Програми традиционалних Васкршњих свечаности у Мокрину које организује Месна заједница у сарадњи са удружењима у овом селу, укључују велики број догађаја: приказивање обичаја, књижевне вечери, изложбе и концерте, црквене литургијске активности и, ове године, 33. Светско првенство у туцању фарбаним васкршњим јајима.
За петак је, у преподневним сатима, најављено је фарбање јаја и представљање старих мокринских обичаја у просторијама Удружења жена, као и осликавање споменика јајима на улазу у Мокрин у којем ће учествовати чланови КУД „Мокрин“ и Милош Србљин.
Изложба дечијих радова на тему Ускрса биће отворена у 17 сати у ОШ „Васа Стајић“. За 20 сати, у Дому културе, заказано је књижевно вече. Познати стрип-уметник из Мокрина, Спасоје Кулаузов, говориће о својој „Књизи стрипова“.
Две изложбе – ручних радова чланица Удружења жена и мокринских ликовних уметника, биће посрављене у суботу увече у Галерији Дома културе. Отварања су у 18 и 20 сати. У 22 сата почиње вече у Мокринском музеју.
На Варошком тргу ће се у недељу одржати 33. Светско првенство у туцању фарбаним васкршњим јајима. Такмичења ће почети у 9 и 30, наступом јуниора, а финале 16 најбољих заказано је за 12 сати. У 20 сати ће концерт одржати група „Апсолутно романтично“.
Васкршње свечаности затвориће КУД „Мокрин“, целовечерњим концертом у понедељак, од 19 сати, у Дому културе.
Хришћански празник Велики петак обележен је страдањем Исуса Христа, његовим распећем на часни крст и његовом смрћу за спасење света.
У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Римски прокуратор (заступник), Понтије Пилат предао је Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер је невин. Јудеји су рекли Пилату да се Исус буни против императора и себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца.
Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореник пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Народ је тражио да ослободи Вараву и викао: „Разапни га! Разапни га!“
Христу су ставили трнов венац на главу и тешки крст на леђа и повели га путем који и данас носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носи Крст Страдања.
На брду Голгота постављена су три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата поподне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали су се гробови, затресла се земља.
Јосиф из Ариматеје је отишао Пилату и измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Христово тело су обавили платном и однели у нову гробницу, уклесану у стени, коју је Јосиф био припремио за себе. На улаз су ставили огроман камен.
У време када је Христос предао дух Свој Оцу, у свим православним храмовима се износи Плаштаница. То је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Поставља се испред олтара, на посебно украшен одар, који представља гроб Христов. Верници прилазе Плаштаници и целивају је.
На Велики петак се строго пости, храна се спрема на води, зато што све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсећању да је Он Себе принео на жртву, из љубави према свима нама.
Фарбање јаја
Бојена јаја се помињу први пут у 12. веку, а код нас тек четири века касније. Народ је постанак овог обичаја сместио још у време Христовог васкрснућа. Постоји више легенди о овоме.
По једној је, на гробу Исуса Христа, након сахране, његова мајка оставила неколико обарених белих јаја. Када је у недељу Христос васкрсао, јаја на гробу су одједном поцрвенела, па због тога хришћани фарбају јаја црвеном бојом.
Црвена боја је симбол радости, живота и васкрсења. Прво кувано јаје се боји у црвено и оно се у кући чува до следећег Ускрса. То је “чуваркућа” и приписује му се моћ да брани од болести и свега лошег, чува стоку и усеве.
Спортско обарање руке (Армwрестлинг), спорт је у експанзији, прича Илија Трамошљанин из кикиндског Армwрестлинг Теама.
– Ова спортска дисциплина све је популарнија међу младом популацијом, посебно мушкарцима, а очекује се да постане олимпијски спорт на Олимпијади у Лос Анђелесу 2028. године – каже Трамошљанин.
Кикиндски обарачи руке организовани су у поменутом тиму током минулих годину дана.
– Имамо седморицу активних обарача који желе да се опробају у овој дисциплини. Телевизија „АренаФигхт” преноси уживо турнире у нашем спорту и то у великој мери помаже да се обарање руке подигне на још виши ниво у нашој земљи.
Кикинђани се, према његовим речима, спремају за надметање које их очекује за пет месеци.
– Куп Србије на распореду је 18. септембра, а дотле ћемо се припремати вежбајући спортове снаге и моторике – закључује Трамошљанин.
