Монтх: Ф 2023

Дан Рома 11

Поводом Светског дана Рома, 8. априла, данас је одржан програм у Народном позоришту. Припремила су га два удружења из Кикинде – Ромски облак маште и КИ РОТ.

Свечаности су присуствовали градски, окружни, и покрајински функционери.

– Град Кикинда чини огромне напоре да се побољша положај ромске националне заједнице. Локалним акционим планом обухваћене су мере и активности у областима образовања, побољшања становања, културе. Кикинда је град у којем највише деце учи ромски језик са елементима националне културе, што нам је веома важно ради очувања националног идентитета – рекла је посланица у Скупштини АП Војводине, Јелена Јовановић.

Културне манифестације ради промоције културног идентитета Рома биле су локално ограничене на саме ромске заједнице. Установе културе нису препознавале значај активности за ромску националну мањину, што у Кикинди никада није био случај, истакла је директорица покрајинске Канцеларије за инклузију Рома, Љиљана Михајловић.

– Кикинда активно спроводи програме представљања културе и традиције ромске националне мањине, што је нама веома важно јер сматрамо да, на тај начин, упознајемо једни друге, разбијамо предрасуде једни према другима и стварамо толерантније друштво у којем су сви грађани равноправни.

Програму су присуствовали и начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Програм носи посебну поруку, а то је подизање свести међу нашим суграђанима о проблемима са којима се носе припрадници ромске националности. У Граду се трудимо да сарађујемо са њима, да им помогнемо у сузбијању сиромаштва, образовању и сузбијању дискриминације – рекла је Валентина Мицковски.

Нажалост, Роми су још увек на маргинама друштва, али напори у области инклузије дају резултате, каже Жељко Раду, координатор за ромска питања у Градској управи и председник Удружења грађана „Ромски облак маште“.

– Остварили смо напредак у социјалном становању и у економском оснаживању Рома. Боримо се за то да се млади Роми образују јер је то једини пут за излазак из зачараног круга сиромаштва и јер једино образовани Роми могу да нас представљају у правом светлу. На тај начин ћемо и остварити интеграцију о којој  стално говоримо – каже Раду. – Већ је видљив велики помак. Управо велики број деце која уче ромски језик и традицију довешће до бољег образовања, до тога да што више Рома има занат, средњошколско и факултетско образовање.

У шароликом програму учествовали су рецитатори и фолклор „Ромског облака маште“ као и „КИ РОТ-а“, певач „Звезда гранда“ Борис Петровић, Женска певачка група „Мелизми“ и најмлађи бубњар, Лукијан.

– Имам осам година и идем у други разред. Моја школа се зове „Фејеш Клара“. Свирам бубњеве од шесте године, деда ме је то научио, он је мој идол – каже Лукијан.

Светски дан Рома установљен је 1990. године у Сероцку у Пољској, у знак сећања на Први међународни конгрес Рома који је одржан у Лондону од 4. до 8. априла 1971. године.

На првом интернационалном окупљању представника ромске заједнице из четрнаест земаља света, који су иницирали југословенски Роми, усвојен је међународни назив Ром, што на ромском значи човек, а за химну је изабрана песма „Ђелем, ђелем”, која говори о страдању Рома током Другог светског рата.

Обележавање Дана Рома има за циљ да укаже на чињеницу да се Роми у читавом свету налазе у знатно неповољнијем положају у односу на већинско становништво, у готово свим областима друштвеног живота, као и на њихову дискриминацију.

деца јаја

Ускршњу мису у Римокатоличкој цркви „Светог Фрање Асишког” у Кикинди служио је жупник Ласло Бевиз. Присуствовали су јој и градски челници -Младен Богдан, председник Скупштине града, Мелита Гомбар, чланица Градског већа као и Рамона Тот, чланица Извршног одбора Националног савета мађарске националне мањине, који су честитали Ускрс свим суграђанима који данас прослављају највећи хришћански празник.

