najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Pisac Dragan Vasić predstaviće u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ dve svoje knjige: „Prevareni“ i „Kontrapunkt“.
Vasić je rođen u Novom Kneževcu, živi u Kikindi i radi kao nastavnik fizike. Prošle godine kikindskoj publici, takođe u Biblioteci, predstavio je zbirku priča „Ne“ i roman „Kratak spoj“.
Književno veče održaće se u četvrtak, 29. juna, od 19 sati.
Radivoj Raša Popov bio je književnik, publicista, glumac i dugodišnji televizijski novinar. Rođen je 26. juna 1933. godine u Mokrinu, a preminuo je pre šest godina. Dan njegovog rođenja odabran je da se, njemu u čast, u njegovom rodnom mestu, organizuje manifestacija “Dan Raše Popova”. Kako bi sam pesnik voleo, u programu su učestvovala deca za koju je najviše stvarao.
U čast velikana ustanovljena je i nagrada “Raša Popov” za izuzetan doprinos stvaralaštvu za decu, koja je ove godine pripala piscu Slobodanu Stanišiću. Nagradu su mu uručili Dijana Topolac, Rašina ćerka, i Živko Ugrenović, predsednik Udruženja građana „Raša Popov“.
– Raša i ja smo bili dobri prijatelji i saborci. Počastvovan sam što sam dobio nagradu koja nosi njegovo ime. Imam veliki broj priznanja, ali ovo mi je najdraže i nablistavije – rekao je Stanišić.
Specijalna nagrada za književnost i afiramciju mladih umetnika, dodeljena prvi put, otišla je u ruke Radovanu Vlahoviću, književniku i vlasniku „Banatskog kulturnog centra“ iz Novog Miloševa.
– Sa pokojnim Rašom Popovim sam se družio više od četiri decenije. Sarađivali smo sve ove godine i ova nagrada mi puno znači – napomenuo je Vlahović.
Dijana Topolac istakla je da se Morinčani sećaju njenog oca na način koji nadmašuje sve njegove najluđe maštarije o tome kako će to biti nakon njegove smrti.
– Mislim da se nadao da će ga se neko sećati, ali ne i da će se napraviti manifestacija koja slavi dečiju poeziju i koja je postala jedna od najznačajnijih u Srbiji. Ne mogu ni sama da verujem u sve ovo – rekla je Dijana.
Na šestoj manifestaciji organizovana je i tribina na temu „Šta o Raši misle pesnici odlikaši”. Ovom prilikom dodeljena je i nagrada „Rašin šešir” Stefanu Petkoviću iz Beograda. Na konkurs je pristiglo oko 200 radova dece od 1. do 8. razreda.
– Trudimo se da „Dan Raše Popova“ bude jedna od najznačajnjih manifestacija za decu u Srbiji. Da smo na dobrom putu pokazuje i broj radova pristiglih na naš literarni konkurs – kazao je Ugrenović.
Manifestaciji su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač, predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan i članica Gradskog veća, Valentina Mickovski.
– Ne postoji bolji način da se promoviše dečija poezija čiji je simbol bio Raša Popov. Obeležio je jednu epohu i sve što je stvarao i radio tokom života mi danas čuvamo – naglasio je Bogdan.
U Galeriji Doma kulture je otvorena izložba „Portret Raše Popova“. Tridesetak strip-crtača i karikaturista naslikalo je Rašu kako ga oni vide. Programe Raši u čast organizovalo je Udruženje ”Raša Popov”, pod pokroviteljstvom Mesne zajednice, Grada Kikinde i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Prvi ritejl park biće izgrađen u Mikronaselju, na lokaciji na kojoj je, pre 23 godine, započeta izgradnja stanova za mlade bračne parove, na uglu ulica Mihajla Pupina i Jovana Jovanovića Zmaja. Tržni centar će se prostirati na površini većoj od 5.300 kvadrata. Imaće 14 maloprodajnih objekata u kojima će biti zaposleno oko 100 ljudi.
