децембар 6, 2025

Најновије

Krvavi januar 1

Комеморативним скупом, полагањем венаца и, по први пут парастосом, код спомен-плоче у дворишту Курије, обележена је 81 година од погибије 39 родољуба које су, 3. и 9. јануара 1942. године стрељали припадници немачке фашистичке војске.

Била је то одмазда због убиства тројице припадника немачке пољске полиције на путу Кикинда-Башаид, августа 1941. Деветорица родољуба из Драгутинова и Беодре стрељана су 3. јануара – шесторица су били партизани, тројица су оптужена да су им помагали.

Шест дана касније, на истом месту, побијено је још 30 антифашиста – 21 Кикинђанин и деветоро Мокринчана. Међу њима су били: студент права, пољопривредник, домаћица, баштован, кројачки помоћник. Оптужнице су биле: чланство у СКОЈ-у и КПЈ, курирска служба за партизане, скривање илегалаца, преношење оружја.

Данашњем обележавању 81 године од Крвавог јануара присуствовали су и венце су положили: градоначелник Никола Лукач, председник Градског парламента Младен Богдан и начелник Градске управе Драгиша Михајловић, делегација Министарства одбране предвођена потпуковником Душаном Јованићем, председник СУБНОР-а АП Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије, Јово Барошевић, представници СУБНОР-а Кикинда и Српских ратних ветерана Кикинда и потомци стрељаних: Зорке Чворак, Милорада Татића, Милице и Милана Маркова.

– Ови људи убијени су на свиреп начин. То је тежак дан у нашој историји и никада нећемо заборавити грађане који су на овакав начин побијени. Ми баштинимо и обележавамо овакве догађаје и увек ћемо то чинити – рекао је Јово Барошевић.

Кикинда данас обележава сећање на један од најтрагичнијих, најкрвавијих, најболнијих датума у историји нашег града, рекао је председник градског парламента Младен Богдан.

– Стрељани су зато што су били Срби, родољуби и патриоте, зато што су рекли „не“ фашистичком окупатору. Њихову борбу не смемо никада да заборавимо и увек морамо да им одајемо почаст због примера који су дали како би Кикинда данас постојала и била слободна. Не смемо да заборавимо да је наш народ страдао током читавог 20. века, и у Првом светском рату и током Другог светског рата, и то страдање, нажалост, није заобишло ни Кикинду. Подсетићу и да је на грађане пуцано, само зато што су Срби, и у Краљеву и Крагујевцу, и у злочиначкој Независној држави Хрватској. Не постоји место на којем није било српског стратишта током 20. века. Исто се догађало и током 90-их година на територији бивше Југославије; као што видимо и сада, на Бадње вече, на Косову и Метохији пуцано је на дечаке Милоша и Стефана Стојановића када су ишли по Бадњак. Ништа од тога не смемо да заборавимо – рекао је Богдан.

Богдан је честитао Дан Републике грађанима Републике Српске и истакао да су они „својом борбом, трудом, залагањем и својим животима, омогућили да Срби преко Дрине данас имају своје парче земље“.

У програму обележавања годишњице свирепог злочина у Кикинди учестовали су чланови Одбора за културне активности СУБНОР-а, Владимир Радић и Ђуро Буцало, и припадници Одреда извиђача „Прока С. Плави“ из Кикинде.

Тог Крвавог јануара у Банату је, због тројице убијених немачких пољочувара, стрељано 150 родољуба. Одавање поште страдалима и чување сећања на њихову жртву обавеза је и част коју и данас преузимају генерације слободних потомака.

 

 

IMG_3861 (Large)

Најрадоснији хришћански празник, дан рођења Исуса Христа, прослављен је у кикиндским храмовима Светог оца Николе и Светих Козме и Дамјана. Међу великим бројем суграђана који су присуствовали служењу Божићне литургије, био је и градоначелник Никола Лукач са сарадницима-заменицом градоначелника Дијаном Јакшић Киурски и председником скупштине Младеном Богданом, као и народни посланик Миленко Јованов.

Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу. Мир и благостање суграђанима пожелео је протонамесник Миладин Спасојевић, старешина Храма Светог оца Николе.

После свете архијерејске литургије, божићне празнике суграђанима је честитао први човек града Никола Лукач.

Најлепши Божићни обичаји у нашем народу одржали су се до данашњих дана. Пекара Тројка даровала је Храму Светог оца Николе погачу са 300 парчади која је подељена суграђанима. У овај божићни колач стављени су златник и три сребрњака, који ће, како се верује, донети срећу онима који их пронађу.

После четрдесетодневног Божићног поста, данас је први дан када се једе мрсна храна. Божићна трпеза окупља целу породицу, према обичајима она је свечана и берићетна, јер се верује да ће због тога читава година бити таква.

Према народном веровању, данас ваља од сваког посла нешто започети, да би до следећег Божића све ишло од руке. Не спава се, да се не би дремало целе године.

На данашњи дан не ваља да буде свађа и расправа, а посвађани треба да се помире. Празник се проводи у кругу породице, не иде се у туђе куће.

 

 

Korinđaši 2

У сусрет најрадоснијем празнику, вечерас се посебно радују деца. Коринђање – рецитовање божићних песмица на Бадњи дан, стари је обичај који опстаје само у малом делу Војводине – између осталог и у Северном Банату.

Ово је посебан облик коледарских обичаја током којих деца (некада је то било под маскама) у групама обилазе куће, певајући шаљиве песмице. Заузврат, домаћини их дарују слаткишима и воћем, посебно орасима, понекад и новцем. У народу постоји веровање да, што коринђаши гласније певају, то доноси више среће дому који посећују.

Обичај коринђања који носи радост и дух заједнице, и даље се негује у Кикинди, на срећу и млађих и старијих суграђана. У Градској кући, од прошле године, такође дочекују коринђаше. Тако је било и данас – најмлађе чуваре традиције даривао је градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

Јоvanov badnjak

Српска напредна странка обележила је данас Бадњи дан уношењем бадњака у своје просторије, а домаћин је био шеф посланичког клуба СНС у Народној скупштини, Кикинђанин Миленко Јованов. Јованов је, након што је свештеник освештао Бадњак, поручио да је прошла година била тешка и пуна изазова, а да 2023. неће бити ништа лакша, већ пуна искушења.

-Зато је важно да будемо породица и да се држимо заједно, да као права породица заједно пролазимо кроз све изазове које живот постави пред нас- рекао је Јованов.

Како је истакао, Србији се поставља питање да ли може бити слободна и своја.

-Постављају нам питање они који то, вероватно не разумеју, јер ни сами нису слободни. Па ваљда им је ненормално да један мали поносити народ, са једним мудрим, храбрим и великим лидером, какав је председник Александар Вучић, у оваквим временима, може да буде слободан и свој.

Јованов је одговорио онима који оптужују да се поново прави „култ личности“ речима: Немамо култ, али итекако имамо личност.

-Желим вам да празнике проведете у миру и благостању са вашим породицама, да вам Господ обасја вашу трпезу и ваш дом најлепшим даровима. И да сви заједно, окупљени, побеђујемо- поручио је председник посланичке групе напредњака.

 

viber_image_2023-01-06_15-19-54-094

У протекле три деценије у Кикинди се негује леп обичај да бадњак испред Цркве светог Николе доносе коњаници уз поворку запрега и фијакера окићену храстовим гранчицама. Тако је било и данас. Претходно је празнична поворка продефиловала градским улицама. Бадњак је освештао протојереј Миладин Спасојевић, старешина Храма Светог оца Николе. Овогодишњи домаћин бадњака је суграђанин Сава Петров.

-Слога је најважнија и најпотребнија у данашње време. Данас смо организовали све коње, коњанике и запреге, има сигурно петнаестак запрега, не само из нашег удружења. Данас се дели радост, здравље, весеље- каже Петров, који је члан Коњичког клуба „Банат“.

И ове године доношењу, освећењу и паљењу бадњака , присуствовао је велик број суграђана који ће бадњаке унети у своје домове и у породичној атмосфери дочекати најрадоснији хришћански праyник.

