Игор Црногорац, аутор са Кикиндски портал

Годишњица колонизације у Банатском Великом Селу – сећање на животни подвиг предака

Igor Crnogorac Оцтобер 26, 2023

Крајишки живаљ досељен је у данашње Банатско Велико Село током новембра 1945. године. Прве које су стигле биле су породице Јарић и Тртица. За њима су долазиле такође читаве породице, са најмлађим и најстаријим члановима, преко Осијека до Новог Сада, затим до Кикинде у којој су преспавали на Железничкој станици. Сведочили су да су их Кикинђани лепо дочекали и да су им донели храну. Следећег дана одлазили су у куће у селу које су им биле додељиване. Стизали су из Бихаћа, Босанског Петровца, Дрвара и Кључа.

Сећање на то време храбрости, полета, али и тешког и преданог рада данас чувају трећа и четврта генерација колонизованих. Сваког 26. октобра у Банатском Великом Селу одржава се Дан колонизације.

– Ништа није случајно, наши дедови су били добри ратници, добри браниоци државе, па су колонизацијом стационирани уз ободе наше земље. Ми смо поносни потомци јер је њихов тежак живот нама створио услове за нашу бољу будућност. Задужили су нас да ми то исто чинимо за нашу децу. Овом манифестацијом чувамо наш идентитет и корене нашег народа – рекла је Мира Пећанац, председница Савета месне заједнице.

Великоселци су данас у Дому културе дочекали госте из Покрајине и Републике, градоначелника Николу Лукача са сарадницима, покрајинску посланицу Станиславу Хрњак.

– Овом манифестацијом сећамо се наших предака који су дошли из Крајине и чувамо традицију културу и обичаје завичаја. Учимо се на њиховом јунаштву и храбрости. Морамо знати где су нам корени како бимо знали како ићи у будућност – истакао је градоначелник Лукач.

Присутнима се обратио генерал Милорад Ступар, саветник потпредседника Владе и министра одбране Милоша Вучевића.

– Ми, потомци српског народа имамо шта да славимо. Припадамо народу који је одувек своју слободу плаћао крвљу најбољих синова, народу који је увек био на правој страни историје – рекао је генерал Ступар. – Преносим вам поруку министра Вучевића да се, културом сећања, супротставимо култури заборава и подсећам вас да је јединство основ опстанка српског народа.

Војводина је изразито имиграционо подручје и овде су сви некада и однекуд дошли, рекао је Александар Ђедовац директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима Аутономне покрајине Војводине.

– Требало је у то, поратно времне, у сасвим новој средини, само са завежљајима које су понели, започети овде нови живот. И ти људи су у томе успели јер су били вредни, храбри и одлучни. Био је то животни подвиг. Данас стасавају трећа и четврта генерација колониста и на њима је да чувају сећање на завичај, на места из којих су дошли у Војводину. Зато и ова манифестација има и шири општи значај, део је општег мозаика којим чувамо културу и традицију. У име Покрајинске владе и Фонда, обећавам да подршка неће изостати – додао је Ђедовић.

Банатско Велико Село било је највеће колонистичко село у Банату. Овде су досељене 674 породице са 4.322 члна. Међу њима су били: 984 борца, 101 носилац Споменице, 302 инвалида и 152 деце – ратне сирочади. Првих месеци хранили су се на заједничком казану. Касније су добијали по једну краву на две или три породице. Ово место било је проглашено за прво социјалистичко село у Југославији, испричао је, између осталог, историчар, Душан Дејанац, аутор документарног филма са живим сведочењима колонизованих, који је емитован вечерас.

У програму под називом „Живећемо, дашта ћемо!“ наступили су ђаци ОШ „Славко Родић“, први и други ансамбл и мушка и женска певачка група КУД-а „Марија Бурсаћ“, и солисти, инструменталисти, Милан и Вид Вашалић.

У холу Дома културе биле су изложене слике на тему колонизације са овогодишње Ликовне колоније „Душан Керкез Џев“. Годишњица колонизације припремљена је уз подршку Града и Покрајине и у организацији Месне заједнице.

Зимске гуме обавезне од 1. новембра

Igor Crnogorac Оцтобер 26, 2023

Из Агенције за безбедност саобраћаја саопштено је да ће зимске гуме бити обавезне од среде, 1. новембра до 1. априла, уколико су на коловозу снег, лед или поледица. Зимски пнеуматици су препоручљиви и када су коловози суви, ако су температуре ниже од седам степени.

