Празник рада или Међународни дан радника, који се обележава 1. маја, државни је празник у више од 80 земаља.
Тога дана се обележава сећање на радничке борбе из прошлости против бројних кршења радничких права, укључујући дуге радне дане и седмице, лоше услове и дечији рад.
Први мај као Међународни празник рада установљен је далеке 1889. године, а његови зачеци заправо падају још у 1886. годину, када су стотине хиљада америчких радника, присиљених да раде и до 16 сати дневно у несигурним условима, изашле на улице Чикага како би захтевале опште прихватање осмочасовног радног времена. Иако 1. и 2. маја није било нереда на улицама, 3. маја је избила туча у којој је полиција убила четири члана синдиката.
То је био повод да радници, на позив анархиста Авуста Спејса и Алберта Парсона, дођу на протесте наоружани, и нови су заказани већ за сутрадан, за 4. мај 1866. Иако је на поменути протест на тргу Хаyмаркет дошло свега 3.000 радника, пред крај протеста неко је под неразјашњеним околностима бацио бомбу, убивши седам радника и 67 полицајаца.

Градске власти су готово годину и по дана касније за тај чин оптужиле анархисте, после чега су њих осморица били осуђени на смртну казну. Више од 250.000 људи је било присутно у њиховој поворци.
У октобру 1884. године, Федерација организованих трговачких и радничких синдиката Сједињених Америчких Држава и Канаде одлучила је да ће 1. мај 1886. означити први дан када ће ступити на снагу осмосатни радни дан.
Године 1889. године је на Првом конгресу 2. Интернационале установљено да је „Први мај заједнички празник свих земаља на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност“.
Од тада се сваке године године баш 1. маја обележава празник радника и њихових права на свим светским меридијанима. симбол празника је црвени кранфил.
Овај празник је први пут у нашој земљи обележен 1. маја 1893. године и то великим протестима у Београду.
– Послали смо предивну слику из нашег града који је овом приликом спојио, осим наших клубова, и клубове из још пет земаља региона. Истовремено, све чинимо и да фудбал у Кикинди вратимо на старе стазе славе, које овај најпопуларнији спорт и заслужује у нашем граду. Хвала свима из организационог одбора који су се потрудили да турнир успе, хвала и ОФК Кикинди, Великоселцима и Рускоселцима на великом доприносу. Сви заједно показали су колико можемо да будемо успешни организатори, а момци из наше три екипе, сигурно су много научили од колега из бољих тимова. Гости су сви презадовољни, носе дивне утиске и то нам је најважније, уз жељу да овај турнир постане традиционалан, а кикиндска градска управа и даље ће наставити да улаже не само у спорт већ и у спортску инфраструктуру – рекао је Лукач.
У утакмици за треће место новосадска Војводина победила је, такође 2:0, словеначки НК Бринје из Гросуплја, а претходно су се и Београђани и Хрвати у финале пласирали након бољег извођења једанаестераца против Словенаца односно Новосађана.
Осим поменуте четири најбоље екипе, учествовали су још: Македонија Ђорче Петров из Скопја (Северна Македонија), УТА из Арада (Румунија), ОФК Кикинда, Партизан из Београда, Козара из Великог Села, ТСЦ из Бачке Тополе, Печи из Печуја (Мађарска) и Раднички из Зрењанина.




















