Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Godišnjica kolonizacije u Banatskom Velikom Selu – sećanje na životni podvig predaka

Igor Crnogorac October 26, 2023

Krajiški živalj doseljen je u današnje Banatsko Veliko Selo tokom novembra 1945. godine. Prve koje su stigle bile su porodice Jarić i Trtica. Za njima su dolazile takođe čitave porodice, sa najmlađim i najstarijim članovima, preko Osijeka do Novog Sada, zatim do Kikinde u kojoj su prespavali na Železničkoj stanici. Svedočili su da su ih Kikinđani lepo dočekali i da su im doneli hranu. Sledećeg dana odlazili su u kuće u selu koje su im bile dodeljivane. Stizali su iz Bihaća, Bosanskog Petrovca, Drvara i Ključa.

Sećanje na to vreme hrabrosti, poleta, ali i teškog i predanog rada danas čuvaju treća i četvrta generacija kolonizovanih. Svakog 26. oktobra u Banatskom Velikom Selu održava se Dan kolonizacije.

– Ništa nije slučajno, naši dedovi su bili dobri ratnici, dobri branioci države, pa su kolonizacijom stacionirani uz obode naše zemlje. Mi smo ponosni potomci jer je njihov težak život nama stvorio uslove za našu bolju budućnost. Zadužili su nas da mi to isto činimo za našu decu. Ovom manifestacijom čuvamo naš identitet i korene našeg naroda – rekla je Mira Pećanac, predsednica Saveta mesne zajednice.

Velikoselci su danas u Domu kulture dočekali goste iz Pokrajine i Republike, gradonačelnika Nikolu Lukača sa saradnicima, pokrajinsku poslanicu Stanislavu Hrnjak.

– Ovom manifestacijom sećamo se naših predaka koji su došli iz Krajine i čuvamo tradiciju kulturu i običaje zavičaja. Učimo se na njihovom junaštvu i hrabrosti. Moramo znati gde su nam koreni kako bimo znali kako ići u budućnost – istakao je gradonačelnik Lukač.

Prisutnima se obratio general Milorad Stupar, savetnik potpredsednika Vlade i ministra odbrane Miloša Vučevića.

– Mi, potomci srpskog naroda imamo šta da slavimo. Pripadamo narodu koji je oduvek svoju slobodu plaćao krvlju najboljih sinova, narodu koji je uvek bio na pravoj strani istorije – rekao je general Stupar. – Prenosim vam poruku ministra Vučevića da se, kulturom sećanja, suprotstavimo kulturi zaborava i podsećam vas da je jedinstvo osnov opstanka srpskog naroda.

Vojvodina je izrazito imigraciono područje i ovde su svi nekada i odnekud došli, rekao je Aleksandar Đedovac direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Autonomne pokrajine Vojvodine.

– Trebalo je u to, poratno vremne, u sasvim novoj sredini, samo sa zavežljajima koje su poneli, započeti ovde novi život. I ti ljudi su u tome uspeli jer su bili vredni, hrabri i odlučni. Bio je to životni podvig. Danas stasavaju treća i četvrta generacija kolonista i na njima je da čuvaju sećanje na zavičaj, na mesta iz kojih su došli u Vojvodinu. Zato i ova manifestacija ima i širi opšti značaj, deo je opšteg mozaika kojim čuvamo kulturu i tradiciju. U ime Pokrajinske vlade i Fonda, obećavam da podrška neće izostati – dodao je Đedović.

Banatsko Veliko Selo bilo je najveće kolonističko selo u Banatu. Ovde su doseljene 674 porodice sa 4.322 člna. Među njima su bili: 984 borca, 101 nosilac Spomenice, 302 invalida i 152 dece – ratne siročadi. Prvih meseci hranili su se na zajedničkom kazanu. Kasnije su dobijali po jednu kravu na dve ili tri porodice. Ovo mesto bilo je proglašeno za prvo socijalističko selo u Jugoslaviji, ispričao je, između ostalog, istoričar, Dušan Dejanac, autor dokumentarnog filma sa živim svedočenjima kolonizovanih, koji je emitovan večeras.

