June 24, 2026

Month: April 2023

uskrs 1

Uskršnji servis – Radna vremena i dežurstva za Uskršnje praznike

Igor Crnogorac April 13, 2023

Neradni dani su od petka, 14, do ponedeljka, 17. aprila (zaključno sa ovim danom).

KOMUNALNE USLUGE, BROJEVI DEŽURNIH SLUŽBI:

FCC – sakupljanje i transport komunalnog otpada biće redovno u toku praznika, osim u nedelju, kada se neće odnositi kućno smeće;

ELEKTRODISTRIBUCIJA – 413258

VODOVOD I KANALIZACIJA – 062/88-44-888 i 062/88-44-891

TOPLANA – 422857

SRBIJAGAS – 422169

PARKING – neće se naplaćivati sva četiri dana praznika.

 

TRGOVINE:

„ZELENI DRAGSTOR“ – sve prodavnice će raditi u nedelju, od 7 do 12 sati. Ostalih prazničnih dana imaće uobičajeno radno vreme;

“SP” – prodavnice u Miloša Velikog 24 u Kikindi i u Velikoj ulici 73 u Sajanu će raditi u nedelju, do 12 sati. Ostalih dana praznika svi maloprodajni objekti radiće po uobičajenom radnom vremenu;

„LIDL“ – u petak će biti otvoren do 18 sati, u subotu će raditi uobičajeno. Na Uskrs, u nedelju, neće raditi prodavnice. Od ponedeljka, 17, aprila, radi se uobičajeno;

„UNIVEREXPORT“ – svih dana praznika radiće uobičajeno, osim u nedelju, kada će prodavnice biti zatvorene;

„IDEA“ – uobičajeno radno vreme biće u subotu i u ponedeljak. U petak će se raditi do 18 sati, u nedelju je neradni dan;

„GOMEX“ – neće raditi samo u nedelju. Ostalim danima radno vreme biće redovno, do 21.30;

„PERSU“ – uobičajeno radno vreme osim u nedelju, kada će biti neradni dan;

“SVETOFOR“ – u petak će raditi do 19 sati, u subotu uobičajeno, od 8 do 21 sata, u nedelju je neradni dan i u ponedeljak će se raditi skraćeno, od 8 do 18 sati;

„MATIJEVIĆ“ – neradni dani biće u nedelju i u ponedeljak. Ostalim prazničnim danima radiće se uobičajeno;

„BIO-MESARA“ – u petak će raditi uobičajeno, od 7 do 20 sati, u subotu od 7 do 17, u nedelju i ponedeljak biće neradni dani;

„BIG CHICK“ MESARA u Ulici Jovana Jovanovića Zmaja – u petak i u subotu radiće uobičajeno, u nedelju i u ponedeljak biće neradni dani;

„DM“– u petak će raditi od 8 do 17, u subotu od 8 do 18 sati, u nedelju je zatvoren, i u ponedeljak će raditi skraćeno, od 10 do 18 sati;

„LILLY“ – u petak će raditi skraćeno, od 9 do 17 sati. U subotu se radi po uobičajenom radnom vremenu, u nedelju je neradni dan i u ponedeljak će se ponovo raditi skraćeno, od 9 do 17 sati.

 

POŠTA, BRZA POŠTA, POSLOVNICE:

POŠTA i POSTEXPRESS – u toku praznika, radiće samo Glavna pošta, u Ulici generala Drapšina – u subotu i u ponedeljak, od 8 do 14 sati. U petak i u nedelju pošta neće raditi;

DEXPRESS – neradni dani su petak i ponedeljak. Sve pošiljke preuzete u četvrtak, 13. aprila, biće na dostavi u utorak, 18. aprila;

BANKE – ne rade tokom četiri dana praznika.

 

SAOBRAĆAJ, JAVNI PREVOZ:

„AUTOPREVOZ“ – u petak, nedelju i ponedeljak primenjivaće se nedeljni red vožnje; u subotu će se primenjivati red vožnje za taj dan;

„ŽELEZNICA SRBIJE“ – praznični red vožnje;

TAKSI PREVOZ – u toku četiri dana naplaćivaće se po drugoj, skupljoj tarifi, kao nedeljom;

U nedelju, 16. aprila, biće zatvoren saobraćaj u Mokrinu, na Državnom putu, u delu Ulice Svetog Save, od Ulice Braće Tomića do Ulice Đure Jakšića. 7.00 do 15.00 sati. Saobraćaj će biti preusmeren na ulice Braće Tomića, Vase Stajića i Đure Jakšića.

