Igor Crnogorac

МС роњење 2

Шетња у Кикинди, одржана пре неколико дана поводом обележавања Светског дана борбе против мултипле склерозе, била је прилика да гости кикиндског Удружења, пристигли из Бора, Ваљева и многих градова у Војводини, први пут зароне и осете благодети овог спорта. Удружење оболелих од мултипле склерозе (МС) и Ронилачки клуб „Орка“ у Кикинди једини у држави редовно одржавају тренинге за људе који се боре са МС-ом.

– Сутрадан, после шетње „Сваки корак је победа“, организовали смо, са  пријатељима из „Орке“, пливање и роњење на нашем базену. Била је ово изузетна прилика да људи са МС-ом први пут осете значајно терапеутско дејство ових спортова, што је за њих било изузетно искуство – каже Бранкица Мишков, председница кикиндског Удружења.

Она подсећа да су сарадњу са „Орком“, на иницијативу председника овог клуба, Стојана Богосављева, започели још 2017. године.

– Кикиндски ронилачки клуб сертификован је за рад са инвалидима, дошли су код нас да нам представе роњење и да нас позову на тренинге. Тренутно троје активно рони, а многи долазе на тренинге пливања овог клуба. Роњењем се активирају сви мишићи, кичма је исправљена због притиска под водом и можемо све. Најбоље од свега је то што нас прихватају као једнаке – додаје Бранкица која је прва жена са инвалидитетом, сертификовани ронилац у Србији.

Бранкица је, такође, завршила курс за помоћ инструктору за рад са особама са инвалидитетом. Жеља јој је да се кандидује за Параолимпијске игре у пливању, али то није могуће јер се МС не препознаје као инвалидитет. Ова чињеница, нажалост, онемогућава свима који се боре са том болешћу и да остваре права на бесплатна помагала и бањска лечења. Бранкица Мишков се, међутим, не предаје. Активна је у напорима да се неправда исправи.

– Ми добијамо помагала за ходање тек пошто болест узнапредује у параплегију, када нас сматрају инвалидима. На срећу, помаже нам Црвени крст, који нам издаје помагала на реверс – објашњава Бранкица.

Она сама три пута недељно плива и рони. Својом енергијом и неодустајањем, покретачка је снага у свом удружењу, али и најлепши пример борбе за што бољи квалитет живота.

Духови 1

Духови се празнују 50 дана после Васкрса, па се зову и Педесетница. На Педесетницу се светкује спомен на силазак Светог Духа у Јерусалиму на апостоле. То је један од највеличанственијих хришћанских празника још из апостолског времена.

Назив Духови је дословце преузет из старословенског, где је то датив једнине, а у ствари се односи на Духа Светог који је један, а не на више духова ,како се то одомаћило у имену које овај празник данас носи.

Хришћани овај празник славе и као дан „рођења Цркве” будући да Дела апостолска доносе да су апостоли пуни Духа Светога говорили тако да су их могли разумети људи свих народа и језика, а мноштво се „дало крстити те су примили Духа Светога”.

На овај празник, назван и Тројице, јер се физички појавило и Треће Лице Свете Тројице – Свети Дух, Православна црква украшава храмове у које се уноси зелена трава.

По значају то је трећи празник, после Ускрса и Божића, и као и они, слави се три дана.

 

Обичај је да се из манастира понесе освештана водица како би у наредних годину дана било мира и склада у кући. Нарочито се препоручује болесним или грешним особама да на данашњи дан посете неку светињу – како би потражили лек и спасење или опрост.

Празновање се наставља целе седмице, не пости се и то је такозвана трапава недеља. И Духовски понедељак и Духовски уторак обележени су црвеним словима у календару.

У православном живопису Силазак Светога Духа је представљен како апостоли седе са стране, са упражњеним местом на челу (замишља се да је ту Господ Христос, који се десет дана раније вазнео на небо), међу којима је Богородица; изнад њих је Свети Дух изображен у виду огњених језика како силазе на њих.

Гусани изложба 1

Много радости било је, вечерас посебно, у кући Уметничке школе Хуманитарног театра „Гусани у магли“. Отворена је прва изложба полазника ликовне радионице који су претходна четири месеца, од поновног отварања Театра, стварали са менторима. Изложба је, као и сви догађаји на овој адреси, хуманитарна, од добровољног прилога половина се сада издваја за аудиометар у кикиндској болници.

