децембар 6, 2025

Најновије

dr Pecarski 1

U Kikindi postignuta kolektivna zaštita od malih boginja, ali još uvek postoji opasnost od epidemije

Igor Crnogorac januar 16, 2023 0

U Severnobanatskom okrugu obuhvat vakcinisanih MMR vakcinom je veoma visok, imunizovano je više od 95 odsto dece, potvrđeno je za Kikindski portal u Zavodu za javno zdravlje. Kikinda je, pored Subotice i Bora, grad sa najvećim obuhvatom vakcinacije. Ovako visok procenat smatra se dovoljnim za stvaranje kolektivne zaštite.

Pošto su troje nevakcinisane dece i jedna odrasla osoba nepoznatog vakcinalnog statusa u Smederevu oboleli od malih boginja (morbila), u ovom gradu proglašena je epidemija. Istovremeno, iz „Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut“ pooštrili su nadzor i naložili reviziju vakcinalnih kartona u čitavoj državi.

– U Kikindi još uvek nema sumnji na male boginje i mi nismo imali problema sa vakcinacijom. Nakon što smo, 12. januara, dan pošto je virus potvrđen u Smederevu, dobili dopis iz „Batut“-a, poslali smo obaveštenje svim zdravstvenim ustanovama o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji. Podsetili smo ih na način na koji se radi hitno obaveštavanje dežurnog epidemiologa ukoliko postoji sumnja na male boginje. Naložena je i hitna revizija vakcinalne kartoteke, evidencija nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece, i sprovođenje njihove vakcinacije. Narednog dana naknadno je vakcinisano još dvoje dece u Kanjiži – kaže doktorka Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda.

Iako je u Okrugu visok obuhvat imunizacijom, ukoliko u Srbiji dođe do epidemije većih razmera, ona bi mogla da se „prelije“ i na naše područje, kaže doktorka Pecarski, što se već dogodilo 2007. i 2015. godine, kada je do širenja bolesti dolazilo upravo zbog nevakcinisanih, nepotpuno vakcinisanih i odraslih koji su bili imunizovani samo jednom dozom, po tadašnjem kalendaru vakcinacije. Deca su nam u visokoj meri zaštićena, čak i ukoliko dođe do „proboja vakcinacije“.

Opasnost od širenja epidemije iz Smedereva povećava i činjenica da je procenat vakcinisanih u Srbiji samo 74,8 odsto. Neslavni rekord drži Novi Sad, u kojem je vakcinisano tek svako četvrto dete ili 26 odsto. Internet i antivakcinalni lobi naneli su ogromnu štetu tvrdeći da MMR vakcina izaziva autizam, što stručnjaci odučno i uporno negiraju. Sve je počelo 1998. godine, kada je poznati naučni časopis „Lenset (impakt faktor 44)“ objavio studiju Endruja Vejkfilda koja povezuje MMR vakcine sa pojavom autizma. Rad je vrlo brzo povučen zbog neadekvatnog uzorka, u časopisu je objavljeno izvinjenje čitaocima, ali šteta je već bila učinjena.

MMR vakcina pruža zaštitu od malih boginja, zauški i rubeola, bolesti koje su bile suzbijene upravo zahvaljujući vakcinaciji. Prva doza daje se detetu sa navršenih 12 meseci, a druga pred polazak u školu, najkasnije mesec dana pre ulaska u kolektiv, kako bi se stvorio dovoljan broj antitela. Dete ne bi trebalo da uđe u kolektiv, a da nije zaštićeno MMR vakcinom, kaže doktorka Pecarski.

Osobe koje nisu vakcinisane ili su primile samo jednu dozu, treba da se vakcinišu do navršenih 18 godina, a moguće je to učiniti i kasnije. Kontakti obolelih koji nemaju stečeni imunitet potrebno je da se vakcinišu MMR vakcinom što pre, a najkasnije 72 sata od kontakta.

