Централни дан 38. „Дана лудаје“ је субота 16. септембра. Већ од 10 сати „Банатски фруштук“ обрадоваће сва чула сладокусаца. Са сланим и слатким ђаконијама, специјалитетима са лудаје, јелима која враћају у детињство, традиционалном кухињом представиће се удружења жена са територије Града и околних места. Вредне домаћице припремају се за овај дан и са радошћу очекују посетиоце, како би их угостиле.
Део Градског трга биће претворен и у Европски кутак. Ове године представиће се гости из осам градова међу којима су представници Источног Сарајева који традиционално посећују Кикинду и подржавају нашу највећу манифестацију, Ваљева, Лопара, Нове Црње Зрењанина.
Најлепша гостинска соба у Европи имаће и музичко-сценски програм који ће окупити извођаче из града и свих месних заједница. Представиће се и гости културно-уметничка друштва из Румуније и Осенице и Крепољина, околина Жагубице. Да ли ће нови рекорд бити постављен ове године, сазнаћемо у суботу на Тргу, централна манифестација почеће у 17 часова.
У порти храма Успенија Пресвете Богородице у Руском Селу, уприличено је откривање и освећење споменика патријарху и вођи велике сеобе Срба Арсенију III Чарнојевићу, рад Душана Беловића, учитеља у пензији из Руског Села. Свечаност је, поред градоначелника Николе Лукача са сарадницима, представника Округа и Месне заједнице, окупила истакнуте званице- министра за рад, запошљавање борачка и социјална питања Николу Селаковића, народног посланика Миленка Јованова, генерала Милорада Ступара, представнике Удружења ратних добровољаца 1912-18, њихових потомака и поштовалаца, као и велики број мештана.
Министар Селаковић истакао је значај изградње и неговања културе сећања поручивши да чувајући народ, чувамо и будућност.
– Крајем 17. века српски народ који се нашао у чељустима великих сила и борби великих царстава, задесила је огромна невоља преточена у велику сеобу Срба која је била бежање од сигурне смрти, бола и патње ка трагању за слободом. На чело тог народа који је, између осталог, свој дом нашао и овде, на северу Баната, стао је патријарх Арсеније III Чарнојевић. Ово је било једно од села колонизованих након Балканских и Првог светског рата, у којима су српски ратни добровољци из северне Далмације. Лике, Херцеговине, Босанске Крајине, Кордуна, Баније, али и друге стране океана одазвавши се позиву своје матице, пробили Солунски фронт и као добровољци, од краља Петра и краља Александра добили овде своје поседе- подсетио је министар Селаковић и истакао:
– Вредна је лекција коју смо научили из те страшне историјске епохе, а то је, да је у тешким временима, најважнији циљ сваког од нас ко се налази на одговорној функцији, да чувамо слободу, независност, Србију, али и да чувамо наш народ. Спасавајући Србе од сигурне турске одмазде, патријарх Арсеније III Чарнојевић је спасавао наду да ћемо једног дана обновити државу, што смо и учинили. То данас зна и државно руководство на челу са председником Вучићем када на сваки могући начин се трудимо да сачувамо српски народ на Косову и Метохији, јер без народа, свака наша борба је узалудна- поручио је министар Селаковић.
Како је указао, данас се обележава и годишњица најстаријег борачког удружења у Србији –Удружења српских ратних добровољаца од 1912 до 1918, њихових потомака и поштовалаца које слави 120 година од оснивања.
Слобода је најскупља српска реч, слободу смо бранили и гинули за њу, рекао је градоначелник Никола Лукач.
– Велико ми је задовољство и част што сам присуствовао откривању споменика једној историјској личности чија је храброст и одважност изузетно значајна за Србе и Србију. Рускоселци, Град, Министарства и СПЦ заједнички смо подигли овај велелепни споменик да нас подсећа на ту храброст, али и значај слободе у нашем народу- како се она чува, бори за њу и да се сећамо свих који су дали животе да бисмо ми данас уживали у слободи. Споменик нас опомиње да чувамо једни друге, православље, српство и да у се у миру боримо за бољи живот- поручио је Лукач.
