Praznik rada ili Međunarodni dan radnika, koji se obeležava 1. maja, državni je praznik u više od 80 zemalja.
Toga dana se obeležava sećanje na radničke borbe iz prošlosti protiv brojnih kršenja radničkih prava, uključujući duge radne dane i sedmice, loše uslove i dečiji rad.
Prvi maj kao Međunarodni praznik rada ustanovljen je daleke 1889. godine, a njegovi začeci zapravo padaju još u 1886. godinu, kada su stotine hiljada američkih radnika, prisiljenih da rade i do 16 sati dnevno u nesigurnim uslovima, izašle na ulice Čikaga kako bi zahtevale opšte prihvatanje osmočasovnog radnog vremena. Iako 1. i 2. maja nije bilo nereda na ulicama, 3. maja je izbila tuča u kojoj je policija ubila četiri člana sindikata.
To je bio povod da radnici, na poziv anarhista Avusta Spejsa i Alberta Parsona, dođu na proteste naoružani, i novi su zakazani već za sutradan, za 4. maj 1866. Iako je na pomenuti protest na trgu Haymarket došlo svega 3.000 radnika, pred kraj protesta neko je pod nerazjašnjenim okolnostima bacio bombu, ubivši sedam radnika i 67 policajaca.
Gradske vlasti su gotovo godinu i po dana kasnije za taj čin optužile anarhiste, posle čega su njih osmorica bili osuđeni na smrtnu kaznu. Više od 250.000 ljudi je bilo prisutno u njihovoj povorci.
U oktobru 1884. godine, Federacija organizovanih trgovačkih i radničkih sindikata Sjedinjenih Američkih Država i Kanade odlučila je da će 1. maj 1886. označiti prvi dan kada će stupiti na snagu osmosatni radni dan.
Godine 1889. godine je na Prvom kongresu 2. Internacionale ustanovljeno da je „Prvi maj zajednički praznik svih zemalja na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“.
Od tada se svake godine godine baš 1. maja obeležava praznik radnika i njihovih prava na svim svetskim meridijanima. simbol praznika je crveni kranfil.
Ovaj praznik je prvi put u našoj zemlji obeležen 1. maja 1893. godine i to velikim protestima u Beogradu.
– Poslali smo predivnu sliku iz našeg grada koji je ovom prilikom spojio, osim naših klubova, i klubove iz još pet zemalja regiona. Istovremeno, sve činimo i da fudbal u Kikindi vratimo na stare staze slave, koje ovaj najpopularniji sport i zaslužuje u našem gradu. Hvala svima iz organizacionog odbora koji su se potrudili da turnir uspe, hvala i OFK Kikindi, Velikoselcima i Ruskoselcima na velikom doprinosu. Svi zajedno pokazali su koliko možemo da budemo uspešni organizatori, a momci iz naše tri ekipe, sigurno su mnogo naučili od kolega iz boljih timova. Gosti su svi prezadovoljni, nose divne utiske i to nam je najvažnije, uz želju da ovaj turnir postane tradicionalan, a kikindska gradska uprava i dalje će nastaviti da ulaže ne samo u sport već i u sportsku infrastrukturu – rekao je Lukač.
U utakmici za treće mesto novosadska Vojvodina pobedila je, takođe 2:0, slovenački NK Brinje iz Grosuplja, a prethodno su se i Beograđani i Hrvati u finale plasirali nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca protiv Slovenaca odnosno Novosađana.
Osim pomenute četiri najbolje ekipe, učestvovali su još: Makedonija Đorče Petrov iz Skopja (Severna Makedonija), UTA iz Arada (Rumunija), OFK Kikinda, Partizan iz Beograda, Kozara iz Velikog Sela, TSC iz Bačke Topole, Peči iz Pečuja (Mađarska) i Radnički iz Zrenjanina.
