Igor Crnogorac

water-g49774f5aa_1280

Према најавама извођача радова на реконструкцији водоводне мреже, без воде ће у уторак, 20. јуна, од 8 до 13 сати, остати потрошачи у Кикинди, у Улици Војводе Путника, од Бранка Радичевића до Димитрија Туцовића.

Постоји могућност да ће у току радова, уколико за тим буде било потребе, доћи до проширења прекида у водоснабдевању, па ће бити искључени и потрошачи у Улици Војводе Мишића, у делу од Димитрија Туцовића до Ђоке Радака.

Моле се потрошачи да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације на располагању је број телефона Позивног центра ЈП “Кикинда” (0230) 422-760, наводи се у саопштењу из овог јавног предузећа.

Milena Živkov 2

У кикиндском Народном позоришту завршена је сезона репертоарског играња. Преостало је само гостовање представе из Београда, „Емигранти“, 30. јуна, јер је претходно била отказана због дана жалости. Сезона за нама требало је да, после пандемијских рестрикција у културном животу, поново успостави нормалан позоришни ритам и врати публику у салу.

„Кикиндски портал“: Како оцењујете протеклу сезону?

Милена Живков: По мени је протекла сезона била успешна. Имали смо две премијере на које смо поносни, представа „Љубавно писмо“ и „Облаци“. Такође, наша „Лажа и паралажа“ добила је награду за најбољу представу по оцени публике на Фестивалу „Публикум“ у Кули. Посебно сам поносна на то што су нам се вратили млађи гледаоци, то нам је јако важно и то нам је и био један од циљева за прошлу сезону.

“Облаци”

„Кикиндски“: Какви су планови за следећу сезону? Колико премијера је планирано?

Живков: Наредна сезона биће отворена премијером. Тренутно су у току преговори са младим редитељем из Београда, Растиславом Ћопићем, о томе који ћемо текст радити. Циљ нам је да, у будућности, више дајемо шансу младим редитељима да покажу своју креативност. Они су се показали као сарадници који траже своје место под сунцем и зато улажу више труда и креативности. Не кажем да старији то не раде, али млади су додатно мотивисани. У фебруару би требало да почне рад на још једној представи. Тренутно размишљам о савременом драмском тексту, више бих се окренула томе, али следеће године радићемо класичан комад.

„Кикиндски“: Каква је репертоарска политика Народног позоришта?

Живков: Имамо заисто шаренолик репертоар, желимо да публици понудимо све, и комедију и драму. Сматрам да су младима интересантни савремени комади, то је почело од представе „Па се видимо у сну“, која је и циљано рађена за млађу публику.

“Љубавно писмо”

„Кикиндски“: Кикиндско позориште је готово увек имало бар једну представу по локалним мотивима. Да ли тако нешто имате у плану?

Живков: Размишљам и о таквој представи и мислим да је сада право време за то,  али још увек не могу ништа конкретније да најавим.

„Кикиндски“: Како видите улогу позоришта данас, посебно у контексту општедруштвене климе последњих месеци?

Живков: Мислим да је позориште лековито, за све бољке. И сада, када су се десиле трагедије, била сам против тога да се представе отказују, баш због тога што мислим да је позориште лек. Позоришна представа никог није подстакла да учини неком неко зло, напротив. Генерално, мислим да људи треба више да се окрену култури и да ту траже неки спас, уточиште и бег од реалности која је, нажалост, сурова.

“Каубоји”

Од јесени, скупље улазнице

Како сазнајемо од в. д. директорице, од наредне сезоне карта ће поскупети са 300 на 400 динара. Попуст од 50 одсто одобрава се студентима, пензионерима, ученицима и незапосленима. Сезонске карте нису у понуди Позоришта.

Протекле сезоне више од три хиљаде продатих улазница

Протекле сезоне било је 54 играња на матичној сцени и на гостовањима. У Кикинди је било око 3.200 продатих улазница, и на гостовањима још око хиљаду. Гостовало се у Новом Бечеју, Чоки, Куманима, Кули, Београду, Краљеву и у Крагујевцу. Са најновијим премијерама, Позориште тренутно има 13 играјућих представа.