На овим температурама, летње гуме губе своју најважнију карактеристику – добро пријањање, а њихов зауставни пут приликом кочења је и до два пута дужи од уобичајеног трага који остављају зимски пнеуматици, наводи се у саопштењу,

На зимским пнеуматицима дубина шаре мора бити минимум четири милиметра.

Препорука возачима је да постављају зимске пнеуматике на сва четири точка јер, уколико се гуме ставе само на предњу осовину, лако може доћи до проклизавања аутомобила и закретања возила у кривинама. Са друге стране, уколико се поставе само на задњу осовину, може се догодити да током скретања предње гуме изгубе пријањање и возило настави право.

Пнеуматике старије од пет година потребно је детаљно контролисати једном годишње.

Према Закону о безбедности саобраћаја на путевима, возач је дужан да у саобраћају на путу поседује зимску опрему и користи је на прописан начин. У супротном, предвиђена је новчана казна. Казне за некоришћење зимских пнеуматика су, од пет хиљада за физичка до 200 хиљада динара за правна лица.

Изван насељених места, обавезно је у пртљажнику имати ланце или друга средства за повећање тракције. Када је снег на коловозу, ланци се монтирају на погонске точкове и то на оним саобраћајницама где је означена обавезна употреба.

У насељеним местима, возила не морају бити опремљена ланцима, а у зимској опреми аутобуса и теретних возила обавезна је још и лопата.

Агенција за безбедност саобраћаја апелује на све учеснике у саобраћају да своја возила припреме за вожњу у зимским условима.

Позоришни репертоар за новембар

Igor Crnogorac Оцтобер 26, 2023

У Народном позоришту следећег месеца на репертоару ће бити шест домаћих остварења и једно гостовање.

Први термин, петак, 3. новембар, припада „Ковачима“, Милоша Николића. Играју: Бранислав Кнежевић, Марина Воденичар и Михаило Лаптошевић.

У уторак, 7-ог, на малој сцени биће одиграни „Облаци“, представа о Душану Васиљеву којег игра Владимир Максимовић.

Такође на малој сцени, комад „Па се видимо у сну“ биће на репертоару у петак, 10. новембра.

У уторак, 14-ог, играће се „Смрт човека на Балкану“, црна комедија по којој је снимљен и филм. представу је режирао писац, Мирослав Момчиловић.

Најновија представа, „Џепови пуни камења“, дуодрама у којој играју Никола Јоксимовић и Владимир Максимовић, на репертоару је у петак, 17-ог.

Јубиларно, 50. извођење кловновске монодраме „Лала“ Стефана Остојића, у режији Ли Делонг и у продукцији Града Кикинде, Компаније „Гриндекс“, Компаније „Ларк“ из Париза и Театра „Гусани у магли“, заказано је за петак, 24. новембар.

У уторак, 28. новембра, гостоваће Краљевачко позориште са представом Виде Давидовић и у режији Снежане Тришић, „Црна Овца“. У држави лопова постоји један поштени човек који одбија да краде. Поштењачина је аномалија и његово постојање доводи до урушавања и колапса комплетног система, наводи се у најави представе.

У октобру ће још две представе имати своја репертоарска извођења – “Љубавно писмо”, у петак, 27-ог, и “Џепови пуни камења”, друга реприза, у уторак, 31. октобра.

Све представе у Народном позоришту почињу у 20 сати. Цена улазнице је 400 динара, а попуст од 50 одсто остварују ђаци, студенти, пензионери и корисници социјалне помоћи.

У програму Туристичке организације предшколци постају најмлађи водичи

Igor Crnogorac Оцтобер 25, 2023

Развоју туризма у Кикинди помажу и најмлађи туристички водичи, предшколци са којима Туристичка организација од 2021. организује едукације о знаменитостима града, а од ове године и свих кикиндских села.

Подучавање деце почиње сваке године 27. септембра, на Светски дан туризма. Ове године је то била среда, па је програм назван „Туристичка среда“, каже Маријана Мирков из Туристичке организације.

– Сваке године, у сарадњи са Предшколском установом направимо нови програм. Прошле године смо посетили све вртиће у граду и селима и малишанима причали о знаменитостима Кикинде, како би они постали мали туристички водичи. Ове године имамо едукацију на терену. У лепој шетњи у трајању од 45 минута обилазимо најлепше грађевине и представљамо им брендове Кикинде. Кроз шетњу и причу малишане учимо како они да упознају госте са градом на њима разумљив начин – објашњава Маријана Мирков.

