Монтх: Ф 2023

ускрс 1

Нерадни дани су од петка, 14, до понедељка, 17. априла (закључно са овим даном).

КОМУНАЛНЕ УСЛУГЕ, БРОЈЕВИ ДЕЖУРНИХ СЛУЖБИ:

ФЦЦ – сакупљање и транспорт комуналног отпада биће редовно у току празника, осим у недељу, када се неће односити кућно смеће;

ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА – 413258

ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА – 062/88-44-888 и 062/88-44-891

ТОПЛАНА – 422857

СРБИЈАГАС – 422169

ПАРКИНГ – неће се наплаћивати сва четири дана празника.

 

ТРГОВИНЕ:

„ЗЕЛЕНИ ДРАГСТОР“ – све продавнице ће радити у недељу, од 7 до 12 сати. Осталих празничних дана имаће уобичајено радно време;

“СП” – продавнице у Милоша Великог 24 у Кикинди и у Великој улици 73 у Сајану ће радити у недељу, до 12 сати. Осталих дана празника сви малопродајни објекти радиће по уобичајеном радном времену;

„ЛИДЛ“ – у петак ће бити отворен до 18 сати, у суботу ће радити уобичајено. На Ускрс, у недељу, неће радити продавнице. Од понедељка, 17, априла, ради се уобичајено;

„УНИВЕРЕXПОРТ“ – свих дана празника радиће уобичајено, осим у недељу, када ће продавнице бити затворене;

„ИДЕА“ – уобичајено радно време биће у суботу и у понедељак. У петак ће се радити до 18 сати, у недељу је нерадни дан;

ГОМЕX“ – неће радити само у недељу. Осталим данима радно време биће редовно, до 21.30;

„ПЕРСУ“ – уобичајено радно време осим у недељу, када ће бити нерадни дан;

“СВЕТОФОР“ – у петак ће радити до 19 сати, у суботу уобичајено, од 8 до 21 сата, у недељу је нерадни дан и у понедељак ће се радити скраћено, од 8 до 18 сати;

„МАТИЈЕВИЋ“ – нерадни дани биће у недељу и у понедељак. Осталим празничним данима радиће се уобичајено;

„БИО-МЕСАРА“ – у петак ће радити уобичајено, од 7 до 20 сати, у суботу од 7 до 17, у недељу и понедељак биће нерадни дани;

„БИГ ЦХИЦК“ МЕСАРА у Улици Јована Јовановића Змаја – у петак и у суботу радиће уобичајено, у недељу и у понедељак биће нерадни дани;

„ДМ“– у петак ће радити од 8 до 17, у суботу од 8 до 18 сати, у недељу је затворен, и у понедељак ће радити скраћено, од 10 до 18 сати;

ЛИЛЛY“ – у петак ће радити скраћено, од 9 до 17 сати. У суботу се ради по уобичајеном радном времену, у недељу је нерадни дан и у понедељак ће се поново радити скраћено, од 9 до 17 сати.

 

ПОШТА, БРЗА ПОШТА, ПОСЛОВНИЦЕ:

ПОШТА и ПОСТЕXПРЕСС – у току празника, радиће само Главна пошта, у Улици генерала Драпшина – у суботу и у понедељак, од 8 до 14 сати. У петак и у недељу пошта неће радити;

ДЕXПРЕСС – нерадни дани су петак и понедељак. Све пошиљке преузете у четвртак, 13. априла, биће на достави у уторак, 18. априла;

БАНКЕ – не раде током четири дана празника.

 

САОБРАЋАЈ, ЈАВНИ ПРЕВОЗ:

„АУТОПРЕВОЗ“ – у петак, недељу и понедељак примењиваће се недељни ред вожње; у суботу ће се примењивати ред вожње за тај дан;

„ЖЕЛЕЗНИЦА СРБИЈЕ“ – празнични ред вожње;

ТАКСИ ПРЕВОЗ – у току четири дана наплаћиваће се по другој, скупљој тарифи, као недељом;

У недељу, 16. априла, биће затворен саобраћај у Мокрину, на Државном путу, у делу Улице Светог Саве, од Улице Браће Томића до Улице Ђуре Јакшића. 7.00 до 15.00 сати. Саобраћај ће бити преусмерен на улице Браће Томића, Васе Стајића и Ђуре Јакшића.

