Култура

Lj_P 1

„Љубавно писмо“, прва премијера у сезони, биће одиграна у Народном позоришту у петак, 9, децембра, најављено је данас на конференцији за новинаре. По тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића, представу је режирао кикиндски глумац и редитељ, Драган Остојић. Овом премијером Позориште обележава 72 године постојања.

– Веома ми је драго што је изабран управо тај текст и што режира Драган Остојић – каже  в. д. директор, Милена Живков. – Права на коришћење текста добили смо бесплатно, нисмо платили ни адаптацију Миодрага Динуловића, и на томе смо захвални. И сви актери улажу нешто своје, лично, и мислим да ће резутат бити сјајан.

Представа је урађена неплански јер Позориште није имало буџет за премијеру, каже глумац Бранислав Кнежевић који је иницијатор овог пројекта.

– Позвао сам свог колегу и пријатеља из школских дана, Драгана Остојића, да режира представу и то смо предложили директорици. Екипу смо правили као добру репрезентацију, не од најбољих играча, већ од оних који најбоље функционишу заједно. Ово је једна од малобројних представа које се припремала у изузетно доброј атмосфери. Радимо без улагања Позоришта. Драган режира без хонорара, Ружица Недин, која се, на моју радост, вратила глуми, такође ради без хонорара, ми толико волимо ово позориште да доносимо ствари од куће, сами купујемо реквизиту, надам се да тако шаљемо добру поруку – каже Кнежевић.

Ружица Недин дугогодишњи је члан ансамбла кикиндског театра, али се последњих седам година није ангажовала у новим представама.

– Позитивна и креативна енергија и ведро расположење за мене су били веома важни јер дуго нисам била на сцени – каже Ружица. – Када ме је Драган позвао, била сам веома пријатно изненађена. Рад на пробама био је изузетан и много сам могла да научим од младих глумаца.

У новој представи први пут ће у кикиндском позоришту наступити млада Јована Берић, која је ове године завршила глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи Срђана Карановића.

– Захвална што су ме позвали, екипа ме је веома лепо дочекала, много ми је било лепо на пробама, пуно тога сам научила – каже Јована.

За Драгана Остојића „Љубавно писмо“ ће бити јубиларна, 20. режија у матичној кући.

– Представа је љубавна комедија са елементима водвиља – каже Остојић. – Публици ћемо понудити мало успомена, мало утехе, смеха и, надам се, радости. Селимо се у осамдесете године двадесетог века и радња траје до данас. То је прича о двема породицама, о љубавним јадима и млађих и старијих. Имао сам задовољство да радим с колегама од којих су неки млади животом, а неки духом. Било је узбудљиво и занимљиво, освајали смо лепоту игре и уживали у томе. Ретко се догађа да се на овај начин ради, разуме, узајамно помаже, тако да је за мене ова режија била огромно задовољство. У представи имамо причу о породицама, али смо и ми постали породица.

Остојић додаје да ће нови комад бити спој позоришта, филма, аудио сегмената и  певања уживо. Ансамбл ове, 341. премијере кикиндског позоришта чине још: Гордана Раушки, Михаило Лаптошевић, Анђела Киковић, Владимир Максимовић и Бранислав Чубрило Рус. Видео материјал потписују Милорад Караџин и Фото студио „Сретеновић“.

Представа траје два сата и има паузу. У Позоришту кажу да је премијерно извођење већ готово распродато. Прва реприза заказана је за 13. децембар,  затим ће представа бити на репертоару 20. децембра.

Цена улазница за премијеру је 500, а за остала извођења 300 динара. Ученици, студенти, пензионери и незапослени карте могу да купе по повлашћеној цени од 150 динара.

pistalo-grabovac

Банатски културни центар објавио је добитнике награда које носе име Теодора Павловића, рођеног у Новом Милошеву, обновитеља и првог секретара Матице српске, родоначелника журналистике у Србији, адвоката, књижевника и преводиоца.

Жири у саставу: проф. емеритус др Сава Дамјанов, председник, проф. др Срђан Шљукић, и Радован Влаховић, донео је једногласну одлуку да Награда „Теодор Павловић” за животно дело припадне књижевнику Владимиру Пишталу, а Награда „Теодор Павловић” за најбољу књигу – Симону Грабовцу.

