Kulturno-umetničko društvo “Mokrin” održaće u ponedeljak, 8. januara, Božićni koncert.
Ovo će biti prilika da se predstave sve sekcije društva, ali i da meštanima i gostima čestitaju Božić uz pesmu i igru.
U Domu kulture koncert počinje u 19 sati.
Најновије
U Pravoslavnoj crkvi Svetog Nikole, služena je Božićna liturgija kojoj je prisustvovao veliki broj vernika. Lomljena je česnica koja je darivana okupljenima, a koja je napravljena je u pekari „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju.
Sveštenik Miroslav Bubalo istakao je da Božić nije samo tradicionalni praznik, iako tradiciju treba negovati i čuvati.
-Božić je egzistencijalni praznik, rođenje sina Božijeg kao čoveka menja odnose između Boga i čoveka. To je poruka koju želim da uputim za Božić koji je veliki pomak za čovečanstvo i to pomak unapred – rekao je Miroslav Bubalo.
U božićnom hlebu, česnici, bilo je tri srebrenjaka i zlatnik, a prema narodnom verovanju onaj ko ih pronađe biće srećan čitave godine. Sugrađanka Rada Kostić (61) jedna je od njih.
-Prvi put sam izvukla zlatnik u česnici i presrećna sam. Nadam se da će on pomoći da čitave naredne godine budemo srećni i ja i moja porodica – kazala je Rada Kostić.
Jedan od srebrenjaka je pripao Kikinđanki Snežani Linjački (70).
-Na najveći hrišćanski praznik dobila sam srebrenjak i ne mogu vam opisati kakva je radost u mojoj duši. Dolazim redovno u crkvu i ovo je najveći dar – dodala je Snežana Linjački.
Srebrenjak je pripao i devetogodišnjoj Mariji Radosavljević iz Kikinde.
-Srebrni novčić sam izvukla prvi put. Čuvaću ga kao uspomenu i drago mi je što je pripao baš meni – otkrila nam je Marija.
Božićnoj liturgiji prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač, narodni poslanik Milenko Jovanov, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan, članica Gradskog veća Melita Gombar. Pozdravom Mir Božiji, Hristos se rodi, prvi čovek grada, uputio je čestitke za najradosniji hrišćanski praznik.
-Srca svih nas su ispunjena kada vidimo veliki broj sugrađana i dece u crkvi na Božić, koji je jedan od najvećih praznika. Svima želim puno zdravlja, porodične sreće, radosti i veselja. Na svima nama je da pomažemo jedini drugima, čuvamo jedni druge, decu učimo tradiciji i da zajednički, u miru i blagostanju, Kikinda bude još bolje mesto za život – istakao je Lukač.
Božićna liturgija služena je i u Hramu Svetih Kozme i Damjana, a deljena je i česnica. I na ovom svetom mestu bilo je dosta vernika.
Pravoslavni vernici danas slave najradosniji hrišćanski praznik Božić, rođenje Isusa Hrista. Božić, zajedno sa Vaskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika i praznuje se kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg.
SPC i vernici, Božić slave tri dana. Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice, u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti Stefan.
Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuje se dolazak Božića i božićnog slavlja.Vernici se tradicionalno pozdravljaju sa Mir Božji, Hristos se rodi – Vaistinu se rodi.
Božić je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva – očinstva i materinstva.
Kod Srba taj praznik je ukrašen najlepšim verskim običajima i obredima, koji imaju jedan osnovni smisao i cilj: umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.
Božić je uvek mrsni dan, kojem je prethodio četrdesetodnevni božićni post, koji predstavlja pročišćenje duha i tela. U Srbiji je na svečanoj božićnoj trpezi najvažnija je česnica, pogača u koju se stavlja zlatni ili srebrni novčić, a ona se za ručkom lomi isključivo rukama. Ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini.
Najradosniji hrišćanski praznik 7. januara, pored Srpske pravoslavne crkve, proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji poštuju julijanski kalendar.
Već sa prvim mrakom deca u povorkama kreću da korinđaju. Šaljivim pesmicama domaćinima žele srećno Badnje veče, dobro zdravlje i rodnu godinu. I ove godine, treću zaredom, Gradska kuća otvorila je svoja vrata za više stotina mališana koji su rado korinđali gradonačelniku Nikoli Lukaču i njegovim saradnicima koji su ih zauzvrat darovali voćem i slatkišima.
Među njima je bio Novak Jerković iz Beograda.
-Kod nas nema korinđanja i ovaj običaj mi se jako sviđa. Volim da idem od kuće do kuće i korinđam. Naučio sam dve pesmice, a ono što je najbolje je što dobijam puno slatkiša – rekao nam je Novak.
Gradonačelnik Lukač istakao je da je čuvanje kulture i običaja, svih nas koji živimo na ovim prostorima, naš zadatak.
