Kreativnim radionicama, izložbama i sportskim aktivnostima, učenici i zaposleni u Osnovnoj školi „Vasa Stajić“ u Mokrinu danas su obeležili značajan jubilej – 65 godina postojanja i rada.
Proslavi su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali Valentina Mickovski, članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje i Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe.
– Đaci su odlučili da Dan škole bude obojen kreativnošću i ljubavlju. Pipremili su veoma lepe aktivnosti. Mislim da je saradnja lokalne samouprave i Škole na zavidnom noivou. Mi u Gradu brinemo o deci, smatramo da je ulaganje u obrazovanje i investiranje u školsku infrastrukturu veoma važno, kako bi se poboljšali uslovi za održavanje nastave – rekla je Valentina Mickovski čestitajući Dan škole đacima i svim zaposlenima.
Ona je istakla da je, iz budžeta Grada, ove godine, samo za osnovno obrazovanje idvojeno 220 miliona dinara, što je za 40 miliona više u odnosu na prošlu godinu.
Proslava jubileja Škole biće nastavljena večeras, priredbom u sali Doma kulture, od 19 sati. Za roditelje, prijatelje i goste, nastupiće đaci, članovi KUD „Mokrin“ i polaznici Osnovne muzičke škole “Slobodan Malbaški”.
Zgrada OŠ „Vasa Stajić“ izgrađena je 1963. godine. Ima 12 učionica, osam kabineta, fiskulturnu salu, kuhinju, trpezariju, biblioteku, informatičku i učionicu sa video-bimom, prostoriju za produženi boravak. Najveća je seoska škola na teritoriji Grada.
Mnoštvo korisnih informacija o psima kao kućnim ljubimcima, predškolci iz vrtića „Miki” i „Plavi čuperak” saznali su na današnjem predavanju u Kulturnom centru koje je za njih organizovalo Javno preduzeće „Kikinda”. Posebno oduševljenje dece izazvalo je to što su imali priliku da se druže sa dva umiljata psa iz gradskog prihvatilišta.
Veoma je važno da se od malih nogu razgovara na temu odgovornog vlasništva i da mališani čuju poučne savete o ophođenju prema psima, potrebama ljubimaca i obavezama vlasnika, ukazuje Jelena Pantelić iz JP Kikinda.
-Kroz razgovor, druženje i video prezentaciju deca su naučila nešto novo i korisno i upoznala se i igrala sa psima iz gradskog prihvatilišta. U drugom delu radionice pričali smo o tome kako na svet gleda jedan pas, čitajući njegov dnevnik. U ovome nam je pomogla gošća Ljubica Đurković koja je sa psećeg jezika prevela dnevnik njenog ljubimca Kucija.
-Na kraju radionice, zajednički smo naučili i otpevali pesmicu iz „Psećeg dnevnika”, pa je druženje završeno na najlepši i najveseliji način. Verujemo da su ovakve akcije korisne i da su zabavne edukacije važne za uspostavljanje zdravog odnosa prema našim četvoronožnim prijateljima- ističe Jelena Pantelić i dodaje da će JP Kikinda nastaviti da sprovodi ovakve aktivnosti.
Veliko interesovanje mališana izazvala je i knjiga „Pseći dnevnik”.
-Navikli smo na to kako mi gledamo na pse i da im dodeljujemo razne osobine, da procenjujemo šta vole, šta ne vole, da ih šetamo kad mislimo da treba. Pošto ja sa jednim psom živim već 16 godina onda smo nas dvoje počeli da se razumemo i odlučila sam da to pretočim u knjigu, da prezentujem širokim masama šta jedan pas misli. Knjiga je namenjena deci, ali mislim da i odrasli koji žele da imaju ljubimca, dobro bi bilo da je pročitaju kako bi znali šta ih očekuje. Reakcije na knjigu su odlične, pripremamao i drugo izdanje-navodi Ljubica Đurković, autorka „Psećeg dnevnika”.
Javno preduzeće „Kikinda” je pokrenulo akcije u cilju podizanja svesti o značaju odgovornog vlasništva i podsticanja sugrađana da razmisle o udomljavanju kućnog ljubimca kako bi uticali na bolje razumevanje dobrobiti životinja i rešavanje problema napuštenih pasa.