 

ZDRAVSTVENE USTANOVE:

Ambulanta opšte prakse imaće, sva četiri dana praznika, organizovana dežurstva u Drugoj zdravstvenoj stanici, u Svetosavskoj ulici, od 7 do 20 sati;

Pedijatri će biti dostupni u Dečijem dispanzeru, od 9 do 17 sati;

COVID ambulanta (u dvorištu Druge zdravstvene stanice, u Svetosavskoj ulici) biće otvorena svakog dana od 9 do 17 sati;

Dežurni stomatolog biće dostupan u Prvoj zdravstvenoj stanici, u Domu zdravlja, u Ulici kralja Petra Prvog 106 svakog dana od 8-12 i od 14 do 18 sati;

Dispanzer za žene neće raditi tokom čitavog praznika, četiri dana;

Specijalističke ambulante u Opštoj bolnici takođe neće raditi tokom četiri dana praznika.

 

APOTEKE:

„CVEJIĆ“ u Ulici braće Tatić dežurna je 24 sata;

 “STESA” – Apoteka u Svetosavskoj 54 će, svakog dana, kao i inače, raditi do ponoći. U petak će sve apoteke raditi uobičajeno, u subotu će apoteka u Generala Drapšina raditi do 20 sati, a sve ostale do 15 sati. U nedelju će dežurstvo biti organizovano samo u apoteci u Svetosavskoj 54, do ponoći. U ponedeljak će raditi i apoteke u generala Drapšina 15, u Mikronaselju i kod pijace, ali samo do 15 sati;

MILI-3“ – apoteka u Ulici braće Tatić radiće u petak, subotu i u ponedeljak od 8 do 13 sati, u nedelju neće raditi. Apoteka u Kralja Petra Prvog radiće u petak od 8 do 17 sati, u subotu od 8 do 13 sati, u nedelju je neradni dan i u ponedeljak će biti otvorena od 8 do 17;

„NEOFARM“ – apoteka u Miloša Velikog – u petak od 7 do 15 sati, u subotu uobičajeno, od 7 do 13.30, u nedelju je neradni dan i u ponedeljak će raditi od 7 do 15. Apoteka u Svetosavskoj ulici – u petak od 7 do 18, u subotu redovno od 7 do 20, u nedelju će biti zatvorena i u ponedeljak će ponovo raditi uobičajeno, od 7 do 20 sati;

APOTEKA – VETERINARSKA STANICA “KIKINDA” – u petak i subotu radiće do 13 sati.

 

VRTIĆI I ŠKOLE:

Vrtići – ne dežura nijedan vrtić;

Osnovci i srednjoškolci su na mini raspustu. Prvi radni dan im je utorak, 18. april.

 

VAŽNI BROJEVI TELEFONA TAKOĐE SE NALAZE NA NAŠEM PORTALU:

https://kikindski.rs/vazni-telefoni/

Ivan Brkljač

Pomoć i oslonac ljudima iz dijaspore u „Tački povratka“ u Srbiji

Igor Crnogorac April 13, 2023

Povratku naših ljudi iz dijaspore veoma se ozbiljno pristupa u Udruženju “Tačka povratka” u kojem imaju odgovore na potrebe povratnika ili onih koji se za to pripremaju, kao i konkretnu pomoć.

– Ideja je nastala na konferenciji „Talenti na okupu“ koja, već pet godina, okuplja naše ljude iz dijaspore i odavde, uspešne preduzetnike, umetnike, poslovne ljude, naučnike. Već na prvoj konferenciji došli smo do zaključka da je potrebna jedna organizacija koja će biti kontakt-tačka našim ljudima iz dijaspore, pre svega visokoobrazovanima i visokokvalifikovanima, da se povežu sa srpskim društvom – bilo da žele da se vrate u zemlju ili da samo hoće da uspostave neki vid saradnje sa ljudima iz Srbije. „Tačka povratka“ nastala je na inicijativu organizacija iz dijaspore – kaže direktor Udruženja, Ivan Brkljač, Kikinđanima poznat i kao osnivač “Mokrin hausa”.