Ritejl park gradiće češka kompanija „RC Jurop“ koja već ima osam tržnih centara – u Vršcu, Obrenovcu, Kraljevu i Užicu, kao i četiri u Rumuniji.
Gradonačelnik Nikola Lukač sutra će, u Gradskoj kući, potpisati ugovor sa direktoricom ove kompanije za Srbiju, Bojanom Koljenšić.
Izložba radova nastalih okviru Projekta „Koncept“ biće otvorena u sredu, 28. juna, u 12 sati, u Galeriji Muzeja „Tera“. „Koncept“ je bio prateći program Simpozijuma, osmišljen da bi se što većem broju umetnika omogućilo da eksperimentišu i realizuju svoje ideje.
Kritičari su birali teme i vajare koji su, u samo nekoliko dana, razvijali koncept manjeg formata. Na ovaj način, od 1991. do 1998. godine bilo je angažovano sedam kritičara i oko 200 umetnika. Na izložbi „Istraživanje u okviru kolekcije Tera“ biće predstavljeni radovi dvadesetak vajara.
Kada je novinar „Los Anđeles tajmsa“ napisao kritiku tek izašlog filma „Dara iz Jasenovca“, u kojoj je negirao polazište čitave tragične jasenovačke priče, tvrdio da stradanja Srba nije bilo, da u NDH nisu postojali kampovi za decu i optužio reditelja za skrivene, nacionalističke motive, jedna mlada, dvadesetsedmogodišnja devojka u Torontu nije mogla da spava. Ona je Srpkinja prve generacije, rođena je u Kanadi. Zove se Julijana Pandurević i roditelji su je naučili privrženosti svom narodu i svojoj veri.
Julijana odlučuje da se javno suprotstavi onome što je doživela kao veliku nepravdu i na internet postavlja peticiju za povlačenje ove novinske kritike. Već posle nekoliko sati, na svoje iznenađenje, shvata da ima deset hiljada potpisa. Za nedelju dana bilo ih je više od 35 hiljada.
– Nisu se potpisivali samo Srbi. Mnogi Kanađani i Amerikanci stavili su svoje potpise i zahvaljivali mi se što govorim istinu koju ni oni nisu znali i što se borim za to da skinem ljagu sa svog naroda – priča Julijana prilikom posete redakciji „Komune“.
Dodaje da joj je deda, kao maloj, govorio o svojim stradanjima u logorima, a baka, koja je sa Korduna, pričala o tome kako su joj u Jasenovcu ubijeni četvoro braće i sestara, od kojih je najmlađe imalo samo šest meseci. Julijana je mnogo istraživala srpsku istoriju. U njenoj svesti, u njenom odrastanju i vaspitanju, nije bilo mesta za nacionalne dileme u svetu koji nije nimalo blagonaklon prema ovakvom opredeljenju.
Julijana je diplomirala književnost i sada studira novinarstvo. Već prvi novinarski zadatak u jednom značajnom listu u Kanadi suočio ju je sa, za nju, nemogućim izborom. Jer ga, kaže, nije ni bilo.
– Čim sam stigla u redakciju tražili su mi da napišem priču o Srebrenici i ja sam rekla da hoću. Dali su mi podatke koje treba da koristim u članku. Videla sam da tamo piše da je ubijeno 12 hiljada ljudi. Pitala sam direktora odakle su dobili podatke i rekao mi je da su to podaci iz bosanske ambasade. Rekla sam da ću napisati članak, ali da neću napisati taj podatak. Pitao me je da li ja to, kao svaki Srbin, negiram genocid. Odgovorila sam mu da ja znam šta je istina i da to što traže od mene ne bih napisala ni za milion dolara. I tako sam izgubila posao. Porodica me je podržala u toj odluci. Poznajem dosta Srba koji su prodali dušu, promenili ime, tamo je teško biti Srbin pravoslavac. Moja porodica nije takva, moj brat studira teologiju, a uzor mi je moja mama. Ona je u Kanadu stigla sa osam godina ali, kada je devedesetih počeo rat, napustila je posao, doputovala na Pale i rekla: „Tu sam da pomognem, recite šta treba da radim“. Radila je kao prevodilac u Pres-centru i tu je upoznala mog oca koji je bio novinar. Ako sam upola kao moja majka, ja sam srećna. Ona je moja heroina – kaže Julijana.
