April 2023 | Page 11 of 23 | Kikindski portal

(VIDEO) Veliki broj sugrađana u hramovima: Slavimo najveći hrišćanski praznik

Jelena Trifunović April 16, 2023

Svečano je danas u pravoslavnim hramovima u Kikindi gde su u prisustvu velikog broja sugrađana, služene uskršnje liturgije. Najveći hrišćanski praznik koji izražava suštinu hrišćanske vere, sugrađanima je čestitao prvi čovek grada Nikola Lukač, koji je sa saradnicima, prisustvovao liturgijama u Hramu Svetih Kozme i Damjana i u Hramu Svetog oca Nikole.

-Svim mojim Kikinđanima, svima koji danas slave želim srećan Uskrs uz tradicionalni pozdrav „Hristos vaskrse”. Najradosniji i najveći praznik u hrišćanstvu dočekujemo u pozitivnom duhu. Sugrađanima želim da u miru, blagostanju, u toplini porodičnog doma proslave najveći hrišćanski praznik i da pobedu života nad smrti dočekamo sa novom energijom i mudrošću koja će nam na dostojanstven način pokazati put da prebrodimo sve izazove. Želim svima mnogo zdravlja, radosti, sreće i veselja, mir i spokoj, i da ove praznične dane provedu sa najmilijima- poručio je Lukač.

Praznik nad praznicima predstavlja suštinu hrišćanske vere jer uskrsnuće označava pobedu života, poručio je starešina Hrama Svetog Nikole, otac Miladin Spasojević.

-Ovo je najveći praznik koji hrišćani slave, kada je Gospod pobedio smrt. Danas je radost velika. Videli ste da je bilo mnogo ljudi, došli su sa svojim brigama i nevoljama da kažu Bogu ono što ih muči. Želim da čestitam svim hrišćanima, neka svima Božija svetlost zasija, neka se anđeli jave da je Bog na visinama, a svet pun slave njegove, neka kažu da je Hristos vaskrsao, čeka sud svoj da dođe sa anđelima i oblacima nebeskim, tada će sva plemena zemaljska da proplaču kada vide kako nisu razumela reči njegove. Neće svako koji govori Gospode, uđi u carstvo nebesko, ni onaj koji se lažno kune, nego onaj koji ispunjava volju Božju.

– Želim svima da poručim da je ludost udovoljavati drugima kroz molitvu i trpljenje, nego sve što činimo za svoju veru, treba da činimo zbog Boga i svoje duše. Onaj koji mrzi nekoga, nije hrišćanin. Mi kao pravoslavni Srbi, mada nam pripisuju, nikada nismo pravili nevolje nekome, već branili. I ovde u hramu svedočimo Hrista, da će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima i njegovom carstvu neće biti kraja. Neka svima bude na mnogaja ljeta, da dočekamo još mnogo Vaskrsa i lepih praznika koje slavimo. Živi i zdravi bili- poručio je u uskršnjoj čestitki protonamesnik Miladin Spasojević.

Prazničnu atmosferu, već po tradiciji, upotpunila su kostimirana deca, glumci iz Pozorištanca Lane“ koja su, nakon liturgije, sugrađanima delila farbana uskršnja jaja.

Kraj košarkaške sezone: Osrednji učinak naših klubova

Dejan Panić April 16, 2023

Završena su nadmetanja u nižerazrednim ligama u nadležnosti Košarkaškog saveza Vojvodine, a naša tri kluba, jedan u ženskoj i dva u muškoj konkurenciji u trećem odnosno četvrtom stepenu, kada se podvukla crta, zabeležili su osrednji učinak.

Košarkašice kikindske SO ŽKK u Prvoj ligi KS Vojvodine okončale su na sedmom mestu, a ispadanja iz ove konkurencije nema budući da je reč o najnižem razredu u ženskom košarkaškom sistemu takmičenja. U poslednjem kolu pobedile su 80:50 Karađorđevo u Banatskom Karađorđevu.

U Drugoj muškoj ligi KS Vojvodine, Velika Kikinda zauzela je takođe sedmu poziciju, a u poslednjem kolu doigravanja za plasman od petog do osmog mesta, savladala je 77:63 tim Budućnosti u Novom Sadu. Novokozaračka Sloboda pak porazom se oprostila od sezone, izgubila je u doigravanju za poredak od devetog do 12. mesta, kao domaćin u Mokrinu od Torpeda iz Odžaka, rezultatom 65:76 i završila na 11. poziciji ovoga našeg četvrtog ranga.