Свету архијерејску литургију служио је владика банатски Никанор, који је заједно са присутним свештенством освештао споменик.
– Овај величанствени споменик подсећа нас на још величанственију личност Арсенија III Чарнојевића, праоца овог места, уз којег се данас сећамо и наших великих и цењених војсковођа и родољуба који су дали своје животе. Свој однос према Србији морамо мењати ми сами. Чувајмо себе у Србији која нам гарантује слободу, све хоће да учине да униште то што јесмо –истакао је владика банатски Никанор.
У порти рускоселског Храма налази се гробница породице Чарнојевић, то су даљи сродници патријарха Арсенија, подсетио је протонамесник Слободан Дивљаков.
– Ово је врло важан дан за нас. Сећање на велике људе и вредности које они носе не мењају се, без обзира на технолошки напредак. Српска православна црква баштини вредности да човек кроз пожртвовање и љубав за друге чини вредна и дивна дела– рекао је Дивљаков.
У свечаном програму наступили су хор Свети Серафим Саровски из Зрењанина и АДЗНМ „Гусле”.
Становници Мокрина, Банатског Великог Села и Башаида данас су у прилици да обаве бесплатне превентивне дерматолошке прегледе у амбулантама у својим селима, за које нису потребни књижица, упут нити заказивање.
Прегледе, за које влада велико интересовање, организовало је Удружење дерматовенеролога Србије, у сарадњи са Домом здравља и Градском управом. Подршку акцији пружила је покрајинска посланица Станислава Хрњак.
Удружење жели да скрене пажњу на значај ране дијагностике карцинома коже, болести која је у сталном порасту последњих година.
– Пољопривредно и сеоско станивништво због начина живота и обавеза више је изложено УВ радијацији и та група се убраја у ризичну, има већу инциденцу појаве кожних карцинома. Најважнија је рана дијагностика тумора коже јер тада, осим хируршке, даља онколошка терапија није потребна. Радује ме велики одзив мештана што нам је и циљ. Ту су дерматолози из Београда, Новог Сада и Опште болнице Кикинда – рекла је професор др Даница Тиодоровић, председница Удружења дерматовенеролога Србије.
Она је напоменула да се, према статистици, на годишњем нивоу открије око 650 меланома, али да свакодневни, амбулантни рад лекара показује да учесталост меланома и других немеланомских карцинома бележи фрапантан пораст, док посебно забрињава њихово откривање код популације млађе од 30 година, па чак и од 18 година. Др Тиодоровић је додала да је потребна едукација о правилном понашању на сунцу и опасностима прегоревања.
На значај ове кампање Удружења дерматовенеролога Србије, као и велики одзив суграђана, указала је покрајинска посланица Станислава Хрњак.
– Удружење дерматовенеролога Србије препознало је Град Кикинду као место где треба да дођу и ураде превентивне прегледе. Ово није први пут, али је веома значајно. Са њима смо договорили да се овога пута, прегледи организују у ова три места. Наше становништво, углавном, на листи својих приоритета нема ову врсту прегледа, а превентива је кључна да би човек био здрав. Град Кикинда је увек партнер оваквим кампањама. Данас становницима Мокрина, Башаида и Великог Села није потребна књижица за прегледе које обављају еминентни професори, дерматолози, а само њихово интересовање показује да су превентивни прегледи потребни, и да би било добро да их организујемо чешће. То сам и рекла у разговору са др Тиодоровић, да Кикинду уврсте и наредни пут, и ми ћемо прегледе организовати и у другим насељеним местима као и у самом граду- рекла је Станислава Хрњак.
Др Синиша Јолић из Опште болнице Кикинда указује да се у оквиру кампање ради комплетан скрининг и да је врло важан самопреглед, те ако се примети промена, брзо реагује обраћањем лекару.