Što se tiče peticije upućene „Los Anđeles tajmsu“, odgovorili su joj da kritiku sa poricanjem genocida neće osporiti, ali da će je u sledećoj, sličnoj situaciji, konsultovati pre objavljivanja. Priča o njenoj odlučnosti u borbi za istinu odjeknula je i van granica Kanade. Zbog svog hrabrog istupa odlikovana je Medaljom Teslin narod „Tesline naučne fondacije“ u Filadelfiji.
Uvek u bar jednoj humanitarnoj akciji za Srbiju
Tada se i u Srbiji više čulo o ovoj mladoj devojci koja se, zapravo, za svoj narod zalaže i pomaže mu već godinama unazad, nenametljivo i bez potrebe da sebi pribavi bilo kakvu slavu, čak ni pominjanje. Julijana već godinama organizuje humanitarne akcije. Samo posle poplava u Obrenovcu prikupila je i poslala avionima za Srbiju 25 tona pomoći. Pokrenula je ne samo Srbe, već i svoje prijatelje i komšije, a priključile su se i velike kompanije. Mesec dana je neprestano dočekivala kamione sa vodom, posteljinom, hranom za bebe…
Za humanitarne aktivnosti koje pokreće, uz pomoć prijatelja iz Toronta, Čikaga i drugih gradova uspela je da kupi nekoliko vozila.
– Često vidim neku objavu na Fejsbuku koja me dirne i kažem sebi: to mi je projekat za ovaj mesec – kaže skromno, ne želeći da nabraja sve akcije i kome je sve poslala pomoć u Srbiji.
Julijana uz studije radi kao novinar u jednoj ekološkoj firmi iz Švajcarske. Takođe je predsednica Srpskog saveta studenata Univerziteta Toronto. Iako, kada god je to u mogućnosti, posećuje rodbinu u Vršcu i Sarajevu, ovoga puta prošlo je mnogo vremena. Tri godine nije odlazila na godišnji odmor i štedela je novac za avionsku kartu kako bi došla u domovinu.
U Kikindu je stigla već prvog dana po dolasku u Srbiju, zahvaljujući Radovanu Subinu, predsedniku Udruženja „Koreni“ u Kikindi koje je deo Saveza matice i Srba u rasejanju. Savez se sa Julijanom povezao pre nekoliko godina i ona je, ovih dana, i njihov gost.
– Bilo mi je veoma važno da posetim Kikindu, zbog Radovana i Saše Stepanova iz Saveza, koji je tu rođen. Kikinda je srce Vojvodine i Banata u kojem je i moj Vršac. Čast mi je što sam ovde – kaže.
Kao gošća Saveza izrazila je želju da poseti i Muzej holokausta, a domaćini su joj priredili iznenađenje. U Beogradu su je upoznali sa Jelenom Buhač Radojičić čija priča je poslužila kao osnova scenarija za film „Dara iz Jasenovca“.
Julijana posvećeno prikuplja priče o stradanju Srba u Drugom svetskom ratu i priprema knjigu.
– Imam već 75 priča preživelih i njihovih potomaka. Verujem da naši ljudi, naročito veterani, zaslužuju da im se glas čuje. To bi bio još jedan korak ka zaceljenju dubokih rana koje stariji prenose iz generacije na generaciju. Cilj mi je da sakupim sto priča i da knjigu izdam prvo na engleskom jer želim da se zna prava istina i da popravim sliku o svom narodu. Od devedesetih godina propaganda je protiv nas, u Kanadi čak i više nego u Americi.
Kaže da je sve što radi savršeno normalno jer voli svoj narod i godinama sluša neistine o njemu. Njena potreba ujedno je i i njena misija. Zato će i ispuniti svoju želju da sa svetom podeli priču o svom narodu. Jer, biti hrabar pred nepravdom, najveće je delo. Tome su je naučili roditelji.