Požar u porodičnoj kući, nema nastradalih

Jelena Trifunović April 16, 2023

U porodičnoj kući u Ulici Vojvode Putnika 152 jutros oko 1.20 izbio je požar. Vatra je uništila veći deo krova i deo kuće i pričinila veliku materijalnu štetu. Na sreću, u požaru nema povređenih.

Vatra je izbila u pomoćnoj prostoriji i potom se proširila na krov.

Iz Policijske uprave Kikinda potvrđeno nam je da je požar prijavljen u 1.22. Vatrogasci su sa tri vozila odmah izašli na teren i nekoliko sati gasili vatrenu stihiju.

Danas je Uskrs

Igor Crnogorac April 16, 2023

Praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću, Vaskrsenje Isusa Hrista, danas slave pravoslavni hrišćani. Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer je Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih suština hrišćanskog učenja i označava pobedu vere i života nad smrću.

U pravoslavnim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru. Ovim se simbolično ukazuje na to da je Isus, svojim vaskrsenjem, pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja svim ljudima.

Vaskrs je pokretan praznik i slavi se u prvu nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.

Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja se, prema običaju, farbaju u crveno, kao simbol prolivene krvi Hristove.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. Uskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.

Prvo obojeno jaje čuva se do idućeg Uskrsa i zove “čuvarkuća”.

U svim pravoslavnim hramovima služe se vaskršnje liturije – ponoćna i jutarnja, kada se i pričešćuju svi koji su postili.

Hrišćani Uskrs slave tri dana i pozdravljaju se sa: Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!

Protojerej Boban Petrović: Vaskrs je radost i ostvarenje naših nadanja

Igor Crnogorac April 15, 2023

Za pravoslavne vernike sutra je veliki praznik, Uskrs, koji se obeležava na kraju Velike nedelje. O događajima koji su prethodili Hristovom vaskrsenju i o značaju ovog praznika za vernike, za „Kikindski portal“ govori protojer Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana u Kikindi.

– Nijedan praznik u kalendaru Crkve ne naziva se velikim. Svaki dan u toku Velike nedelje ima svoju simboliku, podseća nas na poslednje dane Hristovog života na zemlji. Jedno od značenja je da treba da učimo na tuđim greškama, onim što su učinili ljudi koji u Hristu nisu prepoznali obećanog Mesiju. Njegovo stradanje ima i tužan i radostan trenutak. Radostan, jer je tada stradao i sav praroditeljski greh. Bog čoveka nije stvorio da umire, nego mu je dao i mogućnost da bude smrtan. Da li će i kada postati smrtan, zavisilo je isključivo od čoveka, odnosno od njegovog poštovanja Božijih zapovesti. Hristos je, svojom žrtvom, ponudio mogućnost ljudima, verujućima i neverujućima, da budu deo zajednice Božije. Ostala je dilema šta će biti sa onima koji ne veruju. To će Bog, po svojoj ljubavi, po svojoj sili Božanskoj, odlučiti – kaže protojerej Petrović.

On dodaje da je Veliki petak ispunjen tugom zbog načina na koji je Hristos stradao, zbog poniženja koje je doživeo i zbog njegove smrti. Veliki petak, Velika subota i nedelja rano ujutro provode se u tihovanju. Crkva nas uči da je Hristos proveo tri dana telom u grobu, dušom u adu. Svojim mirovanjem tela u grobu pokazao je da je bio realan čovek.

– Kako stoji u jevanđelju, trećeg dana rano izjutra, žene mironosice su prve došle na grob, da pomažu telo Hristovo, kao što je bio običaj kod Jevreja. Kada su videle da je grob prazan, pomislile su da je neko ukrao njegovo telo. U vrt gde je Hristos bio sahranjen dolazi i Marija Magdalina i vidi siluetu jednog čoveka. Pomislivši da je to čuvar vrta, obraća mu se: „Gospodine, da nisi ti možda uzeo telo Gospoda i Boga moga, ako jesi, kaži mi gde si ga sklonio, ja ću ga uzeti i sahraniti“. Tada ju je Hristos pozvao po imenu, ona je prepoznala njegov glas i tako počinje spoznaja o njegovom vaskrsenju. Na poziv žena mironosica dolaze apostoli Petar i Jovan, da se uvere da je Hristos vaskrsao. Zatiču Arhangela koji im to potvrđuje i kaže da idu da kažu braći, drugim apostolima i narodu da je Hristos vaskrsao i da se ne razilaze iz Jerusalima sve dok se ponovo ne budu videli.