Osnivači Udruženja su Nacionalna platforma „Srbija stvara“, Naučno-tehnološki park i Srpski preduzetnici. Početak rada bio je kroz pilot-projekat UNDP-a, Razvojnog programa Ujedinjenih nacija, koji je prerastao u organizaciju koja uspešno stvara i jača mostove između dijaspore i Srbije. Za 3,5 godine postojanja, Udruženju se javilo više od 8,5 hiljada ljudi.

– Pomažemo oko različitih stvari – od savetovanja kako da se vrate, da nađu posao, da reše zdravstveno osiguranje, do toga kako da otvore firmu i povežu se sa određenim elementima u društvu – pojašnjava Brkljač. – Radimo i individualno i, kada prepoznamo da više ljudi nailazi na istu prepreku, pokrećemo inicijativu da se problem reši sistemski.

Kao primer, navodi uspostavljanje carinskih olakšica za ljude koji se vraćaju u domovinu.

– Postojao je „prag“ od 5.000 evra, to je bila maksimalna vrednost koju povratnik može da donese kad se seli nazad u zemlju. Kod ljudi koji su, recimo, 20 godina bili u inostranstvu, ispunjavao se već samim fizičkim preseljenjem – objašnjava Brkljač. – U saradnji sa Vladom, mi smo uspeli da povećamo tu vrednost. Ukoliko je neko u inostranstvu bio od dve do 10 godina, „prag“ je 20 hiljada, a za one koji su bili duže od 10 godina, nema ograničenja.

„Tačka povratka“ uspešno je rešila i problem na koji su nailazili naši ljudi kada su, dok rade u inostranstvu, hteli da kupe nekretninu u Srbiji na kredit. Ovo nije bilo moguće jer ih domaće banke nisu prepoznavale kao poreske rezidente, a istovremeno, to nije jurisdikcija banaka u inostranstvu.

U saradnji sa Bankom Poštanska štedionica postignut je dogovor i sada svako ko živi u inostranstvu i planira povratak, može da dobije kredit i da kupi stan ili kuću u Srbiji, da ima mesto na koje može da se vrati.

– Vidimo povećanu tendenciju za povratak, to je počelo još sa pandemijom, a postoji i više prilika za zaposlenje. Nacionalna služba za zapošljavanje i najveća platforma poslova, „Infostud“, imaju sve više oglasa za posao za povratnike. Na to utiče i rad na daljinu koji je, posle korone, globalno mnogo zastupljeniji. Koncept cirkularne migracije dostiže novi nivo i širi se, povećan je broj ljudi koji se vraćaju u Srbiju, bilo za stalno ili zato što, zbog promena na tržištu rada, mogu određeni period da provode u Srbiji, i to ne samo u centrima, u Beogradu i u Novom Sadu, nego i širom zemlje.

Brkljač ističe, takođe, da je informacija u medijima o tome da, zbog odlazaka u inostranstvo, u Srbiji svake godine ima 35 hiljada do 45 hiljada ljudi manje, samo polovično tačna.

– Ne uzima se u obzir broj ljudi koji se vrate. Od petoro koji odu, četvoro se vrati. Razlika u broju ljudi koji odu i koji se vrate, na godišnjem nivou je pet do osam hiljada – zaključuje Brkljač.

Kuća u Mokrinu

Izuzetan prostor za rad i smeštaj u Mokrinu, „Mokrin House“, malo je preformulisao svoju namenu tokom pandemije, kaže Brkljač. Manje se radi sa digitalnim nomadima, a sve više ga koriste kompanije za timbilding, skupove za jačanje motivacije zaposlenih.

– Od korone je smanjen broj javnih događaja za lokalnu zajednicu. Imamo u planu da to obnovimo, da se još više otvorimo prema građanstvu, vratićemo se više i prijemu pojedinačnih gostiju i organizaciji događaja koji su lokalno značajni.

U međuvremenu, „Mokrin House“ je od velike pomoći lokalnim poljoprivrednicima. U saradnji sa „Biosens institutom“ i „Delta holdingom“, pokrenut je projekat „Digitalno selo“ i upravo Mokrin je prvo digitalno selo u Srbiji.

