Igor Crnogorac

Ванземљаци 3 (5)

Неформална уметничка група „Ванземљаци“, већ препозната по слободи израза и необичним излагачким просторима, овога пута, чини се, учинила је уступак и размахнуту инспирацију каналисала на лица и фигуре, што је и назив синоћ отворене изложбе.

Ипак, доследни себи, изабрали су занимљив простор за излагање – хол и степениште целе зграде Већа Савеза самосталних синдиката (бившег „Радничког биоскопа“).

– Све је и почело, пре више од три године, излагањем у алтернативним просторима – код Фрица у изгорелом локалу, код Брице на углу Браће Богарошки, али смо излагали и у „Тери“ и од тада смо некако и озваничили своје постојање као групе. Кикинда је доста конзервативна, чак и по питању класичног сликарства и вајарства. Зато су креативци добродошли – каже Александар Јоксимовић, академски сликар и један од оснивача.

Група има осам академски образованих ликовних уметника, укупно тридесетак чланова, као и подмладак.

– Имамо све генерације, заступљене су и разне професије и различити уметнички изрази, стварамо без калкулација. Спаја нас љубав према уметности као и потреба да се нешто догађа, да Кикинда не буде учмала средина, као што људи кажу да јесте – објашњава Игор Грандић, један од излагача и оснивача.

Изложба „Лица и фигуре“ је и прво кикиндско излагање радова академског сликара Николе Гајића из Требиња, однедавно нашег суграђанина.

– Изложио сам скулптуру „Палма“ и цртеже руку који су фрагменти мини конструкције ветрењаче – каже Никола. – Технике се лако науче, оно што је тешко у уметности су идеја, концепт, порука. Настављам да стварам једну замишљену целину и надам се и самосталној изложби до краја године.

„Ванземљаке“ – излагаче на овој изложби чине још: Андреа и Миливоје Вукојевић, Јован Исаков, Соња Белош, Катарина Драгин, Јелена Волков, Катарина Тубин, Милица Бењоцки, Зоран Кузманов – Тоза, Зоран Србљин – Док, Ненад Миладински – Келе и Вјећеслав Берар.

Сходно опредељењу да се одмакну од конвенција, „Ванземљаци“ су на отварању имали музичаре: добошаре Студија „Маус“, Милана Вашалића са гајдама и Владимира Седљака Крецу на харфи. Захваљујући разумевању из Синдиката, кажу, изложба ће бити доступна до краја месеца, радним данима до 20 сати. На половини излагачког периода, како су најавили, организоваће и вођење и округли сто са посетиоцима.

Архив предавање 1

Како је настало Панонско море, шта су Тетис и Паратетис, како је Војводина постала плодна равница и како је добила име, само су неке од прича, поткрепљених подацима из релевантних извора које публици, широм покрајине, представља новосадски публициста Зоран Кнежев.

Његово предавање под називом „Хроника настајања Војводине“ синоћ је у свечаној сали музеја, имала прилику да слуша и публика у Кикинди.

– У сат и по времена сместио сам причу, прилагођену свим узрастима, о томе како су настали ови простори – каже Кнежев. – Читаво човечанство је засновано на миту, ми имамо записе последњих 300, 400 година, све пре тога су легенде. Зато сам прикупљао разне информације, како бих Војвођанима испричао причу о Војводини. Нико нам, до сада, рецимо, није објаснио Панонско море или како је настао Дунав.

У мноштву занимљивих чињеница са ових простора је и податак да је, у 15 веку, у Војводини било само 0,5 одсто обрадиве површине. Уследиле су колонизације и велики труд и мука да се створе бољи услови за живот, напомиње Кнежев.

– Мало људи зна да се овде гајио пиринач, као и да је Војводина, пре и после Другог светског рата, била један од највећих европских извозника шафрана, најскупљег зачина. Недовољно су познате и здравствене прилике. У 18. веку, према подацима које је оставио један Француски лекар, од хиљаду рођених, до 10. године је умирало више од 500.

Секретаријат за културу Града Новог Сада препознао је значај предавања Зорана Кнежева и подржао његово одржавање у десетак војвођанских места. Тако су приче из давнина, после Сомбора, Врбаса и Новог Бечеја, стигле и у Кикинду, у организацији Историјског архива.