На маршрути су Градска управа, обе цркве, Музеј, станиште сова на Тргу, скулптуре испред галерије „Тера“, а шетња се завршава у најлепшој улици где предшколци добијају “акредитације” и званично постају мали туристички водичи.

– Деца уживају, већ доста знају о знаменитостима свог града. Сада смо дали задатак шестогодишњацима у сеоским вртићима да нас позову у госте и да они нама представе знаменитости својих места – каже Миркова.

У овом поучном и занимљивом програму већ су учестовали малишани из неколико градских и сеоских вртића. Програм ће се одвијати сваке среде до 12. децембра, док сви предшколци не постану најмлађи туристички водичи који ће с поносом, на свој начин, моћи да представе свој град.

Подељени поклон-пакети Града: у Кикинди се рађа све више беба

Igor Crnogorac Оцтобер 25, 2023

Вујадин, Александар и Луција добили су данас поклоне од Градске управе јер су међу 135 најмлађих суграђана, рођених у јулу, августу и септембру. У Свечаној сали подељени су пакети са стварима неопходним за бебине прве месеце и столице за храњење. Појединачна вредност пакета је око осам хиљада динара. Овим Град редовно, свака три месеца, изражава добродошлицу новим становницима уз најлепше жеље за лепо детињство и срећан живот.

Бебе и њихове родитеље, баке и деке, угостили су председник Градске скупштине Младен Богдан, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски и чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, Мелита Гомбар.

– Беба има све више, што значи да наше мере дају резултате, фокусирани смо на породицу и децу, они су у средишту нашег рада – рекао је Богдан. – Поносни смо што данас из Градске куће можемо да пошаљемо најлепшу поруку – да треба да чувамо породицу и да су родитељи, упркос овим изазовним временима, одлучили да се посвете потомству, што је изузетно важно и за град и за целокупну заједницу. Све што радимо је безвредно, уколико нас нема. Имамо читаву лепезу мера којима, као Град, помажемо деци и породицама. Помогли смо сваком детету за које су нам се родитељи обратили. С правом можемо да кажемо да је Кикинда град породице.

Богдан је подсетио да Град за прворођено дете додељује 30 хиљада динара, за друго дете – 20 хиљада, обезбеђује чланство у „Клубу три плус“ којим се остварују попусти, као и регресиран превоз, поклоне првацима и деци која освајају награде. За помоћ незапосленим родитељима годишње се издваја више од девет милиона, а за стипендије више од 11 милиона динара. Локална самоуправа помаже и паровима који су у процесу вештачке оплодње – у овој години у ту сврху издвојено је 2,5 милиона динара.

Сат померамо у ноћи између суботе и недеље

Igor Crnogorac Оцтобер 25, 2023

У ноћи између 28. и 29. октобра (суботе и недеље), у три сата ујутро, казаљке сата ћемо померити један сат уназад, то јест на два сата ујутро.

Зимско рачунање времена почиње сваког последњег викенда у октобру. Захваљујући паметним телефонима, рачунарима и осталим уређајима повезаним на интернет, ово померање часовника се често завршава аутоматски.

Иако је Европска унија још пре неколико година најављивала да ће укинути летње и зимско рачунање времена и усвојити јединствено, то се још није догодило.

Прелазак на летње и зимско рачунање времена први пут је забележено 1916. године у земљама на северу Европе ради уштеде енергије.

У Србији је летње рачунање времена први пут примењено 27. марта 1983. Од 1995. године сатови су се враћали у последњој седмици септембра и то на основу одлука које је доносила Влада, а касније је донет закон којим је летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.

На летње рачунање времена прећи ћемо за викенд у ноћи између 30. и 31. марта 2024. године.

„Апстрактне вибрације“ у Салону Музеја „Тера“

Igor Crnogorac Оцтобер 25, 2023

Изложба слика под називом „Апстрактне вибрације“ Данице Петков, сликарке из Румуније, биће отворена у петак, 27. октобра, у 12 сати, у Салону Музеја „Тера“.