O Hristovom stradanju govori se na bogosluženjima u toku Velike nedelje i veoma je važno za verujuće da im prisustvuju, ističe Petrović, kao i da, svaki slobodan trenutak provedu u čitanju Svetog pisma.

On je pozvao je vernike da dođu na uskršnje liturgije, ponoćnu i, posebno, jutarnju, na sam dan Uskrsa.

– Neka dođu u crkvu u kojoj im je srce. Najvažnije je da prisustvuju svi kršteni, naročito mi koji smo se pripremali da se pričestimo, i da uživamo u radosti koja je i najveći smisao i cilj celog vaskršnjeg posta i ostvarenje naših nadanja. Pozivamo sve, verujuće i neverujuće, naravno i naše prijatelje rimokatoličke veroispovesti.

Vaskršnje liturgije služe se u svim srpskim pravoslavnim hramovima. Ponoćne liturgije u Kikindi će biti služene u Hramu Svetog Nikole, Hramu Svetih Kozme i Damjana i u Manastiru Svete Trojice.

Vojvođanski „Istok”: Taktička perfekcija OFK Kikinde za Srpsku ligu!

Dejan Panić April 15, 2023

U derbiju proleća Vojvođanske fudbalske lige „Istok”, u Banatskom Karađorđevu, vodeća OFK Kikinda taktičkom perfekcijom dostojnom Srpske lige i drugi put ove sezone, rezultatom izraženim tri gola razlike ovoga puta bilo je 3:0, demolirala je Jedinstvo i načinila, verovatno, ključni korak na putu povratka u društvo srpskoligaša!

Sloboda je na novokozaračkom „Iliji Panteliću” pobedom od 2:1 nad Karlovčanima zadržala korak za vodećim Kikinđanima, ruskoselska Crvena zvezda remizirala je 2:2 u Idvoru, a Kozara je u Banatskom Velikom Selu dopisala tri boda, rezultatom 2:1, u susretu s perleškom Vojvodinom.

Nije bilo pogodaka u prvom delu derbija u Karađorđevu, a onda je nakon odmora kapiten Nebojša Đukić s 40 metara lobovao domaćeg golmana za vođstvo OFK Kikinde. Munjevito su Kikinđani stigli do prednosti od 3:0, opet je Đukić pogodio za dupliranje prednosti, tada iz slobodnog udarca, a potom je oporavljeni Aleksandar Mirkov povisio na ogromnih plus tri, na asistenciju sjajnog Đukića.

Novokozarčani su poveli autogolom gostiju, u uvodnim minutima, nakon kornera i gužve u kaznenom prostoru Karlovčana. Proleter je poravnao sredinom prvoga dela. Ubačena lopta pogodila je Ćulibrka u nogu promenila prvac i zatresla mrežu Slobode pa je kapitenu domaćina pripisan autogol. U nastavku, sredinom tog dela igre, novo vođstvo i bodove Novkozarčanima doneo je Nemanja Vrbački, prebacivši zid iz slobodnog udarca s dvadesetak metara.

Ruskoselci su u Idvoru poveli golom Bojana Popeskova, a do odmora Polet je poravnao iz kaznenog udarca. U drugom poluvrmenu preokret iz slobodnog udarca pa novo poravnanje Zvezde preko Milana Vojvodića.

U Banatskom Velikom Selu, Perležani su popustili nakon četvrt sata pa se u strelce upisao Kozarin Jovan Runjevac. Sredinom drugoga dela isti igrač povisio je iz penala na 2:0, a gosti su smanjili u finišu.

OFK Kikinda, sada s 51. bodom, i dalje je lider na lestvici s tri boda više od prvog pratioca, naše Slobode, a čak šest više od trećih Karađorđevčana. Ruskoselci su peti s 37, a Velikoselci deveti s 28 bodova.

Sutra od 16.30 sati naš peti klub u ovom rangu nadmetanja, kikindski ŽAK dočekaće na Vašarištu, zbog kazne treći put ovoga proleća bez publike, ekipu Mladosti iz Omoljice.