 

ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ:

Амбуланта опште праксе имаће, сва четири дана празника, организована дежурства у Другој здравственој станици, у Светосавској улици, од 7 до 20 сати;

Педијатри ће бити доступни у Дечијем диспанзеру, од 9 до 17 сати;

ЦОВИД амбуланта (у дворишту Друге здравствене станице, у Светосавској улици) биће отворена сваког дана од 9 до 17 сати;

Дежурни стоматолог биће доступан у Првој здравственој станици, у Дому здравља, у Улици краља Петра Првог 106 сваког дана од 8-12 и од 14 до 18 сати;

Диспанзер за жене неће радити током читавог празника, четири дана;

Специјалистичке амбуланте у Општој болници такође неће радити током четири дана празника.

 

АПОТЕКЕ:

„ЦВЕЈИЋ“ у Улици браће Татић дежурна је 24 сата;

 “СТЕСА” – Апотека у Светосавској 54 ће, сваког дана, као и иначе, радити до поноћи. У петак ће све апотеке радити уобичајено, у суботу ће апотека у Генерала Драпшина радити до 20 сати, а све остале до 15 сати. У недељу ће дежурство бити организовано само у апотеци у Светосавској 54, до поноћи. У понедељак ће радити и апотеке у генерала Драпшина 15, у Микронасељу и код пијаце, али само до 15 сати;

МИЛИ-3“ – апотека у Улици браће Татић радиће у петак, суботу и у понедељак од 8 до 13 сати, у недељу неће радити. Апотека у Краља Петра Првог радиће у петак од 8 до 17 сати, у суботу од 8 до 13 сати, у недељу је нерадни дан и у понедељак ће бити отворена од 8 до 17;

„НЕОФАРМ“ – апотека у Милоша Великог – у петак од 7 до 15 сати, у суботу уобичајено, од 7 до 13.30, у недељу је нерадни дан и у понедељак ће радити од 7 до 15. Апотека у Светосавској улици – у петак од 7 до 18, у суботу редовно од 7 до 20, у недељу ће бити затворена и у понедељак ће поново радити уобичајено, од 7 до 20 сати;

АПОТЕКА – ВЕТЕРИНАРСКА СТАНИЦА “КИКИНДА” – у петак и суботу радиће до 13 сати.

 

ВРТИЋИ И ШКОЛЕ:

Вртићи – не дежура ниједан вртић;

Основци и средњошколци су на мини распусту. Први радни дан им је уторак, 18. април.

 

ВАЖНИ БРОЈЕВИ ТЕЛЕФОНА ТАКОЂЕ СЕ НАЛАЗЕ НА НАШЕМ ПОРТАЛУ:

https://kikindski.rs/vazni-telefoni/

Иван Бркљач

Повратку наших људи из дијаспоре веома се озбиљно приступа у Удружењу “Тачка повратка” у којем имају одговоре на потребе повратника или оних који се за то припремају, као и конкретну помоћ.

– Идеја је настала на конференцији „Таленти на окупу“ која, већ пет година, окупља наше људе из дијаспоре и одавде, успешне предузетнике, уметнике, пословне људе, научнике. Већ на првој конференцији дошли смо до закључка да је потребна једна организација која ће бити контакт-тачка нашим људима из дијаспоре, пре свега високообразованима и висококвалификованима, да се повежу са српским друштвом – било да желе да се врате у земљу или да само хоће да успоставе неки вид сарадње са људима из Србије. „Тачка повратка“ настала је на иницијативу организација из дијаспоре – каже директор Удружења, Иван Бркљач, Кикинђанима познат и као оснивач “Мокрин хауса”.

Оснивачи Удружења су Национална платформа „Србија ствара“, Научно-технолошки парк и Српски предузетници. Почетак рада био је кроз пилот-пројекат УНДП-а, Развојног програма Уједињених нација, који је прерастао у организацију која успешно ствара и јача мостове између дијаспоре и Србије. За 3,5 године постојања, Удружењу се јавило више од 8,5 хиљада људи.

– Помажемо око различитих ствари – од саветовања како да се врате, да нађу посао, да реше здравствено осигурање, до тога како да отворе фирму и повежу се са одређеним елементима у друштву – појашњава Бркљач. – Радимо и индивидуално и, када препознамо да више људи наилази на исту препреку, покрећемо иницијативу да се проблем реши системски.

Као пример, наводи успостављање царинских олакшица за људе који се враћају у домовину.

