најчитанији портал Севернобанатског округа
Представа „Вулканизерска драма“ Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ имаће своју прву репризу у четвртак, 6. јула, од 18 сати, у Позориштанцету „Лане“.
Комад су припремили корисници Дневног боравка „Наше куће“ у сарадњи са члановима Хуманитарног театра „Гусани у магли“. Премијерно је изведена почетком маја. Приход од улазница, и на репризном извођењу, намењен је куповини сублимационог штампача и пресе за мајице и шоље за „Нашу кућу“.
Дечији духовни сабор, манифестација која, уз радионице и многе занимљиве активности, деци приближава теме из веронауке, почео је у понедељак у Храму Светих Козме и Дамјана. У овом храму са основцима, већ 15 година, сваког лета на једнонедељном кампу раде свештеници, вероучитељи, али и ментори у различитим радионицама – од калиграфије до фолклора.
– Ове године тема су породичне вредности јер последњег дана, у суботу, славимо светитеље руског порекла који су заштитници породице и бракова, Свете Петра и Февронију. О томе са децом причамо као о облицима служења – породичног, узајамног, другарског, друштвеног. Све повезујемо са примерима историјских личности и догађаја. Причамо о томе како они себе виде у улогама детета, оца, војника, свештеника, лекара, ватрогасца… како се стављају у службу другога и да то не може да се измери новцем. Да има нечега што се не може ни платити ни наплатити, а то су љубав и жртва према ближњима, и о свему томе причамо на начин прилагођен њиховом узрасту – каже протонамесник Бобан Петровић, старешина Храма.
Он додаје да сваке године дневно на кампу буде и до 150 малишана основношколског узраста који с радошћу учествују у радионици иконописања и калиграфије, ликовној, хорској и радионицама „Биљини магнети“ и „Руке у тесту“, као и у другим уметничким и спортским активностима.
У току шест дана трајања кампа, часови веронауке и радионице одржавају се од 9 до 12, а спортске и друге активности у току поподнева, од 17 до 19 сати.
Учесници ће моћи да се причесте на Ивањдан 7. јула, а сутрадан, у суботу, од 20 сати, одржаће се завршна приредба на којој ће приказати шта су научили и стварали на кампу. Највише узбуђења увек донесе квиз у којем се деца надмећу у знању стеченом на овом јединственом дечијем саборовању.
.
У Кикинду од 1. јула већ стижу вајари привилеговани да учествују на у свету етаблираном Интернационалном симпозијум скулптуре у теракоти који се, ове године, одржава 42. пут.
У овом сазиву, на простору Атељеа „Тера“ током читавог месеца ствараће: Хорхе Беда Морсиљо Хулиани из Шпаније, Никола Ненадић из Хрватске, Ледиа Костандини из Албаније и Чедомир Васић, Мирољуб Стаменковић и Саша Панчић из Србије.
Званично отварање Симпозијума и изложбе са прошлогодишњег сазива биће одржано у петак, 7. јула, на тргу испред Галерије „Тера“. Изложбу ће отворити Милорад Ивановић, државни секретар за културу.
Програм ће почети у 18 сати, наступом дувачког оркестра ДВД и Мешовитог хора „Корнелије Станковић“, од 20 сати.
На годишњој изложби на тргу ће бити постављене скулптуре учесника 41. Симпозијума из Француске, Црне Горе, Немачке, Украјине и Србије.
Дечије саборовање у Храму Светих Козме и Дамјана одржаће се ове године 15 пут. Од понедељка, 3. јула, сваког дана, од 9 до 12 сати, биће организовани часови веронауке и радионице, а од 17 до 19 сати спортске и друге активности.
Са учесницима Сабора радиће најбољи наставници, учитељи и уметници из Кикинде на радионицама: иконописање и калиграфија, креативна ликовна радионица, хорска радионица, „Биљини магнети“, „Руке у тесту“, као и у другим уметничким и спортским активностима.
Цена учешћа на Сабору је 500 динара, чиме се делимично покривају трошкови материјала. Деца ће моћи да се причесте на Ивањдан 7. јула, као и да учествују у завршној приредби која ће с одржати у суботу, 8. јула, саопштено је из Храма.
Више од хиљаду ручних радова врхунске израде изложено је у учионицама Основне школе „Фејеш Клара“ на 24. Међународној изложби рукотворина. Вредни радови дело су око 300 чланица из 52 мађарска удружења из читаве Војводине. Изложба је редовна, годишња активност Савеза љубитеља ручних радова Војводине са седиштем у Врбасу, а Кикинда је, ове године, домаћин први пут.