Осим њега – сениора до 100 кг, ту су и јуниор Стефан Репац, потом сениори: до 100 кг Саша Игњатов, Никола Голушин до 110 кг и преко 110 кг Владимир Булатовић те рекреативци Петар Драгољевић и Давид Грујић.
Победом од 4:1 на свом терену над Ферокопом из Темерина, у последњем колу Војводђанске лиге, стонотенисерке кикиндске Галадске завршиле су такмичење у поменутом, нашем четвртом рангу, на другом месту и сада, према речима председника клуб Ненада Ђукића иначе још увек и капитена мушке екипе, чекају исход доигравања шест клубова из вишег ранга па ће се можда на тај начин пласирати и у Другу лигу „Север”.
– Реално је да тако буде, иако је незахвално прогнозирати, јер не зависи од нас, но како год било, у Галадској смо презадовољни учинком наших девојака, оствариле су ове сезоне 10 победа и уз само два пораза, сигурно је, најављују брзи повратак на стонтениску мапу Србије – каже Ђукић.
За женску екипу Галадске ове сезоне наступале су: Ивана Мршић, Невена Киурски, Лена Терзић, Анђела и Снежана Дукатаров.
У обе конкуренције окончана је одбојкашка Друга лига „Север” ОС Војводине, момци Кикинде завршили су на трећем месту док су девојке Кикинде 0230, као што је било познато три кола пре завршетка надметања, испале у наш четврти степен. Мушка екипа с именом града у последњем колу победила је 3:0 трећу екипу Војводине, у Новом Саду.
У посети Кикинди данас су били представници амбасаде Народне републике Кине и привредници из ове државе. Посету је иницирала народна посланица Марина Рагуш, председница Посланичке групе пријатељства са Кином. Она је, приликом недавне посете Кикинди, увидела могућности за почетак разговора о сарадњи кинеских и компанија из нашег града, рекао је народни посланик Миленко Јованов који је, са представницима локалне самоуправе и округа дочекао високе госте у Градској кући.
– Представници кинеске амбасаде већ су долазили овде пре много година, када су набављали машине и опрему из кикиндских фабрика. Тих фабрика данас више нема. На нама је да се потрудимо да отворимо нове погоне, да људи у Кикинди имају перспективу у свом граду, то је, пре свега, наша идеја. Данас разговарамо о култури и зеленој енергији, али и о још неким могућностима. Упркос чињеници да нема више тако моћну привреду, Кикинда има шта да понуди. Важно је да одшкринемо та врата, да имамо саговорника у амбасади НР Кине, а затим и у Влади, да тражимо партнера за пројекте који су нам важни, пре свега у области инфраструктуре. У Скупштини Србије имамо још група пријатељстава са којима бисмо могли, такође, да остваримо овакву сарадњу. Драго ми је и част што су у првој оваквој посети представници моћне земље која може да служи за пример и за углед и која је наш велики пријатељ. НР Кина нам је помагала у многим ситуацијама и доказала да су наше две државе везане челичним пријатељством – рекао је Јованов.
Делегацију гостију предводио је Лиу Каи, економски и привредни саветник Амбасаде НР Кине, који се новинарима обратио на српском језику.
– Веома ми је драго што имам прилику да посетим Кикинду за коју знам да је један од најлепших градова у Војводини и Србији. Са мном су и представници Привредне коморе кинеских предузећа у Србији, како бисмо заједно разговарали о могућој сарадњи. Нама у Амбасади стало је до што боље сарадње између наше две земље и, наравно, између кинеских и српских компанија.
Разговорима су присуствовали и Лиу Wеи, асистент генералног директора ЦРБЦ Сербиа (Цхина Роад анд Бридге Цорпоратион) и потпредседник Привредне коморе кинеских предузећа у Србији, затим Зханг Каи, заменик руководиоца пројекта Пут Нови Сад – Рума, и Xу Моyи и трећи секретар Амбасаде НР Кине.
Делегацију домаћина, поред градоначелника Николе Лукача и народног посланика Миленка Јованова, чинили су и начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић и директор Спортског центра „Језеро“, Дејан Пудар.
– Почаствовани смо посетом представника Амбасаде и Привредне коморе кинеских предузећа јер имамо прилику да представимо све потенцијале града и да пронађемо начин да заједно, у наредном периоду, реализујемо инвестиције и пројекте – рекао је Лукач. – Добра сарадња између председника Србије и НР Кине даје нам наду да ћемо, и на локалном нивоу, пронаћи начин да унапредимо живот у нашим малим срединама. Важно је да госте упознамо са плановима развоја града како би нам они, својим искуством, помогли да у Кикинди буде још квалитетнији и лепши живот. Данашња посета је прва оваквог типа било којој локалној самоуправи и верујемо да се отварају могућности за заједничко финансирање пројеката са инвеститорима из Кине.