 

Локална самоуправа организовала је поделу ускршњих јаја која су фарбале суграђанке из Удружења жена Кикинда, а суграђанима их, уз најлепше жеље, после мисе, делили најмлађи глумци Дечијег позоришта „Лане” и запослени из кикиндског Културног центра.

Честитке уз поделу фарбаних јаја, суграђанима су упутили и активисти Градског одбора Српске напредне странке на својим штандовима.

Највећи хришћански празник који симболизује победу живота над смрћу данас прослављају католици, протестанти, англиканци, неке православне цркве и бројне мање цркве.

Ускршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која се, према обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове. Јаје је симбол обнављања природе и живота. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Ускрса и зове „чуваркућа”. Деца највише воле овај празник због шарених јаја која им доносе велику радост као и свим укућанима.

У неким крајевима се чувају обичаји да понедељком, на други дан Ускрса, момци поливају девојке, како би биле здраве и лепе, а оне их дарују фарбаним јајима и другим поклонима.

воз

О значају реконструкције две регионалне пруге важне за грађане Србије и Румуније, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић разговарао је са амбасадорком Румуније у Србији Силвијом Давидоју. Реч је о пругама Панчево-Вршац-румунска граница и Панчево-Зрењанин-Кикинда-румунска граница.

Министар је истакао важност поновног успостављања воза између Србије и Румуније, који је укинут због неслагања око дугова. Предложио је оснивање Радне групе надлежних министарстава две земље, која би започела и пратила реализацију заједничких пројеката, а за које би финансијска помоћ могла да се затражи и од Европске уније.

– Желимо да решимо тај проблем и да поново успоставимо воз између Србије и Румуније – нагласио је Весић.

Истакао је и да ће се градити аутопут Београд-Зрењанин-Нови Сад и брза саобраћајница од Бачког Брега, на граници са Мађарском, до Накова на румунској граници, што ће бити најбржи пут од Румуније ка западној Европи.

-Банат је био запостављен у досадашњем развоју земље, али ће се то променити, значајно ћемо улагати у инфраструктуру у том делу земље, а то ће значити и грађанима Румуније, и бољој вези две земље- нагласио је министар.

 

Појединачно првенство Србије у куглању за даме. Санто и Команов испале у осмини финала

Наступом у Бачкој Тополи у осмини финала, тзв. ТОП 16, Појединачног првенства Србије, две најистакнутије куглашице Кике 0230 ове сезоне: Јелена Санто и Нада Команов окончале су такмичарску годину. Обе су поражене са по 3:1, од Хермине Лукач (601:539) односно Владане Обренић (584:557).

– Против Обренићеве, борила сам се некако, била на неколико чуњева разлике, али у трећем сету догодио ми се кикс који не могу да преболим и то ме је коштало бода. Када је реч о Јелени, утисак је да се прерано предала против Лукачеве. Но, обе наше ривалке, иначе из новосадске Алименте, репрезентативке су и заслужено су стигле до полуфинала које је на распореду наредног викенда у Апатину – каже Команова.

Ускрс 2

Католици, протестанти, англиканци, неке православне и бројне мање цркве, прослављају данас Васкрсење Исуса Христа, празник који симболизује победу живота над смрћу.

Ускрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих.

За католичке заједнице средиште је читаве литургијске године. Како се слави у пролеће, и само ново годишње доба симбол је поновног стварања, а сврха му је да људима донесе храброст и наду за још једну годину.

Поводом овог празника негују се бројни обичаји, од ускршњих ватри, процесија с покорничким карактером на велики петак, до бојења и украшавања јаја и даривања јајима уз ускршња весеља и игре.

Римокатоличка црква је највећа хришћанска црквена заједница на свету, а такође и једна од најстаријих црквених институција. Отуда и разноликост обичаја, мада су они у суштини слични и код православних и код католика.

Богаство обичаја и њихова испреплетаност међу различитим културама дају целом обреду још једно, посебно обележје. На Ускрс је обичај у многим крајевима да се храна, која ће се јести на празник, носи на благослов, што лепше и богатије украси сто, и припреми што више разноврсних јела.

