May 13, 2026

Култура

Prof_Vuca

Zavičajne priče profesora Vuce

Igor Crnogorac November 7, 2022

Predanja starijih mogu da budu poučna i zanimljiva, ali i dobar putokaz novim generacijama, smatra poznati kikindski profesor fizike, doktor nauka Petar Vuca. Upravo to mu je i bio motiv da, u svojim penzionerskim danima, izda knjigu pod nazivom „Priče u selu Nadanićima“. Nadanići su selo kod Gacka gde je autor rođen i u kojem je završio osnovnu školu. U Gacku zatim pohađa gimnaziju, odlazi u Novi Sad na studije i, kao profesor fizike, stiže u Kikindu, u kojoj živi i danas.

Pored brojnih stručnih radova, dr Vuca posebno je ponosan na svoju knjigu „Sunčani časovnici Vojvodine“, koja je imala tri izdanja. Poslednja, knjiga zavičajnih priča, nastala je, kaže, spontano. To je zbirka anegdota koje je, braći i njemu, kada dođu u selo na odmor sa studija, prenosio otac Vukota.

– Njegove priče bile su nam zabavne jer su govorile o ljudima i događajima iz prošlosti. Moj otac je bio izuzetno načitan, bistrog uma sve do smrti, a ja sam ih sve zapamtio. Bilo bi mi žao da se ta sećanja zagube, zato sam ih stavio na papir.

Radove je prvo poslao svojim kolegama, koji su ga podržali. Zatim je tri njegove pripovetke objavio časopis za književnost „Nova zora“, što je dr Vucu obradovalo i ohrabrilo da nastavi da piše i da objavi knjigu.

– Priče se dopadaju i ljudima iz mog kraja i ljudima ovde. Posebno mi je drago što će ostati za neke nove generacije, da znaju ko je u Gacku, u mom selu, Nadanićima, pisao, beležio anegdote o tome kako su se ljudi lečili, kada su stigli prvi gramofon i prvi magnetofon u selo, zašto je vir dobio ime jedne devojke, kako se kosilo kosom, toga danas više nema – kaže dr Vuca. – Vidim da, sve češće, moji vršnjaci zapisuju događaje iz svojih mesta jer nema više ljudi koji mogu da ih ispričaju. Smatrao sam da treba da ih zapišem u znak zahvalnosti roditeljima i mom selu.

Zbirka „Priče u selu Nadanićima“ sadrži dvadestak pripovedaka: „Moba“, „Ban“, „Nisam nešto dobar“, „Ko Miro iz obojka“, „Momačka moć“, samo su neke od njih. Iako napisane kao anegdote, veoma su poučne za mlade naraštaje, smatra dr Vuca.

– One govore o načinu života, o dobrim komšijskim odnosima, o tome kako su mladi doživljavali i odnosili se prema novim stvarima. U mom selu bio je moto da je važno da su ljudi pošteni, radni, da se obrazuju. Veliki broj meštana završio je studije, iz tog malog sela potekla su četiri doktora nauka i profesora univerziteta, među kojima sam i ja. Vežu nas te priče i danas kad se čujemo i vidimo.

Zbirka, koju je sam izdao, može da se kupi u Fotografskoj radnji „Sretenović“ u Kikindi. Čitavog života bavio se naukom, predavao u srednjoj školi i na univerzitetu i ponosan je, dodaje, na izuzetne rezultate koje postižu njegovi učenici. Danas su mu, pored pisanja, preokupacija i voćarstvo i pčelarstvo. Kada bi se vratio u Nadaniće, kaže, bavio bi se i stočarstvom. I svakako sabirao priče o prošlim generacijama, za one koje tek dolaze.

Milovan Dagović

Od ratnog Sarajeva do danas: „Tragovima identiteta“ Milovana Dagovića

Jelena Trifunović November 4, 2022

Tačno dve decenije nakon što je učestvovao na Simpozijumu skulptura u terakoti „Tera“, akademski umetnik Milovan Dagović Dago vraća se u Kikindu. Ovoga puta u istoimenoj galeriji njegova izložba oslikava put pun prepreka i beznađa koji obuhvata period od izgnanstva iz ratnog Sarajeva 1992.godine do sadašnjeg vremena.

Tragičnost savremenog društva ogleda se u velikom raslojavanju, nepoštovanju i kršenju svih društvenih i pravnih normi običnog čoveka. Postajemo dramatično i tragično postojanje ljudske civilizacije iza koje se čuje samo krik izmrcvarenog čoveka, navodi umetnik koji je u Kikindi izlagao prvi put za vreme bombardovanja 1999.godine.

 – Sva ta priča vezana za liniju i crtež je moj svakodnevni način življenja i opstajanja,a pogotovo u tom periodu, ako se govori o likovnom jeziku i strukturi. Ovde izloženi radovi su nastali u protekle dve godine. Iako sam pre svega vajar, crtež je za mene najosnovnije izražajno sredstvo,  tako je i linija početak svega- priča Dagović.

-U Kikindi sam 2002. učestvovao na vajarskom simpozijumu. Tada sam ovde bio prvi put, sa vajarima iz Italije, Španije, koleginicom iz Beograda. Ravnica je ostavila na mene utisak. Živeo sam neko vreme i u Somboru, a danas u Subotici. Ravnica je sastavni deo i ove likovne slojevitosti- ukazuje umetnik čiju izložbu „Tragovi identiteta“ posetioce Galerije „Tera“ mogu pogledat do kraja novembra.

