Igor Crnogorac

Саобрацајна полиција

Према извештају Полицијске управе Кикинда, у току викенда догодило се пет саобраћајних незгода у којима су три особе задобиле лакше телесне повреде. Процењена материјална штета је 280 хиљада динара.

Саобраћајне незгоде догодиле су се због: радње возилом, алкохола, неуступања права првенства и због неприлагођене брзине.

Захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 29 учесника у саобраћају и издата су 93 прекршајна налога. Истовремено, из саобраћаја је, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, искључено 10 возача. Шесторо је задржано у трајању до 12 сати јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,2 промила, односно, били су под дејством недозвољених психоактивних супстанци.

Такође, откривено је 11 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 34 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 68 осталих прекршаја.

сијалица 5

Део потрошача у Кикинди биће искључен, због радова на мрежи, у среду, 15, и у петак, 17. новембра.

У среду, од 8 до 12 сати струје неће бити у:

– Раде Трнића, од Милана Ракића до Војина Зиројевића

– Војина Зиројевић,а од Раде Трнића до Албертове.

У петак, од 8 до 10 сати биће искључени потрошачи у Дистричкој улици, у делу од Драгољуба Удицког до Слободанке Ациган.

 

 

Гробља у Кикинди 1

Народна библиотека „Јован Поповић“ организује представљање књиге Марте Иштван „Овде почивају у вечном миру: гробља у Кикинди“. Поред ауторке, говориће др Небојша Кузмановић и професор Лазар Демић. Књигу су објавили Народна библиотека „Јован Поповић“ и Архив Војводине. Промоција ће се одржати у уторак, 14. новембра, од 18 сати.

храм светих козме и дамјана 2

На дан када православни верници обележавају сећање на Свете Враче – Козму и Дамјана, у уторак, 14. новембра, у Храму посвећеном овим светитељима бесребреницима биће обележене 20 година од почетка градње Цркве. Света архијерејска литургија биће одржана од 9 сати.

Камен темељац за Храм постављен је 1996. године када га је освештао тадашњи Еписком банатски Хризостом. Прикупљање средстава и изградња започети су  2003. године. Старешина храма од почетка је био отац Бобан Петровић који је посвећено, на донаторским вечерима и другим манифестацима, обезбеђиваао средства приложника за подизање Цркве.

Храм Светих Козме и Дамјана, изграђен уз помоћ бројних донатора, површине  500 квадрата, један је од највећих у неовизантијском стилу у Банату. Поред храма изграђени су сала, звоник и парохијски дом, а свакодневна богослужења одвијају се већ девет година.

Лара 3

Наша суграђанка, Лара Балабан, освојила је награду за најбољи вокал на првом Републичком такмичењу средњошколских бендова, „Роцк Сербика“, одржаном јуче у Зрењанину.

Лара је ученица трећег разреда Средње музичке школе „Јосиф Маринковић” у Зрењанину, на смеровима соло певање и дизајн звука. На такмичењу је наступила са бендом из своје школе, „Пепси служба“. До победе у категорији интерпретације довеле су је ауторске песме бенда, „И Wант Ит Алл“ групе „Qуинн“, и песма „Ти ме не волиш“ групе „Негатив“. У конкуренцији је било 12 рок-бендова које су припремали музички педагози.

Опредељење за музику Лара је показала рано, у Хору „Чуперак“ Предшколске установе, у којем је била солисткиња, а затим је завршила Основну музичку школу „Слободан Малбашки“ на смеру виолина и почела да учи соло певање.

Од Ларе Балабан, сасвим сигурно, можемо да очекујемо још много успешних наступа и вредну музичку каријеру.

Друга здравствена станица

Превентивни прегледи, најављени за данас у амбуланти Дома здравља у Светосавској 53 одлажу се због техничких разлога. Како је истакла директорица др Биљана Марковић, мерење телесне масе, израчунавање степена ухрањености, мерење крвног притиска, одређивање гликемије, гликолизираног хемоглобина и липидни статус, грађанима ће бити омогућено наредне недеље, без обзира на то који прегледи буду заказани.

струја (4)

Због радова на мрежи, у недељу, 12. новембра, без струје ће остати потрошачи у Кикинди и у два села.

Од 8 до 12 сати струје неће бити у: Накову, у Банатском Великом Селу – део од центра према Накову, и у Кикинди, у следећим улицама:

– Теремијски друм

– Виноградска

– Стрелиште

– Стара кланица

– Железнички нови ред

– Николе Тесле

– Ослобођења

– Браће Арсенов

– Милана Петровића

– Ивана Милутиновића

– Јована Поповића

– Николе Пашића, од Војводе Путника до Краља Петра И

– Карађорђева

– Јаше Томића, од Краља Петра И до Доситејеве

– Душана Васиљева

– Чанадска

– Шабачка

– Браће Средојев

– Саве Текелије, од Генерала Драпшина до Стевана Сремца

– Мали бедем

– Браће Опсенице

– Марије Бурсаћ

– Вашариште

– Стевана Сремца

– Цара Душана

– Браће Богарошки, од Саве Текелије до Ослобођења

– Ђуре Јакшића

– Светозара Милетића

– Генерала Драпшина од бројева 43 и 54 до Ослобођења

– Краља Петра И од бројева 23 и 26 до Ослобођења

– Доситејева, од Семлачке до Николе Тесле

– Војводе Путника, од Николе Пашића до Николе Тесле

– Браће Лаковић, од Семлачке до Николе Тесле

– Југовићева, од Николе Пашића до Николе Тесле

– Југовићево сокаче

– Косте Кљајића

– Веселина Кљајина

– Милана Петровића

– Пере Сегединца.