Kontraindikacije za ovu vakcinu su stanja smanjenog imuniteta zbog teških bolesti, i trudnoća. Dete koje, iz medicinskih razloga, ne može da primi vakcinu ima više razloga da se plaši malih boginja nego gripa, ističu lekari – gripozno dete može da zarazi dvoje, a dete zaraženo morbilama čak 12 do 18 dece.

Male boginje prenose se kapljičnim putem i undirektno, preko predmeta koji su kontaminirani, a obolele osobe zarazne su dva do četiri dana pre i četiri dana nakon izbijanja ospe. Početak bolesti karakterišu povišena temperatura, malaksalost, crvene i vodnjikave oči, curenje iz nosa i kašalj. Crvena ospa javlja se prvo na licu, a potom se širi na vrat, trup i ekstremitete.

Ova bolest, u 30 odsto slučajeva, može da dovede do komplikacija, čak i do ozbiljne upale mozga i smrtnog ishoda. Teške kliničke slike češće su kod dece mlađe od pet godina i kod starijih od 20 godina.

Kada do epidemije dođe, bolest se veoma brzo širi u populaciji bez imuniteta, što se dogodilo pred pandemiju, kada je bilo i 15 smrtnih slučajeva, rečeno je u Udruženju za javno zdravlje Srbije. Lekari upozoravaju da, odbijanjem vakcinacije, roditelji ugrožavaju svoju, ali i tuđu decu koja, zbog zdravstvenog stanja, nisu u mogućnosti da prime vakcinu.

Olivera Lazić 4

Olivera Lazić, dobitnica nagrade „Dr Pavle Kenđelac“: Škola je bila i ostala u mom srcu

Jelena Trifunović januar 16, 2023 0

Za trajan doprinos razvoju obrazovanja i prosvetnom radu, dugogodišnja direktorica Osnovne škole „Vuk Karadžić“ Olivera Lazić koja je u oktobru prošle godine otišla u zasluženu penziju, nagrađena je visokim gradskim priznanjem „Dr Pavle Kenđelac“. Nagrada joj je uručena na svečanosti povodom obeležavanja Dana grada. U prosveti je radila 32 godine, od kojih je pune dve decenije uspešno vodila kikindsku osnovnu školu koju je i sama pohađala.

-Nakon što sam diplomirala engleski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sad, najpre sam radila kao prevodilac šest godina. Bio je to lep posao, putovala sam i u Veliku Britaniju , ali oduvek me je privlačila škola i nastava. Bez velikog razmišljanja, jednog dana sam rešila da pozovem sve škole i proverim da li im je potreban profesor engleskog jezika. Prvo sam pozvala OŠ „Vuk Karadžić“ jer sam bila đak te škole. Odgovor je bio potvrdan i nakon susreta sa tadašnjim direktorom Đorđem Mladenovićem, odmah sam počela da radim. Bio je to početak drugog polugodišta 1990. godine- priseća se naša sagovornica u razgovoru za Kikindski portal.

Na mesto direktora škole, došla je sasvim slučajno. Ispred Nastavničkog veća, bila je članica Školskog odbora, a kako tadašnjoj direktorici nije izglasano poverenje, predloženo je da Olivera preuzme rukovodeće mesto, dok se situacija ne reši.

-Izvršili su pritisak da budem v.d. šest meseci, da se prihvatim toga. Brzo se sve odvilo i prihvatila sam. To je bio jul, vreme raspusta. Polako sam krenula da radim taj posao i kada sam shvatila da nešto mogu da uradim i promenim, zavolela ga –priča Lazićeva. Ni danas nema dilemu da je izabrala pravi životni poziv.

-Posao je divan, da sam sad mlada i da treba da odlučim kojim putem da krenem, koji fakultet da upišem, ponovo bih isto izabrala. Bio je lep rad sa decom, saradnja sa kolegama. Škola je bila moj drugi dom. Zaista je privilegija kad čovek radi posao koji voli. Imala sam i veoma dobru saradnju sa kolektivom gde su divni međuljudski odnosi i atmosfera koja mi, moram priznati, nedostaje u penziji- iskrena je Olivera Lazić.