– Mokrinskim paorima ovo donosi niz prednosti. Dobijaju potpuno besplatno veliko znanje poljoprivrednog instituta „Biosens“, kao i edukacije i softvere koje mogu da koriste kako bi znali kada je najbolje da se đubri, kada da se seje, koja sorta žita se preporučuje. Zemljišta im se ispituju i imaju više informacija kako da se bavi pametnom poljoprivredom. Naš rad sa lokalnom zajednicom se nastavio, ali u drukčijem formatu, koji je, možda, manje javno vidljiv, ali je koristan ljudima – kaže Brkljač.

radlovic

Novi aparat za bržu dijagnostiku: Rezultati mikrobioloških analiza za 12 sati

Jelena Trifunović April 13, 2023

Nabavkom novog aparata za automatsku identifikaciju mikroorganizama, na rezultate mikrobioloških analiza, pacijenti više neće čekati četiri ili pet dana. Sa kompletnim antibiogramom, nalazi će biti dostupni za 12 sati, saznajemo od direktorice kikindskog Zavoda za javno zdravlje dr Sandre Radlović. Medicinski aparat biće kupljen zahvaljujući proteklom pokrajinskom konkursu na kom je za ovu namenu, kikindskoj zdravstvenoj ustanovi opredeljeno 4,7 miliona dinara.

– Mikrobiološke analize, analize izolata bakterija i gljivica biće znatno ubrzane. Za manje od 12 sati dobićemo kompletan rezultat analize zajedno sa antibiogramom. To će posebno biti od velike koristi pacijentima koji leže na jedinicama intenzivne nege i koji su životno ugroženi. Mi ćemo za 12 sati dobiti kompletan mikrobiološki nalaz na koji se do sada čekalo četiri do pet dana- ukazuje dr Sandra Radlović.

Na istom konkursu pokrajine, Zavodu za javno zdravlje sredstva u visini od 19,9 miliona dinara, opredeljena su za građevinske radove u prizemlju zgrade u ulici Kralja Petra Prvog.

– Zgrada je izgrađena početkom prošlog veka i potrebna je adaptacija. Nadamo se da će naši pacijenti i zaposleni dobiti savremenu, modernu zdravstvenu ustanovu kakvu i zaslužuju. Tokom izvođenja radova, proces rada sa pacijentima neće trpeti, biće im pružane sve zdravstvene usluge kao i do sada. Sigurna sam da će se ovim novim ulaganjima,  zdravstvena zaštita podići na viši nivo- ističe direktorica ZZJZ.

Nakon sprovođenja javne nabavke, novi dijagnostički aparat biće kupljen i stavljen na raspologanje Centru za mikrobiologiju Zavoda za javno zdravlje. Podsetimo da je od marta prošle godine, Centar za mikrobiologiju smešten u novoj zgradi u ulici Generala Drapšina, koja je izgrađena zahvaljujući sufinansiranju Pokrajinske vlade.

Završen prvi „Kikinda kup”. Slavlje Severnih Makedonaca

Završen prvi „Kikinda kup”: Slavlje Makedonaca

Jelena Trifunović April 12, 2023

Dvodnevni, prvi „Kikinda kup” završen je večeras trijumfom skopske FK Makedonija „Đorče Petrov” koja je na Gradskom stadionu savladala 1:0 slovenačko NK Brinje iz Grosuplja dok je u borbi za treće mesto, istim minimalnim rezultatom, naša novosadska Vojvodina pobedila kazahstanski Mustang (Almati). Prethodno su Makedonci bili bolji (3:0) od Vojvodine, a Slovenci (1:0) od Kazahstanaca.

Pobednički pehar i zlatne medalje uručio je gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač, drugoplasiranima su nagrade stigle iz ruku Dragana Pecarskog, gradskog većnika za sport, a Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Kikinde, nagradila je trećeplasirane.

Za najboljeg igrača tunira proglašen je Admir Ljatifi iz redova Skopljanaca, kojemu je trofej uručio Zdravko Rauković, začetnik ”Kikinda kupa”, a za najboljeg čuvara mreže Aitu Aikin iz almatijevskog kluba koji je pozirao sa našim Markom Vukobratom, sportskim direktorom OFK Kikinde, nekadašnjim golmanom.

Dodajmo, osim pomenuta četiri polufinalista, juče i danas u našem gradu nadmetali su se još i: beogradska Crvena zvezda, budimpeštanski Ferencvaroš, temišvarski Galaksi i naravno OFK Kikinda. Na samom koncu sjajnog fudbalskog događaja, novinarima se obratila Jelena Čudanov.

