Најновије

сајан депонија

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине одобрио је пет милиона динара Граду Кикинди на конкурсу за чишћење дивљих депонија у Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима. Како истиче Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој локална самоуправа издвојила је милион динара за овај посао, тако да ће укупна вредност радова бити шест милиона динара.

-У Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима депоније се нису чистиле неколико протеклих година. Кад год смо их уклонили, поново су настајале, тако да смо конкурисали за бесповратна средства за њихово уклањање. Са овим послом започећемо до краја октобра, како би до краја године он био завршен – рекла је Мирослава Наранчић.

Сваке године знатна средства улажу се за уклањање  дивљих сметлишта.

-Добри примери, да су средства сврсисходно утрошена, су депонија у Накову која је очишћена пре пет година. Сада се на месту, у непосредној близини језера, налази зелени појас и шума. У Банатској улици и на Старој кланици у Кикинди такође су постојале депоније и пошто су уклоњене нико годинама не одлаже отпад на овим локацијама. Са друге стране депонија у Мокрину, очишћена прошле године, за коју је издвојено 11 милиона динара, поново постаје сметлиште. Свега неколико дана након чишћења неодговорни суграђани поново су почели да одлажу отпад. Огромна средства која се улажу могу да се искористе за друге намене – сазнајемо од наше саговорнице.

У сваком селу организовано се сакупља комунални отпад, а организују се и акције одношења кабастог отпада током којих грађани могу да одложе све што не спада у стандардно кућно смеће.

-Неопходно је да сви имамо свест о томе да стварањем дивљих депонија загађујемо околину у којој живимо. Важно је да сви заједно водимо рачуна да нам средина у којој живимо буде уређена и здрава како бисмо дали пример будућим генерацијама – закључила је Мирослава Нараничић.

 

 

 

 

 

 

 

 

аератори 6

Уколико сте протеклих дана посетили Старо језеро, засигурно сте приметили новину – водоскоке који посебно ноћу, јер су осветљени, улепшавају овај простор. Њихова функција, међутим, није првенствено декоративна. Реч је о аераторима који обогаћују воду кисеоником. Постављено их је пет, три у језеру и два на ободном каналу. Непрекидно раде и планирано је да буду укључени од пролећа до касне јесени, док не крену први мразеви. Потом се скидају и на пролеће поново постављају на исто место, сазнајемо од члана Градског већа Саше Танацкова.

– Радом јаких мотора и избацивањем млаза воде долази до веће циркулације кисеоника, вода се меша и делимично постаје проточна, убацују кисеоник у њу. Постављање ових аератора је завршна етапа прекограничног пројекта „Еколејкс” који смо реализовали са партнерима из Румуније – појашњава Танацков.

Бенефит пројекта „Еколејкс” је очигледан. Уместо некадашњег запуштеног трстика између Старог језера и Спортског центар „Језеро”, на радост свих суграђана, добили смо уређену оазу за шетњу и рекреацију. Такође, у оквиру овог пројекта, урађена је темељна анализа квалитета воде у језеру и ободном каналу која пружа смернице за побољшање квалитета воде што је, истиче наш саговорник, дугорочан циљ.

– То није могуће одједном, већ у етапама. У новом циклусу прекограничних пројеката који се финансирају средствима ЕУ, конкурисали смо за наставак пројекта који се односи на квалитет воде. Дугорочан циљ је да језеро преко ободних канала, попречним каналима буде спојено са Великим кикиндским каналом, да добијемо већу проточност воде и да буде чистија. Желимо да искористимо овај велики потенцијал који имамо на Старом језеру – указује Танацков.

На питање о резултатима анализе воде, наш саговорник додаје:

– Квалитет воде у језеру и ободном каналу није на завидном нивоу, то је 5 и 6 категорија. Постоје ту и индивидуални загађивачи, то је део наше недовољне колективне свести, који у део канала убацују отпад. Стручњаци из водопривреде су несумњиво проценили да ако реализујемо идеју повезивања са Великим кикиндским каналом, подигнемо ниво воде тако што ће пумпама бити пребацивана у северни крак око језера, добићемо проточност која би побољшала квалитет воде. Многи Кикинђани не знају да канал који иде око језера и поред вртића „Плави чуперак”, као подземни канал иде до Великог кикиндског канала, и када је водостај нижи у ободном каналу и језеру, вода стоји, па је идеја да се направи кружно кретање – прецизира члан Градског већа.