Цвети (улазак Христа у Јерусалим)

Цвети су покретни хришћански празник којим се обележава Христов улазак у Јерусалим. Слави се у недељу, дан после Лазареве суботе, и седмицу пре Ускрса.

Празник је установљен у Јерусалиму крајем ИВ века, као успомена на последњи, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим и на његову последњу недељу живота.

Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витаније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

На улазу у Свету земљу, народ је Исуса дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи и машући гранама палме, што је представљало исказ дубоког поштовања и високе почасти.

Исус је у Јерусалим ушао на магарцу. Симболика магарца је мир, за разлику од коња, који симболише рат. Стога улазак Христов у Јерусалим представља долазак принца мира, не долазак краља, ратног завојевача.

Међу православцима Цвети важе за један од најрадоснијих празника. У народу је везан и за буђење природе и њено цветање. Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће које се не уноси у кућу, већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноћи. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.

Друга лига „Север” КС Војводине. Сезона пред завршетком

Наше две мушке кошаркашке екипе одиграле су претпоследње коло у Другој лиги „Север” КС Војводине, тачније у доигравањима за поредак од петог до осмог односно од деветог до 12. места.

Велика Кикинда у првопоменутом „плеј-офу” као домаћа савладала је Футог 1276 резултатом 76:74 док је новокозарачка Слобода поражена 98:69 у Руменци од „Радивоја Кораћа”.

У последњем колу сезоне, Великокинђани ће у понедељак у Нови Сад где ће их дочекати Будућност, а Слобода ће у среду, због заузетости дворане „Језеро”, у Мокрину чекати Торпедо из Оџака.

Чувари трона војвођанског „Истока”. Хајду, Ђукић и Виловски погађали за ОФК Кикинду. Победили и Слобода и ЖАК

Још једанпут овога пролећа водећа ОФК Кикинда силно је ослабљена ушла у меч, а данас против Омладинца из Ботоша, на Градском стадиону, стигла је до победе од 3:1, опет, понајвише захваљујући капитену Небојши Ђукићу. Још су и новокозарачка Слобода, у Житишту, као и ЖАК, у Ковину, уписали победе од 5:1 односно 2:1.

Када се већ назирала дупла нула на одмору, капитен Ђукић све је одрадио и кратко одложио лопту, а млађани Кристиан Хајду (17) ју је прихватио и ниским ударцем с десетак метара матирао голмана Ботошана за први гол у сениорској конкуренцији. Био је то 41. минут, а у наставку у 57, капитен је у налету оборен с леђа у казненом простору Омладинца и потом је био сигуран с „беле тачке” за 2:0.

Након промашеног „зицера” Лука Виловски (17), још један млади играч у редовима ОФК Кикинде, брзо се искупио. Мијић је убацио с бока, а Виловски је другу стопостотну прилику тада, у 65. минуту, претворио у гол. И њему је то био први лигашки гол у каријери. На супротној страни гости су 17. минута пре краја тек запретили. Након асистенције капитена Микића, смањио је искусни Слађан Новковић за коначан исход.

– Било је проблема, било је и добрих ствари, а на крају резултат је најбитнији. Лепо је и што су млади Хајду и Виловски по први пут осетили шта значи бити стрелац у сениорској лигашкој конкуренцији. Награђени су за досадашњи рад, али велика одрицања тек их очекују односно имаће још много и успона и падова па је јасно да морају да се потруде и још више раде – рекао је тренер Кикинђана Јевто Јарчевић.

ОФК Кикинда: Савков, Миркоњ, (Мијић), Божић (Росић), Рељић, Галешев, Хајду (Зељковић), Виловски (Милетић), Ђукић, Глишић (Макаи), Барбул, Радовановић.

У Житишту, против Бегеја којем изгледа нема спаса ове сезоне, Слобода је лагано тријмфовала 5:1, а стрелци су били: Војислав Станаћев и Славко Ћулибрк у првом делу те: Немања Ковачевић, Милош Лабус и Никола Галић у наставку игре. Након што је Бегеј пришао на минус три, Галић је поставио крајњи резултат.

