Iz Elektrodistribucije najavljuju da će korisnici u Banatskom Velikom selu, deo od centra prema Novim Kozarcima, u sredu 26. novembra privremeno ostati bez električne energije.
Isključenje se planira od 10:00 do 13:00 časova.
Банатско Велико Село
U Banatskom Velikom Selu, već skoro dve decenije deluje Udruženje pčelara „Matica“, koje okuplja vredne meštane posvećene pčelarstvu, prirodi i zdravom životu. Ovo udruženje je postalo mesto gde se iskustva i znanje nesebično dele, a ljubav prema pčelama spaja različite generacije.
Pod vođstvom Mirka Kneževića, pčelari „Matice“ ne samo da brinu o svojim košnicama, već aktivno rade i na unapređenju uslova za razvoj zajednice. Nekadašnji stari mlin u selu pretvorili su u prijatan pčelarski kutak – mesto susreta, druženja i učenja. Tamo se danas održavaju predavanja, radionice i razgovori o najboljim načinima da se očuvaju pčele, ali i tradicija pčelarenja u ovom kraju.
Sa srodnim organizacijama neguju plodotvornu saradnju, a sa Udruženjem pčelara iz Surdulice pobratimili su se pre desetak godina.
– Udruženje je osnovano 2006. godine, sasvim jednostavno – meštani koji su imali po koju košnicu rešili su da se udruže. Pre korone nas je bilo oko šezdeset, danas je aktivnih tridesetak članova. Svake nedelje se okupljamo, razmenjujemo iskustva, učimo jedni od drugih. Organizujemo „Dane meda“, druženja, dolaze nam pčelari i iz Kikinde i iz okolnih mesta. To je više od hobija, to je zajedništvo – kaže za „Komunu“ Mirko Knežević, predsednik Udruženja.
Kakva je bila ova godina za pčelare, pitamo ga.
– Iskreno, teška. Mnogi su izgubili cele pčelinjake. Neko je ostao na desetak košnica, čisto da ne odustane. Glavni problem bio je nedostatak polena tokom zime. Pčele nisu imale snage da izdrže i već u martu smo gledali kako društva stradaju. Ali, suncokret je ove godine dobro medio, pa je prinos ipak bio solidan – ne kao nekada, ali dovoljan da ostanemo u igri.
Pčelarstvo je neizvesno jer svaka sezona donosi svoje izazove i nova iskustva. Ipak, ovim vrednim pčelarima, ne manjka posvećenosti. Svaki kilogram proizvedenog meda svedoči o njihovom trudu i strpljenju, a spona koja ih povezuje je i ljubav prema svom selu.
– Našli smo jedan stari mlin u raspadanju, potpuno ga obnovili i sada tu održavamo sastanke. Prostoriju koriste i druga udruženja, fudbalski klub, slikari… Sačuvali smo jedan objekat od propadanja, i to nam je važno. Uključujemo se i u akcije uređenja sela, sredili smo tribine na fudbalskom terenu, učestvovali u prolećnom čišćenju parka – kaže Knežević.
„Matica“ nije samo grupa pčelara – to je mala zajednica koja pokazuje da se trud i upornost isplate, ali i koliko je važno čuvati prirodu i negovati zajedništvo. Njihov rad je podsetnik da vrednoća, znanje i ljubav prema prirodi daju najslađe plodove — baš kao i njihov med.
PRIRODNI MED NASUPROT ŠEĆERNOM SIRUPU
Sa našim sagovornikom razgovarali smo i o razlici između prirodnog i veštačkog meda.
– Najbolji savet je jednostavan: kupujte med direktno od pčelara. To je med koji jedu naša deca, i ne bismo nikada pustili u prodaju nešto što nije zdravo. Zbog manjeg broja pčela cena će svakako rasti, ali bar znaš šta dobijaš. Bolje je dati koju stotinu dinara više, nego jesti šećerni sirup- ukazuje Knežević.