– Данас се у све три амбуланте ради дермоскопија са циљем да се открије уколико постоји промена. У кикиндској болници, откријемо месечно један до два меланома, док су базоцeлуларни и спиноцелуларни још учесталији. У Општој болници је служба дерматовенерологије добро организована и без великих перипетија грађани могу доћи до нас на прегледе– каже др Јолић.
У амбуланти у Мокрину прегледи су од 10 до 12 часова, у Банатском Великом Селу од 12.30 до 14.30, а у амбуланти у Башаиду су од 12.30 до 14.30 часова. Поред др Тиодоровић и др Јолића, мештане три кикиндска села прегледају и други специјалисти међу којима и доцент др Татјана Рош, примаријус др Мирослав Динић и доцент др Татјана Радевић.
Министар државне управе и локалне самоуправе, др Александар Мартиновић први пут у овој функцији боравио је у нашем граду. Радну посету искористио је да, заједно са градоначелником Николом Лукачем и начелником Севернобанатског управног округа Мирославом Дучићем, обиђе Градску кућу односно салу у којој се одржавају седнице градске Скупштине и венчања, а коју је неопходно адаптирати и увести систем за електронско вођење седнице. У пратњи домаћина министар Мартиновић посетио је и Будишинову палату, коју је неопходно реновирати. Током шетње Градским тргом, челници Кикинде указали су на зграде којима је неопходна реконструкција спољне фасаде.
-Хвала градоначелнику Лукачу и начелнику Дучићу који су ме упознали са свим пројектима, проблемима и изазовима са којима се суочавају. И Кикинда, као и остале локалне самоуправе, суочава се са дефицитом, пре свега , ИТ стручњака тако да смо разматрали начине њиховог радног ангажовања. Договорили смо да Услужни центар почетком наредне године прерасте у јединствено Управно место уз финансијску подршку Министарства државне управе и локалне самоуправе. Циљ је да грађани на једном месту остваре своја права, да не морају да иду од канцеларије до канцеларије и од шалтера до шалтера и да једним доласком обаве све због чега су дошли. Важно је да убрзамо административне поступке за грађане, али и да олакшамо посао запосленима у Градској управи – истакао је министар Мартиновић.
Поменуто Министарство почетком 2024. године расписаће јавни позив за финансирање пројеката од локалног значаја.
– На представницима Кикинде је да одреде за коју зграду ћемо определити средства за реконструкцију фасаде. Део фасада у центру је уређен, а део је потребно санирати и у томе може да помогне Министарство државне управе и локалне самоуправе. Спремни смо да, или у потпуности, или да значајним делом, исфинансирамо уређење једног објекта у центру – прецизирао је Мартиновић.
Разговарало се о локалној путној инфраструктури, као и о могућностима да се у наш град доведу инвеститори који ће обезбедити нова радна места.
-Кикинда је солидно развијена, има инвеститора који су отворили своје погоне, али увек је добро имати једног или два нова послодавца. Потпуно нова Индустријска зона, која је комунално и инфраструктурно опремљена, омогућава да се инвестирање брзо реализује. Град Кикинда, као и читав Округ, у Министарству државне управе и локалне самоуправе имају сигурног и поузданог партнера за сваку будућу сарадњу. Наш циљ је заједнички да унапредимо живот свих грађана овог дела Баната – закључио је министар Мартиновић.
Градоначелник Лукач додао је да се не пропушта прилика да се сваком ко посети наш град укаже на његове лепоте, потенцијал, али и проблеме.
-Заједно са Владом, надлежним министарствима и покрајинским секретаријатима решавамо проблеме и залажемо се да Кикинда буде још лепша и боља. Ефикасност Градске управе, што је и наше стратешко опредељење, од наредне године биће унапређена захваљујући Министарству државне управе и локалне самоуправе. Разговарано је о уређењу фасада на зградама у центру, о Будишиновој палати и унапређењу градског језгра. Залажемо се за очување архитектуре, за увођење е -парламента и још бољу комуникацију са свим суграђанима на територији града. Боље место за живот и рад и боља будућност у Кикинди и Србији је наш заједнички циљ – закључио је Лукач.