Таленат и вредан рад показали су ликовњаци на часовима, а њихови професори уложили су велики труд да изабране радове ураме и њима испуне сваки зид у кући „Гусана у магли“.

На радионицама се радило под будним оком ментора, мастера вајарства Соње Белош и Николе Гајића, мастер сликарства.

–  Драго ми је што нам је указано поверење да подржимо полазнике да почну да стварају. Од када смо поново активирали „Гусане у магли“ у фебруару, имали смо полазнике од пет до 75 година. Углавном су радили сликарске технике, скулптуре у глини и од жице, акварел, пуњени пастел, угљен, аналитичко цртање. Нису сви били потпуни аматери, неки су већ радили код куће, али је било и много почетника. На радионицама је била дивна, топла атмосфера. Наставићемо рад и са новим и са досадашњим полазницима – каже Соња Белош.

Поред талента и велике воље полазника, менторски приступ био је пресудан у откривању и развијању талената четрдесетак полазника, сложили су се и аутори и гости на отварању.

– Ликовна радионица пружила је прилику нама аматерима да дотакнемо различите технике ликовне уметности отворивши врата свима нама који уживамо у учењу и креативности. Негде сам прочитала да је сваки уметник на почетку био аматер, тако се надам да ће се, у будућности, неки од нас истаћи са својим радовима. Уметност је љубав, покреће свет и чини га лепшим. Хвала нашим професорима који су учинили и нас полазнике и наш град и лепшим и бољим и желим нам сву срећу у будућем раду – рекла је Јелена Сивчев, једна од полазница радионице, на отварању изложбе.

Даша Јерковић живи у Кикинди и ученица је седмог разреда ОШ „Васа Стајић“ у Мокрину. На изложби је неколико њених радова.

– Волела бих да будем сликарка. Ово ми је први озбиљан рад и прва изложба. Лепо се осећам, лепо се дружимо, стекла сам пријатеље и са вољом долазим на радионице. Планирам да упишем Ликовну академију – каже Даша.

Дерматолог у пензији, Невенка Мијатовић, каже да је на радионицама остварила свој сан.

– Много година сам имала жарку жељу да сликам, али нисам имала прилику. Када  сам видела своје радове, и сама сам се изненадила.

Још један млади таленат вечерас је био поносан.

– Уписао сам се јер мислим да ћу тако научити боље да цртам. Можда ћу успети да од тога направим неки бизнис, да породајем своје радове, и наставићу да долазим у ову школу – рекао нам је Душан Бабић, ученик петог разреда у ОШ „Јован Поповић“.

Ментори у току лета најављују дневне активности у Уметничкој школи, а затим, од септембра, поново радионице за старе и нове таленте.

Изложба цртежа, слика, акварела, колажа и скулптура невероватно талентованих полазника, после вечерашњег свечаног отварања, биће доступна до краја месеца, четвртком, петком и суботом од 18 до 21 сата. Из „Гусана у магли“ позивају вас да видите колико племенитих вештина поседују наши суграђани свих генерација, и зашто би требало сви да будемо поносни на ово уметничко средиште нашег града.

Акција бициклисти 1

Ради промовисања безбедне вожње и указивања на значај заштите бициклиста на путу, на тргу је организована акција коју је покренула Агенција за безбедност саобраћаја.

У акцији под називом „Гледај да те виде“, представници Агенције поклањали су опрему за бицикле ради боље видљивости и безбедности бициклиста: лампе, кациге, флуоросцентне прслуке, звонца за бицикл, али и хемијске оловке, роковнике, налепнице за мотоцикле и термосе.

Ову активност подржали су чланови локалног Савета за безбедност саобраћаја. Члан Градског већа за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације, Небојша Јованов, истакао је да је акција имала значајан утицај на свест грађана о безбедности бициклиста.

– Привукли смо пажњу великог броја људи. Подела опреме за бицикл омогућила је власницима да се обезбеде и буду видљивији на путу, што доприноси смањењу ризика од саобраћајних незгода. Такође, акција представља само један од многих примера колико је важно бринути о безбедности свих учесника у саобраћају. И убудуће ћемо подржавати иницијативе које промовишу стварање услова за безбедно учешће у саобраћају – рекао је Јованов.

Изложба салон музеја а

У салону Музеја „Тера“ отворена је изложба „Прелаз 3” Даниеле Фулгоси. Ауторка је истакла да су радови настајали дуже од пет година.