– Predivno je bilo biti deo svega ovoga, svi koji su makar na kratko posetili tokom ova dva dana Gradski stadion, mogli su videti da je sve bilo besprekorno. Hvala Zdravku Raukoviću na ideji i svi ćemo se potruditi da turnir postane tradicionalan, a evo već danas imamo najave za iduću godinu koji bi novi klubovi mogli tada biti učesnici – zaključila je predsednica Sportskog saveza Kikinda.

340621418_201997905905295_5611501268949099555_n

(VIDEO) Najsavremenija oprema unaprediće rad Opšte bolnice, Doma zdravlja i Zavoda za javno zdravlje

Jelena Trifunović April 12, 2023

Najnoviji investicioni ciklus Pokrajinske vlade u oblasti zdravstva obuhvatio je sve tri zdravstvene ustanove u Kikindi- Opštu bolnicu, Dom zdravlja i Zavod za javno zdravlje.

O tome koliko će ova ulaganja i nabavka nove najsavremenije opreme poboljšati kvalitet zdravstvenih usluga, za Kikindi portal govore direktorice ovih ustanova- dr Vesna Tomin, dr Biljana Marković i dr Sandra Radlović.

 

 

Remigius Rafael Governor. Zadnji atom snage pa da donesemo bodove u Kikindu

Remidžius Rafael Governor: Zadnji atom snage pa da donesemo bodove u Kikindu

Dejan Panić April 12, 2023

Uprkos činjenici da je lider vojvođanskog „Istoka” nastupio bez polovine prvotimaca, pobedio je Botošane bez previše muke. Trener Jevto Jarčević posebno je zadovoljan što su dvojica igrača od po 17 godina: Kristian Hajdu i Luka Vilovski bili strelci, uz kapitena Nebojšu Đukića koji je pak svemu davao ton.

– Nismo imali veliki izbor igrača protiv korektne ekipe Omladinca, ali je plejada mladih položila ispit, a dvojica strelaca postigli su prvence u seniorskoj ligaškoj konkurenciji – kaže Jarčević.

Sledi prvi od dva derbija proleća, u Banatskom Karađorđevu.

– Jaki su na domaćem terenu sa sjajnim pojedincima, a imaju kontinuitet trenera na klupi i dobar sistem rada u klubu. Ne kriju ni ambicije pa nas očekuje pravi derbi, ispunjena tribina i verujem dobra utakmica. Imamo još dosta rovitih fudbalera, ali ćemo pružiti maksimum, bićemo motivisani, hrabri i pametni – napominje Jarčević

Vratiće se Kikinđanima neki igrači uz tim, među njima i Remidžius Rafael Governor.

– Trener će dobro pripremiti utakmicu, a ja sam željan takmičarskih mečeva. Tokom mesec dana pod suspenzijom naporno sam trenirao i motivisan čekam derbi ukoliko od starta dobijem priliku. Fizički sam spreman, daću zadnji atom snage da donesemo bodove u Kikindu – jasan je Rafael Governor.

china-15989_1280

Delegacija NR Kine sutra u poseti Kikindi

Jelena Trifunović April 12, 2023

Delegacija Narodne Republike Kine boraviće sutra u radnoj poseti Kikindi. Posle sastanka u Gradskoj kući, gosti će posetiti SC „Jezero“ i Muzej i studio „Tera“.

Gostujuću delegaciju predstavljaće Liu Kai, ekonomski i privredni savetnik Ambasade NR Kine, Xu Moyi, treći sekretar Ambasade NR Kine, Liu Wei, asistent generalnog direktora CRBC, potpredsednik Kineske privredne Komore u Srbiji i Marina Raguš, narodna poslanica i predsednica Poslaničke grupe prijateljstva sa Kinom u Skupštini Republike Srbije.

Domaćini gostima iz NR Kine biće Nikola Lukač, gradonačelnik, Milenko Jovanov, narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije, Stanislava Hrnjak, narodna poslanica u Skupštini AP Vojvodine, Miroslav Dučić, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga i Dejan Pudar, direktor SC „Jezero“.

KSV-28

Pretučeni muškarac iz Mokrina u stabilnom stanju

Igor Crnogorac April 12, 2023

Pedesetdvogodišnji muškarac koji je zadobio teške telesne povrede u tuči u ugostiteljskom objektu u Mokrinu u ponedeljak, sada je u stabilnom stanju, saznali smo u PR službi Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu.