Похвале за градско руководство
Министар Мартиновић додао је да је пријатно изненађен чињеницом да се из градског буџета финансирају сва удружења и манифестације припадника свих националних мањина.
-Желим да похвалим градоначелника Лукача и његове сараднике на томе што су све мањине равноправно заступљене. У Градској управи запослен је и координатор за ромска питања, а не треба ни посебно истицати да Срби и Мађари живе у слози и да заједно раде на просперитету. Стало нам је до стратешког партнерства Србије и Мађарске која се показала као велики пријатељ наше земље у изазовним и тешким ситуацијама. Председник Републике Александар Вучић и Влада Србије негују никад боље односе између два народа у Србији, али и између две земље – рекао је Мартиновић.
Утисци о Кикинди
Кикинда је леп, чист и уредан град, препун зеленила, утисци су др Александра Мартиновића.
-Овакав трг има мало који град у Србији и на нама је да га очувамо и сачувамо. Кикинда је барокни град са зградама које су старе, али солидно очуване. По мом, скромном мишљењу Кикинда је један од најлепших градова у Војводини – изјавио је министар Мартиновић.
Већ по традицији, наранџасти караван обилази градове и позива на „Дане лудаје“. Прва промоција наше највеће и најстарије манифестације организована је у Суботици, а најслађи и најмлађи промотери били су малишани из вртића „Шиља“ из Нових Козараца. Обучени у плодове јесени уз песму и игру, у пратњи гајдаша и уз неизбежне колаче од лудаје позвали су Суботичане да буду наши гости од 14. до 17. септембра.
-Позивам све Суботичане да буду наши драги гости и да се увере да су Кикинђани добри домаћини, а да је наша манифестација једна од најлепших у Србији. Богат програм пратиће „Банатски фруштук“, „Европски кутак“, мерење најтеже и најдуже бундеве, концерти на Градском тргу, низ културних, али и спортских садржаја који ће окупити велики број спортиста из наше и околних земаља. Кикинда ће током четири дана са правом носити назив највеће гостинске собе Европе – рекао је Драган Пецарски, члан Градског већа на промоцији у Суботици.
Миланка Тутић, чланица Градског већа Суботице напоменула је да Суботичани и Кикинђани имају дугогодишњу одличну сарадњу.
– Ове године манифестација „Погачијада“, која се организује у Љутову, први пут ће се представити у Кикинди. На „Банатском фруштуку“ промовисаћемо традиционалну домаћу погачу са наших простора. Позивам Суботичане да дођу у Кикинду и увере се у гостопримство наших драгих пријатеља – рекла је Миланка Тутић.
Гастрономски, културни, спортски, забавни и многи други садржаји биће доступни свим гостима на 38. „Данима лудаје“.
Немамо море, језеро, реку…Али да су базени Спортског центра „Језеро” одлична локација за све генерације, посебно током тропских дана када се жива у термометру ближи четрдесетом подељку, сведочи препун паркинг који ћете прво уочити приликом доласка.
Наравно, за очекивати је да спас од врућина велики број суграђана потражи на базенима у Кикинди и Банатском Великом Селу. Тако је и овог, последњег августовског викенда, након ког нам, према прогнозама метеоролога, следи освежење уз кишу.
Светом литургијом, резањем колача, освештањем босиљка и воде, код црквице на Водицама, Српска православна црква и њени верници обележили су страдање Свете Марине или Огњене Марије, како је још наш народ зове.
Кикинђани се сваке године у великом броју окупе на Водицама, где је 1865.године подигнута црквица посвећена светитељки. Осим наших суграђана било је посетилаца из читаве околине. Вода је кажу здрава за пиће и умивање, лечи обољења на кожи и очима, а нарочито је добра за децу.