– Прелаз, у сваком смислу, од тога да сам раније радила колаже и графику, до тражења новог начина изражавања. Транзиција, која је судбина нашег друштва, страшна је и хронична и изискује од нас константна прилагођавања. Ту је и мој лични период јер старим и осећам да прелазим у нови животни циклус. Контрадикторно и парадоксално је то да увек има наде. Треба бити човек и бити свој – истакла је уметница.

Верица Немет, кустоскиња Музеја „Тера“, подсетила је да је изложба „Прелаз 3“ пета изложба од почетка године.

– Част нам је да представимо изложбу која у свом фокусу има елементе графике, цртежа и колажа. Радови представљају емотивну транзицију уметнице која има и  дуг педагошки рад – додала је Верица Немет.

Даниела Фулгоси је професорка Факултета примењених уметности у Београду . Кроз уметност изражава своја силовита, понекад и меланхолична размишљања о издаји, предаји, срећи, смрти али и зову њеног порекла – Далмације и Медитерана. Изложба је отворена до 22. јуна.

ЦДА_8388-w1024

На путу Кикинда – Банатска Топола, који је и један од најпрометнијих, санира се коловоз. Радове су обишли градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Небојша Јованов и директор ЈП “Кикинда” Чедо Гверо.

Крпљење ударних рупа на овом потесу је један од приоритета, рекао је грађевински инжењер у ЈП „Кикинда” Ђорђе Кленанц и додао да ће, у оквиру редовног одржавања путева, бити поправљено више хиљада квадратних метара асфалта.

– Ради се по приоритетима. Од почетка сезоне санирали смо пут у Улици Михајла Пупина и у Јована Јовановића Змаја, као и у Микронасељу. Наш план је да закрпимо што више ударних рупа у граду што је, према грубој процени, до три хиљаде квадратних метара коловоза – прецизирао је Кленанц.

Обновљени су и коловози у Банатском Великом Селу, у Улици Бранка Ћопића и Пане Ђукића. Динамиком радова предвиђеним за села, рехабилитација коловоза биће урађена у Накову, Мокрину и Банатској Тополи. У преосталим селима у плану је поправка тротоара, а Микронасеље ће добити обновљена паркинг места, рекао је Чедо Гверо, директор ЈП “Кикинда”.

– Ради се и атмосферска канализација код Ватрогасног дома, на захтев грађана. Решавамо дугогодишњи проблем у улици Саве Липованов где постоје шахтови који нису у складу са стандардима. Замолио бих грађане да очисте канале испред кућа и да се према њима опходе домаћински, како веће количине падавина не би направиле проблеме – напоменуо је Гверо.

Саобраћајну инфраструктуру потребно је комплетно реконструисати, а заједно са ЈП “Кикинда” направљен је план санације путева, рекао је градоначелник Никола Лукач.

– За прву фазу радова опредељено је 40 милиона динара. Слушамо наше грађане и трудимо се да изађемо у сусрет њиховим потребама када је реч о санацији путева. Имали смо и велику количину падавина и киша је додатно оштетила путеве. Тражићемо додатна средства од других нивоа власти за пројекте који су завршени, како бисмо реконструисали што више коловоза – казао је Лукач.

За уређење путева ове године опредељено је укупно 70 милиона динара, а извођач радова је фирма “Еко градња”.

Педагошка

На основне студије ВШССОВ у Кикинди уписује студенте на два смера: Струковни васпитач деце предшколског узраста – 45 на буџету и 50 самофинансирајућих, и Струковни васпитач за традиционалне игре – петоро на буџету и 20 самофинансирајућих. Школарина за студенте који сами плаћају студирање је 54 хиљаде динара годишње.

За упис на смер Струковни васпитач деце предшколског узраста неопходна је завршена четворогодишња средња школа, док је за смер Струковни васпитач за традиционалне игре довољно и трогодишње средње образовање. Пријављивање је од 24. до 30. јуна. Пријемни испит – тест из опште културе/информисаности кандидати полажу 1. јула.

На акредитовани студијски програм Мастер струковни васпитач, Школа ће уписати 50 студената – двоје на буџету и 48 самофинансирајућих. На мастер студије могу да се упишу кандидати који су завршили основне струковне студије за васпитаче са најмање 180 ЕСПБ бодова. Такође, са најмање 240 ЕСПБ бодова могу да се упишу кандидати са завршеним двогодишњим специјалистичким студијама, као и  свршени студенти сродних високих школа и факултета, са 180 ЕСПБ. Школарина износи 75 хиљада динара. Пријављивање је од 1. јуна до 10. јула.