Зоран Кнежев истражује прошлост наших простора 15 година. Аутор је великог броја историографских дела: „Војводина: казивања и сећања“, „Војводина: хронике и легенде“, затим пет дела из историје Новог Сада, „Тамбурашке приче из давнина“. Издавач је „Лагуна“, али се књиге могу купити и преко његових профила на друштвеним мрежама, каже аутор.

После предавања уследила су питања из публике и разговор о давним временима о којима приче, биле оне митови или чињенице, свакако треба сачувати.

комарац

Третмани против комараца са земље и из ваздуха на подручју града биће изведени у периоду од 12. до 26. јуна, у првом термину са повољним метеоролошким условима, саопштено је из новосадске „Циклонизације“.

Како се наводи, третмани ће се изводити препаратима на бази “ламбда” – „цихалотрина“ и „делтаметрина“. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, да кошнице затворе или уклоне најмање пет километара од места третирања. Дејство препарата траје један дан.

Велики радови у Техничкој школи – стална улагања у простор и опрему

У Техничкој школи завршава се замена фасадне столарије у делу према Светосавској улици. Ово је последња фаза постављања нове, алуминијумске столарије у целој згради Школе.

– Прозоре мењамо у зборници, библиотеци и канцеларији помоћника директора и овим смо комплетирали постављање нових прозора и врата према Светосавској улици. Радили смо у пет фаза, од 2018. године. Што се овог посла тиче, сада су нам преостале само још замене светларника и врата за ученике – каже директорица, Миланка Халиловић.

Она додаје да су, за последњу фазу радова, средства обезбедили Градска управа – 1,1 милион, и Министарство просвете, науке и технолошког развоја које је обезбедило 2,5 милиона динара. Укупно је, захваљујући улагањима ресорног министарства, Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице и Града, овај посао плаћен око 12,5 милиона.

Столарија на осталим просторима, унутрашњим деловима зграде и зиду у Браће Татић улици, замењени су пре 2018. године, па ће овим, последњим радовима, посао бити комплетиран.

Захваљујући залагању Школе и средствима добијеним по конкурсима, улагања у услове и опрему у Техничкој школи су континуирана. За два сервера, од Министарства је стигло 680 хиљада динара. Покрајински секретаријат обезбедио је 1,1 милон за израду техничке документације за јављаче пожара и проширење хидрантске мреже, као и 2,8 милиона за реконструкцију тоалета у приземљу, каже директорица Халиловић. Ови радови почеће одмах по завршетку активности са ученицима, 20. јуна.

Пожар Руско Село 1

Ендре и Ержебет Немет били су на послу у трећој смени у кикиндској фабрици “Тиса” када их је, око једног сата иза поноћи, ћерка обавестила да им гори кућа.

– Син је био сам код куће. Каже да је спавао и да га је пробудила топлота. Хтео је да попије кафу, само то је понављао, био је у шоку. Схватио је да не вреди да гаси пожар јер је ватра већ готово све захватила. Отрчао је до комшинице и она је позвала нашу ћерку која живи у близини. Био је јако уплашен, хтео је да утрчи у ватру, осећао се кривим – прича Ержебет.

Она додаје да не верује да је шпорет био укључен и да је права срећа што је плинска боца била празна јер већ данима не стижу да је замене.

Иако су интервентне јединице одмах реаговале и пожар се гасио са двоје ватрогасних кола, у кући породице Немет изгорело је буквално све, осим малог фрижидера и керамике у купатилу, чак и замрзивач на трему. Кровни рогови угљенисани леже испред куће. Ватра се на кров проширила највероватније јер је прво захватила ћебе којим је син замрачио своју собу, каже Ержебет.

Темељи куће Немета имају 60 квадрата. На плацу који су купили, била је једна трошна двособна кућа од набоја која је стално тонула због подземних вода, додаје Ендре.

– Кућа се сама рушила, па смо, пре двадесет година, ми сами почели да градимо нову. Жена и ја смо изливали темеље. Добили смо затим донације у материјалу и успели да је изградимо.

Од те куће сада су остали само поцрнели зидови и темељи. Украсне стиропор плоче на плафонима потпуно су нестале, као и сва њихова имовина – намештај, бела техника, одећа. Угљенисани остаци стоје на приколици испред куће. Породица Немет уселила се код једне од три ћерке која је удата у комшилуку.