Даница Дана Петков,рођена је 1961. године у месту Велики Семпетар у Румунији. Живи у Темишвару. Дипломирала је на Филолошком факултету и Факултету ликовних и примењених уметности у Темишвару. Члан је Удружења ликовних уметника Румуније. Бави се рестаурацијом и сликарством. Изложба ће бити отворена до 30. новембра.

Амбер алерт систем од данас у Србији

Igor Crnogorac Оцтобер 25, 2023

Амбер алерт систем “Пронађи ме”, чија имплементација дданас почиње у Србији, разликоваће се од сличних система у свету по томе што се радило на превазилажењу проблема и мањкавости које су друге земље имале, каже директор Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић.

– Сматрам да ће систем заиста добро радити јер смо га ми подредили нашем поднебљу и ономе што видимо да јесте проблем када причамо о нестанцима наше деце. Морам рећи да је систем „Пронађи ме“ први у региону и у већем делу земаља Европе – рекао је Јурић, а преноси РТС.

Игор Јурић је објаснио да ће се прва фаза покретања система састојати од тога што ће медији прекидати емитовање својих програма на 30 минута у првих осам сати. Мораће да се објави једна форматирана фотографија несталог детета са основним информацијама и, евентуално, подаци везани за нестанак – где је дете последњи пут виђено, шта је имало на себи.

Затим ће мобилни оператери послати својим корисницима поруку о несталом детету, са линком сајта Министарства унутрашњих послова. ЈП “Путеви Србије”, аеродром “Никола Тесла”, аутобуске и железничке станице објављиваће на екранима информацију о нестанку детета.

Јурић је нагласио да систем не може бити покренут са сваким пријављеним нестанком, већ морају да буду испуњени одређени услови.

– Уколико је дете млађе од седам година, систем ће се аутоматски покренути. Такође ће се покренути и ако је дете млађе од 18 година и има неки облик инвалидитета, као и у ситуацији када се поуздано зна да је дете у животној опасности – објаснио је Јурић.

Истакао је да ће о покретању и прекиду система одлучивати искључиво Полиција.

Јурић каже да ће друга фаза надоградње система почети одмах након прве фазе и она ће укључити тржне центре, бензинске пумпе, банке и друга места на којима је велика фреквенција људи, као и друштвене мреже.

Рекао је да је, према његовим сазнањима, МУП већ у контакту са компанијом “Мета” како би се установиле одговорне особе које ће гарантовати да се објава о нестанку повуче када дете буде пронађено.

– Када су у питању друштвене мреже, у Србији још увек недостају одговорна лица која могу гарантовати да ће, када се повуче објава, и када је дете пронађено, сви ти подаци бити повучени и да нема никакве опасности по заштиту личних података – објаснио је Јурић.

Систем Амбер алерт омогућава брзу размену информацијама о несталој деци како би се мобилисала јавност и повећале шансе за њихово проналажење.

Назван је према девојчици Амбер Хагерман, која је отета и убијена у Арлингтону у Тексасу 1996. године, након чега је покренута кампања за успостављање система за брже реаговање за нестале и киднаповане особе.

Након САД, идеја хитног упозорења за несталу децу постала је глобална иницијатива и користи се у Канади, Великој Британији, Француској, Немачкој, Холандији, Италији, Аустрији, Мексику, Бразилу и у Аргентини.

Почео највећи онлајн сајам послова

Igor Crnogorac Оцтобер 25, 2023

Регионални сајам послова почео је јуче. Организује се 14. пут и један је од најважнијих догађаја у области запошљавања у нашем региону. Одржава се у сарадњи водећих сајтова за запошљавање из региона, укључујући Послови Инфостуд – Србија, МојПосао.ба – Босна и Херцеговина, Вработување – Северна Македонија, Делогласник – Словенија и МојПосао – Хрватска, овај сајам постао је незаобилазна тачка за све оне који желе да напредују у својим каријерама.

Ове године траје од 24. до 31. октобра и пружа кандидатима из целог региона прилику да виде понуду послова свих послодаваца и нађу идеалну пословну прилику за себе. Сајам ће се и ове године одржати онлајн и на тај начин бити доступан свима на адреси http://www.regionalnisajamposlova.com/rs.

Током осам дана своју понуду од око хиљаду огласа понудиће 150 послодаваца из целог региона, од којих је чак више од 500 пословних прилика у Србији. Огласи су распоређени у пет тематских целина: Услуге, Трговина, ИТ, Производња и Стартуј капсула, намењена младима.