– Веома смо срећни што смо домаћини ове међународне изложбе. Осим изузетне технике израде, сваки предмет има и своју историју, причу и симболику, сваки је део мађарске традиције и културе. Значајно је и што се учесници друже и размењују знања, искуства и идеје. Својим радовима дају допринос развоју и очувању народне културне баштине – рекла је Мелита Гомбар, чланица Градског већа за националне мањине.
Домаћини манифестације су чланице Секције ручног рада „Виола“ КУД-а „Еђшег“.
– Радимо све што могу руке да створе – хеклање, штрикање, вез, столњаке, јастуке, мушеме, украсне и одевне предмете – каже Розалија Варга, председница Секције. – Окупљамо се сваке среде. Жао нам је што нам слабо долазе млади како бисмо могли да им пренесемо наше вештине.
Јулијана Шимон је стигла из Бачке Тополе. Донела је своје ручно бојене ткане тепихе које израђује у Секцији за одржавање мађарске традиције и етнографије. Она је и заменица председника Савеза љубитеља ручних радова Војводине.
– Ове године славимо 25 година постојања. Последњих година формирају се и дечије групе јер је наш задатак да обичаје предајемо на чување младим генерацијама. Организујемо и кампове за децу и за одрасле и размењујемо знања са удружењима из Мађарске. Сваке године у септембру Савез расписује конкурс за најбоље радове у очувању традиционалних рукотворина – каже Јулијана.
Жене које са пуно стрпљења и љубави израђују уметничке рукотворине уживају у заједничком раду и дружењу, каже Илонка Јовин, пензионерка из Кикинде, чланица „Еђшега“.
– Сликам, хеклам, сад сам почела и да везем, то сам научила у Секцији – каже Илонка. – Свиђа ми се друштво, учланила сам се и у фолклорну и у певачку групу. Први пут сам на оваквој изложби и јако ми се све допада, већ сам видела неке радове и добила нове идеје.
Изложба рукотворина доступна је посетиоцима још данас и у суботу, од 13 до 17 сати. У недељу, на свечаности затварања која ће се одржати у КУД „Еђшег“, биће додељене дипломе учесницима, а Кикинда ће организацију догађаја за наредну годину предати удружењу из Чантавира.
Манифестацију народног стваралаштва подржали су Град, Мађарски национални савет и Покрајина.
Саобраћајна незгода догодила се данас нешто после 14 сати у Кикинди, у Немањиној улици, испред Црвеног крста. На срећу, нико није озбиљније повређен.
Како сазнајемо од очевидаца из оближњих радњи, до незгоде је дошло због непажње. Младић на мотоциклу обилазио је на коловозу паркирани комби, док је, истовремено, возач путничког возила излазио са паркинг места испред комбија. Двојица возача се нису видела када је дошло до судара. На лице места брзо су стигле Саобраћајна полиција и Хитна служба. Овај део улице тренутно је затворен за саобраћај.
Хулиганство ни у малим срединама, нажалост, више није ретка појава, судећи и по инциденту у Иђошу у којем су, у току ноћи, разбијена улазна врата на згради Основне школе „Миливој Оморац“.
– Хвала “културним” и “васпитаним” појединцима који “поштују” образовну и васпитну установу у малој средини у којој живе. Установу која васпитава и образује децу, која несебично свима помаже у многим сеоским активностима, чије је двориште отворено за све мештане, на чија врата могу увек да закуцају и да се обрате сваком од запослених за било какву помоћ или сарадњу – обавестио је о догађају директор Школе, Александар Аћимов.
Он је додао да се, у последњих неколико година, колектив много трудио да услови боравка у Школи буди бољи, да настава деци буде занимљивија, да родитељима буду од помоћи и исказао дубоко разочарање због инцидента.
Како је затим навео Аћимов, брзом акцијом припадника Полиције, пронађени су починиоци и штета ће бити надокнађена. Додао је да му је драго што нису у питању ученици школе.
Збрика прича „Кратак спој“ и роман „Не“ најновије су књиге Драгана Васића, наставника физике, Кикинђанина рођеног у Новом Кнежевцу који је, како каже, писањем почео да се бави у време короне. Вечерас су представљене у дворишту Народне библиотеке.