-Korinđanje je opstalo jedino na severu Banata i važno je da ga prenesemo na sve generacije koje dolaze. Deca su ta koja na najlepši način čestitaju Badnje veče i Božić, a mi ih nagradimo jabukama, orasima, ali i slatkišima. Drago mi je što smo uspeli u tome da dodatno približimo tradiciju ne samo deci iz Kikinde i okoline, nego i gostima koji su došli za Božić koji je najradosniji hrišćanski praznik – kazao je prvi čovek grada.
Pesmice koje deca recituju su šaljive i kratke. Ne postoji dete u Kikindi i okolini koje ne zna bar dve recitacije i rado korinđa. Neke od recitacija koje se govore stare su više od sto godina,Prenose se sa generacije na generaciju, a neke se i menjaju shodno savremenom dobu.
Ispred pravoslavne crkve u centru grada na badnjak su doneli konjanici uz zaprege i fijakere obavezno okićeni hrastovim grančicama. Milorad Reljin, konjar iz Kikinde, zajedno sa bratom i desetoro unučića ispoštovao je tradiciju i na Gradski trg doneo badnjak.
-Unučići su Milorad, dva Ivana, Nikola Nemanja, Matija, Bata, Elena, Mia i Brana. Najstarije unuče ove godine puni 18, a najmlađa među njima je Mia stara svega tri godine. Po badnjak odlazimo porodično, sa konjima i kolima provozamo svu našu decu i učimo ih da održe tradiciju. Svi oni su naši naslednici i čitavog života sećaće se ovih trenutaka – rekao je Reljin.
Prvi put po badnjak sa svojim konjem išla je i petnaestogodišnja Lina Veličkov.
-Krenuli smo oko podneva, i kupili konjare. Badnjak smo doneli u crkvu i na trg kako bi ga podelili sugrađanima . I konj Fifa je uživala i sigurno ćemo se i naredne godine pridružiti ovom običaju – saznali smo od Line.
U porti pravoslavne crkve Svetog Nikole u prisustvu sugrađana i sveštenika badnjak je osvećen i upaljen.
Kum badnjaka bio je Aleksandar Sivčev, po zanimanju vozač.
-Za mene i moju porodicu ovo je velika čast. Godinama učestvujemo u donošenju badnjaka i verujem da će meni i mojoj porodici ovo doneti zdravlja, berićetnu i uspešnu godinu – naveo je Sivčev.
Paljenju badnjaka prisustvovao je i gradonačelnik Nikola Lukač, narodni poslanik Milenko Jovanov, predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, član Gradskog veća Dragan Pecarski.
U porti crkve zatekli smo i proslavljenu kikindsku plivačicu Maricu Stražmešter. Ona živi i radi u Čikagu kao trener plivača.
-Ne propuštam Božić u rodnom gradu, a u poslednje tri godine trudim se da živim u skladu sa verom, koliko mogu. Božić je najveći hrišćanski praznik i obeležava se u krugu porodice. Naši običaji su prelepi i drago mi je što ih toliko sugrađana podržava – kazala je Marica Stražmešter.
U crkvi su građani odlazili po badnjake koje su odneli svojim kućama, a ove godine pripremljeno ih je oko dve hiljade. U isto vreme osvećenje i paljenje badnjaka organizovano je i u Hramu Svetih Kozme i Damjana.
Unošenje badnjaka u kuću na Badnji dan tradicija je koja se poštuje. Gradonačelnik Nikola Lukač sa članovima Gradskog veća Sašom Tanackovim i Draganom Pecarskim, predstavnicima Kikndskog konjičkog kluba i sportistima: Duškom Petrovim, strelcem, članovima džudo kluba “Partizan” i MRK “Kikinda Grindeks”, uneo je badnjak u Gradsku kuću.
Badnjak je sveto drvo kod Slovena i njegovim unošenjem čuva se tradicija, ali i nagoveštava berićetna godina.
U 15 sati ispred crkve u centru je paljenje badnjaka, a od 16 časova Gradsku kuću, ali i domove, ispuniće korinđaši koji će veselim pesmicima poželeti srećan Božić.
Domaćice su ove godine posebnu pažnju posvetile pripremi badnjaka i žita. Na kikindskoj pijaci ponuda je bogata, a cene se kreću od 100 do 250 dinara.
-Mesec dana pripremala sam žito za prodaju. Potrudila sam se da pakovanje bude što lepše. Proteklih godina popularni su takozvani božićni ježevi koji treba najpre da se naprave, a potom se poseje žito koje je, tako reći, nuzproizvod. Dekoracije koje sam izradila mogu da ostanu i posluže za druge namene. Zainteresovanost je odlična – istakla je Ljubinka Gavrilović.
Žito se unosi u kuću kao simbol novog života i roditeljstva. Pored žita u kuću se unosi i badnjak koji simboliše Hrista i njegov ulazak u svet.