Promocija „Psećeg dnevnika”
Iz Javnog preduzeća Kikinda pozvali su sve zainteresovane, decu i roditelje, ljubitelje pasa i životinja, sadašnje i buduće vlasnike ljubimaca da dođu na promociju zbirke pesama „Pseći dnevnik” Ljubice Đurković.
-Promocija se održati danas u 17 sati u sali Kulturnog centra. Dođite da nastavimo druženje na temu kućnih ljubimaca jer je neophodno što više pričati o njihovom značaju i potrebama, kao i o tome koliko nam ulepšavaju i obogaćuju život- ističe Jelena Pantelić.
Deca vole pse
Filip Mrđa iz vrtića „Plavi čuperak” kaže da mnogo voli životinje.
-Volim pse i mačke, ali nemam ljubimca jer živimo u stanu. Sviđa mi se ova knjiga o psima, voleo bih da je imam.
Pse voli i Vanja Bogojević.
– Nemam psa jer živimo u stanu. Više volim pse nego mačke, Želim da, kad budemo imali kuću, da imamo kucu.
Predavanje na temu „Ispod kafanskih krovova“ održano je večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović”. Na temu hedonizma, odnosno o kafanama kao središtu uživanja, govorila je Olivera Skoko, viši kustos-istoričar umetnosti. Inspiracija za predavanje potekla je od izložbe koju je priredila pod nazivom „Merak mi je…“ u svojoj matičnoj kući, zrenjaninskom Narodnom muzeju.
– Temu hedonizma obrađujem kroz presek umetničkih dela slikara koji su bili inspirisani kafanskim ambijentom. Prva asocijacija za hedonizam nam je kafana – četvrtasti stolovi, karirani stolnjaci, piksle, instrumenti. Kafana izjednačava sve slojeve, to ne smemo zaboraviti. Stevan Aleksić je naslikao „Vesele Banaćane“ koje ljudi često zamenjuju sa „Veselom braćom“ Uroša Predića, ali i jedan i drugi slikar su predstavili taj specifični banatski način uživanja – kaže Olivera Skoko.
Voditeljka programa bila je Milana Bajkin, bibliotekar Zavičajnog odeljenja Biblioteke. Ona je podsetila na početke kafanskog života na ovim prostorima.
– Početkom 19. veka vinogradarstvo je bilo jedna od najunosnijih poljoprivrednih grana, U Velikoj Kikindi pod vinogradima je bilo 300 katastarskih jutara, u Mokrinu još više, čak 440. Sa razvojem vinogradarstva i naseljavanjem Velike Kikinde, nastajale su i kafane, bifei, gostione i hoteli. Stecište trgovine bila je Železnička stanica i na njoj su bile čak četiri kafane koje su postojale i posle Drugog svetskog rata – kaže Milana Bajkin. – Poznata je bila i kafana „Kada“ koja se nalazila na uglu sadašnjih ulica Kralja Petra Prvog i Semlačke. Tu je bila najlepša bašta i pekli su se najlepši ćevapi, dok je hotel „Nacional“ bio stecište aristrokatije. Naš grad je, u to vreme, imao buran kafanski život koji se odvijao do sitnih sati. Svaka kafana imala je svoju „bandu“ sa pevačicom i pevale su se sevdalinke. Hotel „Nacional“ je bio opremljen najboljom kuhinjom i pićima, svirao se džez i igrao američki bilijar. Sobe su bile veoma lepo opremljene, hotel je imao svoju garažu i radionicu. Takođe je bila poznata i kafana „Kod belog krsta“ u kojoj je Đura Jakšić napisao pesmu o Mili.
U večerašnjem programu u Biblioteci atmosferu prošlih vremena dočarali su, muzikom na gitari, Vukašin Bajkin i Stefan Bilić, učenici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“.
Cene kuća i stanova i u Kikindi u proteklom periodu beleže vrtoglavi rast. Barem takav se stiče utisak, ako je suditi po oglasima u kojima se stanovi i kuće nude na prodaju. Međutim, koliko se toga i po kojim cenama zaista i proda?