– Као студент сам писао криминалистичке приче, па их је баба случајно наложила. Писао сам и песме, али ништа озбиљно. Ово је озбиљно јер сам финансирам, друкчије не бих изашао из анонимности јер данас сви пишу, посебно од пандемије. Мени се допада игра речима, мислим да умем, на тај начин, да анимирам људе – каже Васић.
Да озбиљно схвата своју нову професију јасно је и по томе што има тим људи који читају оно што напише, међу њима су и три професорице књижевности, које процењују да ли је написано и за објављивање. Свака књига прво „одлежи“ 10 месеци, каже. Сада је завршио још једну збирку кратких прича, али су још увек на читању.
Васић се наизменично посвећује романима и причама. Тако је, прошлог лета, промовисао два првенца: роман „Преварени“ и књигу прича „Контрапункт“.
– Роман се чита као да се гледа филм, немогуће је да вам се не свиди јер се прати заплет – објашњава Васић. – Тежио сам да направим „Твин Пикс“, да су ми важнији ликови него радња. Лако се чита, али се зато брзо и заборави. А „Контрапункт“ је по свему контра, на сто страна има седам прича и све су „уврнуте“.
Поред Дуње Бркин Трифуновић, уреднице културног програма Библиотеке, о новим делима Васића говориле су и рецензенткиње Андреа Беата Бицок и Јелена Милoшев.
Главни јунак романа „Не“ јесте жртва, али све зависи од перспективе из које посматрамо ситуацију, па ако сматрамо да смо жртве материјалистичке цивилизације, боље је него да будемо жртва самих себе, губећи морал, хуманост и основне људске вредности – рекла је Бицокова.
У збирци прича „Кратак спој“ упечатљиво се описују карактер и душевни свет главног јунака, што изазива дубоку емпатију читаоца, јер делују познато, рекла је Јелена Милoшев.
– Ради се о немоћи главног јунака да, на било који начин, утиче на ствари, да их измени и да их измири и прихвати у себи. У последњој причи он наводи мотиве због којих ствара, гориво на којем се заснива његово писање, а то су: туга, неверица, бес, сећање, жал и кривица. Каже да је гориво непресушно, за разлику од маште и инспирације које су пресушне, што изазива саосећање код читалаца који су и сами ствараоци.
Књижевно вече Драгана Васића прво је које је ове године одржано у дворишту Библиотеке и окупило је његове читаоце, поштоваоце и колеге.
– Све који су дошли познајем 40 година, од када сам дошао у Кикинду. Не знам да ли су дошли због мене или због књига, не знам ни шта би ми било драже. Мислим да имам шта да кажем, накупило се доста тога у мени. Људи кажу да се, док пишу, ослобађају неког терета. Нажалост, ја писање доживљавам као зидање куће, као посао који мора да се заврши. Иако је то што пишем, осим романа „Не“ који је хумористичан и који се људима најмање свиђа, тешко, мрачно и озбиљно. Пишем оно што носим из детињства, има тога што сам понео негативног. У првој књизи су ме препознавали, па сам почео да комбинујем истинито и измишљено јер су ме ценили по томе што ме препознају, а ја то нећу, мене интересује да ли то вреди – објашњава аутор.
Колико вреди било је јасно и по посећености ове књижевне вечери која је превазишла заинтересованост за многе сличне догађаје у Библиотеци. Такође, доказала је и самом Васићу, који је самоме себи најстрожи критичар, да су његов рад и труд и подржани и поштовани.
Третмани против комараца са земље и из ваздуха на подручју Кикинде биће изведени у периоду од 2. до 16. јула, у првом термину са повољним метео-условима, саопштено је из новосадске „Циклонизације“.
Како се наводи, третирање ће се изводити препаратима на бази ламбда-цихалотрина и делтаметрина. Упозоравају се пчелари да су препарати токсични за пчеле и препоручује се њихово затварање или измештање на најмање пет километара од места третирања. Дејство препарата траје један дан.
Биоскоп на отвореном биће организован у петак, 30. јуна, на Старом језеру. Биће приказан филм „Муње опет“, у којем, између осталих, играју Сергеј Трифуновић, Борис Миливојевић, Никола Ђуричко и Јелисавета Сека Саблић.
Догађај је део „Кикиндског лета“ у организацији Туристичке организације Града. Почетак је у 21 сат, улазак је бесплатан.