 

 

Полагање венаца 1

На Дан примирја у Првом светском рату венац на Споменик Краљу Петру Првом Карађорђевићу положили су представници Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920, Организације резервних војних старешина, Српских ратних ветерана и Српских националних четника „Петар Мркоњић“.

О Краљу Петру Првом Ослободиоцу и о значају празника говорио је професор историје Лазар Демић, потпредседник Градског одбора Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. Он је подсетио да је ово најмлађи празник у Републици.

– Када је, 1918. године, створен нов концепт државног уређења, није имало смисла обележавати га. Силе победнице прослављале су га сво време као дан посвећен ветеранима. Када је Република Србија постала самостална држава 2012. године, створени су услови да и ми Дан примирја обележавамо као државни празник – рекао је професор Демић. – Треба рећи и да је, можда, наше место било скрајнуто у том рату у којем је Србија била на страни победника. Српски народ је изгубио 1,3 милиона војника, мада не постоје прецизни подаци о томе. Нажалост, овде су биле такве политичке околности да су и Кикинђани, поштујући државу у којој су живели, ратовали на стари Аустроугарске, али су се многи и предали на Руском фронту. Значајно је да нас је Први светски рат ујединио, тада су Срби постали компактни долазећи са свих фронтова – Балканског, Италијанског, Солунског, на којима су дали су велики допринос. Зато је и важно да се овај празник укорени у нашем народу.

Иако је, непосредно пре почетка Првог светског рата своја овлашћења пренео на сина Александра, Краљ Петар Први отишао је на фронт. После победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота ослабила је здравље остарелог краља. Ипак, доживео је да дочека коначну победу, ослобођење Србије и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

Дан примирја 1

Према Закону о државним и другим празницима у Републици Србији, 11. новембар је државни празник – Дан примирја у Првом светском рату, који се празнује нерадно.

Празник се обележава у знак сећања на дан када су, 1918. године, у железничком вагону у Компијењу, у северној Француској, Силе Антанте потписале примирје са Немачком које је било на снази до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919.

Први светски рат (Велики рат или Светски рат), један од највећих ратова у историји, трајао је од 1914. до 1918. године. У њему је учествовала већина великих светских сила, груписаних у два сукобљена војна савеза: Савезника (окупљених око Тројне Антанте) и Централних сила. Под оружјем је било више од 70 милиона људи, а од тога преко 60 милиона људи у Европи је било мобилисано.  Последице рата су 15 милиона убијених, 20 милиона рањених, а директне учеснице рата претрпеле су и огромна разарања држава и привреда.

Од 2012. године Дан примирја у Србији је и нерадни дан Овај државни празник се у Републици Србији прославља од 2012. године. Пре тога се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од 2005. године. Симбол празника је цвет ретке биљке угрожене врсте „Наталијина рамонда”, назване по краљици Србије Наталији Обреновић, супрузи краља Милана. Тај цвет, по наводима у литератури, расте на планини Кајмакчалан где је, у Првом светском рату, под командом војводе Живојина Мишића српска војска водила жестоке борбе против Бугарске, током припреме за пробој Солунског фронта и ослобађање окупиране Србије.

Осим овог, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета. Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.

Фриз 2

Није први пут да неформална група кикиндских ликовних уметника излаже ван галерија у просторима доступним већем броју људи. Овога пута под називом „Фриз 2023“, своју поставку изложили су у мушком фризерском салону на углу Чанадске и улице Браће Богарошки. Неформално отварање – дружење уметника са публиком, било је уприличено у петак.

– Поента је да се уметност измакне из центра града због публике која има аверзију према галеријским просторима, слабо долазе у центар или су мање покретни, и ово је начин да ми приђемо њима. Да виде изложбу кад дођу код фризера, то је циљ, иако би, по квалитету, наравно, ова изложба могла да буде у било којој галерији – објашњава сликар Златан Војводић. – Изложио сам слику која представља моје виђење једног обичног дана у Кикинди. Сви ови радови настали су у протекле две године, то је задња генерација дела групе уметника у нашем зрелом стваралачком добу.

Кикиндски уметник Јован Исаков, познати мајстор оригамија, каже да припрема изложбу слика, те је једну додао овој поставци.

– Донео сам један пејзаж, то је слика у слици. А Брици, као поклон за пензију, направио сам Едварда Маказића који је производ две технике – оригами и декупаж – каже Исаков.

Брица, односно мушки фризер Миодраг Стојков, своју љубав према уметности изражава годинама управо на овај начин – приређујући изложбе у свом салону. Међу уметницима–излагачима је и његов син Дарко.

– Ово је трећа изложба групе уметника у мом салону. Мој син је докторирао на Ликовној академији и идеја је његова јер на изложбе у галеријама долази увек иста публика. Идеја је да се радови излажу у просторима у које долазе људи који никада нису били на изложби. Кад муштерија дође да се шиша, доћи ће и на изложбу. Муштерије су одушевљене. Код мене је увек у току нека изложба јер сам уверен да нам је уметност неопходна, без ње нисмо ништа – закључује Стојков.

Поред дела наведених уметника, на изложби су и радови Ирене Ковач, Даниела Ковача, гитаристе групе „Јарболи“, Ненада Марића, музичара из Чачка, и Александра Јоксимовића. Домаћин, Миодраг Стојков, каже да ће слике и скулптуре у његовом салону бити доступне муштеријама и свима који пожеле да уживају у уметности, наредних месец дана.