Повезивање архива свих здравствених институција у јединствени систем података, успостављање еКартона и Регистра генетичких и биомедицинских података кључне су новине које доноси нови Закон о здравственој документацији и евиденцијама.
Увођењем еКартона први пут ће, на једном месту, бити обједињена историја болести и лечења грађана из домова здравља, болница, државне и приватне праксе, а приступ еКартону ће имати изабрани лекар, специјалиста на кога буде пренето овлашћење, хитна медицинска служба, лекарска комисија односно лекар коме пацијент да приступ, објавио је НАЛЕД (Национална алијанса за локални економски развој), који је учествовао у изради нацрта Закона.
То ће убрзати пут кроз здравствени систем, спречити понављање анализа и враћање код лекара опште праксе по нове упуте, што ће свеукупно допринети ефикаснијим резултатима лечења.
Сви информациони системи у здравству, биће међусобно повезани у јединствени Републички интегрисани здравствени информациони систем, РИЗИС, који ће осим еКартона, садржати и информационе системе РФЗО-а (Републичког фонда за задравствено осигурање), Батут-а (Инстута за јавно здравље Србије), АЛИМС -а (Агенције за лекове и медицинска средства Србије) и друге који су у плану да се успоставе.
“Једна од кључних новина јесте еКартон, који омогућава да ваш изабрани лекар, без прекуцавања огромне документације, има увид у све аспекте лечења и може да прати који су вам лекови преписани, лабораторијске налазе, отпусне листе и извештаје специјалиста. Уједно, у свој еКартон имаће увид и сви пацијенти и неће морати више да носе сву документацију од лекара до лекара, рекла је програмска директорка НАЛЕД-а и извршна директорка Центра за четврту индустријску револуцију у Србији, Јелена Бојовић.
Поред тога, друга јако битна новина је, каже, успостављање Регистра генетичких и биомедицинских података који отвара врата за развој модерне дијагностике, рано откривање генетички условљених болести, развој персонализоване медицине.
У Србији се генетичке анализе већ спроводе на 11 института.
Успостављањем Регистра, пре свега, се омогућава сигурно чување ових осетљивих информација у Државном дата центру, а када се обједине са здравственим подацима имаће много већи потенцијал за унапређење дијагностике, превенције и лечења пацијената који болују од многих наследних и ретких болести, развој персонализованих терапија и бољитак јавног здравља уопште.
Следеће године ће код нас започети и пројекат добровољног ДНК скрининга, односно једна врста пилот програма за развој персонализоване медицине.
Коришћењем напредних технологија у генетичким анализама, циљ је да се код испитаника уради анализа генетских карактеристика на развој најчешћих обољења као што су рак и кардиоваскуларне болести, одређене ретке болести и генетичка анализа осетљивости на одређене лекове, чиме се може значајно унапредити ефикасност терапије.
Закон о здравственој документацији и евиденцијама у здравству, усвојила је Народна скупштина, прошле недеље, на предлог Министарства здравља, а Нацрт је израђен уз подршку НАЛЕД-а, у оквиру пројекта „Србија на дохват руке – Дигитална трансформација за развој” који спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Канцеларије за ИТ и еУправу.
(Извор: РТВ)
