За православне вернике сутра је велики празник, Ускрс, који се обележава на крају Велике недеље. О догађајима који су претходили Христовом васкрсењу и о значају овог празника за вернике, за „Кикиндски портал“ говори протојер Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди.
– Ниједан празник у календару Цркве не назива се великим. Сваки дан у току Велике недеље има своју симболику, подсећа нас на последње дане Христовог живота на земљи. Једно од значења је да треба да учимо на туђим грешкама, оним што су учинили људи који у Христу нису препознали обећаног Месију. Његово страдање има и тужан и радостан тренутак. Радостан, јер је тада страдао и сав прародитељски грех. Бог човека није створио да умире, него му је дао и могућност да буде смртан. Да ли ће и када постати смртан, зависило је искључиво од човека, односно од његовог поштовања Божијих заповести. Христос је, својом жртвом, понудио могућност људима, верујућима и неверујућима, да буду део заједнице Божије. Остала је дилема шта ће бити са онима који не верују. То ће Бог, по својој љубави, по својој сили Божанској, одлучити – каже протојереј Петровић.
Он додаје да је Велики петак испуњен тугом због начина на који је Христос страдао, због понижења које је доживео и због његове смрти. Велики петак, Велика субота и недеља рано ујутро проводе се у тиховању. Црква нас учи да је Христос провео три дана телом у гробу, душом у аду. Својим мировањем тела у гробу показао је да је био реалан човек.
– Како стоји у јеванђељу, трећег дана рано изјутра, жене мироносице су прве дошле на гроб, да помажу тело Христово, као што је био обичај код Јевреја. Када су виделе да је гроб празан, помислиле су да је неко украо његово тело. У врт где је Христос био сахрањен долази и Марија Магдалина и види силуету једног човека. Помисливши да је то чувар врта, обраћа му се: „Господине, да ниси ти можда узео тело Господа и Бога мога, ако јеси, кажи ми где си га склонио, ја ћу га узети и сахранити“. Тада ју је Христос позвао по имену, она је препознала његов глас и тако почиње спознаја о његовом васкрсењу. На позив жена мироносица долазе апостоли Петар и Јован, да се увере да је Христос васкрсао. Затичу Архангела који им то потврђује и каже да иду да кажу браћи, другим апостолима и народу да је Христос васкрсао и да се не разилазе из Јерусалима све док се поново не буду видели.
О Христовом страдању говори се на богослужењима у току Велике недеље и веома је важно за верујуће да им присуствују, истиче Петровић, као и да, сваки слободан тренутак проведу у читању Светог писма.
Он је позвао је вернике да дођу на ускршње литургије, поноћну и, посебно, јутарњу, на сам дан Ускрса.
– Нека дођу у цркву у којој им је срце. Најважније је да присуствују сви крштени, нарочито ми који смо се припремали да се причестимо, и да уживамо у радости која је и највећи смисао и циљ целог васкршњег поста и остварење наших надања. Позивамо све, верујуће и неверујуће, наравно и наше пријатеље римокатоличке вероисповести.
Васкршње литургије служе се у свим српским православним храмовима. Поноћне литургије у Кикинди ће бити служене у Храму Светог Николе, Храму Светих Козме и Дамјана и у Манастиру Свете Тројице.