U programu pod nazivom „Živećemo, dašta ćemo!“ nastupili su đaci OŠ „Slavko Rodić“, prvi i drugi ansambl i muška i ženska pevačka grupa KUD-a „Marija Bursać“, i solisti, instrumentalisti, Milan i Vid Vašalić.

U holu Doma kulture bile su izložene slike na temu kolonizacije sa ovogodišnje Likovne kolonije „Dušan Kerkez Džev“. Godišnjica kolonizacije pripremljena je uz podršku Grada i Pokrajine i u organizaciji Mesne zajednice.

Zimske gume obavezne od 1. novembra

Igor Crnogorac October 26, 2023

Iz Agencije za bezbednost saobraćaja saopšteno je da će zimske gume biti obavezne od srede, 1. novembra do 1. aprila, ukoliko su na kolovozu sneg, led ili poledica. Zimski pneumatici su preporučljivi i kada su kolovozi suvi, ako su temperature niže od sedam stepeni.

Na ovim temperaturama, letnje gume gube svoju najvažniju karakteristiku – dobro prijanjanje, a njihov zaustavni put prilikom kočenja je i do dva puta duži od uobičajenog traga koji ostavljaju zimski pneumatici, navodi se u saopštenju,

Na zimskim pneumaticima dubina šare mora biti minimum četiri milimetra.

Preporuka vozačima je da postavljaju zimske pneumatike na sva četiri točka jer, ukoliko se gume stave samo na prednju osovinu, lako može doći do proklizavanja automobila i zakretanja vozila u krivinama. Sa druge strane, ukoliko se postave samo na zadnju osovinu, može se dogoditi da tokom skretanja prednje gume izgube prijanjanje i vozilo nastavi pravo.

Pneumatike starije od pet godina potrebno je detaljno kontrolisati jednom godišnje.

Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, vozač je dužan da u saobraćaju na putu poseduje zimsku opremu i koristi je na propisan način. U suprotnom, predviđena je novčana kazna. Kazne za nekorišćenje zimskih pneumatika su, od pet hiljada za fizička do 200 hiljada dinara za pravna lica.

Izvan naseljenih mesta, obavezno je u prtljažniku imati lance ili druga sredstva za povećanje trakcije. Kada je sneg na kolovozu, lanci se montiraju na pogonske točkove i to na onim saobraćajnicama gde je označena obavezna upotreba.

U naseljenim mestima, vozila ne moraju biti opremljena lancima, a u zimskoj opremi autobusa i teretnih vozila obavezna je još i lopata.

Agencija za bezbednost saobraćaja apeluje na sve učesnike u saobraćaju da svoja vozila pripreme za vožnju u zimskim uslovima.

Pozorišni repertoar za novembar

Igor Crnogorac October 26, 2023

U Narodnom pozorištu sledećeg meseca na repertoaru će biti šest domaćih ostvarenja i jedno gostovanje.

Prvi termin, petak, 3. novembar, pripada „Kovačima“, Miloša Nikolića. Igraju: Branislav Knežević, Marina Vodeničar i Mihailo Laptošević.

U utorak, 7-og, na maloj sceni biće odigrani „Oblaci“, predstava o Dušanu Vasiljevu kojeg igra Vladimir Maksimović.

Takođe na maloj sceni, komad „Pa se vidimo u snu“ biće na repertoaru u petak, 10. novembra.

U utorak, 14-og, igraće se „Smrt čoveka na Balkanu“, crna komedija po kojoj je snimljen i film. predstavu je režirao pisac, Miroslav Momčilović.

Najnovija predstava, „Džepovi puni kamenja“, duodrama u kojoj igraju Nikola Joksimović i Vladimir Maksimović, na repertoaru je u petak, 17-og.

Jubilarno, 50. izvođenje klovnovske monodrame „Lala“ Stefana Ostojića, u režiji Li Delong i u produkciji Grada Kikinde, Kompanije „Grindeks“, Kompanije „Lark“ iz Pariza i Teatra „Gusani u magli“, zakazano je za petak, 24. novembar.