ЗНАЧАЈНА ПОДРШКА ЈВП „ВОДЕ ВОЈВОДИНЕ”

– Велику захвалност дугујемо „Водама Војводине”, захваљујући њима додатно је очишћен део канала, чиме су нам помогли да овај пројекат завршимо на најбољи могући начин. Финансирали су радове, а извођач је било ВПД „Средњи Банат” из Зрењанина- истиче Танацков.

смрт човека

Ансамбл кикиндског позоришта данас путује у Прибој, где ће наступити на десетом Фестивалу „Дани Данила Лазовића“. На позив организатора, у предфестивалском програму вечерас ће одиграти представу „Смрт човека на Балкану“, писца и редитеља Мирослава Момчиловића.

Следеће гостовање заказано је за 26. септембар, када ће представа „Настојник“ гостовати у Српском позоришту у Будимпешти.

Сезону репертоарског играња у Кикинди отвориће винковачко позориште „Јоза Ивакић“ са представом „Три и пол сестре“, у среду, 4. октобра, од 20 сати. Цена улазнице је 400 динара.

рукомет. мрк кикинда

Предстојећег викенда почеће надметање у Супер Б лиги „Север-Центар” за момке, једној од две групе нашег другог рукометног ранга, а МРК Кикинду, која је испала пролетос из највишег степена, посетио је вечерас градоначелник Кикинде Никола Лукач.

– Увели смо традицију да увек овако дамо подршку овом клубу, који је изузетно квалитетан колектив, да оствари добре резултате и да се врати у Супер А лигу. Екипа је подмлађена, али квалитетно ради и жељна је изазова и великих остварења и да наш град што боље репрезентује у следећој сезони. Надамо се да ће њихова марљивост да буде награђена и треба да знају да им ми из локалне самуправе дајемо пуну подршку – рекао је Лукач.

Милан Лисица, средњи бек, надовезао се:

– Остало нас је неколико из прошле сезоне, тада су се мењали тренери па нисмо имали континуитет рада, а сада желимо да се вратимо у најјачу лигу и идемо на победу већ у првом колу против Спартака у Суботици.

Десни бек Огњен Јовановић додао је:

– Велики број играча је стигао, а припреме су прошле у најбољем реду. Треба да радимо на доброј атмосфери и да будемо сви за једног и један за све па да се вратимо у А лигу.

Владимир Цвијан, нови тренер, напоменуо је:

– Поникао сам у Кикинди, а сада сам после 30 година поново у свом клубу који има традицију и битан је у граду. Екипа је реконструисана и млада, уз неколико искуснијих играча. Хоћемо да оформимо здраву групу, да се ови момци развијају и да то утиче и на резултате, а за ову екипу је Супер Б лига права мера.

Председник Војислав Булатовић закључио је:

– Одмах ћемо на старту сезоне да имамо дерби са традицијом. Идемо да савладамо Спартак па да се у сезону уђе победом. Суботица није далеко па позивам Кикинђане да дођу и да нас подрже у Хали у Дудовој шуми у суботу од 18 часова.

Друго коло односно први меч на паркету „Језера”, Кикинђани ће играти у среду, 27. септембра од 20 сати против Сивца из истоименог села у Бачкој.

РЦТ

Регионални центар за таленте „Душан Васиљев“ уписује, ове школске године, осму генерацију ученика. У Гимназији је данас, тим поводом, одржана конференција за новинаре на којој су представљени рад Центра и предности и погодности које ученици могу да постигну као полазници ове јединствене школе, намењене онима који желе више од формалног образовања.

– Ми радимо са младим људима која исказују таленте по различитим научно-истраживачким областима, то су деца којој је мало оно што добијају у школама. Најамбициознији од њих имају прилику, већ од седмог разреда основне школе, да наступе на општинском, регионалном и државном такмичењу талената. Имамо увек исти циљ, а то је да што већи број деце афирмишемо у смислу бављења науком и да информација о нашем раду стигне и до средина у којима то није случај – каже Срђан Срдић, руководилац Центра.

