Најновије

vodovod naslovna

Замена азбест-цементних цеви на Тргу српских добровољаца тече предвиђеном динамиком. Водоводна мрежа која се реконструише стара је пет деценија и замена новим цевима један је од приоритета Града. Да све тече по плану уверили су се градоначелник Никола Лукач и директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо који су посетили градилиште.

 

– Биће замењено 5,5 километара неусловних цеви за снабдевање пијаћом водом. Реконструкција водоводне мреже пуно значи у последњој фази изградње фабрике воде, а приоритет приликом замене имају локације на којима смо често имали хаварије које су проузроковале искључења воде корисницима- рекао је Чедо Гверо. – У августу нас очекује и испирање система јер је то један од услова  за пуштање у рад фабрике воде. Само тако финални резултат, односно здрава пијаћа вода која задовољава све прописане стандaрде, стиће ће до потрошача. Желим да се захвалим нашим суграђанима на разумевању и стрпљењу јер је било непланских искључења због прикључака који нису картирани тако да нису у систему катастра и извођач радова је имао проблема да дође до њих. Нови прикључци одмах ће бити уведен у катастар.

Радови на Тргу српских добровољаца биће завршени за максимално четири недеље, док је рок за завршетак планираног посла 500 дана.

 

– Највећи проблем нашег града је квалитетна пијаћа вода и ми смо се ухватили у коштац са тим и решавамо га на најбољи начин. Финансијску подршку у овом послу локална самоуправа има од Управе за капитална улагања и Покрајине. Прошле и ове године у радове  ће бити уложено више од 237 милиона динара –  прецизирао је градоначелник. – Замена цеви побољшаће квалитет испоруке пијаће воде, а самим тим и квалитет живота. Са ових 5,5 километара реконструсано је четири петине водовода. Нећемо се ту зауставити него ћемо и даље улагати у ове радове како бисмо коначно имали квалитетну пијаћу воду. Код Владе Војводине конкурисали смо и за средства за изградњу мини постројења за пречишћавање воде у Мокрину, Накову, Иђошу и Банатском Великом Селу и резултате очекујемо до краја јула.

Извођачи радова су фирме „Армекс“ која је носилац посла, као и „Енерџи Про“ и „Империјал група“. Од укупно 150 километара водоводне мреже у граду требало би реконструисати још 30 км. Сада се ради 5,5 километара, а очекивања су да ће са средствима из Покрајине бити настављен континуитет у замени цеви. За целокупну инвестицију, процене су, да је потребно више од милијарду динара.

Пуном паром до фабрике воде

Изградња фабрике воде одлично напредује и крајем ове, а најкасније почетком следеће године она ће бити завршена.

– У току је имплементација технологије за прераду пијаће воде, а напредак у грађевинским радовима видљив је свакодневно у шта се суграђани могу уверити проласком поред градилишта. На ову инвестицију чекало се пола века и Кикинђани ће коначно имати здраву и квалитетну пијаћу воду – напоменуо је Лукач.

Радови у 23 улице

Осим градилишта на Тргу српских добровољаца, реконструкција водоводне мреже у току је и у улицама: Ђуре Даничића, Душана Васиљева, Бранка Радичевића, Лазе Костића, Војводе Мишића, Немањина, Доња Водоплавна, Барска, Николе Пашића, Косовска, Мирослава Антића, Кумановска, Ђуре Оличкова, Ивана Јакшића, Јована Стерије Поповића, Сутјеска, Сувачарска, Лазе Костића, Албертова, Стевана Лакаија, Киш Михаља, Милоша Црњанског и Вељка Петровића.

struja (2)

Сутра, 13. јула, због радова на електричној мрежи од 8 до 10.30 сати струје неће имати домаћнства у Кикинди у Семлачкој улици од Војводе Путника до Браће Лаковић.

Такође сутра од 9 до 10 без електричне енергије биће Трг српских добровољаца непарна страна од броја 19 до 25.

plavi cuperak

У Предшколској установи „Драгољуб Удицки“ упис је трајао  од 18. априла до 19. маја. Чињеница је да је све већи број деце чија оба родитеља раде јер су доласком инвеститора протеклих година отворена нова радна места. То је условило потребу за проширењем капацитета у вртићима.

Одговорни, свако у свом послу, представници Предшколске установе и Града, пре годину и по дана започели су неопходне радње за изградњу новог вртића, за који, како се сада показало, постоји прека потреба, каже директорица ПУ „Драгољуб Удицки“ Кристина Дрљић.