J. C.
Zbog radova na električnoj mreži u utorak, 21. oktobra, od 9 do 13 sati, struje neće biti u sledećim ulicama u Banatskom Velikom Selu: Omladinska od škole do kraja (desna strana), Pane Đukića, Branka Ćopića, Desanke Maksimović, Bosanskoj, Slavka Rodića, Marka Jokića, Zdravka Čelara, Nikole Tesle od Desanke Maksimović do Bosanske, Nikole Tesle od polovine ulice prema Bosanskoj i ulica Vojvođanska.
Povodom Dana kolonizacije i obeležavanja osam decenija “osme ofanzive”, u Banatskom Velikom Selu će u petak 26. septembra biti upriličen niz događaja posvećenih kolonizaciji ovog mesta.
Program će početi izložbom u organizaciji Kulturnog centra Novi Sad, posvećenom krajiškom piscu Branku Ćopiću.
Kako navode organizatori, ova postavka će biti svojevrsni kolaž sastavljem od fotografija, rukopisa, novinskih isečaka i anegdota posvećenih omiljenom književniku. Izložba je u potpunosti prilagođena školskom uzrastu i s obzirom na Brankov duhoviti način pisanja i bogat život, mladi, ali i stariji Velikoselci moći će da se još jednom podsete pisca koji je mnogima ulepšavao detinjstvo.
Program će dalje pratiti i prezentacija na temu kolonizacije Vojvodine 1945-1948. a centralni događaj te večeri biće istorijsko predavanje posvećano naseljavanju Velikog Sela kolonistima iz Bosanske krajine.
Predavači na ovoj tribini biće dr Jelena Veselinov, istoričar prava i upravnica poslova Matice srpske, ovdašnji istoričar Dušan Dejanac, potom Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja vojvodine i dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske, kojem je i inače tema kolonizacije uža specijalnost.
Milan Micić, je, podsetimo, doktor istorijskih nauka, autor velikog broja knjiga iz oblasti kolonizacije, a u vezi sa predstojećim predavanjem navodi niz egzaktnih detalja vezanih za naseljavanje Velikog Sela.
-Najveći broj kolonista deselio se iz Petrovca, Drvara i Bihaća. Bavim se u svom naučnom radu temama vezanim za kolonizaciju a jedan deo se odnosi i na naseljavanje Vojvodine nakon Drugog svetskog rata-navodi Micić.
Ova, druga kolonizacija je možda manje izazovna za istoričare, jer je, kako kaže ovaj istoričar, kolonizacija od 1945. ubedljivo je najbolje ogranizovana kolonizacija našeg naroda od svih koje su sprovođene.
Program posvećen kolonizaciji u Velikom Selu održaće se u sali za venčanja Mesne zajednice u petak 26. septembra sa početkom u 19 časova.
U VOJVODINI KOLONIZOVANO 114 NASELJA
Ukupno je, navodi naš sagovornik, kolonizacija sprovedena u 114 naselja i njome je obuhvaćeno oko 250.000 ljudi i malo je primera koji se mogu nazvati senzacionalnim i koji bi bilo zanimljivi hroničarima, istoričarima ili onima koji bi želeli da pronađu neki presedan.
U pitanju je vrlo pedantno vođena dokumentacija o toj najbolje organizovanoj kolonizaciji a takva je i arhivska građa.
– Sveti Hubert, Šarlevil i Soltur su, kao što je poznato, bila tri naselja naseljena nemačkim življem. U skoro opustela sela, počevši od 1945. doselilo se u Šarlevil 179 domaćinstava, 294 u Hubert, a u Soltur 184. Inače, dodaje Micić, ta tri takozvana “nemačka sestrinska naselja” formirali su kako Nemci, tako i Francuzi iz okoline Meca. Kako je selo pripadalo Carevini i mnogi Francuzi iz ova tri sela, a naročito iz Šarlevila nosili su ponemčena prezimena.
Kolonizacija iz Krajine počela je novembra 1945. i trajala je sve do 1948. (ne uključujući potonje autokoloniste) i najveći deo naseljenika je ostao da u Banatu počne novi život. Manji deo se ipak vratio u Krajinu, ne mogavši da se privikne na ovdašnju klimu i druge uslove života.
N. Savić
Povodom Dana kolonizacije, u organizaciji Mesne zajednice Banatsko Veliko Selo, u petak 26. septembra biće upriličena izložba i prezentacija na temu „Kolonizacija Vojvodine 1945-1948“.