ВШССОВ уписује и студенте на дошколовање, на трећу годину основних студија. За овај студијски прогам могу да се пријаве кандидати који су завршили Вишу школу за образовање васпитача, смер Васпитач у предшколским установама. Студенти сами сносе трошкове студирања, а школарина је 54 хиљаде динара. Пријаве се примају од 1. јуна до 1. октобра.

Плаћање школарине за све студијске програме могуће је у 10 месечних рата. Пријаве се примају, у наведеним роковима, радним данима од 9 до 14 сати. Ближе информације о упису могу се добити на број 0230/422423 или путем мејла: vsssovki@vaspitacka.edu.rs.

 

Удружење Раша Попов 1

Удружење грађана „Раша Попов“ из Мокрина отворило је песнички конкурс за старије основце. Тема конкурса је „Хоћу-нећу“ и расписује се поводом шесте манифестације „Дан Раше Попова“.

Жири ће, за победничку песму, доделити Награду Рашин шешир и, поред ње, једну прву, две друге и три треће награде. Награђени ће своје песме читати на манифестацији посвећеној овом књижевнику, рођеном Мокринчанину. “Дан Раше Попова” одржава се на дан његовог рођења, 26. јуна и у оквиру Недеље културе у Мокрину.

Песме се шаљу исључиво ектронским путем, на мејл: danrasepopova@gmail.com, до 10. јуна.

Годишњица бомбардовања 3

Уз сећање на све невино страдале у нашој држави у току агресије 1999. године, годишњица НАТО бомбардовања Кикинде обележена је данас на градском тргу.

Код Споменика жртвама ратова деведестих „Туга“, цвеће су положили и запалили свеће представници Српских ратних ветерана са Секцијом породица погинулих, СУБНОР-а са Секцијом Посебне јединице полиције, и представници локалне самоуправе: председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Прошле су 24 године од бомбардовања, а и данас смо сведоци страдања нашег народа, сада на Косову и Метохији. Овде смо да и њима изразимо подршку – рекао је председник Скупштине Српских ратних ветерана, Владимир Радојчић.

Он је подсетио да је, на данашњи дан, шпанска авијација бацила бомбе на магацин и Центар за обуку паса кикиндске Касарне. Један пројектил је промашио циљ и завршио у атару. На срећу, није било погинулих ни повређених, али је повратни удар причинио материјалну штету на кућама у ширем рејону касарне.

– Овај догађај не сме да буде заборављен због свих који су се борили у том рату и свим осталим ратовима од 1991, до 1999. и дали животе за своју земљу – истакао је председник Скупштине града, Младен Богдан. – Удружења која чувају традицију и културу сећања веома су нам важна и Град континуирано ради на побољшању  услова ратних војних ветерана. Управо је у изради нови локални акциони план за побољшање њиховог положаја.

Богдан је подсетио да је данас Међународни дан деце и да је, у НАТО агресији, погинуло више од 80 малишана.

– Никада не смемо да заборавимо оно што је учињено њима, њиховој породици и свим грађанима наше земље. Град Кикинда, својим мерама и политиком, стално ради на томе да свако дете живи у нормалној и здравој породици и средини – рекао је Богдан.

НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије трајало је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. У њему је учествовало 13 држава, а још девет земаља уступило је ваздушни простор за спровођење агресије.

Азарић 2

Брацо Азарић и Милан Драгољевић из Нових Козараца учестовали су на Међународној ликовној колонији у Дробета-Турну Северину. На позив Уније визуелних уметника Румуније двојица сликара били су међу петорицом из наше земље – стварали су са колегама из Украјине, Бугарске, Мађарске, Београда, Панчева и Призрена.

– Колонија је трајала десет дана и, осим нас сликара, радили су и вајари који стварају у мермеру. Завршна изложба одржана је у музеју у Северину. Почаствовани смо позивом јер је учешће на оваквој колонији за нас велики успех – рекао је Азарић.

Брацо Азарић и Милан Драгољевић приређивали су до данас велики број групних и самосталних изложби и учесници су бројних ликовних колонија. Азарић је организатор традиционалног сусрета ликовних уметника „Дани Здравка Мандића“, названог по сликару из овог места чији легат, од 2012. године постоји у Вили у Новим Козарцима.