Данас су, после прве смене у фабрици, испред куће дочекали председника Градског парламента, Младена Богдана, и председника Савета Месне заједнице Руско Село, Душана Марјановића. Разговарали су о томе како ће им помоћи локална самоуправа и који су приоритети у радовима, како би се породица што пре вратила у свој дом.

– Само да дођемо до материјала, можемо ми то поново да оспособимо за живот, имамо још снаге, иако сам ја срчани болесник. Чим ставимо кров, ми ћемо се вратити – решен је Ендре.

У међувремену, из Фабрике „Тиса аутомотив“ рекли су да ће их примити у стални радни однос, како би могли да добију кредите. „Тиса“ је отворила жиро-рачун на који може да се уплати помоћ. Ендре каже да је неко, анонимно, већ уплатио хиљаду динара.

– Много смо захвални на томе и свима који ће, можда, моћи да нам се нађу – каже Ендре тихо. – Хвала и вама што сте дошли да помогнете.

Ови педесетогодишњаци родитељи су три ћерке и сина, и имају четворо унучића. Срећни су што у пожару нико није страдао. Захваљујући деци, нису без крова над главом и нису престали да одлазе на посао у фабрику ни један дан.

– Боље је да радимо – кажу готово у глас.

Поздрављају нас и, у једнаким, плавим фабричким мајицама, одлазе некуд иза згаришта.

Жиро-рачун за помоћ породици Немет је: 325930070583948082 (Ендре Немет).

Зорица Вујић

Суграђанка Зорица Вујић Бајин поезију пише од ране младости. Младалачке стихове замениле су песме сећања и носталгичних нота. Све проткане љубављу, каже ауторка.

– Песме су о мом девојаштву, о граду, о мом супругу. Били смо петнаестогодишњаци када се родила љубав. Све је то у мојим стиховима. Њима поручујем људима да буду флексибилнији, да гледају на живот и са мало ведрине јер живимо у суровим временима. Иначе, све што желимо увек можемо да ставимо на папир јер тако нико ништа не може да нам оспори – каже песникиња.

Зорица је пензионисани службеник Градске, тада Општинске управе. Иако њен опус броји више од триста песама, у књижевни првенац под називом „Кикиндске јесени“ стало је тек осамдесетак. Највише је, каже, писала у време пандемије.

– Увек сам желела да оставим неки траг, да сутра, када ме не буде, моји унучићи могу да имају књигу своје баке. То ме је комплетирало као личност. Негде сам пролитала да успешна жена треба да роди дете, да засади дрво и да напише књигу. Сада сам све то испунила.

У првој збирци Зорице Вујић је и песма коју је написала са својим супругом поводом манифестације „Два пера у једном даху“ коју организује Клуб љубитеља књиге Мајдан у Костолцу. Управо је овај клуб, чији је Зорица члан, и издао збирку.

Прву промоцију, у родном граду, уприличио је, у мају, Клуб књижевника „Душко Трифуновић“. Пре него што објави још један део песничког опуса, Зорица има жељу да, управо на јесен, одржи још једно представљање, у Народној библиотеци „Јован Поповић“.

Књига која ће вас вратити у младост, подсетити вас на прву љубав и на ваше кикиндске јесени, налази се на полицама књижаре „БИС“.

 

Наша кућа 2

Зачинско и лековито биље које су сами узгајили у свом пластенику, данас на тргу продају корисници Дневног боравка Центра за пружање услуга социјалне заштите. Испред Културног центра суграђанима нуде нану, лимунски босиљак, црвени босиљак, матичњак…

– Терапија баштованством је наша редовна активност, корисници већ фебруара одлазе у пластеник и сеју зачинско биље које сваког јуна продајемо. И од ове продаје приход ћемо искористити за куповину сублимационог штампача – каже Николета Павлов, в.д. директора Центра.

Поред баштованства, корисници Центра спроводе низ активности и праве украсне и употребне предмете. Поново ће их понудити на Ноћном базару 17. јуна. Такође, планирају нова извођења своје представе „Вулканизерска драма“.

облаци представа 5

Најновија представа Народног позоришта, „Облаци“, псеудобиографија и фантазмагорија о животу Душана Васиљева, биће изведена у петак, 9, и у уторак, 13. јуна.