Према хришћанској традицији, обичај сечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак Звезде да се родио Христос Спаситељ, насекли грања и понели га у пећину да наложе ватру и огреју Христа и његову мајку. Бадњак представља оно дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио и такође наговештава и дрво Христовог Крста.

Бадњи дан је последњи дан божићног поста, којим се верници припремају за прославу најрадоснијег празника рођења Исуса Христа, празника целе породице која је тада на окупу.

Сутра, на сам дан Божића, после свечане божићне литургије, освештавање и ломљење чеснице биће организовано у Храму Светог Николе као и у Храму Светих Козме и Дамјана.

 

У Храму Светих Козме и Дамјана

Свечано доношење, освећење и паљење бадњака  уприличено je и у Храму Светих Козме и Дамјана. Празнична поворка коњаника, запрега и фијакера окупила се испред Храма у 12 сати, одакле је продефиловала градским улицама другог и трећег рејона (погледајте галерију слика).

 

 

 

 

 

 

 

Božić 1

Готово сваки хришћански празник има своје обичаје. Највише обичаја везано је за Божић који је, у хришћанском свету, најрадоснији празник јер се тога дана родило дете Божије. О обичајима за божићне празнике говорио је протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди.

– Бадњак је симбол дрвета које је старац Јосиф наложио у пећини где се родио Богомладенац Исус. Зато је важно, на овај дан, да наши домови, наше трпезе, буду украшене бадњацима, заједно са сламом, симболом јасала у које је био  положен Христос. Ми хришћани се, постом, припремамо за дочек рођења Христовог. Пост је подвиг, жртва и труд, све оно што нам помаже да, савладавамо себе, своје мисли, и јачамо своју вољу. Када једемо превише јаке хране, она нам даје снагу и бес. Пост, међутим, подразумева скромност, стрпљење, смирење и  борбу против самог себе. Већина од нас у томе успева и свако ће успети ако буде хтео – каже протојереј Петровић.

Он је подсетио да ће у свим храмовима бити припремљени освештани бадњачићи које верници уносе у своје домове.

– Када се данас на вашим капијама и вратима појаве деца, бар им дајте лепу реч ако немате нешто друго јер су коринђаши симбол анђела, оних који су, изнад пећине где се родио Христос, пастирима у пољу најављивали његово рођење божанским речима: Слава Богу на висини, а на земљи мир међу људима и добра воља.

На дан Божића, као и за крсну славу, после литургије се запали свећа у кући, а у нашим крајевима обичај је и да се ставља зелено жито и упали кандило. Први гост у кући тога дана је положајник. Верници су често за положајника бирали дете које је добро и послушно, да донесе радост и наду, објашњава протојереј Петровић.

– У нашој вери наши преци су управо светитељи које славимо у својим домовима и храмовима. Велика већина њих своју вољу је посведочила својим животом. Хришћани су одувек трпели неко страдање. И ми данас трпимо страдање и не можемо се ни надати да страдања неће бити. Страдање је и када се човек преједе, када претера у било чему, макар то било и нешто добро, то јесте његово страдање.

Протојереј Петровић подсећа да морамо бити одговорни у томе како славимо јер, како је рекао, у славу Божића имамо много лепих песама које се не смеју злоупотребити непримереним изразима.

– За верске празнике немојмо претеривати ни у јелу ни у пићу, јер ту нас ђаво највише куша. За крсне славе, за Ускрс и за Божић морамо имати веру, јер ће нас ђаво искушати да обешчастимо и оскрнавимо светињу празника – рекао је Петровић, обраћајући се верницима у Храму Светих Козме и Дамјана уочи Бадњег дана.

И ове године бадњаци из цркава ће пролазити улицама града како би верници могли да их поздраве јер, како је рекао протојереј Петровић, то је радост и благослов. У три сата, код оба кикиндска храма, бадњаци ће бити освештани и запаљени, а затим се улази у храмове и, у смирењу и стрпљењу, чека благослов.

badnjak

Православни верници у Србији данас обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом, пред најрадоснији хришћански празник Божић.

