најчитанији портал Севернобанатског округа
Писац Драган Васић представиће у Народној библиотеци „Јован Поповић“ две своје књиге: „Преварени“ и „Контрапункт“.
Васић је рођен у Новом Кнежевцу, живи у Кикинди и ради као наставник физике. Прошле године кикиндској публици, такође у Библиотеци, представио је збирку прича „Не“ и роман „Кратак спој“.
Књижевно вече одржаће се у четвртак, 29. јуна, од 19 сати.
Радивој Раша Попов био је књижевник, публициста, глумац и дугодишњи телевизијски новинар. Рођен је 26. јуна 1933. године у Мокрину, а преминуо је пре шест година. Дан његовог рођења одабран је да се, њему у част, у његовом родном месту, организује манифестација “Дан Раше Попова”. Како би сам песник волео, у програму су учествовала деца за коју је највише стварао.
У част великана установљена је и награда “Раша Попов” за изузетан допринос стваралаштву за децу, која је ове године припала писцу Слободану Станишићу. Награду су му уручили Дијана Тополац, Рашина ћерка, и Живко Угреновић, председник Удружења грађана „Раша Попов“.
– Раша и ја смо били добри пријатељи и саборци. Почаствован сам што сам добио награду која носи његово име. Имам велики број признања, али ово ми је најдраже и наблиставије – рекао је Станишић.
Специјална награда за књижевност и афирамцију младих уметника, додељена први пут, отишла је у руке Радовану Влаховићу, књижевнику и власнику „Банатског културног центра“ из Новог Милошева.
– Са покојним Рашом Поповим сам се дружио више од четири деценије. Сарађивали смо све ове године и ова награда ми пуно значи – напоменуо је Влаховић.
Дијана Тополац истакла је да се Моринчани сећају њеног оца на начин који надмашује све његове најлуђе маштарије о томе како ће то бити након његове смрти.
– Мислим да се надао да ће га се неко сећати, али не и да ће се направити манифестација која слави дечију поезију и која је постала једна од најзначајнијих у Србији. Не могу ни сама да верујем у све ово – рекла је Дијана.
На шестој манифестацији организована је и трибина на тему „Шта о Раши мисле песници одликаши”. Овом приликом додељена је и награда „Рашин шешир” Стефану Петковићу из Београда. На конкурс је пристигло око 200 радова деце од 1. до 8. разреда.
– Трудимо се да „Дан Раше Попова“ буде једна од најзначајнјих манифестација за децу у Србији. Да смо на добром путу показује и број радова пристиглих на наш литерарни конкурс – казао је Угреновић.
Манифестацији су присуствовали градоначелник Никола Лукач, председник Скупштине града Младен Богдан и чланица Градског већа, Валентина Мицковски.
– Не постоји бољи начин да се промовише дечија поезија чији је симбол био Раша Попов. Обележио је једну епоху и све што је стварао и радио током живота ми данас чувамо – нагласио је Богдан.
У Галерији Дома културе је отворена изложба „Портрет Раше Попова“. Тридесетак стрип-цртача и карикатуриста насликало је Рашу како га они виде. Програме Раши у част организовало је Удружење ”Раша Попов”, под покровитељством Месне заједнице, Града Кикинде и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
Први ритејл парк биће изграђен у Микронасељу, на локацији на којој је, пре 23 године, започета изградња станова за младе брачне парове, на углу улица Михајла Пупина и Јована Јовановића Змаја. Тржни центар ће се простирати на површини већој од 5.300 квадрата. Имаће 14 малопродајних објеката у којима ће бити запослено око 100 људи.
Ритејл парк градиће чешка компанија „РЦ Јуроп“ која већ има осам тржних центара – у Вршцу, Обреновцу, Краљеву и Ужицу, као и четири у Румунији.
Градоначелник Никола Лукач сутра ће, у Градској кући, потписати уговор са директорицом ове компаније за Србију, Бојаном Кољеншић.
Изложба радова насталих оквиру Пројекта „Концепт“ биће отворена у среду, 28. јуна, у 12 сати, у Галерији Музеја „Тера“. „Концепт“ је био пратећи програм Симпозијума, осмишљен да би се што већем броју уметника омогућило да експериментишу и реализују своје идеје.