Gusle 4

У оквиру програма Кикиндског лета вечерас је, у Свечаној сали Народног музеја, одржан концерт Великог народног оркестра, солиста и Женске певачке групе АДЗМ „Гусле“.

– У току је наша 148. концертна сезона и ово вече посвећујемо лепој, старој, традиционалној музици у обради и извођењу нашег Великог народног оркестра. Наша Женска певачка група је лауреат 10. Вокалног етно фестивала младих у категорији традиције, одржаног у Неготину, и неке од солиста публика ће вечерас имати прилике први пут да слуша – рекао је Зоран Петровић, директор „Гусала“.

У име локалне самоуправе, концерту су присуствовале чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Како би нашим суграђанима било што пријатније и забавније током лета, Град Кикинда је организовао Културно лето. Позивам све суграђане да погледају програм јер мислим да има понешто за свакога, од концерата и књижевних промоција, до лепих догађаја у селима – рекла је Мицковска.

У препуној сали Музеја, чланови „Гусала“ још једном су својој публици приредили изузетно вече квалитетне музике у наступима виртуоза инструменталиста и изузетних вокалних солиста овог друштва.

Vatrogasno 6

Међуопштинско ватрогасно такмичење за пионире и јуниоре одржано је данас у Руском Селу. На стадиону Фудбалског клуба “Црвена звезда” домаћин је било Добровољно ватрогасно друштво из овог места, које обележава 90 година постојања.

– То је и разлог што је Руско Село домаћин ове манифестације. Овде се добровољно ватрогаство преноси с колена на колено и имамо среће, иако је много њих отишло у иностранство, да се још увек много младих ангажује у Друштву. Важно је да подсетим да свако ватрогасно друштво има и јединицу опште намене која је спремна, не само за гашење пожара, већ и за реаговање у свим ванредним ситуацијама – изјавио је председник Окружног и Градског ватрогасног савеза, Ендре Талпаи.

На такмичење је стигло око 150 младих ватрогасаца, по осам екипа из општине Кањижа и са територије града Кикинде јер, како је рекао Талпаи, остале општине округа немају екипе јуниора и пионира.

Манифестацији су присуствовали Мирослав Дучић, начелник Севернобанатског округа и Младен Богдан, председник Градског парламента, који је и отворио такмичење.

– Добровољни ватрогасци свакодневно показују колико је битно да се сви заједно укључимо у решавање кризних ситуација и они су увек на првој линији одбране – рекао је Богдан. – Веома је важно укључити младе јер, на тај начин, од детињства уче како треба реаговати и помоћи другом човеку. Град ће и убудуће, као што смо то увек чинили, подржавати добровољна ватрогасна друштва јер сматрамо да сви заједно морамо да радимо на превенцији кризних ситуација, решавању горућих питања у области  безбедности и сигурности грађана, и хитности реаговања у ситуацијама када треба некоме спасити живот и имовину.

Најбољи са овог нивоа такмичења пласираће се за одлазак на државно првенство које ће се, следећег месеца, одржати у Новом Саду.

Sabor frulasa 8

Иђош је вечерас, 27. пут, био домаћин Сабора трубача под називом „Шкрипи ђерам“. Манифестација вредна поштовања, која деценијама одолева, у континуитету, сваког јуна угости мајсторе овог инструмента из читаве Војводине, али и из централних делова државе. Овога пута такмичари, њих тринаесторо, стигли су из Београда, Лештана, Сремске Каменице, Суботице, Новог Пазара, Кикинде и Иђоша.

Мирослав Весовић из Лештана вишеструки је победник Сабора у Иђошу. Пензионисани је наставник физике и математике. Свира од малена, а фруле израђује дуже од пет деценија.