Da je zaista tako, svedoči proteklo, prepravljeno emocijama, obeležavanje dana škole. Oliveri u čast, kolege su snimile kratak film, emitovan tom prilikom, a dirljivoj atmosferi doprineo je i nastup hora „Atendite“ koji vodi dirigentkinja Biljana Jeremić. Jeremićeva je ranije rukovodila horom u školi „Vuk Karadžić“.

-Došla sam kao penzioner prvi put. Nisam ni pretpostavila šta je kolektiv pripremio. Toliko puno emocija, i sad sam uzbuđena i srećna zbog toga. Naš školski hor veoma uspešno, svojevremeno je vodila Biljana Jeremić. Toliko nas je sve uveseljavala u kolektivu, uz pesmu. Učestvovali smo i osvajali priznanja na brojnim festivalima, putovali u Italiju, Belgiju, Češku, Austriju. Bilo je to divno iskustvo za decu i za školu- kaže Lazićeva.

Mera i doslednost pozivu

Iako ne spori da se pozicija prosvetnih radnika promenila proteklih decenija, naša sagovornica ističe da je neophodno ostati dosledan pozivu i profesiji.
-Pronaći ispravan stav, pravi odnos u odeljenskoj zajednici. Profesor treba, do određene mere, da bude strog, ukoliko je pravičan prema svim učenicima. Važna je i saradnja sa roditeljima, i tu treba pronaći pravu meru- napominje.

Škola „Vuk Karadžić“ danas broji skoro 400 đaka. Kada su počela da se gase odeljenja po školama, uspeli su da oforme još jedno.

Osobenosti škole „Vuk Karadžić“

Dodelom bronzane, srebrne i zlatne čitalačke značke na kraju svake školske godine, đaci se kontinuirano podstiču da čitaju. Zahvaljujući entuzijazmu kolega, unapređen je časopis „Osnovac“ koji je pokrenut još šezdesetih godina. Kvalitet rada potvrđen je i pre nekoliko godina kada je proglašen najboljim školskim časopisom u državi.

Specifičnost škole je i Fond „Velinka Tešin“, koji knjigama nagrađuje učenike za uspehe iz srpskog jezika i književnosti.

-Sedele smo u klupi u osnovnoj školi, zajedno upisale engleski jezik i književnost u Novom Sadu, ali se Velinka, nakon što smo apsolvirali, nažalost, razbolela i preminula. Fond će nastaviti da živi u našoj školi. Za uspešan rad obrazovne institucije važni su njeni uspesi i način na koji se predstavlja u zajednici, ali nikada nisam bila pristalica da se škola pošto-poto pojavljuje u javnosti, već samo kada za to postoje dobri razlozi- otkriva Olivera Lazić u razgovoru za Kikindski portal.

buvljak

Ponovo radi buvljak: Ovo su novine

Jelena Trifunović januar 15, 2023 0

Posle tronedeljne praznične pauze, kikindski buvljak ponovo je omiljeno mesto brojnih kupaca u potrazi za raznoraznim potrepštinama. Jutros, već nešto pre šest sati, pristizali su prvi prodavci, kao i prvi potrošači ranoranioci. U ponudi-od igle do lokomotive. Možda ćete pronaći baš ono što tražite i to po veoma povoljnoj ceni, a možda vam se, u raznovrsnom asortimanu, ukaže i neočekivana prilika da pazarite nešto potpuno neplanirano. Cenkanje je dozvoljeno i poželjno.

Prodavci sa kojima smo razgovarali kažu da su uslovi na kikindskom buvljaku odlični- prostran prostor, uređeni i uredni toaleti, restoran za topli napitak i ukusan zalogaj. Po vetrovitoj januarskoj nedelji posećenost je bila osrednja, a može se pretpostaviti da mnogi sugrađani nisu ni znali da je vašar ponovo počeo sa radom.