Групе се формирају по областима интересовања и са полазницима се ради по ритму и у терминима које договарају са својим менторима. Ови састанци се, углавном, одвијају у Гимназији „Душан Васиљев“ и у Народној библиотеци.

У Регионалном центру за таленте ментори су наставници и професори: Марија Поповић за математику и физику, Јелена Михајловић за биологију, Јасна Томшев и Будимир Ђукичин за географију, Драгана Француски и Вера Рош за историју, Гордана Новаковић за српски језик (основци), Сања Мракић за психологију, Зорана Рацков за француски језик, Вера Караџин за енглески и Срђан Срдић за књижевност (средњошколци).

– Велика је заинтересованост ђака за све области јер имају информације од ученика који су већ у нашем центру – каже Марија Поповић. – Математика, физика и биологија су увек популарне, као и историја и географија. Веома је велика заинтересованост и за психологију и та група нам је увек врло успешна. Међутим, она се формира само за ученике трећег и четвртог разреда средње школе јер психологија почиње да се изучава у другој години. Такође, изузетак од правила је и француски језик за који уписујемо децу већ од предшколског узраста.

Поред додатног знања из области за које је дете посебно заинтересовано, посебан бенефит имају ученици трећег и четвртог разреда средње школе који постигну успех на државном такмичењу јер су, у том случају, ослобођени пријемног испита на факултету. У досадашњем раду Центра полазници су постигли значајне резултате на свим и на највишим нивоима такмичењима и освајали признања као најбољи у држави.

Из Регионалног центра за таленте позивају све заинтересоване ђаке из северног Баната да дођу на упис у недељу, 24. септембра у 10 сати. У згради кикиндске гимназије тада ће бити уприличен сусрет са менторима, а појавиће се и досадашњи полазници. Није потребна посебна припрема јер не постоји пријемни испит. Тестови се организују тек касније, када групе већ буду радиле, кажу ментори.

Прошле године у Центар је уписано чак 112 полазника, а настава и одлазак на такмичења су, захваљујући подршци Града, потпуно бесплатни.

 

вибер_имаге_2023-09-16_16-46-38-142

Друштво пријатеља железнице „Кикинда“ протеклог викенда било је домаћин четрдесетом сусрету друштава Кикинде, Сегедина и Жомбоља. Сарадња датира од 2001. године, а од 2003. проширена је турниром у малом фудбалу рекреативаца друштава.

У суботу, у оквиру програма „Дана лудаје“, организован је турнир у малом фудбалу екипа пријатељских градова. Победници турнира су сви учесници, али је ипак највише победа однела екипа Кикинде, освојивши велики пехар.

У знак признања очувању традиције сусрета и неговање пријатељства душтава, златним медаљама и дипломама награђени су и Арпад Тот, члан извршног већа општине Жомбољ, Аркадие Ордоди, директор организације „Банат рипензис“ из Жомбоља, Петер Капошвари, пензионисани директор обласних железница Сегедин, Золтан Хусар, директор путничког саобраћаја мађарских железница, Иван Симић председник кикиндског друштва и Јожеф Блат, члан Друштва пријатеља железнице Кикинда и покретач ових сусрета. Захваљујући великој подршци туристичке организације и градској управи овај сусрет је достојно јубилеја обележен.

 

146859921_761539041138935_3203306751466192635_н

Пионир слободна школа уписује нову генерацију полазника ученика ВИИИ разреда основних школа и И, ИИ и ИИИ разреда средњих школа који су  заинтересовани за електротехнику, програмирање, програмирање, дизајн и комуникације, електронику, али и писање, цртање, видео монтажу. Школа је, као и до сада, бесплатна за полазнике, а предзнања нису потребна. Ове године фокус је на кандидатима који су заинтересовани за развој хардвера и електронику.

Пионир није само школа за програмирање, већ је циљ да кроз шире холистичко гледање на свет комбинујемо креативност и технологију ка решавању великих друштвених проблема, радимо на занимљивим пројектима и знањем променимо свет.

