Писац из Кикинде, Срђан В. Тешин, добитник је престижне „Андрићеве награде“ за 2023. годину, за збирку приповедака „Црна Анђелија и друге зверске приче“, у издању београдског „Архипелага“. На конкурс Задужбине Иве Андрића ове године пристигло је 40 наслова.
„Збирку приповедака Срђана В. Тешина издваја сигурност реченице, изграђеност стила и композициона целовитост. Тематско и стилско јединство Тешинове књиге произилази из аутентичног односа према зооморфној проблематици, која писца уводи у плодан интертекстуални и интермедијални дијалог. Хронотоп Баната у збирци заузима средишње место, а своју упечатљивост дугује споју локалног и универзалног, интимног и општељудског, свакодневног и митског, актуелног и свевременог. Тешинов приповедни поступак одликују суптилна меланхолија, продорна иронија, психолошка изнијансираност и наративна динамичност, које творе заокружен и компактан приповедни свет“, образложење је жирија који су чинили др Бранко Вранеш (председник), др Мина Ђурић и др Марко Аврамовић, и чланови сарадници, др Андреја Марић и мр Александар Ћуковић.
Срђан В. Тешин рођен је у Мокрину и до сада је написао двадесетак прозних збирки, романа и збирки прича за децу. Његове „Мокринске хронике“ биле су у најужем избору за НИН-ову награду, за синопсис романа „Куварове клетве и друге гадости“ добио је Награду „Борислав Пекић“, Награду Друштва књижевника Војводине за књигу године заслужио је за књигу „Испод црте“.
За књигу „Лука каже“ добитник је два признања: Награде „Малени цвет” Града Ниша за књижевност за децу и младе, и Плакете „Сима Цуцић“ Банатског културног центра из Новог Милошева. Такође је добитник Медаље културе за мултикултуралност и интеркултуралност Културног центра Војводине.
Кратке приче и романи превођени су му на енглески, француски, немачки, пољски, чешки, македонски, мађарски, словеначки и албански језик.
Награда која носи име нашег нобеловца једна је од најугледнијих књижевних награда у нас. Неки од добитника су Драгослав Михајловић, Александар Тишма, Давид Албахари, Данило Киш. Признање се додељује сваке године за најбољу збирку прича или приповетку објављену током једне календарске године.
Срђану В. Тешину награда ће бити уручена на свечаности у Задужбини Иве Андрића у Београду, 10. октобра, на дан рођења великог писца.
С. В. О.
(Фото: Имре Сабо, “Архипелаг”)
– Теме су из области друштва, политике, културе, спорта, економије, привреде, из историје Кикинде и насељених места града, као и из општина Чока и Нови Кнежевац – рекао је Сивчев. – Веома смо поносни на овај јубилеј, часопис је драгуљ Историјског архива и жеља нам је да, следеће године, добијемо категоризацију научног часописа и да стално проширујемо круг сарадника.
Сивчев додаје да је специфичност сада и у томе што су аутори млади и пишу стилом прихватљивијим за ширу публику, а радови могу да се читају као романи.
За овај број писало је 14 аутора, а од првог издања, “Аттендите” је публиковао више од 200 радова чак 89 сарадника.
– Инспирисан сам био књигом „Историја Јевреја у Великој Кикинди“ чији је један од аутора Срђан Сивчев. Истражио сам мало више, и тражио старије изворе јер сам хтео да дођем до зачетака јеврејске заједнице у граду – каже Белеслић. – Због њихових страдања у Другом светском рату, намера ми је била да од заборава отргнем ту тему и да, у мултикултурној средини, истакнем тај период толеранције.
Представљању часописа присуствовао је велики број публике и аутора. “Аттендите” може да се купи у Историјском архиву, по цени од 500 динара.