Др Владимир Пиштало је рођен у Сарајеву, где је и дипломирао на Правном факултету. У САД-у је одбранио магистарски и докторски рад. Објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Његова најпознатија дела су  „Тесла, портрет међу маскама“, „Миленијум у Београду“, „Сунце овог дана: писмо Андрићу“, „Венеција“, и преведена су на више светских језика. За роман „Тесла, портрет међу маскама“, добио је НИН-ову награду. Носилац је многобројних награда и признања. Председник је Културног форума Европског покрета Србије

Награда „Теодор Павловић” за најбољу књигу припала је Симону Грабовцу, за књигу песама „Дубока тишина”, у издању Културног центра Новог Сада. Симон Грабовац је књижевник, новинар, књижевни и позоришни критичар, један од оснивача Фестивала алтернативног и новог театра „Инфант“.

Награде се додељују у оквиру манифестације „Дани Теодора Павловића“ коју организује Банатски културни центар из Новог Милошева у сарадњи са Матицом српском из Новог Сада, под покровитељством Општине Нови Бечеј. Манифестација ће се, 23. пут, одржати у Новом Саду и Новом Милошеву, децембра 2022.

 

 

terra izložba

Слике и скулптуре, избор из колекције ваљевског Интернационалног уметничког студија „Радован Трнавац Мића“ доступне су од вечерас у Галерији „Teра“. Изложба је резултат сарадње две институције, која је започета крајем новембра у Ваљеву, поставком скулптура галеријског формата са Симпозијума „Teра“.

– Обе колекције су међународне, наше институције трају неколико деценија и обе су мост између уметника на међународној сцени – рекла је Верица Немет, историчарка уметности из Центра за ликовну и примењену уметност „Teра“

Колекција из Ваљева садржи 17 радова уметника из девет земаља – сви они стварали су у студију које носи име познатог српског сликара, Радована Трнавца Миће.

– Већина уметника која борави и ствара код нас, остави једно или више својих дела за нашу колекцију – каже Мирјана Војић, директорка Студија. – Наш циљ је да је прикажемо целој Србији, чиме представљамо и Ваљево као град који препознаје културне вредности.

Свечаном отварању изложбе присуствовала је чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски. Она је истакла могућност проширења сарадње два града.

– Сарадња ових културних институција веома је важна не само ради размене знања и искустава, већ и због могућности умрежавања уметника и стварања нових контаката у областима уметности и културе уопште. Уз то, могуће ју је проширити и на образовање и привреду, у оквирима Србије и других земаља. Разговараћемо вечерас о учвршивању сарадње и о томе како Град може да помогне да она постане што плодоноснија.

На свечаности отварања наступили су ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ на одсеку тамбуре, Теодора Томић и Стефан Билић.

Ово је 18. изложба у галеријском простору „Teре“ и последња у овој години. Обе поставке – скулптура из Кикинде у Ваљеву и ваљевског избора у „Тери“ биће доступне посетиоцима до краја године.

Natasa Mitrovic 3

Потпуно нова дела савремених српских композитора, под заједничким називом „Премијере“, имала је прилику вечерас да слуша кикиндска публика на концерту пијанисткиње Наташе Митровић, професорке на Факултету музичке уметности у Београду. Професорка Митровић је једини добитник Фулбрајт стипендије из Србије, што јој је омогућило усавршавање на најбољим универзитетима у Америци.

Као солиста, наступала је са више симфонијских оркестара у Србији, Немачкој и Бугарској. Добитница је бројних награда на домаћим и међународним такмичењима. Одржала је више од педесет солистичких и реситала камерне музике широм земље и света.

Препознајући значај музичког наслеђа, али и таленте младих композитора, професорка Митровић осмислила је пројекат „Премијере“ који се, како каже, рађао годину и по дана. Чине га дела: Вере Миланковић, Драгане Јовановић, Милане Стојадиновић, Огњена Поповића, Ивана Бркљачића, Игора Главашића и Мирослава Поповића.

– Наши композитори, као и сви други у свету, нагињу својим коренима. Често су присутне примесе источноевропског или чак оријенталног стила, али и сасвим модерни и неочекивани правци. Ових седам композитора имају потпуно различите уметничке изразе – од универзалног, минимализма, неоромантизма, до врло модерног таласа. „Премијере“ су, тако, симбиоза различитости. Мислим да треба да негујемо наше уметничко стваралаштво и да су зато потребни овакви пројекти. Такође, да публика на концертима не би више слушала само Шопена, Бетовена, Моцарта и Шумана, већ да је упознамо и са новом литературом, која после остаје у историји – каже професорка Митровић.