Udruženje „Zdravlje na dlanu“ danas je na trgu organizovalo svoju proslavu rođendana, deset godina postojanja. U predstavljanju zdravih stilova života pomogli su najmlađi, polaznici Sportske školice Udruženja „Rastimo zajedno“ i članovi sportskih klubova.
Predsednik i osnivač Udruženja „Zdravlje na dlanu“, dr Goran Abraham, istakao je značaj zdravih navika.
– Hteli smo da pokažemo da postoji udruženje koje se bavi unapređenjem zdravlja i produženjem životnog veka građana. Deca u osnovnim školama već imaju ozbiljnih problema sa deformitetima. Promenjen je stil života, živimo ubrzanim tempom koji nas odvaja od zdravih navika. Današnji čovek stari 50-70 puta brže u odnosu na pre 50 godina. Svakodnevno imamo više stresogenih faktora, organizam se više bori, brže stari i bolesti se javljaju u ranijem dobu. Danas imamo veliki broj dece koja su gojazna, pretenduju da imaju neko oboljenje, imaju povišen krvni pritisak, deformitete, poremećaj hormona. Svaki peti par u Srbiji ima problem sa sterilitetom, što je posledica loše ishrane, a kardiovaskularna oboljenja su, sa 60 odsto, zastupljena kod mladih ljudi – rekao je dr Abraham.
Ovo udruženje kontinuirano organizuje edukacije u saradnji sa klubovima i drugim udruženjima, a jedno od predavanja biće i na programu „Kikindskog leta“. Takođe, podseća dr Abraham, nastavljaju kampanju za zdrave užine u školama u čemu će im, kako očekuju, pomoći i Grad.
U skladu sa motom manifestacije „Pokrenimo decu koja se ne kreću“, desetine mališana iz Sportske školice „Rastimo zajedno“ pokazala su kako vežbaju kroz igru. Osnivač Školice, takođe i suosnivač Udruženja „Zdravlje na dlanu“ je profesor fizičke kulture, Branko Grbanušić. Školica postoji već 13 godina i u njoj vežbaju predškolci, uzrasta od 3,5 do šest godina.
– Deca su danas dosta neaktivna o to prouzrokuje probleme, muskulatura im je slaba, koštano-mišićni sistem takođe, 30 odsto dece je gojazno – kaže Grbanušić. – Školica je osnovana sa idejom da im nadoknadimo fizičke aktivnosti u igri, na još bolji način jer mi smo u sali, imamo rekvizite. Uključeni su svi oblici kretanja – skakanje, trčanje, puzanje, penjanje, svi sportovi sa loptom, atletika, i trudimo se da na vreme otklonimo probleme, ako ih ima.
Školica stalno ima pedesetak polaznika, a za septembar su spremni i flajeri za roditelje u svim školama, kako bi im se ukazalo na potrebu da deca budu više fizički aktivna. Sportska školica radi u SSŠ „Miloš Crnjanski“ i časovi, u trajanju od jednog sata, odvijaju se dva puta sedmično.
Manifestaciji su se pridružili i mali bubnjari Studija “Maus”. Pored promocije i edukacije, održano je i takmičenje u skoku u dalj, predstavljeni su primeri zdrave užine, kao i izložba o desetogodišnjim aktivnostima UG „Zdravlje na dlanu“.
Polaznici Baletske škole Novi sad, izdvojenog odeljenja u Kikindi, prikazali su večeras, na velikom godišnjem koncertu, sav svoj talenat i trud uložen u toku upravo završene školske godine. Na sceni Narodnog pozorišta nastupile su balerine i jedan baletan, od pripremnog do četvrtog razreda, u zadatim, ali i koreografijama koje su sami osmislili.
– Ovo je koncert maturanata i uvek bude i autorski jer deca i sama smišljaju koreografije.Osnovnu baletsku školu završavaju četiri učenice, one su sad šesti i sedmi razred osnovne škole. Ta deca nam se uvek vraćaju dok su u Kikindi i nastupaju sa nama, tako je i večeras. Naši polaznici se ne školuju da obavezno igraju na sceni, mi ih školujemo i kao publiku i kao ljude koji će ceniti umetnost – rekla je Ingrida Vojvodić Crnomarković, nastavnica klasičnog baleta u Baletskoj školi.
