Izuzetnu priliku imali su Kikinđani da prisustvuju predstavljanju „Sabranih spisa” (I-XIV) akademika Danila N. Baste. Impresivnu zbirku, nastalu u toku njegove čitave profesionalne karijere, priredio je i uredio profesor dr Jovica Trkulja koji je, takođe, gostovao večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“.

Danilo Basta, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, rođen je u Zrenjaninu. Osnovne i magistarske studije završio je na Pravnom fakultetu u Beogradu, da bi, zatim, doktorirao filozofske nauke na beogradskom Filozofskom fakultetu. Sa nemačkog je preveo mnoštvo filozofskih i naučnih dela. Radio je kao redovni profesor na Pravnom fakultetu, ali su njegovi filozofski spisi: članci o Kantu, Fihteu, Slobodanu Jovanoviću i o njegovom profesoru i mentoru Mihailu Đuriću, zatim o pravu, utopiji, pravdi, slobodi, hermeneutici, filozofski tekstovi „Samopoštovanje i puzavost“, spisi sabrani u „Mrvice sa filozofske trpeze“ i, najzad, četiri knjige o značajnom i, zbog svog nacionalsocijalističkog opredeljenja, kontroverznom nemačkom filozofu Hajdegeru – „Nad prepiskom Martina Hajdegera“ u dva toma, „Crne sveske i Hajdegerov antisemitizam“ i „Čarobni breg filozofije“, sabrani u 14 knjiga, morali da budu objavljeni, smatra prof. dr Jovica Trkulja. Izdavač ovog izvanrednog dela je beogradski „Dosije“.

– Iako akademik Basta već godinama odbija da se pojavljuje u javnosti, pristao je da dođe u Kikindu. S jedne strane zbog naše kolegijalne saradnje i jer ga za ovaj grad vezuju najlepše uspomene. Dolazio je tri puta, poslednji put 2001. godine, kada je predstavljena knjiga njegovog duhovnog oca, profesora Mihaila Đurića, „O potrebi filozofije danas“, što je bio događaj za pamćenje. Drugi povod su „Sabrani spisi“ u koje je uložio gotovo ceo život, u njima je njegova celokupna intelektualna biografija. Čini mi se, posle ove večeri, da smo zainteresovali građane Kikinde i živim u nadi da će oni te knjige, koje se nalaze u Narodnoj  biblioteci, u što skorije vreme uzeti u ruke i uveriti se u ono o čemu smo večeras govorili – rekao je prof. dr Trkulja.

Interesovanje prisutnih, pored detalja iz Hajdegerovog života, izazvala je i knjiga „O samopoštovanju i puzavosti“.

– Filozofija može da bude samo od posredne pomoći, ukoliko se ljudi upoznaju sa značajnim misliocima, pre svega ako se upoznaju sa Kantom i sa njegovom etikom jer se njena suština ogleda u kategoričkom imperativu, moralnom zakonu, afirmaciji čovekove slobode, ali i u tome da čovek poštuje ne samo druge nego i samoga sebe. Ne možemo ni druge poštovati na istinski način ukoliko ne poštujemo sami sebe, niti oni nas mogu poštovati ukoliko mi sebe ne poštujemo.  To je uzajaman, vrlo značajan odnos. Nažalost, čini mi se da mentalitet puzavosti preovlađuje i kod običnog čoveka, ali i na drugim ravnima ljudskog društva. Preterana poniznost protivna je onome što je Kant očekivao od čoveka kao slobodnog bića jer, sloboda mu nije poklonjena, nije mu odnekud data, nego mu je, kao čoveku, zadata, i samo onaj ko je svestan svoje slobode kao zadatka da bude slobodan, taj može da poštuje sebe i nije puzav prema drugima. Puzavost je neljudska stvar. Čovek je dvonožac koji uspravno stoji i uspravno hoda – rekao je akademik Basta.

Govoreći o definicijama filozofije, mada napominje da se ona ne može definisati, naveo je Novalisovu misao da je filozofija tuga za zavičajem, nagon da se stalno bude kod kuće, kao i Sokratov stav izrečen kroz Platona, da je filozofija priprema za smrt. Kako kaže, sam bi se opredelio za poetičniju, Novalisovu misao.

– On je smatrao da je filozofija u vezi sa zavičajem, sa težnjom čovekovom ka zavičajnošću. Nažalost, mi živimo u svetu u kojem preovlađuje bezzavičajnost, istinskog zavičaja više nema. Čovek je postao nomad ovog sveta, kao turista luta od jedne do druge destinacije, nigde nema istinskog uporišta, i zavičaj, u pravom smislu reči, ne može danas ni da postoji jer ne postoji u svojoj autentičnosti, u svojoj prvobitnosti, priroda je narušena, ambijent je narušen. Ja sam sad prošao kroz svoj rodni Zrenjanin i video sam da je drukčiji nego što je bio kad sam bio dečak, ne mogu ga shvatiti kao svoj zavičajni grad u tom autentičnom smislu reči, iako to jeste moj zavičaj u prenesenom smislu, tu sam rođen – navodi Danilo Basta. – Istinska zavičajnost danas je iluzija. Globalizam i prenaglašeni kosmopolitizam dominiraju. Davno je izgubljen grčki Polis. Grci su u Atini bili u svom zavičaju, u svojoj ljudskoj zajednici, mi to nemamo, niti možemo da imamo.

Razlog su istorijski procesi, dodaje, protiv kojih je pojedinac nemoćan.

– Međutim, uvek smo krivi za nešto, neizbežno je tako, niko ne može da se smatra nedužnim u ovome svetu. Ako je negde velika nevolja, ako negde stradaju deca, kao što znamo da stradaju, u nekom smislu smo svi odgovorni i krivi. Onaj ko to ne oseti, on je izvan sfere ljudskosti. Sve je povezano, mi nismo izolovane monade, Lajbnicovim jezikom rečeno, nismo ostrvljeni i sami, nego pripadamo zajednici, ljudskom rodu, i moramo da delimo zajedničku sudbinu i da ne budemo indiferentni prema nevoljama i nesrećama u ovome svetu. Na kraju krajeva, i sami smo, i individualno i kolektivno, ne tako davno, bili tome, na najstrašniji mogući način izloženi – zaključio je akademik Basta.

Izlaganje autora brojna publika u Biblioteci pomno je pratila i uključivala se sa pitanjima i konstatacijama na književnom predstavljanju koje će ostati događaj za pamćenje i razmišljanje.

S. V. O.