Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Lica i figure „Vanzemljaka“ – umetnost bez kalkulacija

Igor Crnogorac June 10, 2023

Neformalna umetnička grupa „Vanzemljaci“, već prepoznata po slobodi izraza i neobičnim izlagačkim prostorima, ovoga puta, čini se, učinila je ustupak i razmahnutu inspiraciju kanalisala na lica i figure, što je i naziv sinoć otvorene izložbe.

Ipak, dosledni sebi, izabrali su zanimljiv prostor za izlaganje – hol i stepenište cele zgrade Veća Saveza samostalnih sindikata (bivšeg „Radničkog bioskopa“).

– Sve je i počelo, pre više od tri godine, izlaganjem u alternativnim prostorima – kod Frica u izgorelom lokalu, kod Brice na uglu Braće Bogaroški, ali smo izlagali i u „Teri“ i od tada smo nekako i ozvaničili svoje postojanje kao grupe. Kikinda je dosta konzervativna, čak i po pitanju klasičnog slikarstva i vajarstva. Zato su kreativci dobrodošli – kaže Aleksandar Joksimović, akademski slikar i jedan od osnivača.

Grupa ima osam akademski obrazovanih likovnih umetnika, ukupno tridesetak članova, kao i podmladak.

– Imamo sve generacije, zastupljene su i razne profesije i različiti umetnički izrazi, stvaramo bez kalkulacija. Spaja nas ljubav prema umetnosti kao i potreba da se nešto događa, da Kikinda ne bude učmala sredina, kao što ljudi kažu da jeste – objašnjava Igor Grandić, jedan od izlagača i osnivača.

Izložba „Lica i figure“ je i prvo kikindsko izlaganje radova akademskog slikara Nikole Gajića iz Trebinja, odnedavno našeg sugrađanina.

– Izložio sam skulpturu „Palma“ i crteže ruku koji su fragmenti mini konstrukcije vetrenjače – kaže Nikola. – Tehnike se lako nauče, ono što je teško u umetnosti su ideja, koncept, poruka. Nastavljam da stvaram jednu zamišljenu celinu i nadam se i samostalnoj izložbi do kraja godine.

„Vanzemljake“ – izlagače na ovoj izložbi čine još: Andrea i Milivoje Vukojević, Jovan Isakov, Sonja Beloš, Katarina Dragin, Jelena Volkov, Katarina Tubin, Milica Benjocki, Zoran Kuzmanov – Toza, Zoran Srbljin – Dok, Nenad Miladinski – Kele i Vjećeslav Berar.

Shodno opredeljenju da se odmaknu od konvencija, „Vanzemljaci“ su na otvaranju imali muzičare: dobošare Studija „Maus“, Milana Vašalića sa gajdama i Vladimira Sedljaka Krecu na harfi. Zahvaljujući razumevanju iz Sindikata, kažu, izložba će biti dostupna do kraja meseca, radnim danima do 20 sati. Na polovini izlagačkog perioda, kako su najavili, organizovaće i vođenje i okrugli sto sa posetiocima.

Predavanje u muzeju: nastajanje Vojvodine

Igor Crnogorac June 10, 2023

Kako je nastalo Panonsko more, šta su Tetis i Paratetis, kako je Vojvodina postala plodna ravnica i kako je dobila ime, samo su neke od priča, potkrepljenih podacima iz relevantnih izvora koje publici, širom pokrajine, predstavlja novosadski publicista Zoran Knežev.

Njegovo predavanje pod nazivom „Hronika nastajanja Vojvodine“ sinoć je u svečanoj sali muzeja, imala priliku da sluša i publika u Kikindi.

– U sat i po vremena smestio sam priču, prilagođenu svim uzrastima, o tome kako su nastali ovi prostori – kaže Knežev. – Čitavo čovečanstvo je zasnovano na mitu, mi imamo zapise poslednjih 300, 400 godina, sve pre toga su legende. Zato sam prikupljao razne informacije, kako bih Vojvođanima ispričao priču o Vojvodini. Niko nam, do sada, recimo, nije objasnio Panonsko more ili kako je nastao Dunav.