У наставку посете гости су обишли Спортски центар „Језеро“ и Музеј и Студио „Тера“.
Фудбалери рускоселске Црвене звезде победом од 4:1 на свом терену над кикиндским ЖАК-ом, пласирали су се у финале Купа Фудбалског савеза подручја Зрењанин. „Жути мрави” повели су преко Стојкова у 18. минуту, а на сличан начин, ударцем главом, поравнао је на супротној страни Цвијановић у 29. Стрелац за изједначење донео је и преокрет пре одмора, у 36. минуту, а након стотинак секунди у наставку уписао се и Лаништанин за 3:1 док је Коцкар на асистенцију Цвијановића, у 87, поставио коначан исход.
Сусрет је обележио и Игор Фучак, играч ЖАК-а, који је овога пута био голман.
За 26. април заказано је финале Купа ФСП Зрењанин у којем ће Јединство у Банатском Карађорђеву дочекати Рускоселце.
На данашњој седници Скупштине града представљен је податак да је Град Кикинда међу пет локалних самоуправа које предњаче на конкурсу Министарства за бригу о селу које даје бесповратна средства за куповину сеоских кућа. То говори и о унапређењу квалитета живота у нашим селима, указао је први човек града Никола Лукач.
-Млади парови су добијеним средствима купили 32 куће у 2021. години и 33 куће у 2022. години, завршавамо још неколико. Да није атрактивно, не би се толико брачних парова определило да живе у селима. Културно-уметничка друштва живе, град и савети МЗ подржавају њихов рад, као и рад спортских клубова и удружења. Сви се поносимо и бројним манифестацијама у селима, ту смо да их подржимо. Разговарамо са грађанима и доносимо закључке шта су приоритети. Око 143 милиона је уложено у села, али средства иду и из других конкурса који нису стриктно опредељени за села- истакао је Лукач.
Градоначелник је изнео и податке о улагањима у путну инфраструктуру од 2014 до 2022 године. Подсетио је да предстоји изградња постројења за пречишћавање пијаће воде у четири села, а потом и у осталима.
-У Накову је урађено девет улица, паркинзи код Ловачког дома, вртића, Ватрогасног дома. У Банатском Великом Селу 13 улица, планирано је још две. У Мокрину шест улица, треба још пет, у Иђошу осам, остала је још једна, у Новим Козарцима шест улица, предвиђене су још три. У Руском Селу три, остале су још две дуге улице. У Башаиду су урађене три, треба још пет, у Сајану једна и још једна треба, у Банатској Тополи такође једна улица.
-Реконструкција пута од Кикинде до Руског Села договарана је још од пре неколико година, а реализује се сада. Саниран је пут од Тобе до уласка у Банатску Тополу, и од Руског Села до Тополе. Трудимо се да што више инвестиција издејствујемо. Подсетићу на четири постројења за пијаћу воду, завршена је набавка за пројектовање мини постројења за Наково, Банатско Велико Село, Мокрин и Башаид. Преостала ћемо урадити почетком наредне године и покушаћемо да поново добијемо средства од покрајине- напоменуо је први човек града.
Радислав Иветић остаје на челу кикиндског Центра за социјални рад. Ново поверење указано му је након истека претходног мандата, што су одборници изгласали на данашњој седници градске скупштине.
Претходно је Управни одбор Центра за социјални рад спровео конкурс за директора установе. Стигла је једино Иветићева пријава уз коју је доставио и Програм рада за предвиђени мандатни период.
Овај дипломирани економиста је радио у АД ,,Ливница Кикинда” као шеф одељења шпедиције, у РЗЗО–филијала Кикинда као шеф сектора за контролу доприноса, у предузећу ,,25. Мај ДМК“ као комерцијални директор.
Од 2005. до 2008.године био је генерални директор ЈП ,,Аутопревоз Кикинда”, док је у истом предузећу, од 2008. до 2011. године обављао послове кординатора плана и анализе. Обављао је функцију вршиоца дужности, а потом и директора Центра за социјални рад Кикинда у два мандата.
Избор новог члана Градског већа и усвајање извештаја о прошлогодишњем раду и пословању месних заједница обележили су данашњу седницу градске скупштине. Седница је почела потврђивањем мандата одборнику Жељку Радаковићу (СНС) из Мокрина који је сео у скупштинску клупу уместо Срђана Сивчева. Сивчев, досадашњи шеф напредњака у локалној скупштини, у фебруару је поднео оставку због преласка на место директора у Историјском архиву.