– Имамо јако мали одзив, иако је ХПВ инфекција веома распрострањена – рекла је др Ружица Цветићанин, епидемиолог у ЗЗЈЗ. – Већина људи се, у току живота, пре или касније, сретне са ХПВ вирусом, неки се излече, прођу са благим последицама, а код неких, посебно перзистентних инфекција, то може да прогредира у малигне промене, најчешће у карцином грлића материце, пениса, вулве ануса и орофарингеалне регије. Зато апелујемо на све да дођу са својом децом код изабраног лекара, како би извршили имунизацију.
Бесплатна имунизација односи се на девојчице и дечаке од 9 до 19 година. У читавом Севернобанатском округу, од када је започета вакцинација, 2022, до средине ове године, вакцинисано је само 6,7 одсто наведене узрасне категорије, односно 5,6 одсто на територији града. У Округу је дато укупно 1.576 доза, навела је др Цветићанин.
– То значи да вакцина даје добар имунитет. Она штити од девет најчешћих онкогених сојева, оних типова ХПВ који изазивају карциноме гениталија и уста и усне дупље. Препорука је да се деци до 15 година даје у две дозе, са размаком од шест месеци, а старијима од 15 година у три дозе, у периоду од осам месеци – рекла је др Грујић. – Вакцина има мало нежељених ефеката, најчешће благих: црвенило на месту убода, повишену температуру, грозницу и малаксалост, они су и једини забележени. Контраиндикације за давање вакцине су акутно обољење, као и за све друге вакцине, и алергија на кваснице.
Др Грујић је додала да се хумани папилома вирус преноси искључиво са човека на човека и то директним контактом. Најбоље је да се вакцина прими пре ступања у сексуални однос, посебна препорука је да то буде до 26 године, али се сматра да треба да се вакцинишу и старији, приликом промене партнера.
Акција бесплатне вакцинације против ХПВ инфекције почиње идуће седмице и биће стална. Вакцина се добија у Школском диспанзеру, у делу за превенцију болести, без заказивања, од понедељка до петка, од 12 до 18 сати.
Аутор квиза, познати и награђивани кикиндски енигмата, Славко Бован, каже да се Енигматски клуб увек одазива позивима из школа да припреми квизове за ђаке.
– Деца знају више него што сам очекивао. С лакоћом су одговарала и на тежа питања, мало су ме и изненадили – рекао је Бован.
Последњег дана тродневне манифестације за основце се одржавају сликарска, поетско-еколошка радионица и представа, а програм се завршава изложбом и разговором о Чика Јовиним песмама у Народној библиотеци од 15 сати.
„Ритам Европе“ у Кикинду су довеле Ена Гогић, Ена Шошић, Ива Племић и Милана Рајков, победом на прошлогодишњем такмичењу у Зрењанину. Ове године представиће нас Јован Божин, студент на Факултету савремених уметности у Београду са песмом Жељка Јоксимовића „Није љубав ствар“ и уз њега ће наступити плесачица Дуња Шкапик. Они су, одлуком жреба, добили редни број 13.
Поред организатора и представника локалних самоуправа из којих долазе такмичари, извлачењу редних бројева присуствовали су извршни директори „Ритма Европе“, Давид Макевић и Игор Карадаревић, и градоначелник Никола Лукач.
– На жребању су се окупили представници градова из целе Србије и зато је ово још једна промоција Кикинде – рекао је Игор Карадаревић, директор програма „Ритам Европе“. – Такмичари обично желе да наступе у последњем делу програма, али наше искуство у телевизијским преносима нам говори да није битно под којим редним бројем наступају, већ су важни квалитет програма и СМС гласање. „Ритам Европе“ ће директно преносити Прва српска телевизија 28. октобра од 21 сата, а победник и наредни домаћин биће проглашен у поноћ – навео је Карадаревић.
Фестивал “Србија у Ритму Европе” отвориће Бољевац. Ово такмичење постоји од 2008. године, када је први пут одржано у Шапцу. У почетку замишљен као дечији музички фестивал који је окупљао стотине ученика из основних и средњих школа, 2015. је прерастао у музичко такмичење за младе које се одржава у неколико земаља региона.