Критичари су бирали теме и вајаре који су, у само неколико дана, развијали концепт мањег формата. На овај начин, од 1991. до 1998. године било је ангажовано седам критичара и око 200 уметника. На изложби „Истраживање у оквиру колекције Тера“ биће представљени радови двадесетак вајара.
Када је новинар „Лос Анђелес тајмса“ написао критику тек изашлог филма „Дара из Јасеновца“, у којој је негирао полазиште читаве трагичне јасеновачке приче, тврдио да страдања Срба није било, да у НДХ нису постојали кампови за децу и оптужио редитеља за скривене, националистичке мотиве, једна млада, двадесетседмогодишња девојка у Торонту није могла да спава. Она је Српкиња прве генерације, рођена је у Канади. Зове се Јулијана Пандуревић и родитељи су је научили привржености свом народу и својој вери.
Јулијана одлучује да се јавно супротстави ономе што је доживела као велику неправду и на интернет поставља петицију за повлачење ове новинске критике. Већ после неколико сати, на своје изненађење, схвата да има десет хиљада потписа. За недељу дана било их је више од 35 хиљада.
– Нису се потписивали само Срби. Многи Канађани и Американци ставили су своје потписе и захваљивали ми се што говорим истину коју ни они нису знали и што се борим за то да скинем љагу са свог народа – прича Јулијана приликом посете редакцији „Комуне“.
Додаје да јој је деда, као малој, говорио о својим страдањима у логорима, а бака, која је са Кордуна, причала о томе како су јој у Јасеновцу убијени четворо браће и сестара, од којих је најмлађе имало само шест месеци. Јулијана је много истраживала српску историју. У њеној свести, у њеном одрастању и васпитању, није било места за националне дилеме у свету који није нимало благонаклон према оваквом опредељењу.
Јулијана је дипломирала књижевност и сада студира новинарство. Већ први новинарски задатак у једном значајном листу у Канади суочио ју је са, за њу, немогућим избором. Јер га, каже, није ни било.
– Чим сам стигла у редакцију тражили су ми да напишем причу о Сребреници и ја сам рекла да хоћу. Дали су ми податке које треба да користим у чланку. Видела сам да тамо пише да је убијено 12 хиљада људи. Питала сам директора одакле су добили податке и рекао ми је да су то подаци из босанске амбасаде. Рекла сам да ћу написати чланак, али да нећу написати тај податак. Питао ме је да ли ја то, као сваки Србин, негирам геноцид. Одговорила сам му да ја знам шта је истина и да то што траже од мене не бих написала ни за милион долара. И тако сам изгубила посао. Породица ме је подржала у тој одлуци. Познајем доста Срба који су продали душу, променили име, тамо је тешко бити Србин православац. Моја породица није таква, мој брат студира теологију, а узор ми је моја мама. Она је у Канаду стигла са осам година али, када је деведесетих почео рат, напустила је посао, допутовала на Пале и рекла: „Ту сам да помогнем, реците шта треба да радим“. Радила је као преводилац у Прес-центру и ту је упознала мог оца који је био новинар. Ако сам упола као моја мајка, ја сам срећна. Она је моја хероина – каже Јулијана.
Што се тиче петиције упућене „Лос Анђелес тајмсу“, одговорили су јој да критику са порицањем геноцида неће оспорити, али да ће је у следећој, сличној ситуацији, консултовати пре објављивања. Прича о њеној одлучности у борби за истину одјекнула је и ван граница Канаде. Због свог храброг иступа одликована је Медаљом Теслин народ „Теслине научне фондације“ у Филаделфији.
Увек у бар једној хуманитарној акцији за Србију
Тада се и у Србији више чуло о овој младој девојци која се, заправо, за свој народ залаже и помаже му већ годинама уназад, ненаметљиво и без потребе да себи прибави било какву славу, чак ни помињање. Јулијана већ годинама организује хуманитарне акције. Само после поплава у Обреновцу прикупила је и послала авионима за Србију 25 тона помоћи. Покренула је не само Србе, већ и своје пријатеље и комшије, а прикључиле су се и велике компаније. Месец дана је непрестано дочекивала камионе са водом, постељином, храном за бебе…
За хуманитарне активности које покреће, уз помоћ пријатеља из Торонта, Чикага и других градова успела је да купи неколико возила.