Слобода: Ћирић, Лисица (Вученовић), Богојевић, Ћулибрк, Д. Ћосић, Хованец (Благојевић), Поповић, Вокић (Галић), Лабус (Б. Ћосић), Станаћев (Радулашки), Ковачевић.

Угодно је изненадио ЖАК на гостовању у Ковину. Стрелац водећег поготка био је Владимир Радивојац из слободног ударца. Почетком наставка Ковинци су поравнали из пенала, а недуго потом Утржен је повукао контру, додао до Кочиша који је пронашао Стефана Терзина за други, победоносни погодак „Жутих мрава”.

ЖАК: Живков, Баба, Бербаков (Стојков), Детари, Фучак, Пенавски, Утржен, Пецарски, Кочиш (Лакић), Терзин, Радивојац.   

Сутра од 16 сати, у Руском Селу, Црвена звезда чекаће Јединство из Банатског Карађорђева, а великоселска Козара гостоваће у Омољици, Младости.

врбица

Лазарева субота у народу позната као Врбица  посвећена је најмлађима и означава се као дечији празник.

Врбица је празник дечије радости, јер је Христос, полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско”. У том чину је и симболика врбе, по којој и празник носи име. Она симболизује палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.

Обичај у нашем народу јесте да се деца доведу у цркву. Родитељи их лепо обуку, купују им звончиће везане за тробијку и стављају их око врата. Деца трче по порту и радују се, а младе врбине гранчице носе, потом, кућама и стављају се поред иконе и кандила
Звончићи које деца носе су симбол победе над смрти јер је на тај дан Исус оживео Лазара.

Поред врбе и звончића, обичаји налажу и да се данас набере цвеће, а потом остави да преноћи у води. Сутрадан, на Цвети, сви укућани треба да се умију том водом како би били здрави.

Традиција у Кикинди је да Врбицу прати и вашар, који ни овога није изостао, на радост деце.

црвенкапа бока

Захваљујући успешној сарадњи Дечијег позоришта „Лане“ и Тетра „Бока“, кикиндски малишани су у прилици да уживају у представама овог луткарског позоришта из Берлина. Након прошлонедељне представе „Црвенкапа“, у недељу 9. априла на репертоару су „Три прасета“, у два термина- од 17 и од 19 сати.

Два дечија позоришта успоставила су сарадњу захваљујући суграђанки, васпитачици Јасмини Дрињак Малогајски која је, заједно са Радмилом Миловановић у Берлину покренула „Штрамплицу”, радионице за децу на којима се, на креативан начин негују језик, култура и традиција наших простора. У Берлину је упознала и Оливеру Бекер која од 2013. године води театар „Бока”. Креативна сарадња убрзо је започела, а ово луткарско позориште први пут је у Кикинди гостовало у јулу прошле године.

-Сарадња између „Боке“ и „Ланета“ је почетак једног дивног пријатељства. Дивно је радити и дружити се са ансамблом кикиндског дечијег позоришта,  За кратко време сам доста научила од њихове трупе, конкретно, како се води једно позориште. Посебно ме је усрећило гостовање у Кикинди. Јаца и Бог нас је све спојио, то су познанства која су ме духовно обогатила. Радујем се будућој сарадњи и дружењу са „Штрамплицом“ и и са Дечијим позориштем „Лане“. Кикинда је моја нова домовина, а „ Лане“ моја нова кућа- изјавила је раније за Кикиндски Оливера Бекер која је после глумачко-луткарског смера у Дванаестој београдској гимназији, знање усавршавала на студијама глуме у Берлину.

У Позориштанцу „Лане”, април је месец шале. У наставку априлског репертоара на сцени ће бити још три представе. Све ће бити игране у два термина- од 17 и од 19 часова.

У недељу 16. априла, деца ће моћи да погледају „Зеку надувенка“, а седам дана касније „Медведову женидбу“.

„Ивица и Марица“ су на репертоару 30. априла.

Не заборавите, недеља је дан за чаробан свет позоришта. Резервације карата доступне су путем телефона 0230 503 735, 064 158 93 14 и 060 024 7048.

 

error: Content is protected !!