Jedan od onih koji nam ukazuje na odlične uslove prodaje je Geri Šahin iz Tobe.
-Sve imamo što nam je potrebno, zadovoljan sam. Prodaja, onako, nije loše. Sad je bila pauza zbog praznika- kaže. Drugi prodavac iz Novog Miloševa tvrdi da je promet, ipak, prilično slab jer kad „ode u Novi Sad, roba za tren „plane““.

Odevni predmeti od 50 dinara pa naviše, jakne za 200 dinara, plišane igračke za 100 dinara, stari gramofon koji su nam nudili za 500 dinara (uveravaju da radi-nismo probali, verujemo na reč), dečji bicikl za 2000 dinara, po toj ceni i zanimljive ukrasne lampe, ali i električni trotineti u kompletu sa potrebnom opremom, stari svega godinu dana za samo 150 evra.

Sve to samo je delić današnje, šarolike ponude na buvljoj pijaci o kojoj svedoči i galerija fotografija (vidi ispod). Obuća, školski pribor, kozmetika, kućni uređaji, posuđe, dečja auto sedišta, slike, dekorativni predmeti, kacige, muzički instrumenti, odevni aksesoari, nakit, satovi, ploče… Ako rado pazarite na ovakvim mestima, onda vam je poznato da nije sve u novcu-potrebno je da se naoružate strpljenjem i upornošću u potrazi za željenim artiklima. Nikad se ne zna sa kakvim interesantnim i neočekivanim pazarom ćete se vratiti kući.

Kako saznaje Portal Kikindski, uskoro sledi jedna novina u radu kikindskog buvljaka. Krajem februara ili početkom marta, u planu je da radi i subotom, a ne isključivo nedeljom kao do sada. Radno vreme buvljaka je, tokom zimskog perioda od 6 sati ujutru, a u letnjoj sezoni od 5 časova. Iako je radno vreme do 15 sati, najkvalitetnija ponuda, logično, prva nađe kupce, pa je bolje buvljak posetiti u prepodnevnim satima. Mada, nikad se ne zna. Možda određena roba čeka baš vas.

 

Rade Medić, trener Ruskoselaca. Opstanak i dalje prioritet

Rade Medić, trener Ruskoselaca: Opstanak i dalje prioritet

Dejan Panić januar 15, 2023 0

Sa skromnim ambicijama startovala je ruskoselska Crvena zvezda u novoj sezoni vojvođanskog fudbalskog „Istoka”, a na polovini trke, ispostavilo se, najprijatnije je iznenađenje. Ruskoselci su odmah iza tri neprikosnovene ekipe: OFK Kikinde, novokozaračke Slobode i karađorđevačkog Jedinstva.

– Nismo imali bilo kakvu vrstu opterećenja čak štaviše, cilj nam je bio samo opstanak, ali eto osvojili smo 28 bodova daleko preko plana, osam manje od lidera Kikinđana koje smo jesenas inače i jedini u ligi pobedili. Nema, međutim, i pored odlične jeseni promene u našim razmišljanjima. I dalje nam je prioritet opstanak u ligi, po mogućstvu što pre – ističe trener Rade Medić.

Prvo okupljanje zakazao je Medić za nedelju, 22. januara.

– Zasad nemamo novih imena, izbor je sužen, a videćemo ko će nas napustiti, nekoliko igrača najavilo je siguran odlazak. Zakazali smo tri provere, protiv: nakovačkog Poleta, zrenjaninskog Radničkog i velikoselske Kozare, a tražimo još jednog rivala u predstojećem zimskom pripremnom periodu – kaže Medić.

Časni krst 3

Počelo prijavljivanje za plivanje za Časni krst

Igor Crnogorac januar 12, 2023 0

Tradicionalno plivanje za Časni krst biće i ove godine organizovano na jezeru u Novim Kozarcima i na Starom jezeru u Kikindi na Bogojavljenje. Na ovaj dan pravoslavni vernici se sećaju događaja kada je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista u reci Jordan.

Prvi put ova duhovno-sportska manifestacija kod nas je organizovana u Novim Kozarcima, gde će se, na Bogojavljenje, 19. januara, plivati već deseti put. Organizator je Srpska pravoslavna crkvena opština u ovom mestu.