Predavači će biti: dr Jelena Veselinov, istoričar prava i upravnica poslova Matice srpske, dr Milan Micić, istoričar i generalni sekretar Matice srpske i Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja Vojvodine.
Događaj će biti održan u sali za venčanje Mesne zajednice, sa početkom u 19 sati.
Malo koje selo može da se pohvali kupališnom oazom kakva je u centru Banatskog Velikog Sela. Rashlađivanje i uživanje na otvorenim bazenima rado potraže sve generacije.
Od 15. avgusta, radno vreme bazena je od 10 do 18 sati. Ovako je u prepodnevnim satima, po otvaranju.
View this post on Instagram
Udruženje likovnih umetnika „Džev“ iz Banatskog Velikog Sela predstojećeg vikenda biće domaćin 9. likovne kolonije „Dušan Kerkez Džev“.
Ovogodišnja kolonija okupiće dvadesetak akademskih i amaterskih slikara. Program počinje u petak, 15. avgusta na jezeru „Laguna“ i trajaće do 17. avgusta. Deo slikara nastaviće da oslikava arhitekturu u selu, u kojoj se prepliću uticaji različitih nacija, koje su i stvarale ovo mesto.
Na svakoj koloniji nastane dvadesetak radova koji će biti izloženi u Banatskom Velikom Selu. U fundusu već ima stotinak slika.
Na bazenu u Banatskom Velikom Selu održan je peti BVS Akvatlon, sportska manifestacija koja je i ove godine okupila veliki broj takmičara. Oko sto učesnika iz zemlje i inostranstva nadmetalo se u disciplinama koje spajaju plivanje i trčanje. Posebnu pažnju privuklo je učešće 18 atletičara iz Kenije, a na stazi su im se pridružili i takmičari iz Beograda, Novog Sada, Sremske Mitrovice, Valjeva, Pančeva i Kikinde.
Ovogodišnje takmičenje imalo je i emotivnu notu – prvi put je velika trka održana kao memorijalni događaj, u znak sećanja na Slobodana Bodu Bokanića, koji je godinama podržavao razvoj plivanja i drugih vodenih sportova u Kikindi.
Manifestaciju je organizovalo Plivačko sportsko udruženje BVS, na čijem čelu je Dragana Pecarski. Podršku događaju pružio je i Grad Kikinda, a učesnike je pozdravio član Gradskog veća Aleksandar Aćimov.
Akvatlon je protekao u duhu fer-pleja i sportskog entuzijazma, a organizatori su već najavili nastavak tradicije u godinama koje dolaze.
S. V. O.
Centralnog dana manifestacije Velikoselski dani, gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan i jerej Nemanja Milinković obišli su radove na Crkvi Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca u ovom mestu.
Danas je održan i 15. Krajiški višeboj, tradicionalno sportsko-nadmetanje krajiških udruženja, koje je svečano otvorio gradonačelnik.
– Treba da čuvamo sećanja na zavičaj i nikada ne zaboravimo odakle smo i ko smo. Prkos nas je sačuvao, kao i taj ljuti krajiški kamen, to nam daje snagu za borbu i opstanak. Ljudi koji su ovde došli bili su prihvaćeni i održali su se. Danas zajedno činimo jedno šaroliko, snažno jedinstvo. Svako treba da sačuva svoje običaje jer je to uslov našeg trajanja. Treba da čuvamo veru, srpstvo, naše igre, i zato mi je drago što nas je ovde danas toliko. Uvek ćemo biti uz vas, i svake godine ćemo ovde da zborujemo – poručio je Mladen Bogdan.
Na višeboju je učestvovalo sedam ekipa – iz Kikinde, Novih Kozaraca, Uba, Svilajnca i čak tri ekipe iz samog Velikog Sela. Posetioci su mogli da uživaju u omiljenim disciplinama: vučenju konopca, nošenju džakova u štafeti, skoku u dalj i vis, kao i u bacanju kamena s ramena. Posebnu pažnju izazvala je revijalna disciplina za najmlađe – trka u džakovima.