U utorak, 28. novembra, gostovaće Kraljevačko pozorište sa predstavom Vide Davidović i u režiji Snežane Trišić, „Crna Ovca“. U državi lopova postoji jedan pošteni čovek koji odbija da krade. Poštenjačina je anomalija i njegovo postojanje dovodi do urušavanja i kolapsa kompletnog sistema, navodi se u najavi predstave.

U oktobru će još dve predstave imati svoja repertoarska izvođenja – “Ljubavno pismo”, u petak, 27-og, i “Džepovi puni kamenja”, druga repriza, u utorak, 31. oktobra.

Sve predstave u Narodnom pozorištu počinju u 20 sati. Cena ulaznice je 400 dinara, a popust od 50 odsto ostvaruju đaci, studenti, penzioneri i korisnici socijalne pomoći.

U programu Turističke organizacije predškolci postaju najmlađi vodiči

Igor Crnogorac October 25, 2023

Razvoju turizma u Kikindi pomažu i najmlađi turistički vodiči, predškolci sa kojima Turistička organizacija od 2021. organizuje edukacije o znamenitostima grada, a od ove godine i svih kikindskih sela.

Podučavanje dece počinje svake godine 27. septembra, na Svetski dan turizma. Ove godine je to bila sreda, pa je program nazvan „Turistička sreda“, kaže Marijana Mirkov iz Turističke organizacije.

– Svake godine, u saradnji sa Predškolskom ustanovom napravimo novi program. Prošle godine smo posetili sve vrtiće u gradu i selima i mališanima pričali o znamenitostima Kikinde, kako bi oni postali mali turistički vodiči. Ove godine imamo edukaciju na terenu. U lepoj šetnji u trajanju od 45 minuta obilazimo najlepše građevine i predstavljamo im brendove Kikinde. Kroz šetnju i priču mališane učimo kako oni da upoznaju goste sa gradom na njima razumljiv način – objašnjava Marijana Mirkov.

Na maršruti su Gradska uprava, obe crkve, Muzej, stanište sova na Trgu, skulpture ispred galerije „Tera“, a šetnja se završava u najlepšoj ulici gde predškolci dobijaju “akreditacije” i zvanično postaju mali turistički vodiči.

– Deca uživaju, već dosta znaju o znamenitostima svog grada. Sada smo dali zadatak šestogodišnjacima u seoskim vrtićima da nas pozovu u goste i da oni nama predstave znamenitosti svojih mesta – kaže Mirkova.

U ovom poučnom i zanimljivom programu već su učestovali mališani iz nekoliko gradskih i seoskih vrtića. Program će se odvijati svake srede do 12. decembra, dok svi predškolci ne postanu najmlađi turistički vodiči koji će s ponosom, na svoj način, moći da predstave svoj grad.

Podeljeni poklon-paketi Grada: u Kikindi se rađa sve više beba

Igor Crnogorac October 25, 2023

Vujadin, Aleksandar i Lucija dobili su danas poklone od Gradske uprave jer su među 135 najmlađih sugrađana, rođenih u julu, avgustu i septembru. U Svečanoj sali podeljeni su paketi sa stvarima neophodnim za bebine prve mesece i stolice za hranjenje. Pojedinačna vrednost paketa je oko osam hiljada dinara. Ovim Grad redovno, svaka tri meseca, izražava dobrodošlicu novim stanovnicima uz najlepše želje za lepo detinjstvo i srećan život.

Bebe i njihove roditelje, bake i deke, ugostili su predsednik Gradske skupštine Mladen Bogdan, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i članica Gradskog veća za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici, Melita Gombar.

– Beba ima sve više, što znači da naše mere daju rezultate, fokusirani smo na porodicu i decu, oni su u središtu našeg rada – rekao je Bogdan. – Ponosni smo što danas iz Gradske kuće možemo da pošaljemo najlepšu poruku – da treba da čuvamo porodicu i da su roditelji, uprkos ovim izazovnim vremenima, odlučili da se posvete potomstvu, što je izuzetno važno i za grad i za celokupnu zajednicu. Sve što radimo je bezvredno, ukoliko nas nema. Imamo čitavu lepezu mera kojima, kao Grad, pomažemo deci i porodicama. Pomogli smo svakom detetu za koje su nam se roditelji obratili. S pravom možemo da kažemo da je Kikinda grad porodice.

