитао је славу свим мештанима и истакао да ће локална самоуправа увек уважавати њихове потребе.

– Мокрин је место са богатом историјом и многим знаменитим личностима које су потекле одавде и прославиле га. Ослушкујемо потребе мештана и трудимо се да испунимо њихове захтеве на најбољи начин – рекао је Богдан. – Наша жеља, као локалне самоуправе, јесте да село напредује, да се обезбеди чиста вода и уреде тротоари, као и центар места, све на шта нам Мокринчани указују.

Прослава је настављена, такође традиционалном, доделом признања Месне заједнице свима који су Мокринчане учинили поноснима. Плакете је, у сали Дома омладине, уручио председник Савета, Горан Ристић.

– Плакете, као знак захвалности, и овога пута, додељујемо појединцима, донаторима, успешним људима у селу. Заслужили су их Добровољно ватрогасно друштво, чије су се три екипе пласирале на републичко такмичење, затим Паја Ж. Ђорђевић и Бранко Кнежевић, који су пореклом из Мокрина и који су помогли да наш храм добије нови крст. Посебну пажњу посветили смо младим спортистима који се такмиче на највишим нивоима – казао је Ристић.

Награде свог села за изузетне доприносе у спорту добили су: Жељана Радаковић, Дудо Ковачић, Ђорђе Ивановић, Немања Белош, Ненад Маленчић и Стефан Арђелан.

На свечаности уручења наступили су чланови КУД „Мокрин“, а затим је прослава настављена уз поруку да ће ово место и убудуће служити на част Мокринчанима и свим становницима града.

Архандјел-Михаило

Православни верници данас обележавају Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских сила бестелесних, познатији као Аранђеловдан.

Када се Луцифер побунио против Бога, и почео да окупља своју војску, Михаило је био први који је стао против Луцифера и рекао: „Ко је као Бог?”, потом је уследио „Небески рат”, између анђела, предвођеним Михаилом, и демонима, предвођеним Луцифером. У овом рату победу су однели анђели, а ђаволи су протерани у вечни пакао.

Арханђел Михаило сматра се чуварем православне вере и борцем против верске јереси. Поштује се као исцелитељ, борац и ратник, чија се помоћ призива и под чију се заштиту стављају народи и земље.

Михаило се јављао на местима на којима и Богородица, тако да представља небеску силу и заштиту на земљи.

У неким крајевима Србије слави се и као заштитник сточара јер се верује да само он може отерати вукове. Многа су народна веровања ο овом анђелу. Кажу да он обилази све болеснике и ако стане код ногу – није добро, а ако је код главе – болесник ће оздравити. Сматра се да долази и узима људске душе, кад је коме куцнуо час.

Верује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака како би невернике усмерио на прави пут, а невољницима помогао. Аранђеловдан је једна од најчешћих српских слава.

сијалица-велика

Због радова на мрежи, из Електродистрибуције, за понедељак, 25. новембар, најављују искључења струје за део потрошача у Кикинди.

Од 8.30 до 9.30 у улицама:

– Лазе Костића, у делу од Кумановске до Албертове

– Албертова, од Лазе Костића до Жарка Зрењанина.

Од 10 до 11 сати, у улицама:

– Србобранска, од кућног броја 122 до кућног броја 150.

Од 11.30 до 12.30 у улицама:

– Милоша Црњанског, од Кумановске до Албертове

– Албертова, од Жарка Зрењанина до Милоша Црњанског.

музицка-совембар

Ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ ће у четвртак, 21. новембра, одржати „Концерт под маскама“. Програм је заказан у оквиру манифестације „Совембар“ Туристичке организације града.

У сали Народног музеја концерт почиње у 18 сати.

(Фото: Фејсбук страница ОМШ “Слободан Малбашки”)

Дан-ослободјена-Први-св-рат-(1)

Годишњица ослобођења у Великом рату обележена је данас уз подсећање да је то, уједно, било и остварење вековних тежњи о уједињењу Срба на овим просторима.