У  Пиониру ће моћи да раде на практичним пројектима и сигурни смо да ћемо полазницима помоћи да напредују у школи и да добију предност у даљем образовању, каријери, и прилике за факултет. Пионир расте из генерације у генерацију, ученици ове школе су шампиони УНИЦЕФ-овог изазова, а школа је награђенапризнањем  „Зелени лист“ за пројекте који се тичу заштите здраве животне околине. У нову генерацију позивају све младе који мисле да могу да се развијају, да померају границе могућег.

-Као и прошле године партнери су нам највеће светске компаније и организације (Гитхуб, ГитЛаб, Гоогле, Програм за развој Уједињених Нација, Јетбраинс, ЈЛЦПЦБ), а очекујемо и учешће светских стручњака као предавача у самом програму, хакатоне и друге активности у оквиру програма” – каже управитељ Пионир слободне школе, Марко Кажић.

Позив је отворен до 1. октобра 2023. и кандидати се могу ближе информисати на https://pionir.org, а линк за директну пријаву је https://tiny.cc/PionirPrijava

Саобрацајна полиција

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодило се пет саобраћајних незгода. Једна особа задобила је тешке, две лаке телесне повреде и у три незгоде причињена је материјална штета. Укупна материјална штета у свим саобраћајним незгодама је 745.000 динара. Саобраћајне незгоде, и то четири, догодиле су се због радње возилом, а једна услед неприлогођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 22 учесника у саобраћају и издата су 122 прекршајна налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 11 возача, од којих је пет  задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму.

Такође, откривено је 13 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 84 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 59 осталих прекршаја.

први Дани лудаје

Ово је фотографија са првих Дана лудаје одржаних 17. и 18. октобра 1986. године.

Нову манифестацију на Тргу је испратио велики број Кикинђана, које је поздравио и духовитим коментарима забавио легендарни Раша Попов. Поред познатог песника и новинара, програм је водио глумац Мирослав Жужић.

Тадашње „учеснице” не могу да се пореде са данашњим џиновским плодовима. То потврђују и резултати првог такмичења. Победила је бундева тешка 99 килограма. Узгојио ју је Стеван Позојевић.

Друго место припало је бундеви тешкој 86 килограма, Стевана Миркоња, пољопривредника из Иђоша, а треће такође „такмичарки” Стевана Позојевића која је тежила „свега” 81 кг.

Од куриозитета издвајамо и то да је, у вечерњим сатима, у препуном Мотелу „Ловац”, где су се гости сладили специјалитетима од лудаје, наступило више извођача, међу којима и Шабан Шаулић.

Најтежа бундева на другим „Данима лудаје”

Занимљиво је поменути и то да је већ наредне године, на другим „Данима лудаје”, победу однела дама. Студенткиња из Кикинде, Јасмина Јаконић, узгојила је бундеву тешку 92 килограма.

– Прошле године сам била посматрач, и то ме је подстакло  да се укључим. Тата ми је набавио семе домаћег хибрида, а ја сам је засејала и неговала. Има ту и малих тајни, а оне ће то и остати због конкуренције- прокоментарисала је победница које као награду добила седмодневно зимовање за две особе.

377586962_3459481797636455_5142157222660637588_н

Овогодишњи, 38. „Дани лудаје“ , привукли су велики број посетилаца из наше земље, региона, као и комшија из Румуније.  Сви они имали су прилику да уживају у културним, спортским, забавним садржајима, да пробају традиционална јела, али и да се увере да је Кикинда престоница лудаја.

 

 

-Током четири дана, од четвртка до недеље, више од 50.000 људи прошетало је Градским тргом, нашом Гостинском собом. Имали смо много више ноћења и гостију у односу на неке раније године. Сви посетиоци уверили су се у нашу гостопримљивост и гостољубивост, а имали су и прилику да виде лудају  од 865,5 килограма која је оборила све до садашње рекорде. Добили смо и нове производе од лудаје, као и нову категорију такмичења, најслађа лудаја. Сигуран сам да су наши гости уживали и уверили се да је Кикинда топао град,  а ми добри домаћини. Ово је била прилика да се видимо и са представницима братских градова и наставимо наша пријатељства, а они који су први пут били у нашем граду сигурно ће долазити и наредних година – рекао је градоначелник Никола Лукач.