– Постојао је „праг“ од 5.000 евра, то је била максимална вредност коју повратник може да донесе кад се сели назад у земљу. Код људи који су, рецимо, 20 година били у иностранству, испуњавао се већ самим физичким пресељењем – објашњава Бркљач. – У сарадњи са Владом, ми смо успели да повећамо ту вредност. Уколико је неко у иностранству био од две до 10 година, „праг“ је 20 хиљада, а за оне који су били дуже од 10 година, нема ограничења.

„Тачка повратка“ успешно је решила и проблем на који су наилазили наши људи када су, док раде у иностранству, хтели да купе некретнину у Србији на кредит. Ово није било могуће јер их домаће банке нису препознавале као пореске резиденте, а истовремено, то није јурисдикција банака у иностранству.

У сарадњи са Банком Поштанска штедионица постигнут је договор и сада свако ко живи у иностранству и планира повратак, може да добије кредит и да купи стан или кућу у Србији, да има место на које може да се врати.

– Видимо повећану тенденцију за повратак, то је почело још са пандемијом, а постоји и више прилика за запослење. Национална служба за запошљавање и највећа платформа послова, „Инфостуд“, имају све више огласа за посао за повратнике. На то утиче и рад на даљину који је, после короне, глобално много заступљенији. Концепт циркуларне миграције достиже нови ниво и шири се, повећан је број људи који се враћају у Србију, било за стално или зато што, због промена на тржишту рада, могу одређени период да проводе у Србији, и то не само у центрима, у Београду и у Новом Саду, него и широм земље.

Бркљач истиче, такође, да је информација у медијима о томе да, због одлазака у иностранство, у Србији сваке године има 35 хиљада до 45 хиљада људи мање, само половично тачна.

– Не узима се у обзир број људи који се врате. Од петоро који оду, четворо се врати. Разлика у броју људи који оду и који се врате, на годишњем нивоу је пет до осам хиљада – закључује Бркљач.

Кућа у Мокрину

Изузетан простор за рад и смештај у Мокрину, „Мокрин Хоусе“, мало је преформулисао своју намену током пандемије, каже Бркљач. Мање се ради са дигиталним номадима, а све више га користе компаније за тимбилдинг, скупове за јачање мотивације запослених.

– Од короне је смањен број јавних догађаја за локалну заједницу. Имамо у плану да то обновимо, да се још више отворимо према грађанству, вратићемо се више и пријему појединачних гостију и организацији догађаја који су локално значајни.

У међувремену, „Мокрин Хоусе“ је од велике помоћи локалним пољопривредницима. У сарадњи са „Биосенс институтом“ и „Делта холдингом“, покренут је пројекат „Дигитално село“ и управо Мокрин је прво дигитално село у Србији.

– Мокринским паорима ово доноси низ предности. Добијају потпуно бесплатно велико знање пољопривредног института „Биосенс“, као и едукације и софтвере које могу да користе како би знали када је најбоље да се ђубри, када да се сеје, која сорта жита се препоручује. Земљишта им се испитују и имају више информација како да се бави паметном пољопривредом. Наш рад са локалном заједницом се наставио, али у друкчијем формату, који је, можда, мање јавно видљив, али је користан људима – каже Бркљач.

радловиц

Набавком новог апарата за аутоматску идентификацију микроорганизама, на резултате микробиолошких анализа, пацијенти више неће чекати четири или пет дана. Са комплетним антибиограмом, налази ће бити доступни за 12 сати, сазнајемо од директорице кикиндског Завода за јавно здравље др Сандре Радловић. Медицински апарат биће купљен захваљујући протеклом покрајинском конкурсу на ком је за ову намену, кикиндској здравственој установи опредељено 4,7 милиона динара.

– Микробиолошке анализе, анализе изолата бактерија и гљивица биће знатно убрзане. За мање од 12 сати добићемо комплетан резултат анализе заједно са антибиограмом. То ће посебно бити од велике користи пацијентима који леже на јединицама интензивне неге и који су животно угрожени. Ми ћемо за 12 сати добити комплетан микробиолошки налаз на који се до сада чекало четири до пет дана- указује др Сандра Радловић.

На истом конкурсу покрајине, Заводу за јавно здравље средства у висини од 19,9 милиона динара, опредељена су за грађевинске радове у приземљу зграде у улици Краља Петра Првог.