– Za Crkvu plivanje za Časni krst ima poseban značaj. Verovanje je da će onog ko prvi dopliva do Časnog krsta sreća pratiti tokom čitave godine, da će biti Božji blagoslov na njemu. I sam Gospod Hristos se, na praznik Bogojavljenje  krstio i svako ko uđe u tu hladnu vodu, prima na sebe ponovno krštenje time što izobražava Hristovo krštenje u Jordanu – kaže jerej Nikola Momirov, starešina Hrama Svetog Proroka Ilije u Novim Kozarcima.

U Novim Kozarcima prošle godine do Časnog krsta, na udaljenosti od 33 metra od obale, prvi je doplivao Mane Ćosić, rodom iz ovog mesta.

U Kikindi će, na Starom jezeru, ova manifestacija biti održana deveti put. Prethodno takmičenje obeležio je i jedan lep gest kada je pobednik, Nikola Filipović, Časni krst prepustio jedinoj devojci među plivačima, Snežani Milovanov iz Kikinde.

– Kada imamo i plivačicu, njoj ustupimo Časni krst – kaže Stojan Bogosavljev, predsednik Ronilačkog kluba „Orka“, koji je organizator takmičenja. – Obično imamo 20-ak učesnika, a najveći broj imali smo prošle godine, kada su učestvovala 32 plivača. Nema ograničenja u uzrastu, plivala su i deca od 14,15 godina, i tada je neophodna saglasnost roditelja, ali i stariji sugrađani. Važno je da su zdravi.

Takmičenje u Kikindi takođe se organizuje uz blagoslov Srpske pravoslavne crkvene opštine i pod pokroviteljstvom Grada Kikinde.

Plivanje za Časni krst u Novim Kozarcima počeće u 11 sati. Prijavljivanje je do 18. januara, jereju Nikoli Momirovu, na broj 0644463731. Lekarski pregled za takmičare biće organizovan na dan takmičenja, u 9 sati, na stadionu „Ilija Pantelić“.

U Kikindi, na Starom Jezeru, zaplivaće se tačno u podne. Sve koji nisu aktivni sportisti, pregledaće lekar. Za takmičenje u Kikindi prijavljivanje je do 17. januara, Stojanu Bogosavljevu, na broj 063384792.

 

20230112095805_IMG_3949

Ramona Tot za Kikindski: O radu u Gradskom veću i novim zaduženjima u Mađarskom nacionalnom savetu

Jelena Trifunović januar 11, 2023 0

Dosadašnja članica Gradskog veća zadužena za brigu o porodici, rodnu ravnopravnost i nacionalne manjine Ramona Tot na skupštini Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine 23. decembra imenovana je u Izvršno veće Saveta. O novim zaduženjima i proteklom radu u gradskoj vlasti, govori za Kikindski portal.

-U Izvršnom veću Mađarskog nacionalnog saveta biću zadužena i odgovorna za službenu upotrebu jezika i pisma. Kao Banaćanka predstavljaću ljude iz ovog područja i njihove zahteve, probleme, potrebe. Važan mi je cilj da sve škole i vrtići sa mađarskim grupama opstanu- ističe Ramona Tot.

Deo gradske vlasti na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem bila je od njenog formiranja, u avgustu 2020. godine sve do danas, kada je skupština konstatovala njenu ostavku zbog prelaska na novu dužnost. Timski rad i posvećenost u Gradskom veću rezultirali su novim merama na unapređenju populacione politike, ukazuje.