– Тог дана, 20. новембра 1918. године Српска војска је, први пут у историји, ушла у град, на одушевљење Срба који су овде живели јер је то значило слободу која је и коначно установљена када се Кикинда присајединила Србији. Вековни сан остварен је мученичком борбом наших јунака који су показали велико умеће, храбру војну доктрину, пркос, инат, страдање, а са друге стране велики патриотизам, и положили огромну жртву за своје породице и своју земљу, да бисмо ми данас живели слободно. То је тековина коју треба да чувамо, што је и политика председника Александра Вучића и Владе Србије – самостална, независна, неутрална Србија која чува своје интересе и жели мир јер ми смо највише осетили сва страдања током 20. века – истакао је градоначелник Младен Богдан на комеморативном скупу у холу Градске куће.

Градоначелник Богдан и председник Скупштине града, Душан Попесков, положили су, затим, венац на спомен-плочу пуковнику Драгутину Ристићу, команданту пешадијског Гвозденог пука „Књаз Михаило“ који је ушао у Кикинду на овај дан и, са балкона Градске куће, поручио народу да је стигла слобода.

Скупу су присуствовали и Драгиша Михајловић, начелник Градске управе, Жељко Раду, члан Градског већа и представници Војске Србије и борачких организација.

– Поносни смо на наше претке који су се борили за нашу слободу, на Гвоздени пук који је дао жртву приликом ослобађања Кикинде и на пуковника Ристића. Поносни смо на српски народ који никада није водио освајачке, него само ослободилачке ратове – навео је Попесков.

У наставку обележавања овог значајног историјског датума, традиционално су положени венци и на спомен-костурницу на Железничком гробљу која је подигнута за 184 преминула током Првог светског рата, међу којима су била 64 Србина, 62 руска војника и 21 Румун; лекари, просветни радници, генерали, научници који су за време рата пронашли уточиште у Кикинди.

Претходница српске војске, на челу са капетаном Гудовићем, у град је ушла 18. новембра, а два дана касније пуковник Ристић је преузео власт у Кикинди. Нишком декларацијом, 1. децембра, Срби су прикључени матици.

Током првог светског рата Србија је, према проценама, изгубила између 1,1 и 1,3 милиона становника, око 60 одсто мушке популације.

С. В. О.

гусле-10

Акапела концерт певачких група АДЗНМ „Гусле“ биће одржан у петак, 22. новембра, од 20.30, у свечаној сали Народног музеја.

Наступиће четири певачке групе домаћина и чланови певачке групе КУД-а “Коло” из Арада.

ВСССОВ-радови-(2)

У Високој школи струковних студија за образовање васпитача уредили су и реновирали простор средствима добијеним за текуће одржавање на конкурсу Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

– Замењена је столарија у приземљу и на првом спрату, у делу који припада нашој школи – каже директорка др Ангела Месарош Живков. – Уз то су урађени и подови, хобловани су паркети, замењени ламинати, окречено је и замењено је осветљење у свим просторијама Школе. Сви радови завршени су у току летњег распуста.

Захваљујући предузимљивости управе Школе, студенти су нову школску годину започели у светлом и потпуно обновљеном простору. У радове је уложено 10 милиона динара.

У Високој школи већ имају план за наредну годину. По речима директорке, у припреми је документација за конкурисање код истог министарства, како би се реконструисало комплетно двориште. Ово ће бити урађено у сарадњи са двема школама са којима га заједно користе – Средњом стручном школом „Милош Црњански“ и Техничком школом „Михајло Пупин“.

С. В. О.

Пистало-(7)

Дводневни програм прославе Дана Народне библиотеке „Јован Поповић“ заокружило је вече награђиваног књижевника Владимира Пиштала, управника Народне библиотеке Србије са којим је гостовао и директор издавачке куће „Агора“ и директор Културног центра Војводине „Милош Црњански“, Ненад Шапоња.

Владимир Пиштало, писац, професор, колумниста, правник по струци, објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Кикиндској публици представио је своје најновије дело, књигу „Песма о три света“.

