Igor Crnogorac

Отворени базени

Због временских прилика, улазак на отворене базене Спортског центра „Језеро“ у Кикинди и у Банатском Великом Селу биће бесплатан и у суботу и у недељу, када се, према прогнозама, очекује лепше време.

Из Спортског центра подсећају да су цене карата остале исте као и прошле сезоне – 300, односно 200 динара за децу. Бесплатно је за децу млађу од седам година, труднице и особе са посебним потребама и њихове пратиоце, а бројне категорије становништва имају и попусте.

Ђацима генерације и спортистима генерације, и пред ову сезону, „Језеро“ је поклонило картице са 50 бесплатних улазака

Гусле Братислава 7

Чланови старије групе школе фолклора „Гусала“ учествовали су, од 8 до 12 јуна, на 25. Међународном фестивалу дечјих фолклорних ансамбала у Братислави. На Фестивалу су наступили дечији ансамбли из Бугарске, Чешке, Словачке и „Гусле“, као једини представници Србије.

Фолклорци из нашег града су, бројној публици, током пет наступа, представила музичко фолклорно наслеђе Србије, са посебним нагласком на наслеђе Кикинде и Баната. Са традиционалним играма различитих области Србије, чланови „Гусала“ упознали су остале учеснике на фолклорној радионици Фестивала.

болница 1

Реконструкција старог дела Болнице ускоро се наставља радовима на згради у којој су до сада била одељења педијатрије, онкологије, дерматовенерологије, патологије, Јединица за палијативно збрињавање и болничка апотека. Ово је условило и привремени премештај поменутих служби у нови део Болнице.

Тако се сада Одељење патологије и апотека налазе у приземљу нове болнице. На првом спрату, где је Одељење ортопедије, део простора заузима Јединица за палијативно збрињавање, а на ОРЛ одељењу смештена је Дерматовенерологија. Онкологија се налази на другом спрату, где дели простор са Неурологијом, док се Дечије одељење сада налази на делу где је Гинекологија. Овде се налази и педијатријска амбуланта, која ће дежурати током ноћи. Подсећамо да је Инфективно одељење, које је раније премештено, и даље на трећем спрату, саопштено је из кикиндске Опште болнице.

мде

Спољашњи оцењивачи Агенције за акредитацију здравствених установа (АЗУС) посетили су Општу болницу у Кикинди. Била је то четврта редовна посета ради праћења процеса реакредитације ове установе који се спроводи у периоду од седам година, од јула 2018. до јула 2025. године.

И овога пута оцењивачи су проверавали поштовање акредитационих стандарда, процеса, протокола и процедура који гарантују квалитетну и безбедну здравствену заштиту пацијената, али исто тако и омогућавају запосленима услове за квалитетнији, стручнији и безбеднији рад.

Др Весна Томин, в. д. директорица Болнице, упознала је представнике Агенције са активностима које су спроведене у претходној години и које у фокусу имају  задовољног пацијента и задовољног здравственог радника.

Након прегледа документације, представници АЗУС-а обишли су и клинички део – Ургентно-пријемно-тријажну службу, Одељење хирургије и Одељење за инфективне болести.

Ова посета показала је и још једном потврдила да је Општа болница Кикинда на добром путу у остваривању зацртане визије – да буде водећа Болница у округу, која своју делатност обавља стручно, ефикасно и економично, поштујући најновије стандарде квалитета и безбедности, у складу са захтевима струке и очекивањима пацијената, да буде Болница у кој ће пацијент желети да се лечи, саопштено је из ове установе.

Званични извештај из АЗУС-а очекује се у наредним седмицама.

Виолинисткиња слика

У Галерији Нова кикиндског музеја концерт ће, у суботу, 17. јуна, од 19 сати, одржати виолинисткиња Милијана Золотић Симић. Наступ је инспирисан сликом Пеђе Милосављевића “Портрет виолинисткиње Марије Михаиловић” која је део изложбе из Галерије САНУ, „У великом формату“.

Милијана Золотић Симић је завршила Академију уметности у Новом Саду. Наступала је као солиста и у камерним саставима. Одржавала је и солистичке концерте у Кикинди. У Центру лепих вештина годину дана је реализовала концерте класичне музике за бебе и децу до три године. Наставник је у Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“.

Пеензионери излет 1

Синдикална организација пензионера уприличила је за своје чланове једнодневни излет. Педесетак пензионера посетило је Бању Врдник, Манастир Раваницу, Сремске Карловце – Богословију, Гимназију и Стражилово.