Bogdan je podsetio da Grad za prvorođeno dete dodeljuje 30 hiljada dinara, za drugo dete – 20 hiljada, obezbeđuje članstvo u „Klubu tri plus“ kojim se ostvaruju popusti, kao i regresiran prevoz, poklone prvacima i deci koja osvajaju nagrade. Za pomoć nezaposlenim roditeljima godišnje se izdvaja više od devet miliona, a za stipendije više od 11 miliona dinara. Lokalna samouprava pomaže i parovima koji su u procesu veštačke oplodnje – u ovoj godini u tu svrhu izdvojeno je 2,5 miliona dinara.

Sat pomeramo u noći između subote i nedelje

Igor Crnogorac October 25, 2023

U noći između 28. i 29. oktobra (subote i nedelje), u tri sata ujutro, kazaljke sata ćemo pomeriti jedan sat unazad, to jest na dva sata ujutro.

Zimsko računanje vremena počinje svakog poslednjeg vikenda u oktobru. Zahvaljujući pametnim telefonima, računarima i ostalim uređajima povezanim na internet, ovo pomeranje časovnika se često završava automatski.

Iako je Evropska unija još pre nekoliko godina najavljivala da će ukinuti letnje i zimsko računanje vremena i usvojiti jedinstveno, to se još nije dogodilo.

Prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije.

U Srbiji je letnje računanje vremena prvi put primenjeno 27. marta 1983. Od 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj sedmici septembra i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

Na letnje računanje vremena preći ćemo za vikend u noći između 30. i 31. marta 2024. godine.

„Apstraktne vibracije“ u Salonu Muzeja „Tera“

Igor Crnogorac October 25, 2023

Izložba slika pod nazivom „Apstraktne vibracije“ Danice Petkov, slikarke iz Rumunije, biće otvorena u petak, 27. oktobra, u 12 sati, u Salonu Muzeja „Tera“.

Danica Dana Petkov,rođena je 1961. godine u mestu Veliki Sempetar u Rumuniji. Živi u Temišvaru. Diplomirala je na Filološkom fakultetu i Fakultetu likovnih i primenjenih umetnosti u Temišvaru. Član je Udruženja likovnih umetnika Rumunije. Bavi se restauracijom i slikarstvom. Izložba će biti otvorena do 30. novembra.

Amber alert sistem od danas u Srbiji

Igor Crnogorac October 25, 2023

Amber alert sistem “Pronađi me”, čija implementacija ddanas počinje u Srbiji, razlikovaće se od sličnih sistema u svetu po tome što se radilo na prevazilaženju problema i manjkavosti koje su druge zemlje imale, kaže direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić.

– Smatram da će sistem zaista dobro raditi jer smo ga mi podredili našem podneblju i onome što vidimo da jeste problem kada pričamo o nestancima naše dece. Moram reći da je sistem „Pronađi me“ prvi u regionu i u većem delu zemalja Evrope – rekao je Jurić, a prenosi RTS.

Igor Jurić je objasnio da će se prva faza pokretanja sistema sastojati od toga što će mediji prekidati emitovanje svojih programa na 30 minuta u prvih osam sati. Moraće da se objavi jedna formatirana fotografija nestalog deteta sa osnovnim informacijama i, eventualno, podaci vezani za nestanak – gde je dete poslednji put viđeno, šta je imalo na sebi.

Zatim će mobilni operateri poslati svojim korisnicima poruku o nestalom detetu, sa linkom sajta Ministarstva unutrašnjih poslova. JP “Putevi Srbije”, aerodrom “Nikola Tesla”, autobuske i železničke stanice objavljivaće na ekranima informaciju o nestanku deteta.

Jurić je naglasio da sistem ne može biti pokrenut sa svakim prijavljenim nestankom, već moraju da budu ispunjeni određeni uslovi.