Baletska škola u Novom Sadu ove godine proslavlja sedam decenija postojanja, a izdvojeno odeljenje u Kikindi postoji 25 godina. Više od stotinu dece izašlo je iz kikindske škole. Jedini dečak trenutno je Andrej Gligorin i on je, za četvrtinu veka postojanja baleta u Kikindi, tek treći baletan.
Završni koncert otvorio je Adađo, a u finalu se igrao valcer. U međuvremenu, bilo je tarantele, varijacija iz baleta i savremene muzike jer se u Školi pohađaju i časovi savremnih igara. Igrači na sceni podelili su radost koju im donosi ova umetnost sa publikom, koja ih je nagrađivala ovacijama.
U Mokrinu je u toku Nedelja kulture koja će, posle niza književnih, muzičkih i izložbenih programa, biti krunisana dvema manifestacijama u čast slavnih Mokrinčana, Miroslava Mike Antića i Raše Popova.
U petak, 23. juna, od 21 sata, u Galeriji Doma kulture biće prikazan dokumentarni film „Miroslav Antić – okovan u slobodi” u produkciji RTV-a i Produkcijske kuće „Panorama grup“ i pod pokroviteljstvom Grada Kikinde.
Tradicionalni Memorijal posvećen pesniku, biće, 38. put, održan na Varoškom trgu u subotu, 24. juna, od 21 sata. Ove godine program nosi naziv „Putokaz za sanjare i oblake”. Učestvovaće Ana Sofrenović, Milorad Damjanović, Dragan Jovanović Danilov, Miodrag Petrović, Iva Štrljić, Ljuba Bulajić, Daša Bosnić („Ođila“), Ratomir Damjanović, Ivan Leščešen, Petra Todorić, Tamburaški orkestar „MOKAS“ i Žarko Novakov.
Memorijal organizuje Mesna zajednica Mokrin.
„Dan Raše Popova“ je u ponedeljak, 26. juna. Programi će početi u 16 sati u Galeriji Doma kulture, tribinom na temu „Šta o Raši misle pesnici odlikaši”, a zatim će biti dodeljene nagrada „Raša Popov“ i „Rašin šešir“.
Kulturno-umetnički program na Varoškom trgu pod nazivom „Rašinarije dečje igrarije” zakazan je za 19 sati. Učesnici su: Slobodan Stanišić, dobitnik nagrade „Raša Popov“ za izuzetan doprinos u stvaralaštvu za decu, Radovan Vlahović, Tode Nikoletić, Uroš Petrović, Predrag Vuković Peđolino, Ena Gogić, Vrtić „Neven” i OŠ „Vasa Stajić” iz Mokrina, KUD „Mokrin”, OŠ „Ivo Lola Ribar” iz Novih Kozaraca i mnogi drugi.
Program se završava svečanim otvaranjem izložbe portreta Raše Popova čiji su autori poznati slikari i karikaturisti, u 20 sati, u Galeriji Doma kulture.
Organizator je mokrinsko Udruženje građana „Raša Popov“.
Kako poslovati sa digitalnom imovinom, kako je koristiti za investiranje i računovodstveno obraditi i gde je i kako moguće pretvoriti je u realan novac i obrnuto, bile su teme današnjeg stručnog skupa u Regionalnoj privrednoj komori u Kikindi.
Stručni skup je deo prvog kripto karavana Srbije pod nazivom „Uslovi poslovanja sa digitalnom imovinom – od investiranja do računovodstva“, u organizaciji Pokrajinskog Sekretarijata za privredu i turizam, namenjenog pravnim i fizičkim licima.
Kriptovaluta je nova vrsta digitalnog novca koju u potpunosti kontroliše njen vlasnik. Najpoznatiji je bitkoin koji je samo jedna od više hiljada digitalnih valuta. Zahvaljujući tome što je van domašaja institucija i posrednika, omogućuje direktne uplate, štednju i još mnogo toga.