U mnoštvu zanimljivih činjenica sa ovih prostora je i podatak da je, u 15 veku, u Vojvodini bilo samo 0,5 odsto obradive površine. Usledile su kolonizacije i veliki trud i muka da se stvore bolji uslovi za život, napominje Knežev.

– Malo ljudi zna da se ovde gajio pirinač, kao i da je Vojvodina, pre i posle Drugog svetskog rata, bila jedan od najvećih evropskih izvoznika šafrana, najskupljeg začina. Nedovoljno su poznate i zdravstvene prilike. U 18. veku, prema podacima koje je ostavio jedan Francuski lekar, od hiljadu rođenih, do 10. godine je umiralo više od 500.

Sekretarijat za kulturu Grada Novog Sada prepoznao je značaj predavanja Zorana Kneževa i podržao njegovo održavanje u desetak vojvođanskih mesta. Tako su priče iz davnina, posle Sombora, Vrbasa i Novog Bečeja, stigle i u Kikindu, u organizaciji Istorijskog arhiva.

Zoran Knežev istražuje prošlost naših prostora 15 godina. Autor je velikog broja istoriografskih dela: „Vojvodina: kazivanja i sećanja“, „Vojvodina: hronike i legende“, zatim pet dela iz istorije Novog Sada, „Tamburaške priče iz davnina“. Izdavač je „Laguna“, ali se knjige mogu kupiti i preko njegovih profila na društvenim mrežama, kaže autor.

Posle predavanja usledila su pitanja iz publike i razgovor o davnim vremenima o kojima priče, bile one mitovi ili činjenice, svakako treba sačuvati.

Tretmani protiv komaraca od ponedeljka

Igor Crnogorac June 9, 2023

Tretmani protiv komaraca sa zemlje i iz vazduha na području grada biće izvedeni u periodu od 12. do 26. juna, u prvom terminu sa povoljnim meteorološkim uslovima, saopšteno je iz novosadske „Ciklonizacije“.

Kako se navodi, tretmani će se izvoditi preparatima na bazi “lambda” – „cihalotrina“ i „deltametrina“. Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, da košnice zatvore ili uklone najmanje pet kilometara od mesta tretiranja. Dejstvo preparata traje jedan dan.

Veliki radovi u Tehničkoj školi – stalna ulaganja u prostor i opremu

Igor Crnogorac June 9, 2023

U Tehničkoj školi završava se zamena fasadne stolarije u delu prema Svetosavskoj ulici. Ovo je poslednja faza postavljanja nove, aluminijumske stolarije u celoj zgradi Škole.

– Prozore menjamo u zbornici, biblioteci i kancelariji pomoćnika direktora i ovim smo kompletirali postavljanje novih prozora i vrata prema Svetosavskoj ulici. Radili smo u pet faza, od 2018. godine. Što se ovog posla tiče, sada su nam preostale samo još zamene svetlarnika i vrata za učenike – kaže direktorica, Milanka Halilović.

Ona dodaje da su, za poslednju fazu radova, sredstva obezbedili Gradska uprava – 1,1 milion, i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje je obezbedilo 2,5 miliona dinara. Ukupno je, zahvaljujući ulaganjima resornog ministarstva, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i Grada, ovaj posao plaćen oko 12,5 miliona.

Stolarija na ostalim prostorima, unutrašnjim delovima zgrade i zidu u Braće Tatić ulici, zamenjeni su pre 2018. godine, pa će ovim, poslednjim radovima, posao biti kompletiran.

Zahvaljujući zalaganju Škole i sredstvima dobijenim po konkursima, ulaganja u uslove i opremu u Tehničkoj školi su kontinuirana. Za dva servera, od Ministarstva je stiglo 680 hiljada dinara. Pokrajinski sekretarijat obezbedio je 1,1 milon za izradu tehničke dokumentacije za javljače požara i proširenje hidrantske mreže, kao i 2,8 miliona za rekonstrukciju toaleta u prizemlju, kaže direktorica Halilović. Ovi radovi počeće odmah po završetku aktivnosti sa učenicima, 20. juna.