Програм је конципиран тако да је у њему заступљен велики број клавирских форми, како би се публици понудио занимљив садржај и истакле могућности инструмента, као и висок домет извођења. Управо подршка њиховом и раду осталих савремених композитора у Србији смисао је овог пројекта који ће одмах бити доступан генерацијама студената и ученика академија и музичких школа.

Значај домаћег стваралаштва у класичној музици препознали су Министарство културе и СОКОЈ, који су покровитељи пројекта. „Премијере“ се изводе у десет градова на концертној турнеји која је почела управо данас у Зрењанину, а затим и у Кикинди.

У сали Народног музеја, наступ ове изузетне пијанисткиње организовала је Основна музичка школа „Слободан Малбашки“. Наредних дана дела српских композитора први пут ће бити изведена и у Чачку, Смедереву, Ваљеву, Шапцу, Крагујевцу, Зајечару и Неготину, а турнеја ће бити завршена београдским концертом.

miloš latinović foto

Књижевни портрет Милоша Латиновића представљен је публици вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“. У програму су учествовали Младен Весковић, књижевни критичар и Милош Латиновић.

Милош Латиновић, Кикинђанин, награђивани је аутор прича, романа, есеја, драмских текстова. Сусрет с публиком на књижевној вечери догађа се у години када обележава 30 година од када је изашла његова прва књига. Наредних дана изаћи ће нова збирка прича о путовањима, „Оранж цепелин“.

– У мом стваралаштву романескни круг је, стицајем околности, постао доминантан. Радује ме што ћемо вечерас причати о мом драмском опусу који сам, у једном периоду занемарио. Сада поново доста пишем драмске текстове и то ме изузетно весели јер је у питању потпуно друкчији приступ, и кроз материјал и кроз саму изведбу, у односу на роман. Када паралелно пишете роман и драмски текст, то је као да радите на два колосека, али ипак осећате задовољство јер су ти возови који пролазе занимљиви и лепи – рекао је Латиновић.

Иако се, као писац, Латиновић остварује већ три деценије, у међувремену је радио је као новинар, био је и на челу кикиндске библиотеке и позоришта. Већ годинама је директор Битеф театра у Београду. О статусу родног града поделио је запажања из те, друкчије визуре.

– Жао ми је што Кикинда нема већу видљивост у медијима, уопште у јавној сфери, јер то апсолутно заслужује. Град има фантастичан туристички потенцијал као место у које треба доћи и остати у њему јер има шта да се види. На томе мислим да треба више радити. Један од већих проблема је то што су до Кикинде, од Београда, потребна два и по сата вожње и сада као и 1981. године када сам почео да студирам, и мислим да то одбија људе да дођу. Ми имамо добар потенцијал: туризам, спорт, добру храну. Ово је миран град, то се у свету данас класификује као град који се препоручује. Жао ми је што Кикинду не посећује више људи.

Латиновић је аутор двадесетак књига. Његове драме „Панонски карусел“ и „Црњански или Пајадор“ постављене су на сцену Народног позоришта у  Кикинди. Друштво књижевника Војводине изабрало је његов роман „Џелат у рају” за књигу године. За поетско-прозну збирку „Звезде и острва”, добио је Награду Стеван Пешић, а за роман „Сто дана кише”,  Виталову награду. Награде Лаза Костић Новосадског сајма и Кочићево перо додељене су му за роман „Етапе ноћи”.

Jelena Milošev svi

Књига „Светлост бачена у очи“ Јелене Милошев представљена је вечерас у Културном центру у Кикинди. Ово је њена трећа књига поезије, после збирки „Ћутање пре полета“, награђене признањем „Стражилово“ (додељује је Бранково коло), и „Невидљиви ватромет“, која јој је отворила врата Српског књижевног друштва.

Нова збирка поетички се „наслања“ на претходне две, што доказује да је Јелена песникиња која има чврсту поетику, рекла је књижевна критичарка Андреа Беата Бицок.

– Бавећи се феноменима данашњице која одређује нас као људе, али и окружење у ком постојимо, ова поезија има, условно речено, једну ноту тежине, али нас песникиња кроз њу проводи с лакоћом и то пажљиво ритмички обликујући песме. Читањем ове збирке ми, заправо, откривамо неки део себе и нас саме у окружењу које описује, и самим тим ова светлост бачена у очи допире и до нас, освештавајући нас, али нам и, из другог угла, приказује свет у којем постојимо – истакла је критичарка.