– Prezadovoljni smo posetom, vreme nas je poslužilo. Naša ekipa učestvuje na višebojima u našoj zemlji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Imamo podršku Mesne zajednice, Grada, donatora i privrednika. Celo Veliko Selo je uključeno u organizaciju – istakao je Stojan Dobranin, predsednik Udruženja „Krajiški višeboj“.
Podršku manifestaciji pružila je i Mesna zajednica, a predsednica Mira Pećanac istakla je da je ovo događaj koji vrednuje korene, tradiciju i snagu krajiškog naroda.
– Ponosni smo jer se kroz omladinu vidi viteška borba naših predaka. MZ će uvek podržavati Višeboj, kao i sva udruženja u Velikom Selu, jer se ponosimo njima – naglasila je Pećanac.
U Velikom Selu tradicija i zajedništvo, i danas se pokazalo, žive, traju i čuvaju se punim srcem.
S. V. O.
Manifestacija Velikoselski dani, koja se tradicionalno održava povodom Dana Banatskog Velikog Sela, počela je sinoć rok-koncertom, a nastavljena večeras nastupom KUD „Marija Bursać“ i njihovih gostiju. Na velikoj sceni postavljenoj na terenu FK „Kozara“, priređen je igrački koncert u kojem su učestvovale sve generacije članova Društva, kao i prijateljska kulturno-umetnička društva.
U ime lokalne samouprave, prisutnima se na početku programa obratila Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnica gradonačelnika.
– Ovo je veoma važan datum za sve Velikoselce. Kulturno-umetnička društva imaju značajnu ulogu jer kroz pesmu i igru čuvaju uspomene na zavičaj. Zato će uvek imati podršku Grada. Posebno je važno što ovu tradiciju neguju i mladi ljudi – to je garancija da će se ona nastaviti i da će se čuvati običaji i kultura našeg naroda. Danas je važno da pokažemo koliko kultura i muzika oplemenjuju, jer umetnost ne poznaje razlike. ona samo može da spaja – rekla je Dijana Jakšić Kiurski i dodala da manifestacije poput ove podstiču negovanje prijateljskih odnosa, sloge i zajedništva, koji su nam danas više nego potrebni.
Predsednik KUD „Marija Bursać“, Predrag Santrač, istakao je da na koncertu učestvuje oko stotinu izvođača, u 11 tačaka.
– I ovoga puta smo pozvali naše drage goste i želimo da ovu radost i emociju prenesemo publici. Posebno se trudimo da decu usmerimo ka tome da ne zaborave svoje korene – oni su naši mali čuvari tradicije. Publika će videti igre koje su naši preci doneli sa sobom tokom kolonizacije – poručio je Santrač.
Gosti koncerta bili su prijatelji: KUD „Mokrin“ i KUD „Braka Minkovi“ iz Kukliša, iz Severne Makedonije. Domaćini i gosti iz Makedonije već četiri decenije neguju prijateljstvo, započeto osamdesetih godina prošlog veka, tokom snimanja emisije „Znanje-imanje“.
– Želimo da prenesemo poruku mlađima da neguju folklornu tradiciju i produže prijateljstvo koje su započele i negovale prethodne generacije. To je bogatstvo koje ostaje – izjavio je Vase Cenev, predsednik KUD-a iz Kukliša.
Nakon koncerta, druženje se nastavlja uz muziku kod tende. Velikoselski dani sutra na programu imaju takmičenje u kuvanju riblje čorbe na ribnjaku „Laguna“, i, u večernjim satima, zabavno-muzički program kod tende.
Nedelja će biti najsadržajniji dan manifestacije. U 15 sati počinje Krajiški višeboj, dok će sat kasnije biti otvorena izložba slika ULIKS-a „Džev“. Program „Dani meda“, u organizaciji Udruženja pčelara „Matica“, počinje u 17 sati. Veče će obeležiti koncert Mileta Delije, koji počinje u 20.30 časova.
Velikoselski dani biće završeni u četvrtak, 31. jula, sportskom manifestacijom, petim „Akvatlonom“, koji će se održati na bazenu i fudbalskom stadionu u selu.