– Мој отац је свирао кларинет и фрулу и од њега сам то наследио. Ако је виолина краљица инструмената, фрула је одмах до ње. Веома је важна за очување традиције. На фрули добар мајстор може све да свира, и класичну музику – каже Весовић.

Најмлађа учесница, десетогодишња Дуња Јеловац, стигла је из Београда.

– Први пут учествујем. Свирам фрулу од девете године, научила ме је  моја наставница Соња Шипић из Музичке школе „Мокрањац“ – каже Дуња.

Фестивал фруле отворио је председник Скупштине града, Младен Богдан.

– Само трајање манифестације показује колико је она важна – рекао је Богдан. – Град Кикинда ће је, као и до сада, увек подржавати, јер желимо да покажемо колико је значајно чувати и неговати традицију везану за овај стари инструмент у Срба. Важно је да се и млади заинтересују, како би и нови нараштаји неговали нашу баштину.

Наступе фрулаша оцењивали су др Данка Лајић Михајловић, етномузиколог у Музиколошком институту Српске академије наука и ументости, председница жирија, Дејан Анђеловић, професор методике музике, уметник на фрули, члан групе „Искон“ из Суботице и др Далибор Тодоровић, мајстор фруле из Рашке.

– Ово је и прилика да подстакнемо младе свираче да очувају тај део нематеријалног наслеђа. Што више има предтакмичења, то је боља основа за ту одрживост данас, за темељ културног идентитета младих – рекла је председница жирија.

Мајстори фруле наступали су у четири категорије: млади фрулаши, изворно свирање, савремено свирање уз пратњу оркестра и дуети.

Одлуком жирија, са овог такмичења, на Сабор у Прислоници код Чачка, који ће се одржати 22. и 23. јула, пласирали су се: Вељко Петронијевић из Новог Пазара и Цвијетин Милаковић из Суботице, у категорији изворног свирања; Милорад Кукић и Драгиша Антић, обојица из Новог Сада, и Ненад Михајловић из Параћина, у категорији савременог свирања; у категорији дуета, победници су Ненад Михајловић и Милан Вилотић, док се Дуња Јеловац пласирала за даље такмичење у категорији младих.

Сабор фрулаша увеличали су и гости, фолклор КУД-а „Мокрин“, док је такмичаре пратио Оркестар Владимира Милованова.

Организатор такмичења, од самог почетка је Културно-просветно друштво „Миливој Оморац“ из Иђоша, уз свесрдну помоћ Месне заједнице и Града. Иђошка публика готово је испунила салу Дома културе и показала да, осим што су добри домаћини, веома добро знају да је очување традиције темељ изградње сигурне будућности.

baletska skolica

Из Балетске школице Културног центра Кикинда најављују наступ својих полазника за недељу, 18. јун. Концерт ће бити одржан у сали Народног позоришта, од 18 сати, а улазак је бесплатан.

Kolonija Cigra 1

Ликовна колонија под називом „Хумани уметници за Чигру” организoвана је у Друштву за помоћ ментално недовољно развијеним особама седми пут. Окупила је уметнике из Сомбора, Кикинде и Новог Сада које је ујединио заједнички циљ да помогну овом друштву.

– Наши дугогодишњи пријатељи одазвали су се позиву и хвала им на томе. За родитеље и пријатеље наши чланови су, заједно са глумцима из Позоришта „Лане”, премијерно извели представу „Црвенкапа”. Овај пројекат подржало је Министарство културе – рекла је Загорка Новаков, председница Друштва за помоћ МНРО „Чигра”.

Међу учесницима колоније затекли смо и Алексу Петкова (16), који се први пут одазвао овом ликовном дружењу.

– Волим да сликам и радо се учествујем на колонијама. Ово је и прилика да помогнем, што је био мотив више да учествујем – рекао нам је Алекса Петков.

Чланице Градског већа, Мелита Гомбар и Валентина Мицковски, посетиле  су учеснике колоније.

– Локална самоуправа ту је да помогне рад Друштва и да подржи њхове активности, посебно када се ради о хуманитарној акцији – рекла је Валентина Мицковски.