Kako se navodi u saopštenju, T. Z, rođen 1971. godine, primljen je u Urgentni centar KCV u ponedeljak, nakon inicijalnog pregleda u Opštoj bolnici u Kikindi.

Nakon detaljne dijagnostike, lekarske pomoći i zbrinjavanja povreda, pacijent je stabilnog zdravstvenog stanja, smešten na Kliniku za neurohirurgiju radi nastavka lečenja.

Kikindska policija uhapsila je trojicu muškaraca: D. Z. (1996), M. J. (1994) i B. L. (2003) sa područja Kikinde, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivična dela teška telesna povreda i nasilničko ponašanje, i I.G. (1999), koji je osumnjičen za nasilničko ponašanje.

Trojica uhapšenih, D. Z, M. J. i B. L. se sumnjiče da su u ponedeljak, 10. aprila, u toku noći u jednom lokalu u Mokrinu, posle svađe, zadali više udaraca pedesetdvogodišnjem muškarcu T. Z. i mladiću starom 24 godine. T. Z. je zadobio teške, a mladić lake telesne povrede. Sva četvorica uhapšenih osumnjičeni su  da su uništili inventar ugostiteljskog objekta.

Svim osumnjičenima određeno je zadržavanje do 48 sati, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Osnovnom javnom tužilaštvu u Kikindi.

dr čedomir gavrančić 1

Posle dve decenije, poznati specijalista vratio se u rodnu Kikindu da pomogne kao lekar opšte prakse

Igor Crnogorac April 12, 2023

Kikinđanina doktora Čedomira Gavrančića, specijalistu transfuziologa i hematologa, sugrađanima poznatog kao načelnika u Opštoj bolnici, u Novi Sad je, pre dvadeset godina, odveo profesionalni napredak. Ovih dana, posle pet godina provedenih u penziji, ponovo se zaposlio, ali kao lekar opšte prakse u Prvoj zdravstvenoj stanici u našem gradu.

– Dolazio sam u Kikindu i čuo sam da nema dovoljno lekara ni u primarnoj ni u sekundarnoj, zaštiti, da je potreba enormna i da je mnogo penzionisanih lekara vraćeno na posao. Hteo sam da pomognem, ovde je svaka pomoć dragocena – kaže doktor Gavrančić. – U Prvoj zdravstvenoj stanici, recimo, tri lekara su nedovoljna za pola grada, znači za oko 15 hiljada stanovnika. Evo, u popodnevnoj smeni sada je samo jedan lekar na dve ambulante. Ljudi su me jako lepo dočekali, puno hvala svima, i osoblju i pacijentima, mnogi su me se i setili, to je jako lepo i puno mi znači. U zdravstvu uvek treba dovoljno iskustva i strpljenja, a toga ponestaje.

Po završetku Medicinskog fakulteta u Beogradu, doktor Gavrančić se vratio u rodni grad i dve godine radio kao lekar u Kikindi i u Bašaidu. Završio je specijalizacije iz transfuziologije i iz hematologije. Zatim odlazi na mesto direktora Pokrajinskog zavoda za transfuziju u Novom Sadu i svih 11 transfuzija u Vojvodini. Radni vek nastavlja i na Odeljenju imunohematologije i transfuziologije u Kliničkom centru Vojvodine. Pored iskustva u radu s pacijentima dugog dve i po decenije, imao je i značajnu ulogu u reformi sistema transfuzije.

– Radno iskustvo je veoma važno u brzoj proceni zdravlja čoveka. Lično mislim da je lakše sa pacijentima raditi kao specijalista, mada je, s druge strane, to i teže, zbog stručne procene. U opštoj praksi je presija velikog broja pacijenata i različitih bolesti, što zahteva stalnu pažnju i opservaciju. Mnogo ljudi je u teškoj situaciji, ostaju bez posla, što remeti porodične odnose i njihovo zdravstveno stanje – kaže dr Gavrančić.

Govoreći o razlikama u lečenju i samom sistemu zdravstvene zaštite u vreme kada je, kao mlad lekar, počinjao rad sa pacijentima i danas, doktor Gavrančić ističe upravo značaj socijalnog statusa i posledica po zdravlje.