-U Gradsko veće moje kolege i ja imenovani smo za vreme kovida, izazov je bio ogroman i mislim da je naš timski rad i zajednički trud doprineo građanima. Naš prvenstveni cilj je bio da zaštitimo građane i da im pomognemo. U Gradskom veću je bilo prostora, prilike i volje za unapređenje oblasti za koju sam bila zadužena. Izdvojila bih dva važna projekta: vantelesnu oplodnju, koju smo 2021. godine započeli i Pokret za decu Tri plus. Važno je pomagati porodicama,  čak i ako samo malo možemo da doprinesemo, ali i to je kap u moru, a svaka kap je važna. Prošle godine u Perlezu, na Danima porodice Kikinda je osvojila treće mesto za mere usmerene ka brizi o porodici. Grad Kikinda ima mnogo programa koji pomažu porodicama, od beba do studenata, i stalno se trudimo da ih uvećavamo, zbog čega smo, verujem, i zaslužili priznanje.

Do kraja mandata, na mestu predsednice Kulturno-umetničkog društva „Eđšeg“ Ramoni Tot je ostalo još godinu dana.

– Ostajem na čelu „Eđšega“, a u ovih godinu dana ću proveriti da li mogu i dalje da vodim Kulturno umetničko društvo. Da budem iskrena, ja sam htela da raspišemo vanrednu izbornu skupštinu, pošto meni je važno da „Eđšeg“ i dalje radi punom parom. Kao i svakom drugom članu, i meni je „mađarski dom“ drugi dom. Nekako sam se uplašila da, kad odem u Suboticu, neću imati toliko vremena da se bavim poslovima udruženja, ali sam shvatila da, pored mene, ima još deset članova predsedništva i da imam odgovornu zamenicu, a njima je isto toliko važan rad udruženja- istakla je u razgovoru za Kikindski portal Ramona Tot.

Melita Gombar

Melita Gombar izabrana za članicu Gradskog veća

Jelena Trifunović januar 11, 2023 0

Za članicu Gradskog veća zaduženu za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici na današnjoj sednici gradske skupštine, na predlog gradonačelnika Nikole Lukača, izabrana je Melita Gombar iz Saveza vojvođanskih Mađara. Ona će na toj funkciji naslediti Ramonu Tot, koja je podnela ostavku zbog novog radnog angažmana u izvršnom veću Mađarskog nacionalnog saveta.

Gradonačelnik Nikola Lukač u obraćanju za skupštinskom govornicom čestitao je Ramoni Tot izbor u izvršno veće Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i zahvalio na uspešnom radu, a potom predstavio radnu biografiju nove članice Veća Melite Gombar.

-Mogu da se zahvalim na svemu što smo do sada zajednički uradili. Smatram da smo sektor koji je Ramona Tot vodila unapredili konkretnim merama iz oblasti populacione politike, brige o porodici, rodne ravnopravnosti i nacionalnih manjina. Siguran sam da ćemo sarađivati i u narednom periodu. Drago mi je da će Kikinda imati još jednog predstavnika u višim organima- istakao je gradonačelnik Lukač.

Nakon glasanja u skupštini, Gombar je pristupila polaganju zakletve, a posle  završene sednice obratila se medijima.

-Ovo je za mene izuzetno emotivan momenat. Zaista sam počastvovana i zahvalna na poverenju koje mi je ukazano kao i na prilici da svoj budući rad usmerim ka promovisanju prava nacionalnih manjina, negovanju multikulturalnosti koja je karakteristična za našu sredinu, po kojoj smo poznati i kojom se ponosimo, takođe i negovanju jezika, običaja, tradicije nacionalnih manjina. Nadam se dobroj saradnji i da će naš zajednički rad u Gradskom veću unaprediti život i rad u gradu- istakla je Gombar u prvoj izjavi medijima.

Melita Gombar je rođena 1983.godine. Po zanimanju je master učitelj. Diplomirala je na Pedagoškom fakultetu u Somboru 2007. godine, na kom je završila i master studije, a trenutno je na doktorskim studijama. Od 2010. godine radi u više osnovnih škola na teritoriji Grada Kikinde kao profesor razredne nastave ili nastavnik izbornih predmeta.

Kako je navedeno u njenoj radnoj biografiji, nosilac je više nagrada i plaketa: Plaketa Univerziteta u Novom Sadu za najboljeg studenta Pedagoškog fakulteta u Somboru u školskoj 2005/2006 godini, Nagrada Univerziteta u Novom Sadu za postignute uspehe u školskoj 2002/2003. nagrada Rotari kluba za postignut uspeh tokom 2004, Diploma i školarina EFG banke za ostvarene rezultate tokom školovanja 2006. godine. Pored srpksog i mađarskog, govori engleski jezik.