Vrednost tržišta nekretnina u Kikindi u prošloj godini iznosila je 17,5 miliona dinara, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. Poređenja radi, u Pirotu je vrednost svih kupoprodaja iznosila 15,4 miliona, u Jagodini 31,7, a u Somboru čak trostruko više –čak 52,1 milion.
Na teritoriji Grada Kikinde tokom prošle godine prodata su 82 stana. Cene su zavisile od niza faktora- lokacije, opremljenosti, spratnosti i brojnih drugih, i kretale su se od 183 do 975 evra po kvadratnom metru. Prosečna cena iznosila je 592 evra za kvadrat.
Kupci nekretnina češće su se opredeljivali za kuće, što je uslovljeno samom ponudom na lokalnom tržištu. Zanimljivo je da broj prodatih kuća na teritoriji Grada Kikinde proteklih godina beleži rast. Tako je 2020. godine prometovano 219 kuća, 2021. godine 248, dok je tokom prošle godine evidentirana prodaja čak 398 kuća u Kikindi i okolnim selima. Cene prodatih kuća kretale su se od nekoliko hiljada evra pa do 80.000 evra.
Tržište nekretnina u Srbiji
Prema izveštaju Republičkog gedoetskog zavoda za 2022. godinu, tržište nepokretnosti u Srbiji nastavlja s rastom već četvrtu godinu zaredom i to mereno brojem ostvarenih transakcija i ukupne vrednosti kupoporodaja.
Za razliku od tržišta nepokretnosti u većem broju evropskih zemalja, gde je pod uticajem, pre svega kamatnih stopa, došlo do znatnog usporavanja rasta ili čak pada – kako cena tako i obima transakcija, nivo cena nepokretnosti u Srbiji u protekloj godini beleži rast. Broj ostvarenih transakcija na nivou cele zemlje je, takođe, i dalje u porastu, ali slabijem nego proteklih godina.
Najskuplji Beograd na vodi
Najskuplji kvadrat stana u Srbiji u 2022. godini u novogradnji, prometovan je na lokaciji Beograd na vodi gde je kvadrat plaćen 10.400 evra za stan površine 97 m2.
Kada je reč o starogradnji, najviša cena po kvadratu je 5.238 evra, plaćena za stan u beogradskoj opštini Stari grad, površine 42 m2 .
Najviše novca u prošloj godini, čak 2,5 miliona evra, plaćen je stan površine 383 m2 u Beogradu na vodi. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu, plaćena je 5, 1 milion evra.
U Kulturnom centru će se u petak, 31. marta, održati radionica za predškolce i predstavljanje knjige na temu brige o kućnim ljubimcima.
Edukaciju o tome kako biti odgovoran vlasnik kućnog ljubimca održaće Branka Živaljević i Jelena Pantelić iz JP „Kikinda“.
Specijalni gost biće Ljubica Đurković, autorka knjige “Pseći dnevnik”. Program počinje u 9 sati i 30 minuta.
Cilj programa je da deca nauče sve o potrebama kućnih ljubimaca i napuštenih životinja i da na taj način stvore osnove zdravog odnosa sa životinjama tokom čitavog života. Takođe, da usvoje vrednosti kao što su odgovornost, saosećanje i poštovanje prema svim živim bićima i da nauče da je odgovorno vlasništvo rešenje problema napuštenih pasa.
Istog dana, od 17 sati, takođe u Kulturnom centru, Ljubica Đurković će održati promociju ove knjige.
Knjiga je namenjena deci od pet do devet godina, ljubiteljima pasa, onima koji već imaju kućnog ljubimca i onima koji će tek postati ponosni vlasnici. „Pseći dnevnik“ napisao je šesnaestogodišnji pas, maltezer Kuci, a sa psećeg jezika prevela njegova prijateljica (vlasnica) Ljubica Đurković, navodi se u najavi.
Na promociji će autorka sa publikom razgovarati o kućnim ljubimcima, čitati delove iz dnevnika psa, pevati, a oni koji odluče da knjigu te večeri ponesu kući, dobiće i specijalni pečat, odnosno potpis pisca – psa.
