Из Електродистрибуције најављују да ће корисници у Банатском Великом селу, део од центра према Новим Козарцима, у среду 26. новембра привремено остати без електричне енергије.
Искључење се планира од 10:00 до 13:00 часова.
Банатско Велико Село
У Банатском Великом Селу, већ скоро две деценије делује Удружење пчелара „Матица“, које окупља вредне мештане посвећене пчеларству, природи и здравом животу. Ово удружење је постало место где се искуства и знање несебично деле, а љубав према пчелама спаја различите генерације.
Под вођством Мирка Кнежевића, пчелари „Матице“ не само да брину о својим кошницама, већ активно раде и на унапређењу услова за развој заједнице. Некадашњи стари млин у селу претворили су у пријатан пчеларски кутак – место сусрета, дружења и учења. Тамо се данас одржавају предавања, радионице и разговори о најбољим начинима да се очувају пчеле, али и традиција пчеларења у овом крају.
Са сродним организацијама негују плодотворну сарадњу, а са Удружењем пчелара из Сурдулице побратимили су се пре десетак година.
– Удружење је основано 2006. године, сасвим једноставно – мештани који су имали по коју кошницу решили су да се удруже. Пре короне нас је било око шездесет, данас је активних тридесетак чланова. Сваке недеље се окупљамо, размењујемо искуства, учимо једни од других. Организујемо „Дане меда“, дружења, долазе нам пчелари и из Кикинде и из околних места. То је више од хобија, то је заједништво – каже за „Комуну“ Мирко Кнежевић, председник Удружења.
Каква је била ова година за пчеларе, питамо га.
– Искрено, тешка. Многи су изгубили целе пчелињаке. Неко је остао на десетак кошница, чисто да не одустане. Главни проблем био је недостатак полена током зиме. Пчеле нису имале снаге да издрже и већ у марту смо гледали како друштва страдају. Али, сунцокрет је ове године добро медио, па је принос ипак био солидан – не као некада, али довољан да останемо у игри.
Пчеларство је неизвесно јер свака сезона доноси своје изазове и нова искуства. Ипак, овим вредним пчеларима, не мањка посвећености. Сваки килограм произведеног меда сведочи о њиховом труду и стрпљењу, а спона која их повезује је и љубав према свом селу.
– Нашли смо један стари млин у распадању, потпуно га обновили и сада ту одржавамо састанке. Просторију користе и друга удружења, фудбалски клуб, сликари… Сачували смо један објекат од пропадања, и то нам је важно. Укључујемо се и у акције уређења села, средили смо трибине на фудбалском терену, учествовали у пролећном чишћењу парка – каже Кнежевић.
„Матица“ није само група пчелара – то је мала заједница која показује да се труд и упорност исплате, али и колико је важно чувати природу и неговати заједништво. Њихов рад је подсетник да вредноћа, знање и љубав према природи дају најслађе плодове — баш као и њихов мед.
ПРИРОДНИ МЕД НАСУПРОТ ШЕЋЕРНОМ СИРУПУ
Са нашим саговорником разговарали смо и о разлици између природног и вештачког меда.
– Најбољи савет је једноставан: купујте мед директно од пчелара. То је мед који једу наша деца, и не бисмо никада пустили у продају нешто што није здраво. Због мањег броја пчела цена ће свакако расти, али бар знаш шта добијаш. Боље је дати коју стотину динара више, него јести шећерни сируп- указује Кнежевић.
Ј. Ц.
Због радова на електричној мрежи у уторак, 21. октобра, од 9 до 13 сати, струје неће бити у следећим улицама у Банатском Великом Селу: Омладинска од школе до краја (десна страна), Пане Ђукића, Бранка Ћопића, Десанке Максимовић, Босанској, Славка Родића, Марка Јокића, Здравка Челара, Николе Тесле од Десанке Максимовић до Босанске, Николе Тесле од половине улице према Босанској и улица Војвођанска.
Поводом Дана колонизације и обележавања осам деценија “осме офанзиве”, у Банатском Великом Селу ће у петак 26. септембра бити уприличен низ догађаја посвећених колонизацији овог места.
Програм ће почети изложбом у организацији Културног центра Нови Сад, посвећеном крајишком писцу Бранку Ћопићу.
Како наводе организатори, ова поставка ће бити својеврсни колаж састављем од фотографија, рукописа, новинских исечака и анегдота посвећених омиљеном књижевнику. Изложба је у потпуности прилагођена школском узрасту и с обзиром на Бранков духовити начин писања и богат живот, млади, али и старији Великоселци моћи ће да се још једном подсете писца који је многима улепшавао детињство.
Програм ће даље пратити и презентација на тему колонизације Војводине 1945-1948. а централни догађај те вечери биће историјско предавање посвећано насељавању Великог Села колонистима из Босанске крајине.