Eržebet i Endre Nemet u požaru izgubili sve što su stekli

Igor Crnogorac June 8, 2023

Endre i Eržebet Nemet bili su na poslu u trećoj smeni u kikindskoj fabrici “Tisa” kada ih je, oko jednog sata iza ponoći, ćerka obavestila da im gori kuća.

– Sin je bio sam kod kuće. Kaže da je spavao i da ga je probudila toplota. Hteo je da popije kafu, samo to je ponavljao, bio je u šoku. Shvatio je da ne vredi da gasi požar jer je vatra već gotovo sve zahvatila. Otrčao je do komšinice i ona je pozvala našu ćerku koja živi u blizini. Bio je jako uplašen, hteo je da utrči u vatru, osećao se krivim – priča Eržebet.

Ona dodaje da ne veruje da je šporet bio uključen i da je prava sreća što je plinska boca bila prazna jer već danima ne stižu da je zamene.

Iako su interventne jedinice odmah reagovale i požar se gasio sa dvoje vatrogasnih kola, u kući porodice Nemet izgorelo je bukvalno sve, osim malog frižidera i keramike u kupatilu, čak i zamrzivač na tremu. Krovni rogovi ugljenisani leže ispred kuće. Vatra se na krov proširila najverovatnije jer je prvo zahvatila ćebe kojim je sin zamračio svoju sobu, kaže Eržebet.

Temelji kuće Nemeta imaju 60 kvadrata. Na placu koji su kupili, bila je jedna trošna dvosobna kuća od naboja koja je stalno tonula zbog podzemnih voda, dodaje Endre.

– Kuća se sama rušila, pa smo, pre dvadeset godina, mi sami počeli da gradimo novu. Žena i ja smo izlivali temelje. Dobili smo zatim donacije u materijalu i uspeli da je izgradimo.

Od te kuće sada su ostali samo pocrneli zidovi i temelji. Ukrasne stiropor ploče na plafonima potpuno su nestale, kao i sva njihova imovina – nameštaj, bela tehnika, odeća. Ugljenisani ostaci stoje na prikolici ispred kuće. Porodica Nemet uselila se kod jedne od tri ćerke koja je udata u komšiluku.

Danas su, posle prve smene u fabrici, ispred kuće dočekali predsednika Gradskog parlamenta, Mladena Bogdana, i predsednika Saveta Mesne zajednice Rusko Selo, Dušana Marjanovića. Razgovarali su o tome kako će im pomoći lokalna samouprava i koji su prioriteti u radovima, kako bi se porodica što pre vratila u svoj dom.

– Samo da dođemo do materijala, možemo mi to ponovo da osposobimo za život, imamo još snage, iako sam ja srčani bolesnik. Čim stavimo krov, mi ćemo se vratiti – rešen je Endre.

U međuvremenu, iz Fabrike „Tisa automotiv“ rekli su da će ih primiti u stalni radni odnos, kako bi mogli da dobiju kredite. „Tisa“ je otvorila žiro-račun na koji može da se uplati pomoć. Endre kaže da je neko, anonimno, već uplatio hiljadu dinara.

– Mnogo smo zahvalni na tome i svima koji će, možda, moći da nam se nađu – kaže Endre tiho. – Hvala i vama što ste došli da pomognete.

Ovi pedesetogodišnjaci roditelji su tri ćerke i sina, i imaju četvoro unučića. Srećni su što u požaru niko nije stradao. Zahvaljujući deci, nisu bez krova nad glavom i nisu prestali da odlaze na posao u fabriku ni jedan dan.

– Bolje je da radimo – kažu gotovo u glas.

Pozdravljaju nas i, u jednakim, plavim fabričkim majicama, odlaze nekud iza zgarišta.

Žiro-račun za pomoć porodici Nemet je: 325930070583948082 (Endre Nemet).

Kikindske jeseni u pesmama Zorice Vujić

Igor Crnogorac June 8, 2023

Sugrađanka Zorica Vujić Bajin poeziju piše od rane mladosti. Mladalačke stihove zamenile su pesme sećanja i nostalgičnih nota. Sve protkane ljubavlju, kaže autorka.