Поред Бицокове, о књизи су говорили и књижевница Весна Ђукановић и Радован Влаховић, директор и оснивач Банатског културног центра из Новог Милошева, у чијем издању се збирка и појавила.

– „Светлост бачена у очи“ симболизује нова искуства и нова сазнања о животу. У својим песмама бавим се филозофијом живота, у дескриптивним песмама описујем свој родни крај, стално се враћам мотивима природе, водим се и егзистенцијалним темама, питањима садашњости и стварности, има и филозофских песама. Моја поезија је пуна слика и те слике сугестивно делују на читаоце – објаснила је ауторка.

Јелена Милошев запослена је у основној школи у Падеју као професор српског језика и књижевности. Поред поезије, свој уметнички пут проналази и у писању прозе и у сликарству.

 

 

 

Narodno_pozorište_Kikinda

Прва премијера у овој сезони Народног позоришта обрадоваће љубитеље комедије, али и носталгичаре. Представа „Љубавно писмо“ временски је „смештена“ у осамдесете године прошлог века и, осим хумором, обилује атрибутима тог времена.

По тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића, режирао ју је Драган Остојић, а играју: Гордана Рошчић, Ружица Недин, Михаило Лаптошевић, Бранислав Кнежевић, Анђела Киковић, Јована Берић, Владимир Максимовић и Бранислав Чубрило Рус.

Премијерно извођење на великој сцени Позоришта заказано је за петак, 9. децембар. До тог датума, због генералних проба комада, неће бити редовног играња представа.“Љубавно писмо“, за оне који пропусте премијеру, на репертоару ће бити и 13. и 20. децембра.

Још један позоришни ексклузивитет публику очекује 23. децембра. Са монодрамом “Лала„, гостоваће Стефан Остојић, Кикинђанин који је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Љубослава Мајере. Представу „Лала“ режирала је Ли Делонг, позната америчко/француска редитељка и глумица која је сарађивала са Питером Бруком, Луком Бесоном, Жаном Реноом, Миом Фароу, и добитница је многобројних америчких и европских награда. Монодрама „Лала“ је омаж родном крају и инспирисана је традицијом и историјом Кикинде. Ово је прва представа кловновског театра у Србији.

Представа на малој сцени, „Па се видимо у сну“, на репертоару ће бити 16. децембра. После 23. децембра, због играња новогодишњих представа, до краја године неће бити репертоарског извођења у вечерњим терминима.

Представе у Народном позоришту почињу у 20 сати, а дани за позориште су уторак и петак.

 

 

снежана томин

Кикинђанка Снежана Томин представила је вечерас, у Културном центру, своју четврту књигу поезије. Код Снежане све је, овога пута, у знаку броја педесет – назив збирке је „Мојих педесет“, као аналогија на године живота, књига је изашла на њен рођендан и дар је млађих чланова породице, у едицији је тачно педесет песама.

– Песме су, углавном, љубавне. Пишем од основне школе, а љубав према поезији је наслеђе од оца. У песмама су осећања у којима сви могу да се пронађу, љубав према деци, партнеру – каже Снежана.

Збирка „Мојих педесет“ настајала је четири године и издање је куће „Галексијанус“. Уз ауторкине пријатеље и публику, представљању су присуствовали и чланови Клуба књижевника „Душко Трифуновић“ у којем је Снежана од оснивања. У музичком делу вечери наступили су Адријана Бркин и Жељко Барбат.

Muzicka 2

Директори Академског друштва за неговање музике „Гусле“ и Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ данас су потписали уговор о сарадњи. У просторијама Школе овом чину присуствовала је чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

Маргита Детари, директорица Музичке школе истакла је да је потписивање уговора само озваничило већ постојећу сарадњу.

– Заједнички циљ је неговање и развој музике Кикинде, Баната и Србије. Музичка школа треба да даје допринос свуда где се промовише музика и наш задатак јесте да описмењујемо ученике и да их оспособљавамо и за самосталне и за наступе у  ансамблима, хоровима и оркестрима. „Гусле“ су изузетна установа у којој ће стечено знање моћи да примењују јер, наравно, ми се не ограничавамо само на озбиљну музику. Сматрамо да треба да будемо активни у свим жанровима – рекла је Маргита Детари.