Предавачи на овој трибини биће др Јелена Веселинов, историчар права и управница послова Матице српске, овдашњи историчар Душан Дејанац, потом Богдан Шекарић, етнолог из Музеја војводине и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, којем је и иначе тема колонизације ужа специјалност.
Милан Мицић, је, подсетимо, доктор историјских наука, аутор великог броја књига из области колонизације, а у вези са предстојећим предавањем наводи низ егзактних детаља везаних за насељавање Великог Села.
-Највећи број колониста деселио се из Петровца, Дрвара и Бихаћа. Бавим се у свом научном раду темама везаним за колонизацију а један део се односи и на насељавање Војводине након Другог светског рата-наводи Мицић.
Ова, друга колонизација је можда мање изазовна за историчаре, јер је, како каже овај историчар, колонизација од 1945. убедљиво је најбоље огранизована колонизација нашег народа од свих које су спровођене.
Програм посвећен колонизацији у Великом Селу одржаће се у сали за венчања Месне заједнице у петак 26. септембра са почетком у 19 часова.
У ВОЈВОДИНИ КОЛОНИЗОВАНО 114 НАСЕЉА
Укупно је, наводи наш саговорник, колонизација спроведена у 114 насеља и њоме је обухваћено око 250.000 људи и мало је примера који се могу назвати сензационалним и који би било занимљиви хроничарима, историчарима или онима који би желели да пронађу неки преседан.
У питању је врло педантно вођена документација о тој најбоље организованој колонизацији а таква је и архивска грађа.
– Свети Хуберт, Шарлевил и Солтур су, као што је познато, била три насеља насељена немачким живљем. У скоро опустела села, почевши од 1945. доселило се у Шарлевил 179 домаћинстава, 294 у Хуберт, а у Солтур 184. Иначе, додаје Мицић, та три такозвана “немачка сестринска насеља” формирали су како Немци, тако и Французи из околине Меца. Како је село припадало Царевини и многи Французи из ова три села, а нарочито из Шарлевила носили су понемчена презимена.
Колонизација из Крајине почела је новембра 1945. и трајала је све до 1948. (не укључујући потоње аутоколонисте) и највећи део насељеника је остао да у Банату почне нови живот. Мањи део се ипак вратио у Крајину, не могавши да се привикне на овдашњу климу и друге услове живота.
Н. Савић
Поводом Дана колонизације, у организацији Месне заједнице Банатско Велико Село, у петак 26. септембра биће уприличена изложба и презентација на тему „Колонизација Војводине 1945-1948“.
Предавачи ће бити: др Јелена Веселинов, историчар права и управница послова Матице српскe, др Милан Мицић, историчар и генерални секретар Матице српске и Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине.
Догађај ће бити одржан у сали за венчање Месне заједнице, са почетком у 19 сати.
Мало које село може да се похвали купалишном оазом каква је у центру Банатског Великог Села. Расхлађивање и уживање на отвореним базенима радо потраже све генерације.
Од 15. августа, радно време базена је од 10 до 18 сати. Овако је у преподневним сатима, по отварању.
View this post on Instagram
Удружење ликовних уметника „Џев“ из Банатског Великог Села предстојећег викенда биће домаћин 9. ликовне колоније „Душан Керкез Џев“.
Овогодишња колонија окупиће двадесетак академских и аматерских сликара. Програм почиње у петак, 15. августа на језеру „Лагуна“ и трајаће до 17. августа. Део сликара наставиће да осликава архитектуру у селу, у којој се преплићу утицаји различитих нација, које су и стварале ово место.
На свакој колонији настане двадесетак радoва који ће бити изложени у Банатском Великом Селу. У фундусу већ има стотинак слика.
На базену у Банатском Великом Селу одржан је пети БВС Акватлон, спортска манифестација која је и ове године окупила велики број такмичара. Око сто учесника из земље и иностранства надметало се у дисциплинама које спајају пливање и трчање. Посебну пажњу привукло је учешће 18 атлетичара из Кеније, а на стази су им се придружили и такмичари из Београда, Новог Сада, Сремске Митровице, Ваљева, Панчева и Кикинде.
Овогодишње такмичење имало је и емотивну ноту – први пут је велика трка одржана као меморијални догађај, у знак сећања на Слободана Боду Боканића, који је годинама подржавао развој пливања и других водених спортова у Кикинди.
Манифестацију је организовало Пливачко спортско удружење БВС, на чијем челу је Драгана Пецарски. Подршку догађају пружио је и Град Кикинда, а учеснике је поздравио члан Градског већа Александар Аћимов.
Акватлон је протекао у духу фер-плеја и спортског ентузијазма, а организатори су већ најавили наставак традиције у годинама које долазе.
С. В. О.
Централног дана манифестације Великоселски дани, градоначелник Кикинде Младен Богдан и јереј Немања Милинковић обишли су радове на Цркви Светог Василија Острошког Чудотворца у овом месту.