– Добили смо сагласност од градоначелника Николе Лукача да припремимо сву неопходну документацију за нови објекат који би био дограђен поред „Плавог чуперка“. Овај поступак није ни брз ни једноставан и на њему се интензивно ради. Нови вртић имао би 20 соба и био би исте величине као постојећи– прецизира наша саговорница.

Протеклих дана изашла је листа примљене деце. У вртићима недостаје 110 места, у Кикинди 87 и Мокрину 23.

-Реч је о деци чија оба родитеља раде и донели су уредну документацију приликом уписа – сазнајемо од Кристине Дрљић. – На чекању имамо и децу где тренутно ради само један родитељ. Иако је прошао упис, поједини родитељи су се у међувремену запослили и они такође доносе потребне папире за упис.

Наша саговорница додаје и да годинама уназад стигне велики број уписница током августа. Новоуписане деце је 440, колико има места у вртићима.

-Највише имамо малишана од једне до три године који припадају јасленим групама. У овим групама норматив је мали и ми смо у претходне две године у свим вртићима, где је то било могуће, правили нове радне собе. Преграђивали смо и дограђивали старе, адаптирали и санирали простор јер је и наш циљ да сва деца буду у вртићима – напомиње наша саговорница.

У зависности од структуре уписа формирају се и узрасне групе. Од нове школске године биће их 75, од чега је чак 50 целодневних. То у пракси значи да се постојеће групе мењају и старија деца пребацују се у другу групу како би било места за млађе, новоуписане малишане. Све се ради у складу са прописима Министарства просвете о формирању група.

Дежурства током лета

Током летњег распуста дежурају два вртића. У Кикинди је то „Плави чуперак“, а у Мокрину „Невен“.

-„Невен“ први пут дежура јер имамо пријављено педесеторо деце. Током лета укупно ћемо имати формирано 13 васпитних група од чега је 11 у Кикинди и две у Мокрину. Са последњим даном јуна обављене су и проверене и последње припреме. Из искуства знамо да је највећа долазност деце у прве две недеље јула. Из тог разлога, ради што бржег јутарњег пријема и организовања, додатно је ангажовано још васпитача, руководилаца, сарадника и стручних сарадника. О деци ће бринути више од 120 запослених – истакла је директорица Предшколске установе.

 

crkva (2)

Српска православна црква слави Петровдан, празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу. Овим даном завршава се и петровски пост који је ове године трајао три седмице и један дан. Око овог празника дозревају „петроваче”, стара, аутохтона сорта раних јабука од којих мајке с децом праве петровдански колач.

Свети апостол Петар био је рибар по имену Симеон. Када је пошао за Господом, добио је име Петар. Први од ученика јасно је изразио веру у Исуса.

После силаска Светога Духа, као проповедник Јеванђеља, после само једне беседе у Јерусалиму, обратио је у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији.

Чинио је моћна чудеса. По заповести цара Нерона, осуђен је на смрт. Сматрајући да је недостојан да умре као син Божији, тражио је да га разапну наопако.

Свети апостол Павле, рођен је као Савле, из Тарса. Био је фарисеј и гонитељ хришћанства. Када му се на путу за Дамаск јавио Господ, чудесно се преобратио. На крштењу, добио је име Павле, и постао апостол.

Проповедао је од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Посечен је у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.

Обичаји и веровања

Празновање Петровдана започиње вече пре, када се пале лиле, буктиње од младе коре дивље трешње или брезе. Пале се на местима где се народ окупља, на трговима и раскршћима, симболишући некадашње прогоне хришћана. На тај начин, призива се добро здравље стоке и благостање у домаћинству.

На Петровдан се не иде у поље, не прежу се коњи, не почињу тешки пољопривредни радови.

Верује се да, од нове године до данас не би требало јести јабуке. Око овог празника дозревају “петроваче”, стара, аутохтона сорта раних јабука од којих мајке с децом праве петровдански колач.

Петровдан је слава пекара и рибара, али и слава многобројних породица, чести су и вашари на данашњи дан. По народном веровању, Свети Петар је са Светим Савом заменио вериге, па се зато дешава да су на Савиндан дани топли, а око Петровдана свежи.

(РТС)

IMG_20230711_183209

Драгољуб Бадрљица, професор у пензији, велики део живота посветио је да забележи хронику Мокрина. Део његових истраживања представљен је у Народном музеју у оквиру предавања „Славним Мокринчанима у част“.