У Градску кућу, бадњак је унео градоначелник Кикинде Никола Лукач са представницима Полицијске управе Кикинда, Кикиндског коњичког клуба, Ватерполо клуба ЖАК-а и Рукометног клуба Кикинда Гриндекс, а у присуству чланова Градског већа и запослених у Градској управи.

Према веровању, са бадњаком,  у кућу се уноси срећа, здравље и напредак уочи најрадоснијег хришћанског празника – Божића. Бадњак је младо дрво, обично храстово, које симболише Христа и његов улазак у свет.

Честитајући Бадњи дан, градоначелник Лукач пожелео је здравље, срећу, радост и благостање.

Свечану салу Градске куће у поподневним сатима испуниће коринђаши. Све је спремно за њихов долазак.

 

Dragana Ivanić 3

Како се Божић у западним земљама не поклапа са нашом прославом овог празника, Србима на привременом или сталном раду у иностранству није нимало лако да се ускладе са послодавцима и добију слободне дане како би најрадоснији празник провели са својим породицама у домовини. Жеља је велика јер се Божић  слави у кругу фамилије, те је јачање и неговање породичних односа у првом плану и посебно значајно у дане овог празника.

Породици Иванић, Драгани, Маријану и њиховом петогодишњем сину који живе у источној Немачкој, ово је пошло за руком и, на њихову радост, а посебно на срећу породице, управо пред Бадњи дан стигли су у Руско Село.

– У Немачкој смо са припремама за празнике почели рано, још крајем новембра. Украшавамо јелку и дом, и полако спремамо поклоне за родбину и пријатеље. Пошто смо далеко од своје породице и рођака, трудимо се да православни Божић дочекамо у кругу својих најближих – каже Драгана која ради као новинарка.

Тако ће, ове године, на Бадњи дан, присуствовати паљењу бадњака у Драганином Руском Селу. Затим ће Драгана повести сина Марка у коринђање, баш како је и она то чинила када је била у његовим годинама.

– Тај стари обичај враћа ме у детињство, када смо у костимима и певајући песме, ишли од куће до куће и коринђали – присећа се Драгана. – Волим да своје дете научим нашим обичајима, трудимо се да му пренесемо тај део наше културе. Верујем да ће ово бити посебан дан за њега пред Божић који ћемо прославити у кругу фамилије.

За Бадњи дан Драганина породица припремиће посну трпезу, а Маркова бака ће за Божић спремити све по реду: сарму, коленицу, погачу…

– Срећни смо што смо ове године, за време најрадоснијег хришћанског празника, у топлини свог дома, са најмилијима. Сматрам да је најважније да човек пронађе свој мир и задовољство у животу, било да живите овде или сте далеко од домовине. Мир који човек носи у себи и љубав човека према човеку, јесте оно што свету треба.

Ми желимо Драгани и њеној породици што више радосних тренутака проведених у кругу најближих. И да мир и љубав које носе у себи, буду у свакоме од нас. Без обзира на географску ширину.

deca sa ahondoplazijom

Удружење грађана „Деца са ахондроплазијом Србије“ чије је седиште у Кикинди, уприличило је 3. јануара у Новим Бановцима доделу пакетића за малишане из удружења, као и за чланове њихових породица.

-Деца су се сликала са Деда Мразом, провозала се у његовим кочијама и уручила му највећу од свих жеља, а то је да сва деца са ахондроплазијом желе да порасту у Србији применом иновативне терапије- каже суграђанин Давор Терзин, отац троипогодишње Сташе.

На једном месту окупили су се родитељи деце и како би разменили искуства у периоду њиховог одрастања. Један од циљева удружења је помоћ родитељима који немају искуства нити знање на шта све треба обратити пажњу у најранијим данима малишана са ахондроплазијом.

Кроз кампању „Хоћу да растем”, у Удружењу настављају са подизањем свести о овој ретком генетском поремећају о ком се и даље мало прича, а још мање зна.

