Православни верници данас обележавају Светог Саву, првог архиепископа српског, који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје. Свети Сава, просветитељ и творац законодавства, зачетник је српске средњовековне књижевности и заштитник просветних установа.
Рођен је 1169. године, као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име било му је Растко. Одрекао се световног живота и замонашио се веома млад, на Светој Гори. У Србију се вратио 1208. године, да измири завађену браћу. Бавио се просветитељским радом, преносећи основне верске и световне поуке.
У Студеници је 1209. године основао болницу, прву на подручју српске државе. Изборио се за аутокефалност српске цркве, а патријарх га је именовао за првог српског архиепископа.
Његова најзначајнија дела су: “Житије Светог Симеона”, “Карејски типик”, “Хиландарски типик” и “Студенички типик”, и “Законоправило”.
Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку са ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију. Глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије. Његове мошти су, из Трнова, пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.
Савин култ је у народу био јак због чега је у време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан-паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.
Свети Сава снатра се заштитником свих пастира и стоке, па се на његов празник она некад пуштала сама на испашу.
Савиндан се обележава у свим школама у Србији као радни, али ненаставни дан – школска слава. Прва прослава Светог Саве као школског заштитника одржана је 1812. у Земуну, одакле се брзо проширила у све делове српства, а химна Светом Сави први пут је изведена 1839. у Сегедину. Свети Сава је установљен као школска слава 1840. године.
– То је признање које, сваке године, додељујемо најбољим ученицима осмог разреда, онима који ће, на крају школске године, понети и титулу вуковца и који, својим преданим радом и залагањем заиста то и заслужују. Ова свечаност је наш начин да им се одужимо и да се захвалимо њима, њиховим родитељима и наставницима – рекла је директорица Школе, Гордана Рацков.
Плакете су добили: Хелена Грујић, Тамара Ђорђевић, Растко Поповић, Матија Глигорин, Александар Куга, Лена Митровић, Милана Стијеља, Тиса Фелбаб, Стефан Варга и Јован Маркуш.
Матија Глигорин каже да је труд донео резултате, а затим и награде.
– Ђацима желим да прихвате знање својих учитеља и да буду добри људи, да буду понос својих родитеља, да воле свој град и да на достојан начин представљају своју Школу и свој град. Нека увек буде здравља и осмеха дечијих и лепих сећања на најлепше, ђачког доба – рекао је Лукач.
Свети Сава је школска слава и сутра ће бити прослављена у свим образовним установама. У школи која носи његово име, међутим, прослава траје неколико дана – организовани су сајам науке, спортске активности и, први пут, радионица иконописања. На приредби која ће се сутра одржати у Школи, најбољима у овим активностима биће додељене дипломе.
Удес се догодио на самој раскрсници улица Димитрија Туцовића, Војводе Путника и Војводе Мишића, иако је семафорска сигнализација била укључена. Претпоставља се да је до контакта два возила дошло због лоше процене ширине коловоза.



За студенте друге и виших година студија који имају хендикеп или хроничну болест, просечна оцена треба да буде најмање 7 у претходној години студија. Подносилац захтева треба да буде редован студент. Такође,неопходно је и да у току студирања није изгубио годину, да је положио све испите из претходних година студија или да је из претходних година студија пренео највише три испита.




– План је да за викенд укључимо жуто трепћуће светло, како би се учесници у саобраћају навикли на семафор на овом месту – каже Мирослав Дучић, у Градском већу задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације. – Чим се заврши обједињена процедура, семафор ће бити пуштен у рад. Очекујем да ће то бити у фебруару.
– Наредних дана започињемо и најављено постављање радара за детектовање повећане брзине код ЖАК-овог стадиона, какав већ постоји на углу Иве Лоле Рибара и Јована Јовановића Змаја. И ове радове суфинансираће исти секретаријат са 4,8 милиона динара, док ће Град уложити 7,2 милиона – каже Дучић.












– Превенција подразумева преглед уз папа-брис, једном годишње. Папа-брис је скрининг, ако није у реду, урадимо додатна испитивања, болест ухватимо у раној фази, док још није карцином, и такве промене су апсолутно излечиве – каже др Миладинов.
Др Миладинов додаје да карцином грлића није наследан у смислу у којем се наслеђује карцином дојке, али се наследни фактор ипак не може искључити јер су нека ткива осетљивија на ХПВ.