– Често видим неку објаву на Фејсбуку која ме дирне и кажем себи: то ми је пројекат за овај месец – каже скромно, не желећи да набраја све акције и коме је све послала помоћ у Србији.
Јулијана уз студије ради као новинар у једној еколошкој фирми из Швајцарске. Такође је председница Српског савета студената Универзитета Торонто. Иако, када год је то у могућности, посећује родбину у Вршцу и Сарајеву, овога пута прошло је много времена. Три године није одлазила на годишњи одмор и штедела је новац за авионску карту како би дошла у домовину.
У Кикинду је стигла већ првог дана по доласку у Србију, захваљујући Радовану Субину, председнику Удружења „Корени“ у Кикинди које је део Савеза матице и Срба у расејању. Савез се са Јулијаном повезао пре неколико година и она је, ових дана, и њихов гост.
– Било ми је веома важно да посетим Кикинду, због Радована и Саше Степанова из Савеза, који је ту рођен. Кикинда је срце Војводине и Баната у којем је и мој Вршац. Част ми је што сам овде – каже.
Као гошћа Савеза изразила је жељу да посети и Музеј холокауста, а домаћини су јој приредили изненађење. У Београду су је упознали са Јеленом Бухач Радојичић чија прича је послужила као основа сценарија за филм „Дара из Јасеновца“.
Јулијана посвећено прикупља приче о страдању Срба у Другом светском рату и припрема књигу.
– Имам већ 75 прича преживелих и њихових потомака. Верујем да наши људи, нарочито ветерани, заслужују да им се глас чује. То би био још један корак ка зацељењу дубоких рана које старији преносе из генерације на генерацију. Циљ ми је да сакупим сто прича и да књигу издам прво на енглеском јер желим да се зна права истина и да поправим слику о свом народу. Од деведесетих година пропаганда је против нас, у Канади чак и више него у Америци.
Каже да је све што ради савршено нормално јер воли свој народ и годинама слуша неистине о њему. Њена потреба уједно је и и њена мисија. Зато ће и испунити своју жељу да са светом подели причу о свом народу. Јер, бити храбар пред неправдом, највеће је дело. Томе су је научили родитељи.
Удружење „Здравље на длану“ данас је на тргу организовало своју прославу рођендана, десет година постојања. У представљању здравих стилова живота помогли су најмлађи, полазници Спортске школице Удружења „Растимо заједно“ и чланови спортских клубова.
Председник и оснивач Удружења „Здравље на длану“, др Горан Абрахам, истакао је значај здравих навика.
– Хтели смо да покажемо да постоји удружење које се бави унапређењем здравља и продужењем животног века грађана. Деца у основним школама већ имају озбиљних проблема са деформитетима. Промењен је стил живота, живимо убрзаним темпом који нас одваја од здравих навика. Данашњи човек стари 50-70 пута брже у односу на пре 50 година. Свакодневно имамо више стресогених фактора, организам се више бори, брже стари и болести се јављају у ранијем добу. Данас имамо велики број деце која су гојазна, претендују да имају неко обољење, имају повишен крвни притисак, деформитете, поремећај хормона. Сваки пети пар у Србији има проблем са стерилитетом, што је последица лоше исхране, а кардиоваскуларна обољења су, са 60 одсто, заступљена код младих људи – рекао је др Абрахам.
Ово удружење континуирано организује едукације у сарадњи са клубовима и другим удружењима, а једно од предавања биће и на програму „Кикиндског лета“. Такође, подсећа др Абрахам, настављају кампању за здраве ужине у школама у чему ће им, како очекују, помоћи и Град.
У складу са мотом манифестације „Покренимо децу која се не крећу“, десетине малишана из Спортске школице „Растимо заједно“ показала су како вежбају кроз игру. Оснивач Школице, такође и суоснивач Удружења „Здравље на длану“ је професор физичке културе, Бранко Грбанушић. Школица постоји већ 13 година и у њој вежбају предшколци, узраста од 3,5 до шест година.
– Деца су данас доста неактивна о то проузрокује проблеме, мускулатура им је слаба, коштано-мишићни систем такође, 30 одсто деце је гојазно – каже Грбанушић. – Школица је основана са идејом да им надокнадимо физичке активности у игри, на још бољи начин јер ми смо у сали, имамо реквизите. Укључени су сви облици кретања – скакање, трчање, пузање, пењање, сви спортови са лоптом, атлетика, и трудимо се да на време отклонимо проблеме, ако их има.