Posle vesti o prevarama sa kriptovalutama, važno je istaći da je ova valuta potpuno legalna na tržištu, rekao je Slavoljub Arsenijević, podsekretar u Sekretarijatu za privredu i turizam Vlade Vojvodine.
– Naša zemlja je među prvima koje imaju Zakon o kriptovalutama. Ideja je da se privrednici upoznaju sa zakonskim okvirima tržišta. Zakon otvara mogućnost da se sa ovom valutom radi kao i sa drugim sredstvima i da investitori mogu da dođu i da na taj način ulažu u srpska preduzeća, kao i da firme uzmeđu sebe rešavaju finansijske transakcije, što može da bude veoma korisno. Naša prireda je, zbog tranzicije, tehnološki 30 godina u zaostatku u određenim granama u odnosu na druge zemlje. Ovde smo u korak sa tehnologijama u finansiranju – istakao je Arsenijević.
Posle Sombora i Subotice, Kikinda je treći grad u kojem se održava stručni skup na ovu temu.
– O ovoj temi nema dovoljno informacija. Na seminar smo pozvali privrednike, privredna društva i preduzetnike koji su se odazvali u većem broju. Verujem da će se, vremenom, uključivati i firme – rekao je Tibor Horvat, predsednik Regionalne privredne komore sa sedištem u Kikindi.
Na seminaru su govorili edukatori i investitori prve akademije u Srbiji specijalizovane za kriptovalute – „CTB kripto konslating“, prvi ovlašćeni kripto računovođa, Miloš Praštalo, i predstavnici kripto-menjačnice.
– Digitalna imovina postoji u onlajn svetu i, kada imate onlajn menjačnicu, onda možete da kupite kriptovalute ili da ih prodate. Mi smo prva kripto-menjačnica koja je dobila licencu od Narodne banke Srbije. Postoji zabluda o kriptovalutama da su nesigurna imovina, zato na našem sajtu zainteresovani mogu da prouče sve aspekte kripta koji je trenutno jedna od najsigurnijih imovina na svetu. Sve prevare koje su povezivane sa tim bile su zbog ljudi, ne zbog tehnologije – istakao je Igor Mirković iz „ECD kriptomenjačnice“.
On je dodao da je Narodna banka Srbije izdala dve licence za kripto menjačnice u Srbiji, a Komisija za hartiju od vrednosti i odobrenje za izdavanje dva digitalna tokena (vrste digitalne imovine) koji su u funkciji već godinu dana i po tome naša država zauzima visoko mesto u svetu.
Posle samo dva meseca prikupljanja plastičnih čepova na dečijem igralištu na trgu, danas je konstruktor i darodavac korpe, dr Milan Brkin, otključao prepuno srce od žice i čepovi su predati korisnicima Centra za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama “Naša kuća”.
– Kao privatnik koji se bavi konstrukcijom mašina i kao građanin, osetio sam obavezu da napravim nešto za grad, da pokažemo da brinemo o Kikindi i da se bavimo humanim radom. Gledao sam u drugim gradovima kako je to rešeno i želeo sam da naša posuda za čepove bude najveća – rekao je dr Milan Brkin, vlasnik firme „Metalotehnika grup“ iz Kikinde.
Brkin dodaje da humanitarna akcija nije završena i da će, u dogovoru sa Gradom, biti još lepih iznenađenja iz njegove firme.
Čepove su preuzeli korisnici Dnevnog boravka „Naše kuće“, zadovoljni što će im, ovom donacijom dece i roditelja koji dolaze na igralište, biti ispunjena želja.
– Verujem da ćemo sada imati dovoljno novca za kupovinu sublimacionog štampača za šolje i majice, za koji već neko vreme sakupljamo sredstva – kaže Nikoleta Pavlov, v. d. direktorica Centra. – Građani nam i u naše prostorije donose čepove i mogu, ukoliko žele, i dalje to da čine.
Žičano srce danas je ispražnjeno i na raspolaganju je svoj humanoj deci i starijima našeg grada jer, humanost se uči od malena.
