Права јесења атмосфера данас је на кикиндском тргу на којем домаћице доказују да киша не може да их спречи да направе свој најбољи ајвар на највећем гастрономском каравану на Балкану, манифестацији „Изађи ми на теглу“ која је, и ове године, стигла у наш град.
– У свакој кући мисле да је њихов ајвар најбољи и онда смо решили да видимо ко то заиста прави најбољи ајвар и тако је, пре 11 година настала манифестација „Изађи ми на теглу“ – каже Саша Стаменковић, аутор пројекта из организације „Башта машта“ из Београда која приређује овај караван. – У сваком граду прогласимо најбољег ајвар-мајстора. Такмичарима обезбеђујемо апсолутно све, штанд, шпорет „смедеревац“, дрво за ложење, паприку, тегле, све што им је потребно, осим шерпи, које смо, такође, хтели да им дајемо, али су нам домаћице објасниле да оне имају своје, специјалне шерпе и то морамо да поштујемо. Свака екипа направиће око 10 тегли ајвара и они одлучују шта ће са њим да ураде, а до сада, колико знам, више хиљада тегли је опредељено у хуманитарне сврхе.
Такође, испоставило се да је готово 30 такмичара било инспирисано да, после учешћа, започне сопствену производњу ајвара, наводи Стаменковић и додаје да су због тога, као организатори, посебно поносни.
У Кикинди су се паприке увелико пекле већ од 11 сати и цео трг је замирисао на зимницу. Своје најбоље ајваре припремају екипе: „Баабин ајвар“, КУД „Еђшег“, удружења жена „Јединство“ из Руског села и „Нови Козарци“, Друштво „Сувача“, Женска певачка група „Мелизми“ и екипа „Мастер шеф“ чији је вођа млади кувар Страхиња Мирковић, ученик трећег разреда ОШ „Свети Сава“.
– Имам најбољу машту и најмлађи сам, зато сам решио да учествујем – каже Страхиња који је екипу оформио са мамом, баком и њиховом пријатељицом. – Волим да кувам и често то радим код куће, код баке и деке, код другара, свуда где ми обезбеде намирнице. Ако победим, бака је обећала да ће да ме части „греб-греб“ срећком.
Ове године такмичења ће бити организована у 14 градова, а финално ће, са победницима из сваког града, бити одржано на Ади Циганлији.
У току припремања ајвара, на вентралној бини наступили су млади кикиндски бендови. Проглашење најбољих биће око 16 сати. Награде су, од ове године, новчане: 10 хиљада, пет хиљада и три хиљаде динара. У наш град караван „Изађи ми на теглу“ долази већ неколико година, а до сада су најуспешније биле чланице Удружења жена „Јединство“ из Руског Села које су, пре четири године, победиле у финалу у Београду и освојиле титулу „Краљице ајвара“.
С. В. О.
Традиционално, на овај дан организовани су креативна радионица и дружење за кориснике програма „Брига о старијима“. Програм подразумева контролу здравља и психосоцијалну подршку коју спроводе сараднице Ержебет Цуцић и Љиљана Богосављев.
– О подршци старијим људима не треба причати само данас. Креативне радионице имају велики значај за њих; пружају им прилику за изражавање и развијање креативности, што може да побољша њихово емоционално стање и самопоуздање, помажу у смањењу стреса, анксиозности и осећају усамљености. Поред тога, подстичу социјализацију јер окупљају људе са сличним интересовањима, што доприноси стварању нових пријатељстава и јачању социјалне мреже. То је посебно важно за оне који су изгубили блиску особу. Креативни рад може да побољша психичке функције и моторичке вештине, што је веома битно за одржавање физичког и менталног здравља. Уз све то, представљају одличан начин да се старији људи ангажују, уче нове вештине и уживају у процесу старења – рекла је Љиљана Благојевић.
У програму „Брига о старијима“ је око 80 корисника. Услов је да су старији од 65 година и да живе сами, као самци или брачни другови.
Наше суграђанке дружиле су се уз посластице које су саме припремиле, како би заједно уживале у активностима које се за њих, поред посете кућама, у Црвеном крсту одржавају, у просеку, свака два месеца.
Градоначелник Никола Лукач захвалио се представницима НИС-а на дугогодишњој сарадњи.
– Кад завршите школу, захваљујући овом симулатору, бићете међу најбољима. Нашим радницима требало је много година рада да би достигли оно што ви овде имате као могућност, а то је да одмах видите и анализу онога што сте урадили – навео је Милан Бореновић, руководилац Погона „Северни Банат“ у НИС-у.
Директорица Техничке школе, Миланка Халиловић оценила је, представљајући Школу, да су ученици смера бравар-заваривач, који највише током праксе користе симулатор, много напредовали у односу на јун, када је апарат постављен.
Догађају су присуствовали ученици са смера бравар-заваривач, а рад на симулатору приказали су, Марио Тот и Никола Шибул.
До контакта и договора о сарадњи, што је резултирало потписивањем уговора између ВШССОВ и предшколске установе која припада Српском образовном и културном центру „Никола Тесла“ у Будимпешти, дошло је на иницијативу васпитачице из Кикинде која ради у Дески и студира у Високој школи, рекла је директорица предшколске установе у Дески, Споменка Ђукин Брцан.
Тим поводом, на свечаном потписивању уговора била је и директорица Предшколске установе “Драгоњуб Удицки” из Кикинде, Кристина Дрљић, која је позвала госте из Мађарске да посете вртиће у Кикинди и да разговарају о будућој сарадњи.
Кристифор Брцан, председник Српске самоуправе у месту Деска нагласио је да је ово велики помак јер су до сада њихове везе са матицом биле само у области културе.
Ово место са 4.100 становника, некада је називано српским селом, а сада је у њему остало само 80 Срба. У предшколској установи је 49 деце, не само Срба, већ и оних којима су далеки преци српског порекла, и она су у већини – има их чак 80 до 90 одсто, навео је Брцан. Он је додао да је, после изградње нове зграде и стварања лепог амбијента, за овај вртић порасла заинтересованост и већинског становништва.
И малишани из вртића били су део делегације из Мађарске и наступили су на приредби, свечаном пријему 47 студената прве године која је одржана у амфитеатру Школе. Они су, са својим васпитачима, извели српске песме и игре.
С. В. О.