– Ima mnogo promena u snabdevanju pacijenata lekovima. Ranije je to svakom pacijentu bilo obezbeđeno, na knjižicu, jednako su svima bili dostupni svi lekovi, bar oni osnovni. I svako je dobijao bar primarnu dijagnozu u ambulanti. Sada je mnogo lekova na slobodnoj listi i pacijenti moraju da ih kupe, što nisu svi u mogućnosti. Vanredno veliki su zahtevi i napori za lekare i sestre da odrade normu. Pacijenti odustaju, odlaze kod privatnika ili se sami leče. Povećanjem broja lekara smanjio bi se broj pacijenata i produžilo bi se vreme koje se posvećuje pacijentu. Važno je da pacijent može da sedne i da ga saslušate, da dobije i lepu reč, koja je svima potrebna. Moj utisak je i da se povećao broj psihijatrijskih bolesnika i dijabetičara. Veliki broj ljudi uzima sedative.

Jedan od razloga manjeg broja lekara je i taj što mladi lekari ne žele da rade van velikih centara.

– Jeza ih hvata da iz Beograda, recimo, dođu u selo. Da budu seoski lekari, to ne mogu da prihvate. Misle da razvojni put visokoškolovanog kadra to ne uključuje i da je ponižavajuće, smatraju da je to znak da nisu kvalitetni ili prepoznati za rad u velikom centru.

On podseća da je ranije zakonom bilo uređeno da je obavezan minimalno dvogodišnji staž pre dobijanja specijalizacije, a prioritet u tome imali su  upravo lekari koji su radili u seoskim ambulantama. Taj sistem treba da se vrati, smatra dr Gavrančić.

– Po mom mišljenju treba materijalno stimulisati seoske lekare, posebno one u multinacionalnim sredinama. Takav posao uključuje veći trud, u selu lekar radi sve. Rad u seoskim ambulantama i opštoj praksi uopšte, u iskustvenom smislu je dragocen. Sada se smatra da to lekaru specijalisti nije potrebno. U drugim zemljama takođe nemaju obavezne dve godine rada u opštoj praksi, ali je zato status tih lekara, recimo u Francuskoj, bolji od statusa specijaliste.

On dodaje da je do problema sa nedostatkom lekara došlo i zbog nedostatka pravovremene i kontinuirane zamene. Stariji od 65 godina su penzionisani, domovi zdravlja su ispražnjeni, nekoliko godina nisu dodeljivane specijalizacije.

– Kad pođete kod lekara morate biti sigurni da ćete biti pregledani, jer ste uredno plaćali osiguranje. Mora vam biti zagarantovan minimum prava na zdravlje. Ne sme da se dogodi da neko ne uspe da dođe do lekara jer nije zakazan ili jer selo nema lekara. Sa aspekta stanovništva koje živi u manjim sredinama to nije u redu jer su građani jednaki po Ustavu, treba da im je podjednako dostupna zdravstvena zaštita, ali to nije problem samo u Kikindi – dodaje doktor Čedomir Gavrančić i zaključuje:

„Ja želim da učestvujem i da pomognem iako sam u penziji, kao i mnoge moje kolege, ali mi smo samo privremeno rešenje“.

disko kugla

Povratak u disko

Igor Crnogorac April 12, 2023

Diskoteke su se u naš grad vratile na velika vrata. Sudeći po izuzetno aktivnim članovima Fejsbuk grupe „Kikindski korzo“ i po posećenosti njihovih žurki u „Pazzia Night Bar“-u, Kikinđani u najboljim godinama ne samo da ne odustaju od provoda kao nekad, nego ovakvi događaji već postaju redovni.

Na zahtev publike, svih koji su uživali u nezaboravnom provodu na žurkama sa muzikom devedesetih i onih sa disko hitovima, pa i nekih koji će se tek priključiti, sada se najavljuju dva nova događaja.

Veče pod nazivom „Ja volim devedesete“ koje muzički kreira DJ Momex, zakazano je za petak, 14. april, za 22 sata.

Dva dana kasnije, u nedelju, od 21 sata, takođe u „Pazzia Night Bar“-u, nastupa DJ Sava Grabić sa programom pod nazivom „Disco forever“.

Organizatori, FB grupa „Kikindski korzo“, obećavaju nezaboravan provod, mnogo dobre energije, pomalo nostalgije, i nove susrete sa dobrom muzikom, starim društvom i sjajnom energijom.

Kikindski muzički vremeplov nepogrešivo vraća energiju proteklih dana, onih sa najlepšim mesto u sećanjima svih nas.

error: Content is protected !!