-Pored hrastovih grančica badnjak obavezno treba da sadrži žito, orah, pšenicu, bosiljak i kukuruz. Badnjak je drvo koje su pastiri doneli i založili u hladnoj pećini kada se Isus Hrist rodio. Na Badnje veče treba da se pokrcka orah i ukoliko je jezgro zdravo i jedro biće radosna godina. Žito simbolizuje novi život, bosiljak je simbol zdravlja i zaštite od zla, a kukuruz zdravih životinja u domaćinstvu. Mesecima pripremam aranžmane s obzirom na to da se žito prikuplja tokom žetve. Ikebane su posebno interesantne, a za džakiće u koje je badnjak upakovan utrošila sam nekoliko sati – rekla nam je Radmila Jon.
Povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića u crkvi Svetog Nikole u Kikindi sutra, 6. januara u 9 sati biće služena Sveta Liturgija u 14.30 je Večernje bogosluženje, a u 15 sati je doček i paljenje badnjaka. U ponoć će biti služeno Ponoćno jutrenje, a u 9 sati, 7. januara, Sveta Liturgija. Istog dana u 17 sati je Bdenije.
Na drugi dan Božića, kada se obeležava Sabor presvete Bogorodice, u 9 časova je Sveta Liturgija i u 17 sati je Bdenije. Treći dan Božića, 9. januara, kada se proslavlja Sveti Arhiđakon Stefan u 9 sati služiće se Sveta Liturgija, a u 16 časova Bdenije.
Neradni dani za Božić su nedelja, 7. i po preporuci Vlade Srbije ponedeljak, 8. januar pa će radno vreme javnih službi i maloprodajnih objekata biti prilagođeno prazniku. Već sutra, na Badnji dan trgovinske radnje „Univereksporta“, „Ideje“, „Maksija“ i „Lidla“ radiće do 18 sati. Nedelja je neradna, a ponedeljak, 8. januar sve prodavnice prehrambene robe rade uobičajenim radnim vremenom.
Tokom praznika dežura ambulanta u Svetosavskoj 53. Na Badnji dan radi do 18 sati. U nedelju i ponedeljak radno vreme biće do 20 časova. Febrilna ambulanta u Mikronaselju i tokom praznika biće dostupna od 8 do 16 časova. Dežura i Dečiji dispanzer koji će raditi od 9 do 17 sati.
U Opštoj bolnici u ponedeljak, 8. januara, drugog dana Božića, rad u Opštoj bolnici Kikinda biće organizovan kao rad za praznik.To znači da će raditi dežurne službe, a pacijenti koji tog dana imaju zakazan ambulantni pregled biće blagovremeno obavešteni o novom terminu. Građanima će 24 sata biti dostupna apoteka u Bloku GA 4.
JP „Kikinda” tokom božićnih praznika radiće po izmenjenom rasporedu. Parking se neće naplaćivati u ponedeljak. Službe vodovoda i kanalizacije dežuraće tokom praznika 24 sata, a za sve informacije i eventualne kvarove, dostupan je broj pozivnog centra 062/88-44-888.
Kompanija FCC komunalni otpad odnosiće prema ustaljenom rasporedu.
Glavna, ali i ostale ispostave Pošte biće zatvoren na Božić, a i drugog dana Božića 8. januara glavna Pošta radi od 7 do 15 časova.
Od sutra do utorka autobusi „Autoprevoza“ prevoziće putnike po nedeljnom redu vožnje.
Vojvođanski ligaš sa stadiona „Ilija Pantelić” zimuje na petom mestu grupe „Istok” pokrajinskoga ranga, a trener Slobode Slobodan Mitrović napominje da je planirano u prvom krugu na taj način i ostvareno.
– S obzirom na slab start sezone, kada smo u prva četiri kola uzeli svega dva boda, na kraju jesenjeg dela trke morali smo biti zadovoljni, budući da na kontu imamo 25 bodova. Plan nam je zadržati postojeći kadar, otišao nam je jedino Zeljković, a osvežili smo ekipu s dvojicom igrača. Golman Milan Đaković stiže nam iz velikoselske Kozare, a Petar Cvijanović iz ruskoselske Crvene zvezde. Imaćemo pet sedmica priprema i isto toliko kontrolnih mečeva, a na proleće želimo što pre do pozicije koja će nam garantovati miran završetak sezone – kaže Mitrović.
Kada je reč o bližoj budućnosti kluba, Mitrović dodaje:
– Nećemo gomilati pojačanja sa strane ni ove zime niti u narednim prelaznim rokovima. Želimo da imamo što više igrača iz Novih Kozaraca i zato nam je bitan rad s mlađim kategorijama, a kolega Đorđe Atlagić (na slici dole) okupio je veliki broj dece iz sela i kvalitetno radi s njima.
Inače, Novokozarčane je napustio i ponajbolji igrač Stanaćev, koji zbog nesporazuma s upravom nije ni igrao u drugoj polovini jeseni, trenirao je i tada na Gradskom stadionu, a sada se i zvanično vratio u redove srpskoligaša OFK Kikinde.