– Ukoliko je dete mlađe od sedam godina, sistem će se automatski pokrenuti. Takođe će se pokrenuti i ako je dete mlađe od 18 godina i ima neki oblik invaliditeta, kao i u situaciji kada se pouzdano zna da je dete u životnoj opasnosti – objasnio je Jurić.

Istakao je da će o pokretanju i prekidu sistema odlučivati isključivo Policija.

Jurić kaže da će druga faza nadogradnje sistema početi odmah nakon prve faze i ona će uključiti tržne centre, benzinske pumpe, banke i druga mesta na kojima je velika frekvencija ljudi, kao i društvene mreže.

Rekao je da je, prema njegovim saznanjima, MUP već u kontaktu sa kompanijom “Meta” kako bi se ustanovile odgovorne osobe koje će garantovati da se objava o nestanku povuče kada dete bude pronađeno.

– Kada su u pitanju društvene mreže, u Srbiji još uvek nedostaju odgovorna lica koja mogu garantovati da će, kada se povuče objava, i kada je dete pronađeno, svi ti podaci biti povučeni i da nema nikakve opasnosti po zaštitu ličnih podataka – objasnio je Jurić.

Sistem Amber alert omogućava brzu razmenu informacijama o nestaloj deci kako bi se mobilisala javnost i povećale šanse za njihovo pronalaženje.

Nazvan je prema devojčici Amber Hagerman, koja je oteta i ubijena u Arlingtonu u Teksasu 1996. godine, nakon čega je pokrenuta kampanja za uspostavljanje sistema za brže reagovanje za nestale i kidnapovane osobe.

Nakon SAD, ideja hitnog upozorenja za nestalu decu postala je globalna inicijativa i koristi se u Kanadi, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Italiji, Austriji, Meksiku, Brazilu i u Argentini.

Počeo najveći onlajn sajam poslova

Igor Crnogorac October 25, 2023

Regionalni sajam poslova počeo je juče. Organizuje se 14. put i jedan je od najvažnijih događaja u oblasti zapošljavanja u našem regionu. Održava se u saradnji vodećih sajtova za zapošljavanje iz regiona, uključujući Poslovi Infostud – Srbija, MojPosao.ba – Bosna i Hercegovina, Vrabotuvanje – Severna Makedonija, Deloglasnik – Slovenija i MojPosao – Hrvatska, ovaj sajam postao je nezaobilazna tačka za sve one koji žele da napreduju u svojim karijerama.

Ove godine traje od 24. do 31. oktobra i pruža kandidatima iz celog regiona priliku da vide ponudu poslova svih poslodavaca i nađu idealnu poslovnu priliku za sebe. Sajam će se i ove godine održati onlajn i na taj način biti dostupan svima na adresi http://www.regionalnisajamposlova.com/rs.

Tokom osam dana svoju ponudu od oko hiljadu oglasa ponudiće 150 poslodavaca iz celog regiona, od kojih je čak više od 500 poslovnih prilika u Srbiji. Oglasi su raspoređeni u pet tematskih celina: Usluge, Trgovina, IT, Proizvodnja i Startuj kapsula, namenjena mladima.

– Ovaj je sajam prilika da se povežete sa raznovrsnim kompanijama, saznate o njihovim poslovnim prilikama i ostvarite svoje profesionalne ciljeve. Sajam takođe pruža mogućnost prisustvovanja vrednim vebinarima koji će vam pružiti korisne informacije i savete o različitim aspektima karijere. Očekuju vas tri sjajna vebinara na teme poput „Put do uspeha: Plan za početak uspešne karijere” namenjen mladima. Za sve one koje zanima IT oblast tu je vebinar „Kako do uspešne IT karijere”, i za kraj ostavljamo opšti vebinar namenjen svima pod nazivom „Upravljanje stresom tokom procesa traženja posla” – nabraja Miloš Turinski, pi-ar iz „Infostuda”.

