Јавно предузеће „Топлана“ је и прошлу годину завршило са позитивним билансом и одличним процентом наплате. Уз то, решен је и велики проблем са магистралним топловодом који је годинама, у грејној сезони, изазивао прекиде у снабдевању даљинским грејањем великог броја потрошача.
– Резултат доброг планирања је управо ремонт главног вода у Улици Милоша Великог – каже директор „Топлане“, Душан Марјановић. – Тај део трасе је главна аорта, део који је узроковао и целодневна искључења комплетног центра града јер снабдева више од 70 одсто корисника у нашем систему. Са више од 45 милиона динара сопствених средстава, било је то можда и највеће улагање у протеклој деценији. Од када смо, уз помоћ локалне самоуправе, 2019. године, измирили заостала дуговања према „Србијагасу“, акумулирали смо средства управо за овакве, велике ремонте. Иако је зима блага, грејање функционише одлично. Ово је, можда, и најбоља сезона у дугом периоду, у којој нисмо имали ниједну хаварију.
Марјановић подсећа да ово јавно предузеће, већ годинама уназад, послује позитивно и на време измирује све своје обавезе. У овој години, каже, у периоду ремонта, такође ће се обнављати делови система, како би се искључила свака могућност кварова у грејној сезони.
– Спремни смо и за ниске, зимске температуре, и очекујемо да ће грејна сезона проћи без проблема. Верујемо да ћемо, стручним радом техничког дела предузећа, и улагањем у обнову застареле опреме и мреже, допринети још бољем пословању.
За ову грејну сезону обезбеђена је довољна количина гаса, што искључује поремећаје у даљинском грејању.
– Цена гаса повећана нам је за 11 одсто, струју плаћамо за 10 евра по мегават-часу више. Ипак, у договору са Градском управом, и рационалном потрошњом у топлијим данима, успећемо да пребродимо период до краја ове грејне сезоне, а да кориснике не оптеретимо поскупљењем – каже Марјановић.
„Топлана“ има више од три хиљаде корисника, око тридесет одсто су правна лица. Иначе, потрошачи ревносно измирују рачуне јер је наплата физичким лицима, у 2022. години, била већа од 97 одсто, каже Марјановић. Правним субјектима наплата је била за само два одсто мања. Свим корисницима и даље се пружа могућност да заостале обавезе плате у ратама.
– На недавно одржаном састанку са директором ове институције и његовим сарадницима, разговарали смо о темама из културе и образовања, о томе како кинеску културу можемо да приближимо нашим суграђанима, на што атрактивнији начин. Договорили смо се да започнемо са приказивањем кинеских филмова, што ће 
омогућити Кикинђанима да упознају кинески језик, културу, традицију и кинематографију. Институт нам је понудио бесплатне часове кинеског језика у школама. Ова идеја веома се допала директорима, наставницима и деци, јер им се пружа могућност да науче нешто ново, тако да, од 1. септембра, можемо очекивати кинески језик, као део ваннаставних активности, у најмање осам школа – рекла је Валентина Мицковски.
Додала је да сарадња Института и Града значи и сарадњу две земље, као и спајање две културе, што је веома значајно и за остале сфере друштва.
Девојке су освојиле злато у категорији певања божићних и коледарских песама. На Фестивалу је наступило десет група из шест земаља: Словачке, Литваније, Словеније, Аустрије, Србије и земље домаћина.
– Схватили смо да није довољно само једном у току године усклађивати раст најнижее зараде, с обзиром на то да вредност потрошачке корпе непрестано расте због опште економске ситуације изазване ратом у Украјини. Минимална зарада од 40.020 динара почела је да се примењује 1. јануара, а била је депласирана још у новембру, када је најнижа вредност потрошачке корпе била 50 хиљада динара. Значи да већ сада заостајемо 25 одсто, што је, заправо само десетак хиљада динара. На то још треба додати раст трошкова живота за јануар; очекује нас виша цена струје, што повлачи и друга поскупљења – каже Дрљић.
– Ситуација је још комплекснија од 1. јануара јер није извршена корекција коефицијената, није почео обрачун зарада по платним групама и платним разредима – објашњава Дрљић. – Када се коефицијент помножи са вредношћу, добије се мањи износ од минималне зараде, изгубио се смисао распона између зарада. Ради решавања обог проблема, држава је донела закон који је, скупштинском одлуком, ставила ван снаге до 2025. године јер нема средстава. Ми смо понудили прелазно решење, али још увек нисмо добили одговор од ресорног министарства.
– Кикиндске фирме су се, прошле године, суочиле са изазовима какве нису имале ни 80-их и 90-их година. Ипак, привреда је сасвим добро реаговала – каже председник РПК у Кикинди, Тибор Хорват. – Извоз је, прошле године био мањи јер није било метанола и сирћетне киселине које смо раније извозили у вредности од готово 80 милиона евра. Ипак, спољнотрговинско пословање било је у плусу за око 30 милиона евра.
– Порастао је извоз делова гасних турбина за сто процената, делова за моторна возила за 24 процента. Фабрика „Тоза Марковић“ је, у односу првих девет месеци 2021, прошле године до октобра забележила пораст од 64 процента и годишњу производњу од 35 милиона комада црепа. Уз то, „Шолетови“ контејнери за чврсте материјале чине 40 одсто извоза. И Ливница аутомобилска индустрија је, такође, повећала производњу – каже Хорват.