АДЗНМ „Гусле“, као установа културе и образовна установа придаје велики значај формалном образовању, рекао је директор Зоран Петровић.

– Важно је то што се, и у „Гуслама“ и у Музичкој школи, трудимо да, уз помоћ квалитетних кадрова, подстакнемо младе да остану у нашем граду да бисмо, аутентичним програмима, подигли ниво културе и образовања. У „Гуслама“ смо увек спремни да организујемо едукације за ученике и све који желе да напредују.

У областима учења и истраживања сарадња већ постоји и она ће се наставити на обострано задовољство, закључено је приликом потписивања уговора.

– Ово је пример добре праксе који ће, надам се, инспирисати и остале образовне и институције културе да га следе – изјавила је Валентина Мицковски. – Један од бенефита за Музичку школу је тај што ће ученици бити у могућности да део својих активности фокусирају на очување традиције и културног наслеђа уз помоћ „Гусала“, док ће члановима овог друштва бити доступнија класична музика.

Уговор о сарадњи потписан је на неодређено време, а из обе установе већ најављују нове, заједничке активности, мајсторске радионице и наступе својих чланова, ученика и наставника.

Lane

Након одличног пријема најмлађе публике приликом прошлогодишњег гостовања са  „Школом за кловнове“, Позориштанце „Лане“ поново је наступило у Берлину 12. и 13. новембра. Mалишане је одушевила „Црвенкапа“ као и луткарска представа „Зунзарина палата“ .

-Обе представе смо играли у Театру „Бока“ и у једној сјајној вили са позоришном салом. Одзив је био одличан као и утисци. Деца која тамо живе немају редован контакт са дечијим позориштем на српском језику. Преко родитеља већ нам шаљу поруке да једва чекају да поново дођемо. Гледали су нас и људи из наше амбасаде. После Нове године поново ћемо гостовати у Немачкој, разговарали смо о томе да играмо у више градова- каже Александар Малетин, директор и глумац Дечјег позоришта „Лане“.

Сарадња између Театра „Бока“ из Берлина и Дечјег позоришта „Лане“ успостављена је захваљујући суграђанки Јасмини Дрињак Малогајски, васпитачици која у Берлину, са колегиницом Радмилом Миловановић, води радионице за неговање српског језика „Штрамплице“. „Штрамплице“ успешно сарађују са луткарским позориштем „Бока“ које је 2013. године , такође у Берлину, основала Оливера Бекер. Театар „Бока“ гостовао је у Кикинди у два наврата, у јулу и септембру.

-Сарадња између „Боке“ и „Ланета“ је почетак једног дивног пријатељства. Дивно је радити и дружити се са ансамблом кикиндског дечијег позоришта,  За кратко време сам доста научила од њихове трупе, конкретно, како се води једно позориште. Посебно ме је усрећило гостовање у Кикинди. Јаца и Бог нас је све спојио, то су познанства која су ме духовно обогатила. Радујем се будућој сарадњи и дружењу са „Штрамплицом“ и и са Дечјим позориштем „Лане“ .  Кикинда је моја нова домовина, а „ Лане“ моја нова кућа- надахнуто прича Оливера Бекер која је после глумачко-луткарског смера у Дванаестој београдској гимназији, знање усавршавала на студијама глуме у Берлину.

Малишани нестрпљиво ишчекују наредно гостовање кикиндског дечјег позоришта, каже Јасмина Дрињак Малогајски.  Била би велика штета да њихове представе виде само деца у Берлину, напомиње.

-У свету постоји једно царство, а наше је другарство најјаче.  Када у Кикинди познајеш најбоље од најбољих, а бавиш се дечијим осмесима, онда је сасвим логично да желиш да их поделиш са децом која овде у Берлину немају често прилику да виде представе оваквих ансамбала. Годинама сам уживала у њиховим представама и некако је логично да их повежемо са „Штрамплицама“  у Берлину. У величанственој „Црвенкапи“ која је сваки пут све боље изведена, уживала су и деца и одрасли. Дружење и фотографисање само је забележило ону топлину коју су нам глумци „Ланета“ пренели. Кикинда је чудо, сви овде сада почињу да коментаришу: Нисмо ни знали колико се код вас ради на култури-  прича Јасмина.

За Кикиндски портал открива да  „Штрамплице“ у својој мисији и раду са децом имају амбициозне планове. Да се они обистине помоћи ће им успостављена сарадња са Централним саветом Срба у Немачкој.