– Путовање смо организовали у сарадњи са “Прометеј турс”-ом. Имали смо леп дан и много лепих доживљаја, а путници су екскурзију препричавали у суперлативу – каже организатор путовања, потпредседник Синдикалне организације пензионера, Радован Субин. – По повољним ценама у  септембру ћемо организовати летовање у Игалу, а у октобру ћемо ићи у Тополу, на брање грожђа и на Опленац.

Радован Субин, Косана Бачкуљин, председница Актива жена Покрајинског одбора ПУПС-а и јереј Живан Васић, старешина храма у Накову

Синдикална организација брине о својим члановима, напомиње Субин и додаје да је огрев за наредну зиму већ испоручен. Просторије овог синдиката налазе се у Немањиној 1, у згради некадашњег „Радничког биоскопа“ и отворене су уторком и четвртком од 10 до 12 сати.

Стефан 3

Стефан Остојић, наш суграђанин, глумац, једни је позоришни кловн у Србији и управо се вратио са мини-европске турнеје. Путовао је са својим „Лалом“, монодрамом коју је направио у сарадњи са чувеном редитељком Ли Делонг.

У међувремену, Остојић је играо у Дому културе „Студентски град“ у Београду, у Краљеву, у Српском народном позоришту и у Позоришту младих у Новом Саду. Од премијере која је одржана септембра прошле године, Остојић је као Лала на сцену стао тачно 34 пута, рачунајући и наступе у кикиндским селима на бициклистичкој турнеји. Исто толико пута послао је поруку љубави и толеранције коју су сви разумели и прихватили.

„Кикиндски портал“: После играња у кикиндским селима, градовима у Србији, гостовања на Азорским острвима, Осијеку и у Прагу, смешила се европска турнеја. Ипак, није све протекло по плану.

Стефан Остојић: Да, прво је требало да одем у Велику Британију, у Брајтон, на значајан светски позоришни фестивал „Брајтон фринџ“, на који сам био позван. Међутим, нисам добио визу. Затим сам, као што је и било планирано, наступио на „Загребачком кловновском фестивалу“ на којем су, такође, били глумци из више европских земаља. После тога сам отпутовао у Шведску у којој сам био две и по недеље. У склопу пројекта „Стрејнџ спејсис“ у којем је био и „Театар Театрон“ из којег су ме позвали да учествујем, играо сам четири пута: у Стокхолму, Малмеу и у малом месту на крајњем северу Шведске, у Москоселу.

„Кикиндски“: Да ли су свуда разумели Лалину причу?

Остојић: „Лалу“ разумеју где год да одем, свуда је публика јако лепо прима.  Занимљиво је да људи и после представе причају о томе. Рецимо, када виде неки пар на улици, кажу „Ево Лала и Соса“. Ако се неко прави важан, кажу „Он је Баја“. Ликови настављају да постоје као архетипови и у њиховом друштву, што ми је посебно драго. Лалу доживљавају као забавног, прате причу и реагују. У Шведској су на семинарима били и уметници из других земаља; било је Италијана, Немаца, Аустријанаца. Једна девојка из Албаније се расплакала у току представе. Врло често се догађа да неко у публици познаје неки пар који има сличну судбину као моји Лала и Соса. Играо сам за много странаца, само два пута за Швеђане. Тамо су много емотивије прихватали представу, многи су се били и растужили. У Шведској се и деци дозвољава више слободе, трчали су по сцени у току представе, а на једном извођењу дечак је осетио потребу да буде са мном, сео је на средину сцене и ја сам играо око њега. После представе публика има прилику да поставља питања. Питали су ме о процесу, да ли ми је напорно. Једна девојчица се јавила и тражила да још једном одиграм представу. Занимљиво је да људи тамо прилазе глумцу и одају му признање за његов рад, код нас обично причају о томе како су се провели на представи. Не навијам ни за једно, само примећујем. Шведска је веома уређена, имају разрађене системе за бављење уметношћу и, колико сам видео, у њој је много је лакше живети од уметности и постићи нешто, него на другим местима.

„Кикиндски“: Како је било на Кловновском фестивалу у Загребу?

Остојић: То је једини фестивал те врсте на Балкану. Било је и тамо доста странаца, и међу колегама и у публици. Срели смо се сви ми који се бавимо овом врстом театра и било је дивно. Гледали смо много начина кловновског играња, од  „слепстика“, чији су представници Чарли Чаплин и Бастер Китон, до акробатских кловновских наступа. Завршили смо мастер-клас познатог америчког кловна Џона Таузена. Учествовао сам на округлом столу на тему „Где је данас кловновски театар на простору екс-Југославије“. Било је јако занимљиво и лепо; у Хрватској Лалу већ познају и много су га волели. Тамо је била и редитељка Ли Делонг, веома је задовољна како се развија представа. У Загребу сам добио и прву позоришну критику и баш сам задовољан.