Школица стално има педесетак полазника, а за септембар су спремни и флајери за родитеље у свим школама, како би им се указало на потребу да деца буду више физички активна. Спортска школица ради у ССШ „Милош Црњански“ и часови, у трајању од једног сата, одвијају се два пута седмично.
Манифестацији су се придружили и мали бубњари Студија “Маус”. Поред промоције и едукације, одржано је и такмичење у скоку у даљ, представљени су примери здраве ужине, као и изложба о десетогодишњим активностима УГ „Здравље на длану“.
Полазници Балетске школе Нови сад, издвојеног одељења у Кикинди, приказали су вечерас, на великом годишњем концерту, сав свој таленат и труд уложен у току управо завршене школске године. На сцени Народног позоришта наступиле су балерине и један балетан, од припремног до четвртог разреда, у задатим, али и кореографијама које су сами осмислили.
– Ово је концерт матураната и увек буде и ауторски јер деца и сама смишљају кореографије.Основну балетску школу завршавају четири ученице, оне су сад шести и седми разред основне школе. Та деца нам се увек враћају док су у Кикинди и наступају са нама, тако је и вечерас. Наши полазници се не школују да обавезно играју на сцени, ми их школујемо и као публику и као људе који ће ценити уметност – рекла је Ингрида Војводић Црномарковић, наставница класичног балета у Балетској школи.
Балетска школа у Новом Саду ове године прославља седам деценија постојања, а издвојено одељење у Кикинди постоји 25 година. Више од стотину деце изашло је из кикиндске школе. Једини дечак тренутно је Андреј Глигорин и он је, за четвртину века постојања балета у Кикинди, тек трећи балетан.
Завршни концерт отворио је Адађo, а у финалу се играо валцер. У међувремену, било је тарантеле, варијација из балета и савремене музике јер се у Школи похађају и часови савремних игара. Играчи на сцени поделили су радост коју им доноси ова уметност са публиком, која их је награђивала овацијама.
У Мокрину је у току Недеља културе која ће, после низа књижевних, музичких и изложбених програма, бити крунисана двема манифестацијама у част славних Мокринчана, Мирослава Мике Антића и Раше Попова.
У петак, 23. јуна, од 21 сата, у Галерији Дома културе биће приказан документарни филм „Mирослав Антић – окован у слободи” у продукцији РТВ-а и Продукцијске куће „Панорама груп“ и под покровитељством Града Кикинде.
Традиционални Меморијал посвећен песнику, биће, 38. пут, одржан на Варошком тргу у суботу, 24. јуна, од 21 сата. Ове године програм носи назив „Путоказ за сањаре и облаке”. Учествоваће Ана Софреновић, Милорад Дамјановић, Драган Јовановић Данилов, Миодраг Петровић, Ива Штрљић, Љуба Булајић, Даша Боснић („Ођила“), Ратомир Дамјановић, Иван Лешчешен, Петра Тодорић, Тамбурашки оркестар „МОКАС“ и Жарко Новаков.
Меморијал организује Месна заједница Мокрин.
„Дан Раше Попова“ је у понедељак, 26. јуна. Програми ће почети у 16 сати у Галерији Дома културе, трибином на тему „Шта о Раши мисле песници одликаши”, а затим ће бити додељене награда „Раша Попов“ и „Рашин шешир“.
Културно-уметнички програм на Варошком тргу под називом „Рашинарије дечjе играрије” заказан је за 19 сати. Учесници су: Слободан Станишић, добитник награде „Раша Попов“ за изузетан допринос у стваралаштву за децу, Радован Влаховић, Тоде Николетић, Урош Петровић, Предраг Вуковић Пеђолино, Ена Гогић, Вртић „Невен” и ОШ „Васа Стајић” из Мокрина, КУД „Мокрин”, ОШ „Иво Лола Рибар” из Нових Козараца и многи други.
Програм се завршава свечаним отварањем изложбе портрета Раше Попова чији су аутори познати сликари и карикатуристи, у 20 сати, у Галерији Дома културе.
Организатор jе мокринско Удружење грађана „Раша Попов“.