 

-Идеја је да охрабрим и укажем да имамо славних људи. Представио сам Мирослава Антића, Радивоја Рашу Попова, професора др Радована Попова, примаријуса др Радована Вртпирашког, професора др Светозара Степанчева и др Душан Попова – истакао је Бадрљица. – Размишљао сам како да од ових славних имена  направим реченицу која ће бити сврсисходна. Тако сам дошао до наслова „Мир радује свет душа”.

Бадрљица је подсетио и да је Светозар Степанчев био такозвани „песник Америке“. Рођен је у Мокрину 1915. године, а преминуо је у 103. години у Њујорку. Открио је и да је његова супруга 2002. године посетила Степанчева од ког је добила његову преписку са Васком Попом и Браном Петровићем.

-Др Душан Попов био је 12 година секретар Матице српске и написао је чудо у светским размерама. Направио је енциклопедију, 31 том Новог Сада. Мој списак има више од 25 страница на којем су само имена знаменитих људи и ово је начин да охрабрујем све људе да истражују своје људе – закључио је Бадрљица.

Овом приликом сваки од знаменитих Мокринчана представљен је кроз 20 фотографија од детињства до краја живота. Угођај су употпунили Љиљана Сивчев која је извела композиције на клавиру и Владимир Ковачевић на клавијатури.  Предавање је организовано и 19. јуна у Мокрину у оквиру Недеље културе.

 

 

MOTOJET

Предстојећег викенда, 15. и 16. јула од 13 до 17 сати на Старом језеру биће организована школа мотонаутике. Уз помоћ инструктора „Мотоџет“ клуба из Новог Сада деца узраста од 8 до 14 година имаће прилику да уче да возе скутере на води.

-H2O адреналин први пут смо организовали прошле године. Интересовање за вожење скутера по води било је велиико, тако да смо решили да овај садржај опет уврстимо у програм „Кикиндског лета“ – истакла је Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације.

Заинтересовани се за вожњу могу пријавити до петка до 12 часова на бројеве телефона: 426-300 и 064/857-40-44

water-g048421de9_1920

Због квара на водоводној мрежи у улици Браће Татић испред броја 8 и његове санације, у среду 12. јула, без воде  ће остати потрошачи поменуте улице од угла улице Вука Караџића до Милоша Великог, обавештавају грађане из ЈП „Кикинда“. Воде неће бити од 9 до 13 часова.

 

IMG-5e01a5e98455d4d4435378cccee54979-V

Коњички клуб „Вранац“ из Башаида у недељу у 13 сати на простору Вашаришта организује Фијакеријаду. Планирано је такмичење у двопрегу, тропрегу, четворопрегу, петопрегу, биће ту и деца возачи и јахачи, а бираће се и најлепши пар пастува и кобила.

-Очекујемо велики број гостију. Учешће су најавили чланови седамдесетак  удружења и клубова из Војводине. Такмичење ће почети у 13 сати – сазнајемо од Алексе Микалачког, председника КК „Вранац“.

Наш саговорник истакао је да је Башаид био надалеко познат по добрим вранцима и подсетио да  је најпознатији онај који је одабран да буде део споменика кнезу Михаилу Обреновићу испред Народног позоришта у Београду.

-Кнез Михаило, враћајући се са свадбеног путовања боравио је у Башаиду. Том приликом породица Биримац, која је имала једну од најпознатијих ергела коња, поклонила је младенцима вранца који је нашао своје место у Пожаревцу у кнежевој коњушници. Када је дошло време да се направи споменик кнезу Михаилу, аутор, италијански скулптор Енрико Паци тражио је управо башаидског вранца  да му буде модел. Тако је коњ из Башаида постао надалеко познат – напоменуо је Микалачки.

Из КК „Вранац“ позивају све, нарочито љубитеље коња и коњичког спорта, да дођу на Фијакеријаду.

Cosic

Нова књига Радета Ћосића, песника из Банатског Великог Села, биће представљена у амфитеатру у овом месту у четвртак, 13. јула, од 21 сата. „Човек то не може да искаже“ наслов је изабраних песама из претходне четири збирке овог аутора. Избор су направили писци Драган Поп Драган и Радован Влаховић чији Банатски културни центар је и издавач.

Стихове Ћосића говориће професорка књижевности Марија Војновић и Ања Војновић. У музичком делу програма учествоваће Милан Вашалић и Марко Ступар.