-Примарни циљ кампање јесте обезбеђивање иновативне терапије за сву децу са ахондроплазијом, која би им омогућила неометан развој као и код све остале деце и обезбедила лепшу, бољу и квалитетнију будућност. Иако смо направили доста помака, борба за терапију и даље траје те нам је и даље потребна подршка шире јавности и медија како би се наш глас чуо и како би терапија била доступна у што краћем времену, јер на жалост, у нашем случају, време нам није најбољи пријатељ- указује Терзин.

У овом моменту, у Србији има око 12 деце која су индикована за примање терапије. У Удружењу „Деца са ахонроплазијом Србије” сматрају да је у реалности тај број већи, јер је ово обољење и даље табу тема на нашим просторима.

 

 

 

 

IMG_3289 (Large)

Зрењанинац Жељко Станисављев пре непуних месец отворио је у Кикинди „Пите испод сача 0230“. Поред тога што сласне пите спремљене на старински начин имају посебан укус, оно што овог бурегџију издваја је акција солидарности.

-Нико не треба да буде гладан. Бесплатан оброк за оне који не могу да купе, то нисам први изумео. Нисам први, ни последњи- скроман је Жељко.

Испред локала који се налази на месту некадашње „Шпонгине пекаре“ затичемо неколико кеса са питама.

-Први је то урадио бурегџија из Крагујевца. Када сам то гледао на телевизији, срце ми је заиграло, био сам веома дирнут и рекао себи- ако икада будем отворио своју радњу, учинићу исто- прича за Кикиндски портал.

Педесетогодишњи Зрењанинац, на предлог пријатеља и познаника, одлучио је да отвори радњу у Кикинди. У Зрењанину више пекара има у понуди пите испод сача, а овде ниједна.

-Први пут сам у Кикинду дошао пре два месеца. Радио сам у Зрењанину у радњи где се праве пите испод сача. Ту су долазили људи из Кикинде и говорили ми: ајде мајсторе, дођи, отвори у Кикинди. Иако сам планирао да отворим радњу у Зрењанину јер тамо имам где, а овде сам дошао под кирију, ипак сам се одлучио за Кикинду- прича.

Посао је на почетку, па је и пословање у минусу, али Жељко нема дилему да чини исправно дело.  Помисао да је некоме помогао, испуњава га радошћу.

– Пекари, када им остане, продају пециво и хлеб на џакове или у пола цене, ја то нисам хтео.  У нашем послу не пече се по наруџбини као кад одете у хамбургерију на пример, па наручите један хамбургер. Ја морам да имам испечених пита, али не прода се све. Остане, и ми то онда исечемо и окачимо напоље, да узме онај ко нема. Питао сам да ли овде има дом за бескућнике или да у сарадњи са Црвеним крстом дамо угроженим породицама. Нама дневно остане од 5 до 15 килограма пите- каже хумани Зрењанинац.

Када је тек отворио радњу, на улици га је један младић пресрео и замолио за оброк, рекавши да нема новца и да живи од социјалне помоћи. Жељко га је упутио да оде по пите, а овај сусрет је, каже, додатно учврстио његову жељу да буде солидаран.

-Била је једна жена из неке хуманитарне организације која помаже оболелима од рака. Купила је сендвич и парче пите и оставила како би донирала оброк. Сликала је то и окачила на друштвене мреже. Те вечери је скоро 15 килограма пита, колико нам је остало, па смо износили, плануло за сат времена.

На питање, може ли неко његову хуманост да злоупотреби, Жељко је јасан.

-То ме не брине. Мени је ипак много важније да добије и неко ко стварно нема. Тада ми је пуно срце- каже овај бурегџија широког срца.

Укусне пите

Једна старија суграђанка пре неколико дана послужила се бесплатним питама, па је наредног дана дошла да похвали да су веома укусне и у знак захвалности донела воће.

-Пите које износимо и окачимо испред нису упаковане у папир како би људи могли на виде са чим су, па да изаберу. Има и посних-сазнајемо од Жељка.

 

Don`t copy text!