– Зграда је изграђена почетком прошлог века и потребна је адаптација. Надамо се да ће наши пацијенти и запослени добити савремену, модерну здравствену установу какву и заслужују. Током извођења радова, процес рада са пацијентима неће трпети, биће им пружане све здравствене услуге као и до сада. Сигурна сам да ће се овим новим улагањима,  здравствена заштита подићи на виши ниво- истиче директорица ЗЗЈЗ.

Након спровођења јавне набавке, нови дијагностички апарат биће купљен и стављен на распологање Центру за микробиологију Завода за јавно здравље. Подсетимо да је од марта прошле године, Центар за микробиологију смештен у новој згради у улици Генерала Драпшина, која је изграђена захваљујући суфинансирању Покрајинске владе.

Завршен први „Кикинда куп”. Славље Северних Македонаца

Дводневни, први „Кикинда куп” завршен је вечерас тријумфом скопске ФК Македонија „Ђорче Петров” која је на Градском стадиону савладала 1:0 словеначко НК Бриње из Гросупља док је у борби за треће место, истим минималним резултатом, наша новосадска Војводина победила казахстански Мустанг (Алмати). Претходно су Македонци били бољи (3:0) од Војводине, а Словенци (1:0) од Казахстанаца.

Победнички пехар и златне медаље уручио је градоначелник Кикинде Никола Лукач, другопласиранима су награде стигле из руку Драгана Пецарског, градског већника за спорт, а Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, наградила је трећепласиране.

За најбољег играча тунира проглашен је Адмир Љатифи из редова Скопљанаца, којему је трофеј уручио Здравко Рауковић, зачетник ”Кикинда купа”, а за најбољег чувара мреже Аиту Аикин из алматијевског клуба који је позирао са нашим Марком Вукобратом, спортским директором ОФК Кикинде, некадашњим голманом.

Додајмо, осим поменута четири полуфиналиста, јуче и данас у нашем граду надметали су се још и: београдска Црвена звезда, будимпештански Ференцварош, темишварски Галакси и наравно ОФК Кикинда. На самом концу сјајног фудбалског догађаја, новинарима се обратила Јелена Чуданов.

– Предивно је било бити део свега овога, сви који су макар на кратко посетили током ова два дана Градски стадион, могли су видети да је све било беспрекорно. Хвала Здравку Рауковићу на идеји и сви ћемо се потрудити да турнир постане традиционалан, а ево већ данас имамо најаве за идућу годину који би нови клубови могли тада бити учесници – закључила је председница Спортског савеза Кикинда.

340621418_201997905905295_5611501268949099555_н

Најновији инвестициони циклус Покрајинске владе у области здравства обухватио је све три здравствене установе у Кикинди- Општу болницу, Дом здравља и Завод за јавно здравље.

О томе колико ће ова улагања и набавка нове најсавременије опреме побољшати квалитет здравствених услуга, за Кикинди портал говоре директорице ових установа- др Весна Томин, др Биљана Марковић и др Сандра Радловић.

 

 

Ремигиус Рафаел Говернор. Задњи атом снаге па да донесемо бодове у Кикинду

Упркос чињеници да је лидер војвођанског „Истока” наступио без половине првотимаца, победио је Ботошане без превише муке. Тренер Јевто Јарчевић посебно је задовољан што су двојица играча од по 17 година: Кристиан Хајду и Лука Виловски били стрелци, уз капитена Небојшу Ђукића који је пак свему давао тон.

– Нисмо имали велики избор играча против коректне екипе Омладинца, али је плејада младих положила испит, а двојица стрелаца постигли су првенце у сениорској лигашкој конкуренцији – каже Јарчевић.

Следи први од два дербија пролећа, у Банатском Карађорђеву.

– Јаки су на домаћем терену са сјајним појединцима, а имају континуитет тренера на клупи и добар систем рада у клубу. Не крију ни амбиције па нас очекује прави дерби, испуњена трибина и верујем добра утакмица. Имамо још доста ровитих фудбалера, али ћемо пружити максимум, бићемо мотивисани, храбри и паметни – напомиње Јарчевић

Вратиће се Кикинђанима неки играчи уз тим, међу њима и Ремиџиус Рафаел Говернор.

– Тренер ће добро припремити утакмицу, а ја сам жељан такмичарских мечева. Током месец дана под суспензијом напорно сам тренирао и мотивисан чекам дерби уколико од старта добијем прилику. Физички сам спреман, даћу задњи атом снаге да донесемо бодове у Кикинду – јасан је Рафаел Говернор.