– Овај је сајам прилика да се повежете са разноврсним компанијама, сазнате о њиховим пословним приликама и остварите своје професионалне циљеве. Сајам такође пружа могућност присуствовања вредним вебинарима који ће вам пружити корисне информације и савете о различитим аспектима каријере. Очекују вас три сјајна вебинара на теме попут „Пут до успеха: План за почетак успешне каријере” намењен младима. За све оне које занима ИТ област ту је вебинар „Како до успешне ИТ каријере”, и за крај остављамо општи вебинар намењен свима под називом „Управљање стресом током процеса тражења посла” – набраја Милош Турински, пи-ар из „Инфостуда”.

Организатори су припремили и игру „Лов на благо”, где се могу освојити вредне награде, укључујући боравак у хотелу „Мона” на Златибору, ваучере за књижару „Вулкан” и „Инфостудове” поклон пакете.

(Извор: Политика)

Наши таленти доносе европски ритам у Кикинду

Igor Crnogorac Оцтобер 24, 2023

Ена Гогић, Ива Племић, Милана Рајков и Ена Шошић имена су девојака које су ноћас победиле на највећем музичком омладинском фестивалу у Србији и довеле Европу у наш град, уз подршку Градске управе, Културног центра и свих који су гласали за њих на такмичењу „Ритам Европе“.

Сјајан вокал и интерпретација четрнаестогодишње Ене Гогић, ученице Гимназије „Душан Васиљев“ и наступ њене три талентоване другарице у плесној групи слутио је победу, иако је конкуренција била озбиљна и, такође, добро и професионално припремљена.

Уз представнике „Ритма Европе“ данас су биле на пријему у Градској кући код градоначелника Николе Лукача и ресорне чланице Градског већа, Валентине Мицковски.

– Нисам очекивала победу, пресрећна сам – каже Ена Гогић. – Трудиле смо се, вежбале, дале смо све од себе да доведемо „Ритам Европе“ у Кикинду, и у томе смо успеле.

Додала је да су припреме трајале шест месеци и захвалила се свима који су их подржали и онима који су гласали за њих.

Игор Карадаревић, директор Програма „Ритам Европе“ нагласио је да је Фестивал највећи ове врсте у Европи, али и српски бренд.

– Девојке из Кикинде показале су професионалност и да су вредне рада и труда који им Фестивал даје. Оне су прави победници. Желим им да им ово буде одскочна даска за Евровизију. Ми већ почињемо са упознавањем Кикинде као града домаћина наредне године. Могу да обећам да ћемо направити дупло већи спектакл него што је то било у Зрењанину. Кикинда то заслужује – рекао је Карадаревић.

Градоначелник се захвалио нашим представницама, екипи „Ритма Европе“ и свима који су учествовали у припремама.

– Кикинда је поносна. Трудили смо се сваке године да померимо границе, и ове девојке су сада успеле да доведу Европу у наш град. Радићемо на томе да наредне године направимо огроман спектакл у Кикинди, да достојно репрезентујемо наш град. Девојкама желим да им ово буду први кораци у музичкој индустрији и желим им још много успеха – изјавио је Лукач.

Представници „Ритма Европе“ истакли су да је гледаност преноса на Првој телевизији била изузетно велика и да се Фестивал сада већ одржава у четири земље у региону.

– Наредне године ћемо се потрудити да још више померимо границе техничке продукције, које су већ биле на максимуму – истакао је Давид Макевић, извршни директор такмичења. – Ови млади људи су професионалци и они нам дају енергију да будемо још бољи. „Ритам Европе“ показао је и јединство и гостопримство градова у којима се одвија. Верујем да ће у Кикинди то наредне године бити изузетан догађај.

Наше победнице очекује наградно путовање на Кипар јер су наступиле са песмом коју је ова земља извела на Еуросонгу. У међувремену, учествоваће на суперфиналу у Северној Македонији. У децембру или јануару, у Струмици ће се надметати петоро првопласираних из Црне Горе, Републике Српске, Србије, уз представнике градова домаћина и Северне Македоније.

Девојкама које су наш град додале на мапу значајних музичких догађања не само у нашој земљи, већ и у читавом региону, желимо много успеха. И поносни смо јер су доказале да се таленат, уз преданост и труд, исплате и доносе победе, значајне за њихову будућност и за све нас.

Фото: Чедомир Вујанић