Средства добијена продајом слика биће уложена у простор, радионице и активности са корисницима.

Plazinic 1

“Врло мало светлости” назив је изложбе еминентног сликара Божидара Плазинића која је отворена у Галерији „Тера“. Серију радова чине четири целине цртежа на новинском папиру, насталих 2020. и 2021. године.

„Један од феномена и тема Плазинићевог рада у каријери дугој више од пола века јесте светлост, која је у митологијама скоро свих народа доживљена као тајна живота. Независно од тога који материјал и медијум да користи, уметник изнова настоји да извуче она својства која одговарају његовим примарним импулсима. За њега је од виталног значаја изналажење оног тренутка светлости који осваја моћ говора. Тај тренутак поседује снагу саопштења (употреба новинског папира) и носи, унутар својих остварених ликовних елемената, сугестију његовог унутрашњег разлога“, навела је у најави изложбе Верица Немет, историчарка уметности из „Тере“.

Изложба је плод пандемије, потврдио је аутор на свечаном отварању и само је део из периода његове хиперпродукције.

– Тада сам осетио један тренутак који је кулминирао у мојој свести, да ми већ дуго живимо у проблему нестанка егзистенцијалне светлости, оне која треба да буди све позитивно у нама. Живимо у времену информација којима нас бомбардују – о трагедијама, болестима и политичким интригама. Све то, кап по кап, утиче на нашу свест и убија тај минимум светлости који је потребан да се одржимо као људи и да задржимо достојанство човека. У то време и буквално сам осеећао недостатак светлости јер сам живео у једној собици и сваког дана сам радио цртеже којима сам практично поништавао те текстове. Покушао сам да их  преведем у естетски предмет, да то ружно претворим у нешто лепо. Направио сам 212 цртежа, од којих су неки сада овде пред вама – рекао је Плазинић.

Божидар Плазинић ствара у Чачку, добитник је више од 30 домаћих и интернационалних признања. Поставка његових радова остаће у Галерији „Тера“ до 2. јула.

Petar Terzić 1

Петар Терзић, завичајни историчар из Сенте, представио је своју књигу “Теодор Пл. Брановачки Сенћанин” у Културном центру у Кикинди.

– Теодор Племенити Брановачки био је изузетна личност – учитељ, археолог и преводилац, и оставио је видан траг у култури Сенте – каже Терзић. – Био је учитељ Стевана Сремца, пронашао је чокански Kремењак – насеобину из Каменог доба, затим цркву Kалоча и топ из битке код Сенте. Осмишљавао је бокале на којима  је исписивао поучне реченице. Три таква бокала налазе се у Народном музеју у Кикинди.

Терзић је добитник градског одличја Сенте, „про урбе“. Написао је девет књига у којима се бавио историјом овог места: о православном Храму Светог Архангела Михаила у Сенти, о Српској читаоници и Српском певачком друштву, затим о Стевану Сремцу, који је у Сенти живео 13 година, до смрти своје мајке. Његова прича „Николин крст“ преведена је на 11 језика, а у делу „Руска емиграција у Сенти“ казивач је ауторова мајка која се дружила са руским интелектуалцима избеглим у ово место после Октобарске револуције. „Били су врхунски интелектуалци, професори, предавали су и по седам предмета. Да није било њих, не знам где бисмо данас били у културолошком смислу“, оцењује Терић.

Књига „Теодор Пл. Брановачки Сенћанин“ штампана је средствима Министарства културе, на стогодишњицу његове смрти.

Invalidi prostorije 2

У оквиру пројекта за унапређење услова рада особа са инвалидитетом, Министраство за рад, борачка и социјална питања и Град Кикинда обезбедили су 10 милиона динара за уређење и адаптацију објекта на Тргу српских добровољаца 10, поред Градске куће, који користи 11 удружења грађана.

У току су радови на електричним инсталацијама, водоводу и изолацији, а предвиђено је да се и улаз потпуно прилагоди станарима зграде, као и да се комплетно уреди улазна капија.