цхина-15989_1280

Делегација Народне Републике Кине боравиће сутра у радној посети Кикинди. После састанка у Градској кући, гости ће посетити СЦ „Језеро“ и Музеј и студио „Тера“.

Гостујућу делегацију представљаће Лиу Каи, економски и привредни саветник Амбасаде НР Кине, Xу Моyи, трећи секретар Амбасаде НР Кине, Лиу Wеи, асистент генералног директора ЦРБЦ, потпредседник Кинеске привредне Коморе у Србији и Марина Рагуш, народна посланица и председница Посланичке групе пријатељства са Кином у Скупштини Републике Србије.

Домаћини гостима из НР Кине биће Никола Лукач, градоначелник, Миленко Јованов, народни посланик у Скупштини Републике Србије, Станислава Хрњак, народна посланица у Скупштини АП Војводине, Мирослав Дучић, начелник Севернобанатског управног округа и Дејан Пудар, директор СЦ „Језеро“.

КСВ-28

Педесетдвогодишњи мушкарац који је задобио тешке телесне повреде у тучи у угоститељском објекту у Мокрину у понедељак, сада је у стабилном стању, сазнали смо у ПР служби Клиничког центра Војводине у Новом Саду.

Како се наводи у саопштењу, Т. З, рођен 1971. године, примљен је у Ургентни центар КЦВ у понедељак, након иницијалног прегледа у Општој болници у Кикинди.

Након детаљне дијагностике, лекарске помоћи и збрињавања повреда, пацијент је стабилног здравственог стања, смештен на Клинику за неурохирургију ради наставка лечења.

Кикиндска полиција ухапсила је тројицу мушкараца: Д. З. (1996), М. Ј. (1994) и Б. Л. (2003) са подручја Кикинде, због постојања основане сумње да су извршили кривична дела тешка телесна повреда и насилничко понашање, и И.Г. (1999), који је осумњичен за насилничко понашање.

Тројица ухапшених, Д. З, М. Ј. и Б. Л. се сумњиче да су у понедељак, 10. априла, у току ноћи у једном локалу у Мокрину, после свађе, задали више удараца педесетдвогодишњем мушкарцу Т. З. и младићу старом 24 године. Т. З. је задобио тешке, а младић лаке телесне повреде. Сва четворица ухапшених осумњичени су  да су уништили инвентар угоститељског објекта.

Свим осумњиченима одређено је задржавање до 48 сати, након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Основном јавном тужилаштву у Кикинди.

др чедомир гавранчић 1

Кикинђанина доктора Чедомира Гавранчића, специјалисту трансфузиолога и хематолога, суграђанима познатог као начелника у Општој болници, у Нови Сад је, пре двадесет година, одвео професионални напредак. Ових дана, после пет година проведених у пензији, поново се запослио, али као лекар опште праксе у Првој здравственој станици у нашем граду.

– Долазио сам у Кикинду и чуо сам да нема довољно лекара ни у примарној ни у секундарној, заштити, да је потреба енормна и да је много пензионисаних лекара враћено на посао. Хтео сам да помогнем, овде је свака помоћ драгоцена – каже доктор Гавранчић. – У Првој здравственој станици, рецимо, три лекара су недовољна за пола града, значи за око 15 хиљада становника. Ево, у поподневној смени сада је само један лекар на две амбуланте. Људи су ме јако лепо дочекали, пуно хвала свима, и особљу и пацијентима, многи су ме се и сетили, то је јако лепо и пуно ми значи. У здравству увек треба довољно искуства и стрпљења, а тога понестаје.

По завршетку Медицинског факултета у Београду, доктор Гавранчић се вратио у родни град и две године радио као лекар у Кикинди и у Башаиду. Завршио је специјализације из трансфузиологије и из хематологије. Затим одлази на место директора Покрајинског завода за трансфузију у Новом Саду и свих 11 трансфузија у Војводини. Радни век наставља и на Одељењу имунохематологије и трансфузиологије у Клиничком центру Војводине. Поред искуства у раду с пацијентима дугог две и по деценије, имао је и значајну улогу у реформи система трансфузије.