„Кикиндски“: Шта Лала сада планира (шта је сада смислио)?

Остојић: „Лала“ се враћа бициклистичкој турнеји јер се залажем за децентрализацију културе. Желим да људи гледају позориште тамо где позориште ретко или никада не долази. Бициклом ћу отићи у најмање село у Србији, у Мушковину код Пријепоља. Затим имам заказана гостовања у Мађарској и у Босни и још неке фестивале у иностранству на које мислим да ћу отићи. Јако се радујем игрању у Мађарској јер сам у Португалији имао део публике из те земље и врло су емотивно реаговали на „Лалу“. Волео бих и да поново играм у Кикинди.

Док се све жеље не остваре, „Лала“ своју причу о људима с нашег поднебља, о толеранцији, разумевању и поштовању, пре свега љубави, наставља да шири по меридијанима. И поручује – кад сте пред избором, бирајте љубав.

Бозидар Плазиниц

“Врло мало светлости” је најновија серија сликара Божидара Плазинића коју чине четири циклуса цртежа на новинском папиру, насталих за време изолације због пандемије.

Божидар Плазинић рођен је у Губеревцима (Лучани). Од 2001.године има статус истакнутог уметника. Његова дела налазе се у свим значајнијим галеријама и музејима на простору бивше Југославије. Добитник је многобројних награда.

Изложба под називом „Врло мало светлости“ биће отворена у петак, 16. јуна, у Галерији „Тера“, у 20 сати.

Сенцанин

Петар Терзић, истраживач сенћанске историје, представиће своју књигу “Теодор Пл. Брановачки Сенћанин” у Кикинди.

Овај завичајни историчар добитник је градског одличја Сенте, „про урбе“. Занимљиво је да је добијени новац уложио у израду металне ограде која је постављена око гроба мајке Стевана Сремца.

Књижевно вече Петра Терзића одржаће се у Галерији Културног центра у петак, 16. јуна, од 19 сати.

Црвени крст ДДК 5

Сунчица Алексић има 38 година и  ради у обезбеђењу фабрике „Тоза Марковић“. Крв дарује већ 17 година, до сада је то учинила 35 пута. Данас је, на Светски дан добровољних давалаца крви, за своју хуманост, добила захвалницу Црвеног крста.

– Дајем крв јер је то хумано, научила сам у породици. Мој деда је вишеструки давалац и ја сам кренула његовим стопама. Дајем крв свака четири месеца, али сам имала прекиде због две трудноће. Крви увек треба, то је само 10 минута времена. Мислим да свако ко је здрав то треба да учини. Кад би свако само једном дао крв, не бисмо имали проблема са залихама – каже Сунчица.

Апсолутни шампиони хуманости на данашњој свечаности у Црвеном крсту су: Јожеф Балог из Сајана и Атила Леваи и Кристијан Губачко из Кикинде који су крв даривали сто пута. За 75 давања захвалнице су добили Мирослав Иванов и Миле Марић.

– Данас одајемо признање људима који су дали велики допринос, онима који су 35, 50, 75 и 100 пута дали крв. Такође смо плакете „Широко срце“ уручили најхуманијим срединама, а овога пута то су Техничка школа, „НИС Гаспромњефт“ и Месна заједница Мокрин – рекла је секретарка кикиндског Црвеног крста, Данијела Бјељац.

Она је додала да је, у прошлој години, на територији града, забележено 1. 663 давања, што је 94 одсто у односу на план направљен са Заводом за трансфузију крви Војводине. У мотивационом програму волонтера Црвееног крста учествовало је 360 средњошколаца и исто толико је било нових давања крви.

У свечаној сали Црвеног крста вечерас су уручене и награде најбољима на конкурсу на тему „Крв живот значи“. За литерарне радове признања су добиле Невена Вукелић, ученица четвртог разреда ОШ „Јован Поповић“ и Нада Агбаба, ученица трећег разреда ОШ „Жарко Зрењанин“. Тинда Урбан, ученица седмог разреда ОШ „Мора Карољ“ у Сајану, Сања Давидовић, која похађа трећи разред ОШ „Жарко Зрењанин“ и Анђела Гојковић из четвртог разреда школе „Јован Поповић“, награђене су за ликовне радове.

Признања вишеструким даваоцима уручио је градоначелник Никола Лукач.

– Хуманост, солидарност, саосећајност ових људи служи за пример свима нама. И ја сам од прошле године постао добровољни давалац и зато поручујем да треба да помажемо једни другима. Хвала овим храбрим људима који су увек ту да помогну без надокнаде и награде – рекао је Лукач.

Укупно су уручене 43 захвалнице и једна, вишеструком даваоцу Слободану Јовичину, за допринос промоцији и популарисању добровољног давалаштва крви.