Ljubica je inače diplomirani vaspitač sa petnaestogodišnjim radnim iskustvom i vlasnik psa Kucija. Rođena je u Šapcu 1983. godine, ovo joj je prva knjiga, a u pripremi je i nastavak „Psećeg dnevnika“.
Kikinda je dobila svoju prvu uličnu biblioteku. Nalazi se ispred Kozmetičkog salona „Charm for good“ u Đure Jakšića 9, kod Autobuske stanice. Volju da, na ovaj način, sugrađanima omogući da razmenjuju knjige, imala je mlada Martina Benjo, vlasnica Salona.
– Ideju sam dobila od svoje mušterije Vinke Grmaš, koja je to već uradila u Novim Kozarcima. Uredila sam jedan svoj ormarić, donela neke od knjiga i, vrlo brzo, ljudi su počeli da je koriste. Potpuno je besplatno. Svi koji to žele, donesu knjigu koja im ne treba i uzmu onu koja im se sviđa. Čitaoci nemaju, naravno, obavezu da vrate knjigu, jedino mogu da nastave da razmenjuju, ako žele – priča Martina.
Biblioteka je postavljena u januaru i knjige su se obnovile već mnogo puta. Najviše se čitaju romani i to klasici. Često ima i školske lektire. Besplatna ulična biblioteka na usluzi je svima, ne samo mušterijama Salona, kaže Martina.
– Neki ljudi već redovno dolaze i više ima čitalaca među starijim sugrađanima, možda čak više među muškarcima. Mnogo puta se dogodilo da ljudi donesu knjige iz svojih biblioteka i samo ih doniraju.
Kako na policama sve više ima knjiga za decu, znači i najmlađih čitalaca, sada je u pripremi još jedan ormarić za knjige za decu, kaže Martina.
Besplatna biblioteka dostupna je u toku dana i još se nije dogodilo da neko zloupotrebi Martinino poverenje. Njeno dobro delo podstiče sugrađane na isto – i tako knjige putuju svetom i svi svetovi u njima donose toliko potrebnu radost.
U poseti Kikindi danas su bili ministar sporta Zoran Gajić i pokrajinski sekretar za sport i omladinu, Dane Basta, sa saradnicima. Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač i članovi Gradskog veća sa gostima su obišli fiskulturnu salu u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“.
Ministar Gajić rekao je da je upoznat sa uslovima za nastavu fizičkog vaspitanja i za bavljenje sportom u Kikindi i okolnim mestima.
– Kikinda je ozbiljan grad i svakako je potrebno unapređenje infrastrukture. Međutim, moramo da se bavimo i ljudima, nastavnim kadrom, planovima i programima, u zajedničkim aktivnostima Ministarstva prosvete i Ministarstva za sport i omladinu – rekao je Gajić – U sinergiji sa ostalim ministarstvima, vodimo računa da se sport i uslovi za bavljenje sportom u Srbiji ravnomerno razvijaju. Već smo započeli aktivnosti radi poboljšanja i unapređenja nastave fizičkog vaspitanja u nižim razredima osnovne škole, što smatramo neophodnim kako bi deca, u što ranijem uzrastu, počela da se bave sportom.
Kada su u pitanju investicije, ministar je objasnio da je prvo potrebno da se sagleda stanje na celokupnoj teritoriji Srbije, da bi se utvrdili prioriteti.
Đacima u Školi „Vuk Karadžić“ iz Ministarstva su stigli i pokloni – lopte i ostala rekvizita za nastavu fizičkog vaspitanja. Sa učenicima su se družili i savetnik u Ministarstvu sporta, proslavljeni odbojkaš, nekadašnji reprezentativac, Dejan Bojović i košarkaš i reprezentativac, Marko Kešelj.
Pokrajinski sekretar za sport i omladinu, Dane Basta, istakao je da je Sekretarijat već prepoznao Kikindu kao dobrog partnera za ulaganje u sport i sportsku infrastrukturu.
– U protekle tri godine Pokrajinski sekretarijat je uložio više od 14 miliona dinara u sportske klubove. Očekujem da će Grad Kikinda i dalje učestvovati na konkursima i siguran sam da ćemo zajedno raditi na unapređenju sporta na teritoriji Vojvodine. U ovoj školi videli smo da je potrebno obnoviti stolariju. Siguran sam da ćemo, u narednom periodu, to i učiniti – rekao je Basta.