Daljinsko grejanje do 3. maja

Igor Crnogorac April 15, 2023

Iako se grejna sezona zvanično završava danas, kikindsko JP “Toplana” nastaviće da greje stanove na sistemu do 3. maja, ukoliko bude bilo potrebe, izjavio je za “Kikindski portal” direktor, Dušan Marjanović.

– Na Uskrs će se grejati ujutro i uveče. Od ponedeljka ćemo nastaviti zagrevanje stanova u skladu sa spoljnom temperaturom. Poštujući Gradsku odluku, grejaćemo ukoliko je temperatura izmerena u 21 sat tri dana niža od 12 stepeni, i tako do 3. maja – kaže Marjanović.

Zima nije bila jaka, ali već dugo traje. Ipak, energenata ima dovoljno. Grejaće se tokom čitavog dana ili sa prekidima, samo ujutro i uveče, u zavisnosti od spoljne temperature. Niko neće ostati bez grejanja, ističe Marjanović.

Radionica farbanja uskršnjih jaja u Hramu Svetih Kozme i Damjana

Igor Crnogorac April 14, 2023

U Hramu Svetih Kozme i Damjana u Kikindi i ove godine su, na Veliki petak, organizovali tradicionalnu radionicu za najmlađe Kikinđane. Mnogo kreativnosti i posvećenosti bilo je jutros u Hramu u kojem su obezbedili sve što je potrebno za farbanje i ukrašavanje uskršnjih jaja. Uprkos kiši, na radionicu je došlo gotovo 200 mališana.

– Presrećni smo što su nam deca došla na radionicu u tolikom broju – kaže protojerej Boban Petrović, starešina Hrama. – Oni su, takođe, imali priliku da čuju od sveštenika koji je smisao ovog običaja, zašto se farbaju jaja, naravno, prilagođeno njihovom uzrastu. Neka su deca donela jaja, ali smo i mi pripremili veliku količinu kuvanih jaja koja su deca farbala i ukrašavala onako kako su osećala da treba. Ovakvi događaji daju nam nadu. Kada je nešto lepo i korisno za decu, ne postoje prepreke.

U Hramu su, u znak zahvalnosti, pripremili paketiće sa slatkišima za svu decu koja su učestvovala na radionici. Kako je Veliki petak jedan od dana u kojima se tihuje zbog Hristovog stradanja, iz Hrama pozivaju decu da dođu po svoje paketiće u nedelju, na Uskrs. Pokloni će im biti podeljeni posle jutarnje liturgije.

– Želim da se zahvalim našoj braći, jednoj grupi naših Srba u Americi koji nas podržavaju u svakoj našoj humanitarnoj akciji – kaže protojerej Petrović.

Studentska pitanja u fokusu sednice Odbora za obrazovanje i nauku AP Vojvodine

Jelena Trifunović April 14, 2023

Na fakultete Univerziteta u Novom Sadu u ovoj školskoj godini, upisano je 48.874 studenata što je za 680 studenata više u odnosu na prethodni period. Informacije o upisu studenata na fakultete Univerziteta u Novom Sadu, kao i prijemu u studentske centre razmatrane su na jučerašnjoj sednici Odbora za obrazovanje i nauku AP Vojvodine, kojim predsedava Stanislava Hrnjak, pokrajinska poslanica iz Kikinde.

-Svake godine se upoznajemo sa tim podacima i diskutujemo. Na Univerzitetu u Novom Sadu najveći broj programa u visokoškolskim ustanovama organizuje se na srpskom jeziku, ali se polaganje ispita i slušanje nastave na akreditovanim studijskim programima realizuje i na jezicima manjina, kao i na engleskom jeziku. Učiteljski fakultet u Subotici nastavu izvodi isključivo na mađarskom jeziku, a Medicinski fakultet u Novom Sadu ima akreditovana tri studijska programa na osnovnim akademskim studijama i jedan na doktorskim, na engleskom jeziku. Imamo 500 studenata koji studiraju na engleskom jeziku, pored Medicinskog fakulteta i na Fakultetu tehničkih nauka i na Tehnološkom- ukazuje Stanislava Hrnjak.

Kako ukazuje naša sagovornica, Odbor za obrazovanje i nauku razmatrao je i Informaciju o studentskim domovima.