Како пословати са дигиталном имовином, како је користити за инвестирање и рачуноводствено обрадити и где је и како могуће претворити је у реалан новац и обрнуто, биле су теме данашњег стручног скупа у Регионалној привредној комори у Кикинди.
Стручни скуп је део првог крипто каравана Србије под називом „Услови пословања са дигиталном имовином – од инвестирања до рачуноводства“, у организацији Покрајинског Секретаријата за привреду и туризам, намењеног правним и физичким лицима.
Криптовалута је нова врста дигиталног новца коју у потпуности контролише њен власник. Најпознатији је биткоин који је само једна од више хиљада дигиталних валута. Захваљујући томе што је ван домашаја институција и посредника, омогућује директне уплате, штедњу и још много тога.
После вести о преварама са криптовалутама, важно је истаћи да је ова валута потпуно легална на тржишту, рекао је Славољуб Арсенијевић, подсекретар у Секретаријату за привреду и туризам Владе Војводине.
– Наша земља је међу првима које имају Закон о криптовалутама. Идеја је да се привредници упознају са законским оквирима тржишта. Закон отвара могућност да се са овом валутом ради као и са другим средствима и да инвеститори могу да дођу и да на тај начин улажу у српска предузећа, као и да фирме узмеђу себе решавају финансијске трансакције, што може да буде веома корисно. Наша приреда је, због транзиције, технолошки 30 година у заостатку у одређеним гранама у односу на друге земље. Овде смо у корак са технологијама у финансирању – истакао је Арсенијевић.
После Сомбора и Суботице, Кикинда је трећи град у којем се одржава стручни скуп на ову тему.
– О овој теми нема довољно информација. На семинар смо позвали привреднике, привредна друштва и предузетнике који су се одазвали у већем броју. Верујем да ће се, временом, укључивати и фирме – рекао је Тибор Хорват, председник Регионалне привредне коморе са седиштем у Кикинди.
На семинару су говорили едукатори и инвеститори прве академије у Србији специјализоване за криптовалуте – „ЦТБ крипто конслатинг“, први овлашћени крипто рачуновођа, Милош Праштало, и представници крипто-мењачнице.
– Дигитална имовина постоји у онлајн свету и, када имате онлајн мењачницу, онда можете да купите криптовалуте или да их продате. Ми смо прва крипто-мењачница која је добила лиценцу од Народне банке Србије. Постоји заблуда о криптовалутама да су несигурна имовина, зато на нашем сајту заинтересовани могу да проуче све аспекте крипта који је тренутно једна од најсигурнијих имовина на свету. Све преваре које су повезиване са тим биле су због људи, не због технологије – истакао је Игор Мирковић из „ЕЦД криптомењачнице“.
Он је додао да је Народна банка Србије издала две лиценце за крипто мењачнице у Србији, а Комисија за хартију од вредности и одобрење за издавање два дигитална токена (врсте дигиталне имовине) који су у функцији већ годину дана и по томе наша држава заузима високо место у свету.
После само два месеца прикупљања пластичних чепова на дечијем игралишту на тргу, данас је конструктор и дародавац корпе, др Милан Бркин, откључао препуно срце од жице и чепови су предати корисницима Центра за помоћ ментално недовољно развијеним особама “Наша кућа”.
– Као приватник који се бави конструкцијом машина и као грађанин, осетио сам обавезу да направим нешто за град, да покажемо да бринемо о Кикинди и да се бавимо хуманим радом. Гледао сам у другим градовима како је то решено и желео сам да наша посуда за чепове буде највећа – рекао је др Милан Бркин, власник фирме „Металотехника груп“ из Кикинде.
Бркин додаје да хуманитарна акција није завршена и да ће, у договору са Градом, бити још лепих изненађења из његове фирме.
Чепове су преузели корисници Дневног боравка „Наше куће“, задовољни што ће им, овом донацијом деце и родитеља који долазе на игралиште, бити испуњена жеља.
– Верујем да ћемо сада имати довољно новца за куповину сублимационог штампача за шоље и мајице, за који већ неко време сакупљамо средства – каже Николета Павлов, в. д. директорица Центра. – Грађани нам и у наше просторије доносе чепове и могу, уколико желе, и даље то да чине.
Жичано срце данас је испражњено и на располагању је свој хуманој деци и старијима нашег града јер, хуманост се учи од малена.