Жељко Радаковић, одборник СНС
Предлог градоначелника Николе Лукача да Небојша Јованов (СНС) буде изабран за новог члана Градског већа, подржала је скупштинска већина. Јованов ступа на нову дужност након што је његов претходник Мирослав Дучић поднео оставку због преузимања функције начелника Севернобанатског округа.
Небојша Јованов је дипломирани индустријски менаџер. Својих 25 година радног искуства стицао је у нафтној индустрији на широком спектру послова, након тога у аутомобилској индустрији, а затим у трговини и угоститељству. Од 2021. године је члан кабинета градоначелника Кикинде. Активно се бавио ватерполом десет година, у ВК „ЖАК”. Говори енглески језик- представио је градоначелник у обраћању.
Небојша Јованов, нови члан Градског већа
-Предложио сам Небојшу Јованова Већу и Скупштини. Мислим да ће квалитетно и одговорно испуњавати све задатке и да ћемо добити квалитетног члана тима Градског већа, да заједно креирамо бољу будућност у Граду Кикинди. Преданост и марљивост га делегирају, радио је заједно са бившим чланом Градског већа на терену, добро је упознат са свим принципима у раду које спроводимо- нагласио је Лукач.
Поводом извештаја о раду и пословању месних заједница у протеклој години, ресорни члан Градског већа Љубан Средић указао је да су укупна средства износила више од 104 милиона динара, и да су у највећој мери из градског буџета. Средић је рекао да би поједини савети месних заједница требало више да се ангажују да привуку средства из других извора.
-Највећи део новца користе за рад удружења, то је у просеку 30 одсто укупних средстава. Следе текућа и инвестициона одржавања објеката, и финансирање плата запослених и надокнада за лица ангажована по привременим и повременим пословима, углавном из комуналне делатности. На крају прошле године у месним заједницама је било 19 запослених, 16 лица је запослено на неодређено време, три на одређено, 22 радника на привременим и повременим пословима. Средства су у односу на претходну годину већа за 10 одсто. Да би се добила комплетна слика, морају се поменути и инвестиције у путеве, пољске путеве, и друге делатности.
-У инвестиције у објекте уложено је око 43 милиона из буџета града, републике, покрајине и других фондова. Конкретно 16,3 милиона је уложено у Башаиду за наставак радова на капели, 11,4 милиона у Мокрину за чишћење депоније, у Руском Селу 8,4 милиона за реконструкцију објекта ФК Црвена звезда и за предшколску установу, у Банатској Тополи 6,5 милиона за куповину објекта Дома културе. У путну мрежу уложено је 28 милиона динара у свим месним заједницама, Треба поменути и део новца који се усмерава на пољске путеве и отресишта, у Сајану смо имали завршетак пољског пута између Сајана и Иђоша- рекао је Средић.
Извештаје о раду и пословању месних заједница представили су председници Савета Недељко Цимеша, Душан Марјановић, Дејан Ивановић, као и одборници Милана Ђурђевић и Александар Аћимов.
-Јако смо задовољни што је после 17 година Дом културе откупљен, надамо се да ћемо га временом реконструисати и привести намени. Повећан нам је буџет, пре тога смо годинама имали минимални будџет. Оградили смо игралиште и у центру села поправили кишну канализацију- рекао је Недељко Цимеша, председник Савета МЗ Банатска Топола.
Председник Савета МЗ Руско Село Душан Марјановић, између осталог, указао је да је урађено пет километара пута од Кикинде ка Руском Селу и Новим Козарцима.
-Пут је био у катастрофалном стању. Надам се да ће ове године да се наставе радови како би се комплетан пут завршио. Хвала на борби и залагању да добијемо тај пут- рекао је Марјановић.
На примедбе Ладислава Томића, одборника опозиције из ДСС, да су улагања у селима мала, одговорио је председник Скупштине града Младен Богдан истичући да су буџети месних заједница значајно већи него у претходном периоду.
-Да не помињемо период од 2008. до 2012. када су села била потпуно запостављена и скрајнута. Када неко хоће да изокрене ствари и каже како млади сада одлазе, то није тако. Млади села одавно напуштају , тај тренд постоји педесетак година. Ми се боримо за то да млади имају подстицај и жељу да остану и да се врате на село- закључио је Богдан и позвао одборнике да подрже извештаје.