Motiv za dalja ulaganja u objekte, sportsku infrastrukturu i u klubove su mladi sportisti, rekao je gradonačelnik Nikola Lukač. On je, takođe, istakao zamisao da u školama sa decom, u najranijoj fazi, rade sportski stručnjaci.
– U narednom periodu očekujemo takvu reformu. Želimo da rekonstruišemo salu u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“, ali i u ostalim osnovnim i srednjim školama. Pokušaćemo i da rekonstruišemo SC „Jezero“ koji je dom svih naših klubova. Već smo neke stvari ugovorili i, u saradnji sa pokrajinskim i republičkim organima, Grad će raditi na unapređenju uslova za sportiste, kako bi dostojno reprezentovali Kikindu i kako bi bavljenje sportom i zdrav život bile vrednost koje, na svim nivoima, zajedno negujemo.
Direktor Osnovne škole „Vuk Karadžić“, Ivan Pantelić, potvrdio je da je, u ovoj školi, prioritet zamena prozora u sali za fizičko, ali i deo krova iznad tog dela zgrade, koji jedino nije obnovljen. Projektno-tehnička dokumentacija je spremna i Škola će konkurisati za potrebna sredstva.
Goste su dočekale i članice Ženskog odbojkaškog kluba „KI-0230“.
– Klub koristi salu ove škole za školicu odbojke. Imamo mnogo dece u klubu, ali nemamo dovoljno terena kako bi svi mogli da treniraju. Rešenje bi bila sala sa više terena ili bar još jedan teren koji bi nam bio na raspolaganju – rekao je trener, Igor Golijanin.
U nastavku posete, u svečanoj sali Gradske kuće, gosti su imali priliku da razgovaraju sa predstavnicima sportskih klubova koji su ih upoznali sa radom i izneli izazove sa kojima se susreću.
Kada je kao trinaestogodišnjak trenirao fudbal i išao u muzičku školu, pištolj i meta nisu bili njegovo interesovanje. Prvi put odlazi u streljanu na poziv druga koji je trenirao ovaj sport. Bilo je to pre više od dve decenije. Danas je Duško Petrov najtrofejniji kikindski strelac i reprezentativac koji je „upucao“ niz sjajnih odličja, a ovom sportu u Kikindi vratio sjaj.
Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Kikinda organizuje Sajam zapošljavanja koji će biti održan 4.aprila u Sportskoj hali Partizan u Kikindi, od 11 sati ( Trg srpskih Dobrovoljaca 23).
Iz NSZ pozvali su poslodavce koji imaju potrebu za novim kadrovima da prijave svoje učešće na ovom sajmu i na taj način dobiju mogućnost direktnog kontakta sa velikim brojem tražioca zaposlenja.
Pozvani su i tražioci zaposlenja da se jave u Nacionalnu službu za zapošljavanje kako bi preuzeli uput za učešće na sajmu i na taj način ostvarili neposredan kontakt sa poslodavcima koji će ponuditi radna mesta.
Prijava za učešće na sajmu može se izvršiti u svakoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje, na e-mail adresu smiljka.rodic@nsz.gov.rs ili putem telefona 0230/411-704, saopšteno je iz kikindske filijale NSZ.
Ministarstvo zaštite životne sredine Gradu Kikindi opredelilo je tri miliona dinara za projekat podizanja vetrozaštitnog pojasa uz delove opštinskih puteva drugog reda na potezu Mlaka- Mokrin.
Ukupna vrednost ovog projekta koji će biti realizovan na jesen je 8,5 miliona dinara. Vetrozaštitni pojas u dužini od 7 kilometra obuhvatiće 4.400 sadnica poljskog jasena.
Ministarstvo zaštite životne sredine je u januaru raspisalo Javni konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje realizacije projekata pošumljavanja u cilju zaštite i očuvanja predeonog diverziteta. Ugovor o sufinansiranju i realizaciji projekta između Grada Kikinda i Ministarstva za zaštitu životne sredine potpisan je danas.
Od 70 lokalnih samouprava koliko je konkurisalo, sredstva za pošumljavanje opredeljena su za 55 opština i gradova.