Organizatori su pripremili i igru „Lov na blago”, gde se mogu osvojiti vredne nagrade, uključujući boravak u hotelu „Mona” na Zlatiboru, vaučere za knjižaru „Vulkan” i „Infostudove” poklon pakete.

(Izvor: Politika)

Naši talenti donose evropski ritam u Kikindu

Igor Crnogorac October 24, 2023

Ena Gogić, Iva Plemić, Milana Rajkov i Ena Šošić imena su devojaka koje su noćas pobedile na najvećem muzičkom omladinskom festivalu u Srbiji i dovele Evropu u naš grad, uz podršku Gradske uprave, Kulturnog centra i svih koji su glasali za njih na takmičenju „Ritam Evrope“.

Sjajan vokal i interpretacija četrnaestogodišnje Ene Gogić, učenice Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i nastup njene tri talentovane drugarice u plesnoj grupi slutio je pobedu, iako je konkurencija bila ozbiljna i, takođe, dobro i profesionalno pripremljena.

Uz predstavnike „Ritma Evrope“ danas su bile na prijemu u Gradskoj kući kod gradonačelnika Nikole Lukača i resorne članice Gradskog veća, Valentine Mickovski.

– Nisam očekivala pobedu, presrećna sam – kaže Ena Gogić. – Trudile smo se, vežbale, dale smo sve od sebe da dovedemo „Ritam Evrope“ u Kikindu, i u tome smo uspele.

Dodala je da su pripreme trajale šest meseci i zahvalila se svima koji su ih podržali i onima koji su glasali za njih.

Igor Karadarević, direktor Programa „Ritam Evrope“ naglasio je da je Festival najveći ove vrste u Evropi, ali i srpski brend.

– Devojke iz Kikinde pokazale su profesionalnost i da su vredne rada i truda koji im Festival daje. One su pravi pobednici. Želim im da im ovo bude odskočna daska za Evroviziju. Mi već počinjemo sa upoznavanjem Kikinde kao grada domaćina naredne godine. Mogu da obećam da ćemo napraviti duplo veći spektakl nego što je to bilo u Zrenjaninu. Kikinda to zaslužuje – rekao je Karadarević.

Gradonačelnik se zahvalio našim predstavnicama, ekipi „Ritma Evrope“ i svima koji su učestvovali u pripremama.

– Kikinda je ponosna. Trudili smo se svake godine da pomerimo granice, i ove devojke su sada uspele da dovedu Evropu u naš grad. Radićemo na tome da naredne godine napravimo ogroman spektakl u Kikindi, da dostojno reprezentujemo naš grad. Devojkama želim da im ovo budu prvi koraci u muzičkoj industriji i želim im još mnogo uspeha – izjavio je Lukač.

Predstavnici „Ritma Evrope“ istakli su da je gledanost prenosa na Prvoj televiziji bila izuzetno velika i da se Festival sada već održava u četiri zemlje u regionu.

– Naredne godine ćemo se potruditi da još više pomerimo granice tehničke produkcije, koje su već bile na maksimumu – istakao je David Makević, izvršni direktor takmičenja. – Ovi mladi ljudi su profesionalci i oni nam daju energiju da budemo još bolji. „Ritam Evrope“ pokazao je i jedinstvo i gostoprimstvo gradova u kojima se odvija. Verujem da će u Kikindi to naredne godine biti izuzetan događaj.

Naše pobednice očekuje nagradno putovanje na Kipar jer su nastupile sa pesmom koju je ova zemlja izvela na Eurosongu. U međuvremenu, učestvovaće na superfinalu u Severnoj Makedoniji. U decembru ili januaru, u Strumici će se nadmetati petoro prvoplasiranih iz Crne Gore, Republike Srpske, Srbije, uz predstavnike gradova domaćina i Severne Makedonije.

Devojkama koje su naš grad dodale na mapu značajnih muzičkih događanja ne samo u našoj zemlji, već i u čitavom regionu, želimo mnogo uspeha. I ponosni smo jer su dokazale da se talenat, uz predanost i trud, isplate i donose pobede, značajne za njihovu budućnost i za sve nas.

Foto: Čedomir Vujanić