До краја сезоне репертоарског извођења играће се представа „Па се видимо у сну“, 16. јуна, и гостујућа дуо-драма београдске продукције, „Емигранти“ Славомира Мрожека, у којој играју Лука Павловић и Стефан Југовић, 30. јуна.

Гимназија мјузикл 1

Ученици Гимназије „Душан Васиљев“ извели су, на сцени Народног позоришта, свој мјузикл „Гимназијски времеплов“, сада у промењеном, ремикс издању. Још увек је то занимљиво путовање кроз време уз песму и плес талентованог ансамбла који је припремала професорица информатике, Снежана Замуровић, сценариста и редитељка представе.

– Ово је наш трећи мјузикл и друго извођење. Премијеру смо имали пре пандемије, на Дан школе. Хтели смо да покажемо да у Гимназији, поред талената за науку,  имамо и таленте у музичкој уметности – каже професорица Замуровић.

Прилику да прикажу своје таленте добили су: Вук Јакић, Богдан Дејановић, Јован Божин, Ања Вукобрат, Емилија Сретеновић, Филип Лудајић, Вукашин Боснић, Ђорђе Голић, Адријана Зобеница, Душан Милешевић, Уна Кресоја, Јелена Степанов, Доротеа Бореновић, Милана Бркић, Богдан Завишин, Милош Јанкелић, Јована Завишин, Алекса Петков ученик Техничке школе, као гост, и бенд „Рој“. Сценограф и костимограф је Марина Мрђа, Мила Комлушки била је техничка подршка.

Уна Кресоја је свој уметнички допринос дала у плесним тачкама.

– Има нас пет балерина у представи и ово нам је други мјузикл. Професорка је све врло занимљиво осмислила и веома сам задовољна – рекла је Уна.

Догађају су присуствовале чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Наши гимназијалци из године у годину доказују да имају дивне вештине, види се колико су труда уложили да би испољили своју креативност, али су на овај начин испоштовали и генерацију својих родитеља и професора. Мислим да ова представа носи дубљу поруку – да своју енергију треба усмеравати на оно што даје смисао животу, а то су култура и уметност – оценила је Мицковска.

Представом „Гимназијски  времеплов – ремикс“ ђаци су се опростили од матураната своје школе. Вече талената протекло је уз пуно радости и нешто сете, до новог сусрета генерација.

Мали матурантски плес

Први „Мали матурантски плес“ организован у СЦ „Језеро“ окупио је 350 учесника. Са традиционалним играма које су савладали на часовима физичког васпитања у школама, наступили су ученици четвртог разреда, уз другаре из Школе фолклора Академског друштва за неговање музике „Гусле“.

Плес је организован као завршетак пројекта који су заједнички реализовали уметнички руководиоци и асистенти Друштва и градске школе.

– Традиционалне игре се заборављају и нестају и на нама је да то спречимо. Једна од три такве игре које су заштићене као нематеријално културно наслеђе је „Мало коло“, а како су „Гусле“ носилац заштите, наша је обавеза да чувамо културну баштину. На часовима у школама акценат је био управо на „Малом колу“, али су ђаци учили и друге познате игре – истакао је директор „Гусала“, Зоран Петровић.

На манифестацији је учествовало свих шест градских основних школа. Ово је, уједно, био и најбољи начин да се четвртаци опросте од својих учитељица и учитеља.

– Имамо сјајну, дугогодишњу сарадњу са „Гуслама“ и радо смо подржали овај пројекат. И ми, просветни радници, желимо да негујемо код деце традиционалне вредности. Надамо се да ће пројекат заживети и да ће неки нови клинци наредне школске године учити ове игре – изјавио је председник Актива директора основних школа и директор школе „Жарко Зрењанин“, Тихомир Фаркаш.

Подршка пројекту није изостала ни из Градске управе. Децу и окупљену публику поздравила је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски. Она је ђацима пожелела пуно среће у вишим разредима и да безбрижно проведу школски распуст, у дружењу и игрању. Програму су присуствовали и председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Похваљујем иницијативу „Гусала“ јер је важно да децу учимо о нашим коренима, пореклу и традицији. Ово је најлепши начин да се опросте од учитељица и учитеља од којих су пуно научили – рекла је Мицковска.