– Ово је женски роман, писан је у првом лицу једнине, прича је једна жена. И то је, такође једна Хајдегерова идеја, да је човек бачен у свет. Као ликови Густава Клинта који, сви, као да су морске траве ношене водом јер човек није богзна какав субјект у животу, него му се ствари дешавају. И то се сигурно дешава мојој јунакињи у једном свету који је тек почео да се повезује у 17. и 18. веку. И у том, таквом свету, једна жена јако много путује, наиме, она је као Одисеј, нема улогу жене, што би била Пенелопа која седи код куће и чека. Одлази свуда и прича занимљиву причу у свету у којем живи. То је свет учитеља и господара, значи неко господари тобом и учи те како би требало да живиш, а мислим да је, у извесном смислу, то и сада тачно. Такође, то је време у којем почиње масовна производња шећера на којој су заснована многа велика богатства, нарочито у Енглеској; била су базирана на Карипским острвима и на робовској радној снази. Иако нема лепог начина да се буде роб, оно што се тада дешавало, чак и у поређењу са грчким и римским робовима, било је катастрофално. Куповани су људи из Африке, а идеја је била да роба убије рад. Његов животни век је био пет или шест година, онда би умро, а били су довољно јефтини да може да се купи нов. И то је илустрација борбе свега са свима којој присуствује Озана Болица, моја главна јунакиња – испричао је Пиштало.

Антиколонијални роман, прича о жени, човеку избаченом у живот, у постојање, у роману „Песма о три света“ даје, односно враћа глас жени, истакао је писац. Књига је прошле године добила признања „Бескрајни плави круг“ и „Др Шпиро Матијевић“.

Владимир Пиштало је, у последњој деценији прошлог века био ангажован као предавач америчке, руске и светске историје на два универзитета у Сједињеним америчким државама. Његова најпознатија дела су: „Сунце међу маскама: писма Андрићу“, „Миленијум у Београду“ и „Венеција“, и она се преводе, или су већ преведена, на више светских језика.

Добитник је многобројних признања, а незабележен успех постигао је његов роман „Тесла, портрет међу маскама“ који се састоји из три дела. После НИН-ове награде и Награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу, ушао је у читанке за основну школу и гимназију, објављен је у читавом региону, а у САД је доживео три издања, као 11. превод овог дела на неки од страних језика.

С. В. О.

 

Тодориц-и-Дивјак-Цопy

Четири талентоване девојчице из нашег града, сестре Хана и Петра Тодорић и близнакиње Ана и Милица Дивјак, наступиле су на Међународном музичком фестивалу за децу „Шкољкице у плавом“, одржаном у Новом Саду, и још једном нас обрадовале наградама – свака од њих вратила се са једним од победничких пехара.

На овом престижном музичком такмичењу за децу певаче које је ове године имало 18. издање, имале су јаку конкуренцију од 25 учесника из 11 земаља: Литваније, Украјине, Велике Британије, Русије, Мађарске, Бугарске, Црне Горе, Хрватске, Словеније, БиХ и из Србије.

Сестре Тодорић, тринаестогодишња Хана и дванаестогодишња Петра, већ су нас навикле на успехе. Хана је освојила друго место са песмом „Ковач среће“ за коју је текст написао песник Тоде Николетић, док је Ладо Леш аутор музике и аранжмана. У својој категорији Петра је награђена трећим местом за извођење песме „Пријатељство“ – музику и текст написала је Светлана Цеца Милић, док је Арпад Балаж потписао аранжман.

– Било је сјајно, оне воле „Шкољкице“, радовале су се дружењу, пре свега. То је прави фестивал за мале звезде, имале су професионалног фризера и шминкера. Стекле су још нових пријатеља, то је непроцењиво – каже мама Биљана.

Седмогодишње Милица и Ана Дивјак, такође већ имају фестивалска искуства и награде, и нове другаре из читаве Европе.

– Обе певају већ две године и наступају на фестивалима – прича њихова мама Смиљана. – На „Шкољкицама“ су уживале, то је сјајно искуство за децу. Фестивал траје два дана и деца се упознају и друже, што је за њих и најважније.

Милица је на „Шкољкицама“ извела песму „Јој, оде зубић мој“ и освојила друго место, док је Ана, са песмом „Ана банана“ била трећа у својој категорији. Песме су потписали Светлана Цеца Милић, Тоде Николетић и Ладо Леш.

Ове изузетне и талентоване девојчице чланице су Дечијег хора „Чуперак“ који води Светлана Цеца Милић. За њихов стајлинг задужене су маме, а њима само преостаје да, као и до сада, сакупљају награде које се већ тешко броје и да уживају у ономе што највише воле – у музици и дружењу.

С. В. О.

(Фото: Фејсбук „Литтле Схеллс“)