-Чула сам за ово место и први пут сам овде. Изненађена сам колико је народа и то младих и драго ми је што сам овде. Умила сам се и пила воду, а понећу и кући. Уколико оволико људи верује да је лековита, сигурно је тако – рекла нам је Жељка Пешут.
Према легенди, извор лековите воде открио је случајно пастир који се ту умио, а имао је ране по телу и ногама. Након што је и преноћио на овом месту, ране су нестале, а народ је почео овде да проналази лек за кожу и очи. Протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана окупљенима је поручио да не оду са светог места, а да не узму воду.
-Чувајмо, браћо и сестре, наше светиње и наше обичаје. Ова вода је света онолико колико ви верујете да је света, а ово место је свето онолико колико сте ви свети. Немојмо бити себични и не чинимо грехе на овај свети дан – поручио је протејер Бобан Петровић.
Овогодишњи кумови биле су две породице Завишин из Кикинде и Весна Рајков са породицом из Новог Милошева.
-Кумство сам прихватила јер је то велики дар за мене и моју породицу и сваки човек треба да доживи ово бар једном у животу. Верујем да је ово место свето и да је вода лековита. Живим у Цириху и сваке године трудим се да дођем и да присуствујем Литургији за Огњену Марију – истакла је Весна Рајков.
Наредне године кумови ће бити Клаудија Шулц и Слободан Вујовић.
-На овом месту осећам се најлепше. То је разлог што смо прихватили кумство и за нас је ово велика част – напоменула је Клаудија Шулц.
Света Марина рођена је у Антиохији, а пострадала је трагично јер је желела да остане у својој хришћанској вери и није желела да се уда за многобожца који је био царски намесник. Комплекс на Водицама највише посета у дану бележи управо на Огњену Марију. Црква Свете Марине отворена је сваког дана за све који желе да се умију, наточе воду или једноставно се одморе.
Културно добро
Покрајински завод за заштиту споменика културе у Новом Саду 1980. године прогласио је цео комплекс Водице за споменик културе и ставио под своју заштиту. За непокретно културно добро од великог значаја проглашен је 1991. Конак се састоји од црквице, конака и куће чувара.
Грађевински радови на постројењу за прераду пијаће воде завршени су 95 одсто, машински радови биће готови за месец и по, а електро за три месеца. Изградња фабрике воде, највеће инвестиције у Кикинди у протеклим деценијама, тече планираном динамиком у шта су се приликом посете градилишту уверили градоначелник Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић, помоћник градоначелника Светислав Вукмирица и члан Градског већа Небојша Јованов.
-Сви могу да се увере да фабрика воде расте из дана у дан и коначно ће сви Кикинђани имати квалитетну пијаћу воду. Инвестицију су, заједно са Градом Кикиндом, омогућили су Влада Републике Србије, надлежно Министарство, КФВ банка, а вредност радова је око 11 милиона евра. Истрајаћемо у томе да суграђани у 21. веку добију воду за пиће по свим прописаним стандардима. Паралелно са овим пројектом ради се на замени водоводних цеви, магистралном воду, као и на мини постројењима за пречишћавање воде за свако село. Вода за пиће деценијски је проблем и ми ћемо га решити на задовољство свих грађана – истакао је Лукач.
Посао је започет је у јуну 2021. године, након неколико година студиозних припрема. Комплетна опрема из увоза, а која се тиче технологије прераде је већ на градилишту, тако да неће бити никаквих застоја, напоменуо је директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо.
-Грађевински радови, према садашњем плану, биће завршени до краја октобра након чега ће се приступити даљим корацима за пуштање воде у систем. Објекат са савременом технологијом треба да служи граду минимално 40 година. – казао је Гверо – У току је и укључивање запослених из Јавног предузећа „Кикинда“ у рад постројења. Фабрика ће запошљавати 21 радника и највећи део биће из постојећег јавног предузећа.