– Pesme su o mom devojaštvu, o gradu, o mom suprugu. Bili smo petnaestogodišnjaci kada se rodila ljubav. Sve je to u mojim stihovima. Njima poručujem ljudima da budu fleksibilniji, da gledaju na život i sa malo vedrine jer živimo u surovim vremenima. Inače, sve što želimo uvek možemo da stavimo na papir jer tako niko ništa ne može da nam ospori – kaže pesnikinja.

Zorica je penzionisani službenik Gradske, tada Opštinske uprave. Iako njen opus broji više od trista pesama, u književni prvenac pod nazivom „Kikindske jeseni“ stalo je tek osamdesetak. Najviše je, kaže, pisala u vreme pandemije.

– Uvek sam želela da ostavim neki trag, da sutra, kada me ne bude, moji unučići mogu da imaju knjigu svoje bake. To me je kompletiralo kao ličnost. Negde sam prolitala da uspešna žena treba da rodi dete, da zasadi drvo i da napiše knjigu. Sada sam sve to ispunila.

U prvoj zbirci Zorice Vujić je i pesma koju je napisala sa svojim suprugom povodom manifestacije „Dva pera u jednom dahu“ koju organizuje Klub ljubitelja knjige Majdan u Kostolcu. Upravo je ovaj klub, čiji je Zorica član, i izdao zbirku.

Prvu promociju, u rodnom gradu, upriličio je, u maju, Klub književnika „Duško Trifunović“. Pre nego što objavi još jedan deo pesničkog opusa, Zorica ima želju da, upravo na jesen, održi još jedno predstavljanje, u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“.

Knjiga koja će vas vratiti u mladost, podsetiti vas na prvu ljubav i na vaše kikindske jeseni, nalazi se na policama knjižare „BIS“.

Prodaja začinskog i lekovitog bilja korisnika „Naše kuće“

Igor Crnogorac June 8, 2023

Začinsko i lekovito bilje koje su sami uzgajili u svom plasteniku, danas na trgu prodaju korisnici Dnevnog boravka Centra za pružanje usluga socijalne zaštite. Ispred Kulturnog centra sugrađanima nude nanu, limunski bosiljak, crveni bosiljak, matičnjak…

– Terapija baštovanstvom je naša redovna aktivnost, korisnici već februara odlaze u plastenik i seju začinsko bilje koje svakog juna prodajemo. I od ove prodaje prihod ćemo iskoristiti za kupovinu sublimacionog štampača – kaže Nikoleta Pavlov, v.d. direktora Centra.

Pored baštovanstva, korisnici Centra sprovode niz aktivnosti i prave ukrasne i upotrebne predmete. Ponovo će ih ponuditi na Noćnom bazaru 17. juna. Takođe, planiraju nova izvođenja svoje predstave „Vulkanizerska drama“.

U kikindskom pozorištu još četiri izvođenja do kraja sezone

Igor Crnogorac June 8, 2023

Najnovija predstava Narodnog pozorišta, „Oblaci“, pseudobiografija i fantazmagorija o životu Dušana Vasiljeva, biće izvedena u petak, 9, i u utorak, 13. juna.

Do kraja sezone repertoarskog izvođenja igraće se predstava „Pa se vidimo u snu“, 16. juna, i gostujuća duo-drama beogradske produkcije, „Emigranti“ Slavomira Mrožeka, u kojoj igraju Luka Pavlović i Stefan Jugović, 30. juna.

Gimnazijalci mjuziklom pozdravili maturante

Igor Crnogorac June 7, 2023

Učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev“ izveli su, na sceni Narodnog pozorišta, svoj mjuzikl „Gimnazijski vremeplov“, sada u promenjenom, remiks izdanju. Još uvek je to zanimljivo putovanje kroz vreme uz pesmu i ples talentovanog ansambla koji je pripremala profesorica informatike, Snežana Zamurović, scenarista i rediteljka predstave.