– Радно искуство је веома важно у брзој процени здравља човека. Лично мислим да је лакше са пацијентима радити као специјалиста, мада је, с друге стране, то и теже, због стручне процене. У општој пракси је пресија великог броја пацијената и различитих болести, што захтева сталну пажњу и опсервацију. Много људи је у тешкој ситуацији, остају без посла, што ремети породичне односе и њихово здравствено стање – каже др Гавранчић.

Говорећи о разликама у лечењу и самом систему здравствене заштите у време када је, као млад лекар, почињао рад са пацијентима и данас, доктор Гавранчић истиче управо значај социјалног статуса и последица по здравље.

– Има много промена у снабдевању пацијената лековима. Раније је то сваком пацијенту било обезбеђено, на књижицу, једнако су свима били доступни сви лекови, бар они основни. И свако је добијао бар примарну дијагнозу у амбуланти. Сада је много лекова на слободној листи и пацијенти морају да их купе, што нису сви у могућности. Ванредно велики су захтеви и напори за лекаре и сестре да одраде норму. Пацијенти одустају, одлазе код приватника или се сами лече. Повећањем броја лекара смањио би се број пацијената и продужило би се време које се посвећује пацијенту. Важно је да пацијент може да седне и да га саслушате, да добије и лепу реч, која је свима потребна. Мој утисак је и да се повећао број психијатријских болесника и дијабетичара. Велики број људи узима седативе.

Један од разлога мањег броја лекара је и тај што млади лекари не желе да раде ван великих центара.

– Језа их хвата да из Београда, рецимо, дођу у село. Да буду сеоски лекари, то не могу да прихвате. Мисле да развојни пут високошколованог кадра то не укључује и да је понижавајуће, сматрају да је то знак да нису квалитетни или препознати за рад у великом центру.

Он подсећа да је раније законом било уређено да је обавезан минимално двогодишњи стаж пре добијања специјализације, а приоритет у томе имали су  управо лекари који су радили у сеоским амбулантама. Тај систем треба да се врати, сматра др Гавранчић.

– По мом мишљењу треба материјално стимулисати сеоске лекаре, посебно оне у мултинационалним срединама. Такав посао укључује већи труд, у селу лекар ради све. Рад у сеоским амбулантама и општој пракси уопште, у искуственом смислу је драгоцен. Сада се сматра да то лекару специјалисти није потребно. У другим земљама такође немају обавезне две године рада у општој пракси, али је зато статус тих лекара, рецимо у Француској, бољи од статуса специјалисте.

Он додаје да је до проблема са недостатком лекара дошло и због недостатка правовремене и континуиране замене. Старији од 65 година су пензионисани, домови здравља су испражњени, неколико година нису додељиване специјализације.

– Кад пођете код лекара морате бити сигурни да ћете бити прегледани, јер сте уредно плаћали осигурање. Мора вам бити загарантован минимум права на здравље. Не сме да се догоди да неко не успе да дође до лекара јер није заказан или јер село нема лекара. Са аспекта становништва које живи у мањим срединама то није у реду јер су грађани једнаки по Уставу, треба да им је подједнако доступна здравствена заштита, али то није проблем само у Кикинди – додаје доктор Чедомир Гавранчић и закључује:

„Ја желим да учествујем и да помогнем иако сам у пензији, као и многе моје колеге, али ми смо само привремено решење“.

диско кугла

Дискотеке су се у наш град вратиле на велика врата. Судећи по изузетно активним члановима Фејсбук групе „Кикиндски корзо“ и по посећености њихових журки у „Паззиа Нигхт Бар“-у, Кикинђани у најбољим годинама не само да не одустају од провода као некад, него овакви догађаји већ постају редовни.

На захтев публике, свих који су уживали у незаборавном проводу на журкама са музиком деведесетих и оних са диско хитовима, па и неких који ће се тек прикључити, сада се најављују два нова догађаја.

Вече под називом „Ја волим деведесете“ које музички креира ДЈ Момеx, заказано је за петак, 14. април, за 22 сата.

Два дана касније, у недељу, од 21 сата, такође у „Паззиа Нигхт Бар“-у, наступа ДЈ Сава Грабић са програмом под називом „Дисцо форевер“.

Организатори, ФБ група „Кикиндски корзо“, обећавају незабораван провод, много добре енергије, помало носталгије, и нове сусрете са добром музиком, старим друштвом и сјајном енергијом.

Кикиндски музички времеплов непогрешиво враћа енергију протеклих дана, оних са најлепшим место у сећањима свих нас.

error: Content is protected !!