Комеморативним скупом, полагањем венаца и, по први пут парастосом, код спомен-плоче у дворишту Курије, обележена је 81 година од погибије 39 родољуба које су, 3. и 9. јануара 1942. године стрељали припадници немачке фашистичке војске.
Била је то одмазда због убиства тројице припадника немачке пољске полиције на путу Кикинда-Башаид, августа 1941. Деветорица родољуба из Драгутинова и Беодре стрељана су 3. јануара – шесторица су били партизани, тројица су оптужена да су им помагали.
Шест дана касније, на истом месту, побијено је још 30 антифашиста – 21 Кикинђанин и деветоро Мокринчана. Међу њима су били: студент права, пољопривредник, домаћица, баштован, кројачки помоћник. Оптужнице су биле: чланство у СКОЈ-у и КПЈ, курирска служба за партизане, скривање илегалаца, преношење оружја.
Данашњем обележавању 81 године од Крвавог јануара присуствовали су и венце су положили: градоначелник Никола Лукач, председник Градског парламента Младен Богдан и начелник Градске управе Драгиша Михајловић, делегација Министарства одбране предвођена
потпуковником Душаном Јованићем, председник СУБНОР-а АП Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије, Јово Барошевић, представници СУБНОР-а Кикинда и Српских ратних ветерана Кикинда и потомци стрељаних: Зорке Чворак, Милорада Татића, Милице и Милана Маркова.
– Ови људи убијени су на свиреп начин. То је тежак дан у нашој историји и никада нећемо заборавити грађане који су на овакав начин побијени. Ми баштинимо и обележавамо овакве догађаје и увек ћемо то чинити – рекао је Јово Барошевић.
Кикинда данас обележава сећање на један од најтрагичнијих, најкрвавијих, најболнијих датума у историји нашег града, рекао је председник градског парламента Младен Богдан.
– Стрељани су зато што су били Срби, родољуби и патриоте, зато што су рекли „не“ фашистичком окупатору. Њихову борбу не смемо никада да заборавимо и увек морамо да им одајемо почаст због примера који су дали како би Кикинда данас постојала и била слободна. Не смемо да заборавимо да је наш народ страдао током читавог 20. века, и у Првом светском рату и током Другог светског рата, и то страдање, нажалост, није
заобишло ни Кикинду. Подсетићу и да је на грађане пуцано, само зато што су Срби, и у Краљеву и Крагујевцу, и у злочиначкој Независној држави Хрватској. Не постоји место на којем није било српског стратишта током 20. века. Исто се догађало и током 90-их година на територији бивше Југославије; као што видимо и сада, на Бадње вече, на Косову и Метохији пуцано је на дечаке Милоша и Стефана Стојановића када су ишли по Бадњак. Ништа од тога не смемо да заборавимо – рекао је Богдан.
Богдан је честитао Дан Републике грађанима Републике Српске и истакао да су они „својом борбом, трудом, залагањем и својим животима, омогућили да Срби преко Дрине данас имају своје
парче земље“.
У програму обележавања годишњице свирепог злочина у Кикинди учестовали су чланови Одбора за културне активности СУБНОР-а, Владимир Радић и Ђуро Буцало, и припадници Одреда извиђача „Прока С. Плави“ из Кикинде.
Тог Крвавог јануара у Банату је, због тројице убијених немачких пољочувара, стрељано 150 родољуба. Одавање поште страдалима и чување сећања на њихову жртву обавеза је и част коју и данас преузимају генерације слободних потомака.
















У сусрет најрадоснијем празнику, вечерас се посебно радују деца. Коринђање – рецитовање божићних песмица на Бадњи дан, стари је обичај који опстаје само у малом делу Војводине – између осталог и у Северном Банату.
куће, певајући шаљиве песмице. Заузврат, домаћини их дарују слаткишима и воћем, посебно орасима, понекад и новцем. У народу постоји веровање да, што коринђаши гласније певају, то доноси више среће дому који посећују.





















Готово сваки хришћански празник има своје обичаје. Највише обичаја везано је за Божић који је, у хришћанском свету, најрадоснији празник јер се тога дана родило дете Божије. О обичајима за божићне празнике говорио је протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди.
Он је подсетио да ће у свим храмовима бити припремљени освештани бадњачићи које верници уносе у своје домове.
изразима.








Како се Божић у западним земљама не поклапа са нашом прославом овог празника, Србима на привременом или сталном раду у иностранству није нимало лако да се ускладе са послодавцима и добију слободне дане како би најрадоснији празник провели са својим породицама у домовини. Жеља је велика јер се Божић слави у кругу фамилије, те је јачање и неговање породичних односа у првом плану и посебно значајно у дане овог празника.
Породици Иванић, Драгани, Маријану и њиховом петогодишњем сину који живе у источној Немачкој, ово је пошло за руком и, на њихову радост, а посебно на срећу породице, управо пред Бадњи дан стигли су у Руско Село.
– Тај стари обичај враћа ме у детињство, када смо у костимима и певајући песме, ишли од куће до куће и коринђали – присећа се Драгана. – Волим да своје дете научим нашим обичајима, трудимо се да му пренесемо тај део наше културе. Верујем да ће ово бити посебан дан за њега пред Божић који ћемо прославити у кругу фамилије.
За Бадњи дан Драганина породица припремиће посну трпезу, а Маркова бака ће за Божић спремити све по реду: сарму, коленицу, погачу…






