Дворана „Језеро” била је и данас у знаку стоног тениса. Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, отворила је други Меморијал „Завишић-Вадлеве” за млађе категорије, у организацији СТК Галадска, посвећен некадашњим стонотенсиким делатницима Слободан Завишићу Штрци и Бели Вадлеве, чији су потомци данас били и присутни.

– Галадска као клуб иначе лепо ради и функционише и сигурно да завређује нашу пажњу и подршку па је тако Град Кикинда и покровитељ ове манифестације, која треба да постане традиционална. Видимо да је све одлично организовано, а већ следеће године очекујемо још већу масовност – рекла Чуданова.

Милан Станић, председник Стонотенсиког савеза Војводине, напоменуо је:
– Овакви турниру неопходни су у процесу сазревања младих играча, а начин на који је Галадска организовала ово надметање, улива оптимизам да ће у догледно време њен турнир постати и бодовни.

Ненад Ђукић, председник Галадске, јуче је успешно као капитен прве екипе, предводио свој клуб у борби за бодове у против Кањиже, а данас је истакао:
– И Слободан Завишић и Бела Вадлеве били су врхунски у свом делокругу рада, Штрца као тренер који је фабриковао највећи број кикиндских стонотенисера у обе конкурениције, а Бела као стонотениски арбитар. Зато је ово најмање што можемо учинити њима у част. Иначе, ове године окупили смо 182 играча, узраста од мини кадета па до јуниора, а осим из Србије, угостили смо и двадесетак играча из румунског Темишвара. Осим што популаришемо свој спорт, желимо и да допринесемо развоју спортског туризма у нашем граду па за наредну годину најављујемо и нове госте – из Босне и Херцеговине и Хрватске.






Централна фигура у прослави је змај, национална маскота и божански симбол који доноси срећу. Део прославе сваке кинеске Нове године је Змајев плес, у којем учествује много људи, формирајући огромну покретну фигуру змаја.
Црвена боја и лампиони заступљени су у свим деловима Кине, а јединствена симболика огледа се и у изобиљу најразноврсније хране за новогодишњу вечеру и током читаве прославе. Ово је породични празник, али и светковина која живи на улицама и трговима.
– Правимо традиционална јела, певамо и веселимо се, као и ви. Окупи се цела породица и припрема се много различитих специјалитета. Овде то не могу јер немам потребне намирнице. У поноћ се пале ватромети. Све је у црвеној боји, црвена доноси срећу.
Сам празник, Нова година, слави се пет дана, каже наша саговорница, али све до 15. јануара, по лунарном календару, траје прослава.
– У овом периоду посебно, посећујемо родбину и размењујемо поклоне, упаковане у црвени папир. Правимо слатка јела, највише слатке куглице од пиринча, које носимо једни другима. Много се радујемо и у веселом расположењу поздрављамо Нову годину. Овде, у Кикинди, нема нас много, па нема ни веће прославе. Направићу лепу вечеру и прославићемо у кругу породице.
Занимало нас је и да ли „година зеца“, у коју се, по кинеском хороскопу, улази, има одређену симболику у прослави.
Да је у Кини, наша суграђанка би славила две недеље, после којих се празник завршава Фестивалом лампиона, када се у ваздух пуштају папирне црвене светиљке, симболи радости и благостања.

















У очекивању нижих температура, у Зимској служби планирају да приправност започну вечерас.
У току викенда смењиваће се киша, суснежица и снег. Падавине се очекују и почетком наредне седмице, уз нешто вишу дневну температуру – у најтоплијем делу дана биће до пет степени.
– У претходном мандату Покрајинске владе ми смо кроз различите врсте финансирања пре свега путем јавних конкурса, помогли не само институције културе чији је оснивач Град Кикинда већ и удружења грађана са укупним износом од око 35 милиона динара. То су били конкурси и подршка за савремено стваралаштво, културно наслеђе, јавно информисање и националне мањине. У разговору о будућим пројектима, разматрали смо иницијативу града да „Гусле“ које су понос свих нас, пређу у оснивачки статус покрајине и да на тај начин покажемо да култура, традиција и историја јесу нашу искрено и трајно опредељење и да о њима водимо рачуна суштински, у формалноправном и буџетском смислу што је неопходно за њихов даљи рад и опстанак. Град Кикинда је један од ретких који има врло амбициозне пројекте, препознаје потребе свих посленика културе, и улаже значајна средства у инфраструктуру – рекла је покрајинска секретарка Драгана Милошевић.





– Старо језеро данас је свето место. Окупили су нас храбри људи, јунаци који ће улепшати велики празник и учинити да овај леп обичај опстане и настави се – рекао је протојереј Петровић, поздрављајући учеснике и присутне празничним поздравом „Бог се јави“.
До Часног крста у Кикинди први је допливао двадесетпетогодишњи Душан Јарић из Кикинде који је на мастер студијама на Рударско-геолошком факултету у Београду и такође је тренирао ватерполо.
– Први пут ове године нисмо морали да разбијамо лед, температура воде је пет степени. Сваке године имамо све више учесника. Никада се нико није ни закашљао после богојављенског пливања – рекао је Богосављев.