-U Vojvodini usluge smeštaja studentima čije se školovanje finansira iz budžeta obezbeđuju se u studentskim centrima u Novom Sadu, Subotici, kao i domovima učenika u Vršcu i Kikindi. Postoji i studentski dom „Evropa” u Novom Sadu za studente koji su osnovno ili srednje obrazovanje završili na mađarskom jeziku, kao i studente srpske nacionalnosti koji su državljani Mađarske, a studiraju na nekom od fakulteta novosadskog Univerziteta. Postoji i privatni studentski dom u okviru fakulteta „Edukons” u Novom Sadu- navodi predsednica Odbora za obrazovanje i nauku AP Vojvodine.

Interesovanje za studentske domove u Novom Sadu veće od kapaciteta

Za razliku od manjih centara poput Subotice ili Vršca, u Novom Sadu kapaciteti studentskih domova ne mogu da prime sve zainteresovane akademce.

-Interesovanje je veće nego što su kapaciteti. Studentski domovi u Novom Sadu realizuju oko 80 odsto predatih zahteva, a 20 odsto onih koji žele, ne budu smešteni, iako domovi imaju jedan broj jedicima za smeštaj po ekonomskim cenama, ali je to opet nedovoljno. Za prijem u Studentski centar Novi Sad bilo je prijavljeno 3757, a primljeno je 3024 studenata. Važno je napomenuti i to da je 10 odsto kapaciteta obezbeđeno za studente iz osetljivih društvenih grupa. Pokrajinska vlada učestvuje u adaptaciji prostora, kako bi u perspektivi videli šta je najpotrebnije. U manjim studentskim centrima, pa i u Kikidi, uvek postoji mogućnost da 100 odsto zahteva bude ispunjeno. Dom učenika i studenata „Nikola Vojvodić” u Kikindi je kvalitetno ocenjen i može da primi sve zainteresovane, a tako je i u Vršcu i Subotici.

Ulaganja u unapređenje studentskog standarda

-Resorni sekretarijat opredeljuje sredstva za unapređenje uslova. Studentski centar u Novom Sadu je prošle godine od resornog sekretarijata dobio 4 miliona dinara, radiće se i adaptacija restorana 2 u Novom Sadu, radi se adaptacija u Studentskom domu „Feješ Klara”, Studentski centar u Subotici je dobio dva miliona za izvođenje radova. Kako što kvalitetniji i efikasniji smeštajni prostor da se obezbedi studentima, o tome smo detaljno razgovarali na sednici Odbora- ukazuje Stanislava Hrnjak.

Studentski centar Novi Sad investira značajna sredstva u rekonstrukciju i modernizaciju svih studentskih domova u Novom Sadu, i domova u Somboru i Zrenjaninu. S tom praksom se nastavlja i ove godine. Studentski dom „Dr Zoran Đinđić” u Somboru potpuno će biti rekonstruisan, a očekuje se da radovi vredni oko 40 miliona dinara, koje finansira Pokrajinska vlada, počnu krajem proleća ili početkom leta.

Odbor za obrazovanje i nauku Autonomne pokrajine Vojvodine na jučerašnjoj sednici razmotrio je i Predlog odluke o donošenju Plana razvoja AP Vojvodine od 2023. do 2030. godine i predložio Skupštini njeno usvajanje.

Na budžetu 51 odsto studenata

Na visokoškolskim ustanovama u Vojvodini ima 62.644 studenata. U školskoj 2021/22 godini u Vojvodini, četvorogodišnje srednjoškolsko obrazovanje završilo je 12.779 učenika.

Na Univerzitetu u Novom Sadu, visoko obrazovanje se ostvaruje na 14 visokoškolskih ustanova odnosno umetničkih akademija. Iz budžeta se finansira 51,09 posto studenata.

Odložena premijera u Narodnom pozorištu

Igor Crnogorac April 14, 2023

Premijera predstave „Oblaci“ odložena je za petak, 28. april. Prvobitno najavljena izvođenja za 20, 21. i 22. april otkazuju se, saopšteno je iz Narodnog pozorišta.

Umesto toga, u utorak, 18. aprila, na repertoaru će biti predstava „Ljubavno pismo“. Druga repertoarska izvođenja do kraja meseca nisu najavljena.

Za predstavu o Dušanu Vasiljevu, „Oblaci“, tekst je napisala Nina Plavanjac, režira je Stevan Bodroža, a lik kikindskog književnika tumači Vladimir Maksimović.

Komad će se igrati na maloj sceni.

Month: April 2023