Пошто сви радови буду завршени уследиће њихова провера. Након тога започеће проба са водом.
-То је и најзначајнији део који нас чека. Наша улазна вода је карактеристична и ово ће бити први случај да се од ње направи пијаћа вода која задовољава све прописане стандарде. Аустријска фирма „Униха“, која је носилац технологије, предвидела је да се завршна обрада ради такозваном реверзном осмозом која омогућава да се од морске добије вода за пиће. Не сумњамо да ће наша вода бити по прописима, а током пробног периода најважнија је оптимизација параметара, како би се постигла и најповољнија цена воде за потрошаче – рекао је Мирослав Кресоја из ЈП „Кикинда“.
Лепу прилику за сусрете, дружење и опуштање имале су вечерас у Мокрину жене из свих 11 удружења у округу. Традиционално, сада већ четвртину века, Удружење жена Мокринa организује окупљање како би се прославио завршетак жетве.
– Слушала сам од старих да је „Жетва-бал“ у давним временима увек организован у ово време, и пре 25 година решиле смо то да обновимо. Осим овог окупљања, дружиле смо се у Мокрину и сваког октобра, такође са свим удружењима из округа и по томе смо јединствени. Надам се да ћемо моћи и ову традицију да наставимо – каже Смиљана Караћ која је председница удружења-домаћина такође већ четвртину века.
Подршку данашњем окупљању у Мокрину дао је градоначелник Никола Лукач који је поздравио госте и нагласио значај оваквих догађаја.
– Ово је леп повод да се жене окупе и уживају у дружењу и то у Мокрину који је познат по гостољубивости и лепој храни. Сигуран сам да то много значи женама које вредно раде и један су од стубова нашег друштва и породице. Увек им треба одавати огромно признање јер нама мушкарцима дају енергију, велика су нам подршка и морамо да их чувамо – рекао је Лукач. – Драго ми је да се традиција наставља. Месна заједница Мокрин и Град Кикинда подржаваће овакве манифестације и убудуће.
Гости из удружења и из других организација у Мокрину дочекани су са хлебом и сољу, размењени су поздрави и поклони, а онда су уследиле вечера и томбола. У сали Дома омладине било је око 130 гостију.
Удружење жена Мокрина тренутно има двадесетак чланица, а могло би да их буде и више, рекла је потпредседница, Зорица Деспотов.
– Бавимо се очувањем народних обичаја и заната и афирмацијом жена на селу, посебно жена треће животне доби. Присуствујемо и помажемо на свим манифестацијам и у селу и у граду – каже Зорица.
Њена старија колегиница, председница je имала важну поруку за жене.
– Свакој жени кажем да дође у Удружење да се опусти мало, мене је то спасило. Окупљамо се недељом и буде нам лепо. Имамо сталне хуманитарне акције, много пута смо носиле помоћ у дечија села. Идемо на дружења, одржавамо нашу просторију са сталном поставком ручних радова у Дому културе. Али немамо подмладак, више не можемо саме ни да спремамо храну оваквим поводима. Младе жене нам не долазе, не знам зашто, седе код куће, не друже се. Верујте ми, разговори и дружења јако су важни за здравље – сигурна је Смиљана.
Лекцијама из богатог искуства председнице Смиљане треба веровати. Благодети упознавања и опуштања у расположеном друштву и уз музику осетили су вечерас сви присутни на „Жетва-балу“. И једва чекају следећу прилику да пресеку ужурбану и пуну обавеза свакодневицу јер енергија и воља коју дајемо једни другима непроцењиве су.
Пут Иђош-Ада није легализован, нема употребну дозволу и није безбедан за саобраћај.
Ипак, грађани Војводине су га платили 1,5 милијарди динара.
За додатне радове, фирма „3Д Пројект“ Зорана Милешевића која је била подизвођач подизвођача, сада из градске касе узима још 2 милиона евра. Половина новца је за камате.