– Ovo je naš treći mjuzikl i drugo izvođenje. Premijeru smo imali pre pandemije, na Dan škole. Hteli smo da pokažemo da u Gimnaziji, pored talenata za nauku, imamo i talente u muzičkoj umetnosti – kaže profesorica Zamurović.

Priliku da prikažu svoje talente dobili su: Vuk Jakić, Bogdan Dejanović, Jovan Božin, Anja Vukobrat, Emilija Sretenović, Filip Ludajić, Vukašin Bosnić, Đorđe Golić, Adrijana Zobenica, Dušan Milešević, Una Kresoja, Jelena Stepanov, Dorotea Borenović, Milana Brkić, Bogdan Zavišin, Miloš Jankelić, Jovana Zavišin, Aleksa Petkov učenik Tehničke škole, kao gost, i bend „Roj“. Scenograf i kostimograf je Marina Mrđa, Mila Komluški bila je tehnička podrška.

Una Kresoja je svoj umetnički doprinos dala u plesnim tačkama.

– Ima nas pet balerina u predstavi i ovo nam je drugi mjuzikl. Profesorka je sve vrlo zanimljivo osmislila i veoma sam zadovoljna – rekla je Una.

Događaju su prisustvovale članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.

– Naši gimnazijalci iz godine u godinu dokazuju da imaju divne veštine, vidi se koliko su truda uložili da bi ispoljili svoju kreativnost, ali su na ovaj način ispoštovali i generaciju svojih roditelja i profesora. Mislim da ova predstava nosi dublju poruku – da svoju energiju treba usmeravati na ono što daje smisao životu, a to su kultura i umetnost – ocenila je Mickovska.

Predstavom „Gimnazijski vremeplov – remiks“ đaci su se oprostili od maturanata svoje škole. Veče talenata proteklo je uz puno radosti i nešto sete, do novog susreta generacija.

Četvrtaci i „Gusle“ odigrali Mali maturantski ples

Igor Crnogorac June 7, 2023

Prvi „Mali maturantski ples“ organizovan u SC „Jezero“ okupio je 350 učesnika. Sa tradicionalnim igrama koje su savladali na časovima fizičkog vaspitanja u školama, nastupili su učenici četvrtog razreda, uz drugare iz Škole folklora Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“.

Ples je organizovan kao završetak projekta koji su zajednički realizovali umetnički rukovodioci i asistenti Društva i gradske škole.

– Tradicionalne igre se zaboravljaju i nestaju i na nama je da to sprečimo. Jedna od tri takve igre koje su zaštićene kao nematerijalno kulturno nasleđe je „Malo kolo“, a kako su „Gusle“ nosilac zaštite, naša je obaveza da čuvamo kulturnu baštinu. Na časovima u školama akcenat je bio upravo na „Malom kolu“, ali su đaci učili i druge poznate igre – istakao je direktor „Gusala“, Zoran Petrović.

Na manifestaciji je učestvovalo svih šest gradskih osnovnih škola. Ovo je, ujedno, bio i najbolji način da se četvrtaci oproste od svojih učiteljica i učitelja.

– Imamo sjajnu, dugogodišnju saradnju sa „Guslama“ i rado smo podržali ovaj projekat. I mi, prosvetni radnici, želimo da negujemo kod dece tradicionalne vrednosti. Nadamo se da će projekat zaživeti i da će neki novi klinci naredne školske godine učiti ove igre – izjavio je predsednik Aktiva direktora osnovnih škola i direktor škole „Žarko Zrenjanin“, Tihomir Farkaš.

Podrška projektu nije izostala ni iz Gradske uprave. Decu i okupljenu publiku pozdravila je zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski. Ona je đacima poželela puno sreće u višim razredima i da bezbrižno provedu školski raspust, u druženju i igranju. Programu su prisustvovali i predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.

– Pohvaljujem inicijativu „Gusala“ jer je važno da decu učimo o našim korenima, poreklu i tradiciji. Ovo je najlepši način da se oproste od učiteljica i učitelja od kojih su puno naučili – rekla je Mickovska.