Данас је одржан и 15. Крајишки вишебој, традиционално спортско-надметање крајишких удружења, које је свечано отворио градоначелник.
– Треба да чувамо сећања на завичај и никада не заборавимо одакле смо и ко смо. Пркос нас је сачувао, као и тај љути крајишки камен, то нам даје снагу за борбу и опстанак. Људи који су овде дошли били су прихваћени и одржали су се. Данас заједно чинимо једно шаролико, снажно јединство. Свако треба да сачува своје обичаје јер је то услов нашег трајања. Треба да чувамо веру, српство, наше игре, и зато ми је драго што нас је овде данас толико. Увек ћемо бити уз вас, и сваке године ћемо овде да зборујемо – поручио је Младен Богдан.
На вишебоју је учествовало седам екипа – из Кикинде, Нових Козараца, Уба, Свилајнца и чак три екипе из самог Великог Села. Посетиоци су могли да уживају у омиљеним дисциплинама: вучењу конопца, ношењу џакова у штафети, скоку у даљ и вис, као и у бацању камена с рамена. Посебну пажњу изазвала је ревијална дисциплина за најмлађе – трка у џаковима.
– Презадовољни смо посетом, време нас је послужило. Наша екипа учествује на вишебојима у нашој земљи, Републици Српској и Црној Гори. Имамо подршку Месне заједнице, Града, донатора и привредника. Цело Велико Село је укључено у организацију – истакао је Стојан Добранин, председник Удружења „Крајишки вишебој“.
Подршку манифестацији пружила је и Месна заједница, а председница Мира Пећанац истакла је да је ово догађај који вреднује корене, традицију и снагу крајишког народа.
– Поносни смо јер се кроз омладину види витешка борба наших предака. МЗ ће увек подржавати Вишебој, као и сва удружења у Великом Селу, јер се поносимо њима – нагласила је Пећанац.
У Великом Селу традиција и заједништво, и данас се показало, живе, трају и чувају се пуним срцем.
С. В. О.
Манифестација Великоселски дани, која се традиционално одржава поводом Дана Банатског Великог Села, почела је синоћ рок-концертом, а настављена вечерас наступом КУД „Марија Бурсаћ“ и њихових гостију. На великој сцени постављеној на терену ФК „Козара“, приређен је играчки концерт у којем су учествовале све генерације чланова Друштва, као и пријатељска културно-уметничка друштва.
У име локалне самоуправе, присутнима се на почетку програма обратила Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника.
– Ово је веома важан датум за све Великоселце. Културно-уметничка друштва имају значајну улогу јер кроз песму и игру чувају успомене на завичај. Зато ће увек имати подршку Града. Посебно је важно што ову традицију негују и млади људи – то је гаранција да ће се она наставити и да ће се чувати обичаји и култура нашег народа. Данас је важно да покажемо колико култура и музика оплемењују, јер уметност не познаје разлике. она само може да спаја – рекла је Дијана Јакшић Киурски и додала да манифестације попут ове подстичу неговање пријатељских односа, слоге и заједништва, који су нам данас више него потребни.
Председник КУД „Марија Бурсаћ“, Предраг Сантрач, истакао је да на концерту учествује око стотину извођача, у 11 тачака.
– И овога пута смо позвали наше драге госте и желимо да ову радост и емоцију пренесемо публици. Посебно се трудимо да децу усмеримо ка томе да не забораве своје корене – они су наши мали чувари традиције. Публика ће видети игре које су наши преци донели са собом током колонизације – поручио је Сантрач.
Гости концерта били су пријатељи: КУД „Мокрин“ и КУД „Брака Минкови“ из Куклиша, из Северне Македоније. Домаћини и гости из Македоније већ четири деценије негују пријатељство, започето осамдесетих година прошлог века, током снимања емисије „Знање-имање“.
– Желимо да пренесемо поруку млађима да негују фолклорну традицију и продуже пријатељство које су започеле и неговале претходне генерације. То је богатство које остаје – изјавио је Васе Ценев, председник КУД-а из Куклиша.
Након концерта, дружење се наставља уз музику код тенде. Великоселски дани сутра на програму имају такмичење у кувању рибље чорбе на рибњаку „Лагуна“, и, у вечерњим сатима, забавно-музички програм код тенде.
Недеља ће бити најсадржајнији дан манифестације. У 15 сати почиње Крајишки вишебој, док ће сат касније бити отворена изложба слика УЛИКС-а „Џев“. Програм „Дани меда“, у организацији Удружења пчелара „Матица“, почиње у 17 сати. Вече ће обележити концерт Милета Делије, који почиње у 20.30 часова.
Великоселски дани биће завршени у четвртак, 31. јула, спортском манифестацијом, петим „Акватлоном“, који ће се одржати на базену и фудбалском стадиону у селу.