Bašaid

Ovogodišnji planovi u Bašaidu: Kružni tok, asfaltiranje ulice Jovana Popovića, nastavak izgradnje kapele…

Jelena Trifunović januar 11, 2023 0

Izgradnja kružnog toka na raskrsnici u Bašaidu, na izlazu iz sela prema Melencima, planirana je u ovoj godini. To je najcrnja saobraćajna tačka na teritoriji Grada Kikinde, na kojoj su česte saobraćajne nesreće, čak i sa fatalnim ishodima. Meštani su u više navrata godinama unazad, upozoravali nadležne da je evidentna potreba za kružnim tokom, a saglasna u takvoj oceni je i saobraćajna struka.

Procenjena vrednost radova na ovoj deonici gde se put između Kikinde i Zrenjanina ukršta sa putem za Novi Bečej i Tordu iznosi 56,6 miliona dinara bez poreza na dodatu vrednost. Investitor će biti  „Putevi Srbije“, jer je u pitanju magistralni put u nadležnosti tog javnog preduzeća, dok će iz gradske kase radovi biti sufinansirani sa 20 miliona dinara. Predsednik Saveta Mesne zajednice Bašaid Bojan Mikalački ukazuje da je reč o velikoj i značajnoj investiciji za Bašaid.

-Pored izgradnje kružnog toka, za ovu godinu planiran je i nastavak izgradnje kapele. To su velike investicije. Za nastavak izgradnje kapele na mesnom groblju, iz gradskog budžeta opredeljeno je 20 miliona dinara- navodi Mikalački i dodaje:

-U ovoj godini planirano je i asfaltiranje dela ulice Jovana Popovića u Bikaču, u dužini od oko 800 metara. Sada je tu kaldrma. U planu je i betoniranje staze na glavnoj ulici-Vojvođanskoj, po fazama.

U prošloj godini, u Bašaidu je završena prva faza izgradnje kapele, rekonstruisane su prostorije  Doma penzionera, Osnovna škola „1. Oktobar“ dobila je novu led rasvetu, Vatrogasni dom nova rolo vrata, rekonstruisan je drugi deo mesne zajednice, a uređena je i zgrada Doma zdravlja-okrečena je fasada i ofarbana kapija.

Jovanov lobirao i za kružni tok 

Potrebu izgradnje kružnog toka u Bašaidu, članovima Vlade neposredno je predočio narodni poslanik i šef poslaničke grupe SNS, sugrađanin Milenko Jovanov. Govoreći u Narodnoj skupštini o projektima važnim za Kikindu i ovaj deo Banata, između ostalog, istakao je:

– Saobraćajni znaci postoje, to nije sporno, ali problem je što jedan put vodi iz Novog Bečeja preko Novog Miloševa, Bašaida do Torde, a drugi ide iz Kikinde preko Bašaida do Zrenjanina, i onda i jedna i druga strana pomisle da imaju pravo prvenstva prolaza i to je crna tačka gde ima veliki broj nesreća i stradalih. Molio bih da imamo to u vidu, i da probamo da rešimo. To će biti rešeno obilaznicom, ali dok ona ne bude realizovana, taj kružni tok bi rešio problem sa kojim se ljudi suočavaju- naglasio je Jovanov u Skupštini Srbije.

Pošumili na više lokacija

U Bašaidu je proteklih dana završena još jedna akcija pošumljavanja.

-Svake godine, Mesna zajednica dopuni sadnice tamo gde nedostaju ili su osušene. Proteklih dana, na Vašaru je posađeno 90 sibirskih brestova kao vetrozaštitni pojas. Na stadionu smo posadili 25 četinara, u parku dvadesetak sadnica lipe, breze i četinara, a u dvorištu škole 15 sadnica javora- precizira Mikalački.

