Veoma korisna inicijativa, potekla iz kikindskog Udruženja građana „Zdravlje na dlanu“, trebalo bi uskoro da dobije svoj epilog. Projekat “Zdrave užine i unapređenje zdravlja đaka u osnovnim školama kikindske opštine” ovo udruženje je pokrenulo pre devet godina. Predsednik, dr Goran Abraham, ne odustaje od cilja da se školarcima na čitavoj teritoriji grada obezbedi zdrav obrok u školi.
Na podizanju svesti mlađe populacije o značaju zdravih navika, dr Abraham govori na predavanjima u školama. Sada je, kaže, na redu konačni dogovor sa svima koji odlučuju o tome šta će đacima biti ponuđeno u školskim kuhinjama.
– Organizovaćemo sastanak Aktiva direktora sa čelnicima Gradske uprave i proizvođačima užina na kojem ću, sa dr Jelenom Milešević, nutricionistom, predstaviti projekat. Želimo da ukažemo na važnost zdravlja dece kako za populacionu, tako i za ekonomsku politiku našeg grada. Nakon toga ćemo se sastati sa savetima roditelja koji, po pravilniku Ministarstva prosvete, zajedno sa direktorom škole, donose odluku o izboru užina – kaže dr Abraham.
On ističe da je cilj da zdrave užine budu dostupne od naredne školske godine. Ipak, Udruženje inicira i ukazuje na neophodnost zdravih užina, ali izbor ostaje na savetima, roditeljima, direktorima i Gradu.
Lokalna samouprava bi, ukoliko bi projekat zaživeo, trebalo da subvencioniše skuplje, zdrave užine, sa 30 odsto od ukupne cene. Ovo je određeno na osnovu kalkulacije koju je uradila dr Jelena Milešević na Institutu za medicinska istraživanja u Beogradu.
U međuvremenu, Udruženje “Zdravlje na dlanu”, u saradnji sa volonterima Crvenog krsta, planira da predavanje na temu “Gojaznost i posledice nezdrave ishrane“ održi u svim osnovnim školama na području grada.
– Želimo da đacima podignemo svest o tome, da ih zainteresujemo da prihvate zdrave užine kada se budu implementirale u školama – kaže dr Abraham.
Da je težnja dr Abrahama neophodna, pokazuje i studija pod nazivom „Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije“ koju je, 2019. godine, uradio Institut za javno zdravlje “Batut”. Rezultati su poražavajući – u Srbiji je svako osmo dete gojazno, dok je svako peto predgojazno, što je jedan od najvećih procenata u Evropi prema podacima Međunarodne federacije za gojaznost.
U publikaciji „Epidemija gojaznih u Srbiji“ navodi se da će gotovo trećina gojazne predškolske dece postati gojazni odrasli, da će polovina gojazne dece od sedam do 12 godina biti gojazno i kada odrastu, i da će čak 70 procenata gojaznih adolescenata ostati gojazni zauvek.
Lekari upozoravaju na to da sve veći broj dece ima povišeni krvni pritisak, što je u uskoj vezi sa gojaznošću. Osim toga, gojazna deca često imaju krivu kičmu, ravne tabane, žale se na bolove u kostima i mišićima, što ukazuje na značaj uvođenja zdravih navika u svakodnevicu najmlađe populacije.