Okrečen objekat Doma zdravlja

Fasada Doma zdravlja okrečena je-bez uloženog dinara, osim za materijal koji je kupljen sredstvima mesne zajednice. Troškova za same molerske radove nije bilo jer ih je obavio radnik mesne zajednice.

 

 

Dučić

Novi načelnik Severnobanatskog upravnog okruga je Miroslav Dučić

Jelena Trifunović januar 10, 2023 0

Nakon što je Milivoj Linjački podneo ostavku na mesto načelnika Severnobanatskog upravnog okruga, rešenjem Vlade od 22. decembra , na tu funkciju imenovan je Miroslav Dučić. Linjački je ostavku podneo, kako saznaje portal Kikindski, iz ličnih razloga- zbog preseljenja u drugi grad.

Dučić je na novoj dužnosti već održao nekoliko sastanaka. Pored redovnog kolegijuma sa načelnicima i šefovima Odseka inspekcijskih službi, Dučić je imao sastanak i sa novoizabranim članovima Nacionalnog saveta  romske nacionalne manjine. Prilikom susreta sa pokrajinskom poslanicom Jelenom Jovanović, direktorkom pokrajinske Kancelarije za inkluziju Roma Ljiljanom Mihajlović i Željkom Raduom, koordinatorom u gradskoj upravi, dogovorena je intenzivnija saradnja u oblasti inkluzije Roma i sastanak sa predstavnicima svih opština u okrugu.

Miroslav Dučić je po struci diplomirani ekonomista. Prilikom formiranja sadašnje gradske vlasti na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem u avgustu 2020. godine, izabran je za člana Gradskog veća zaduženog za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije.  U prethodnom sazivu lokalnog parlamenta bio je odbornik. Radio je u fabrici „Toza Marković“ i Javnom preduzeću „Autoprevoz“.

 

orezivanje

Nedozvoljena sadnja ispred kuća ugrožava bezbednost

Igor Crnogorac januar 10, 2023 0

Iako se pošumljavanje u gradu i selima odvija po planu, popunjavaju se i obnavljaju vetrozaštitni pojasevi i održavaju drvoredi, drveće je često i uzrok problema – na ulicama, ispred kuća, u blizini raskrsnica.

Građani Kikinde u toku godine Gradskoj upravi podnesu više od 600 zahteva za orezivanje ili vađenje stabala na javnoj zelenoj površini jer se ne poštuju odredbe planske sadnje ili je ugrožena bezbednost ljudi.

– Po prijavama građana, godišnje se oreže više od 600 i obori oko 350 stabala. Obratimo se ljudima i oni izvade stabla koja tu ne smeju da budu. Razumeju i da nešto mora da bude uklonjeno zbog bezbednosti – kaže Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave Kikinda.

Na javnoj površini, u ulicama, nije dopušteno da građani sade ono što im se sviđa, što se često dešava, napominje Narančićeva.

– Događalo se da, na samoj raskrsnici, zasade, na primer, četinare, što nije dozvoljeno – kaže. – Po zahtevima Javnog preduzeća „Kikinda“, koje se bavi komunalnom delatnošću, Sekretarijat donosi rešenja o uklanjanju svih zasada koji utiču na to da raskrsnice ne budu dovoljno pregledne i ugrožavaju bezbednost u saobraćaju. Nekada nam sami građani izađu u susret, a često to činimo mi, u saradnji sa ovim javnim preduzećem.

Kontrola preglednosti gradskih saobraćajnica u nadležnosti je upravljača puteva – JP „Kikinda“ i Saobraćajne policije. Zahvaljujući dobroj saradnji Gradske uprave, Policije, komunalne službe i građana, ovakvi nesporazumi u pokušaju ulepšavanja prostora ispred kuća, lako se rešavaju, kaže Miroslava Narančić i podseća da građani uvek mogu da se obrate Sekretarijatu ukoliko uoče problem u bezbednosti zbog nelegalne sadnje ili neorezanog rastinja.

Don`t copy text!