Dagović nudi sveže likovno umeće i zbog finog sopstvenog kodeksa povezivanja konstruktivizma i figurativnosti, plastičnog i pikturalnog, fantastičnog u duhu neshvatljive surove stvarnosti, ocenila je istoričarka umetnosti Radmila Savčić.

Milovan Dagović Dago rođen je u Užicu 1954. godine. Umetničku školu i Akademiju likovnih umetnosti, na odseku vajarstva, završio je u Sarajevu, gde je i magistrirao. Član je ULUS-a. Radio je kao profesor u Umetničkoj školi u Užicu. Izlagao je kolektivno i samostalno u Srbiji i inostranstvu.

 

 

Prva izložba sugrađanke Gordane Kežić: „Portreti“ u Kulturnom centru

Jelena Trifunović November 4, 2022

Sugrađanka Gordana Kežić (23) ove godine je diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu gde je i upisala master studije. Sklonost ka crtanju pokazuje od najranijeg detinjstva. Talenat i tehniku crtanja usavršavala je kao polaznik strip radionice „Epika“ u Kulturnom centru. Upravo ova ustanova je i domaćin njene prve izložbe.

-Izloženo je četrdesetak portreta, uglavnom poznatih ličnosti. Tu su Merlin Monro, Eminem, Konstrakta, Salvador Dali, Miloš Biković… Crtanje je za mene i svojevrsna stres terapija, hobi koji me opušta. Inspiraciju pronalazim u muzici, serijama, filmovima- kaže Gordana za naš portal.

Otvaranje izložbe koju u galeriji Kulturnog centra možete pogledati u naredne dve nedelje, proteklo je uz poznate pop i rok hitove u izvedbi mladih rokera iz benda „Roj“.

 

 

 

 

 

 

braco azarić

U mokrinskom Domu kulture u subotu otvaranje izložbe Brace Azarića

Jelena Trifunović November 4, 2022

Samostalna izložba slika Brace Azarića biće otvorena u galeriji Doma kulture u Mokrinu u subotu 5. novembra sa početkom u 19.30 sati. Posetioci će biti u prilici da pogledaju retrospektivu Azarićevih slika.

– Biće izloženo dvadesetak mojih radova, među kojima će biti i novih slika koje do sada nisu prikazane publici. Posebno mi je drago kada izlažem u selima, sela su naša osnova jer odatle potičemo. Izložbu će otvoriti pisac Dobrivoj Vujin- navodi Azarić.

Najavljuje da će, nakon otvaranja izložbe u Mokrinu, 6. novembra uslediti Pokrajinska smotra slikara amatera u Novom Bečeju, a potom 11. i 12. novembra likovna kolonija u Bečeju. Za Kikindski portal Azarić najavljuje i predstojeću izložbu u Novim Kozarcima.

-U Galeriji „Zdravko Mandić“ 18. novembra biće otvorena izložba slika nastalih na slikarskoj koloniji organizovanoj u Novim Kozarcima, u okviru manifestacije „Miholjski susreti sela“. Dvodnevna kolonija je, početkom oktobra, okupila dvadesetak umetnika – podseća Azarić.

Braco Azarić rođen je 1951.godine u Novim Kozarcima. Slikarstvom se bavi od 1975.godine. Direktor je Umetničke galerije „Zdravko Mandić“ koja je od svog osnivanja, pre deset godina, do danas postala važno mesto na umetničkoj mapi Vojvodine.

 

Otvoren konkurs za književnu nagradu „Dušan Vasiljev”

Igor Crnogorac November 4, 2022

Nagradu „Dušan Vasiljev” raspisuje Grad Kikinda za najbolju knjigu napisanu na srpskom jeziku, objavljenu u 2022. godini. Za ovo književno priznanje mogu da konkurišu autori sa svojim pesničkim i proznim delima, objavljenim na teritoriji naše države.

Konkurs su danas, u Gradskoj kući, predstavili Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, i književnik i direktor Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa, Radovan Vlahović.

– Naš cilj je afirmacija književne umetnosti i iskazivanje poštovanja prema našem književniku, Dušanu Vasiljevu. Ovo je jedna od najpopularnijih nagrada u Srbiji za srpsko književno delo, a želja nam je da još više podignemo standard kvaliteta. Prošle godine stigla su nam dela 184 autora, sada se nadamo još većem odzivu. Nadam se da će konkurs i nagrada inspirisati mnoge književnike da se prijave i da, na taj način, i oni inspirišu mlade umetnike – rekla je Valentina Mickovski.

Nagradu „Dušan Vasiljev” ustanovila je Kulturno-prosvetna zajednica Kikinde 1997. godine, kako bi se sačuvalo sećanje na delo pesnika, rođenog u Kikindi 1900. godine. Vasiljev je bio jedan od najznačajnijih pesnika srpskog ekspresionizma. Tragično je izgubio život u 24. godini.

Prvih godina priznanje se dodeljivalo za poseban doprinos razvoju kulture. Zatim je usledio prekid, da bi ponovo bilo ustanovljeno 2009. godine. Od tada, dodeljuje se za najbolju pesničku ili proznu knjigu savremenog autora, objavljenu na srpskom jeziku.

Između ostalih, do sada su nagrađeni: Jovan Zivlak, Stevan Raičković, Jovica Aćin, Milorad Pavić, Milisav Savić, Gojko Tešić, Franja Petrinović, David Albahari, Zvonko Karanović, Mića Vujičić i drugi.

Ove godine Grad Kikinda je imenovao žiri koji čine pisci: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, i Đorđe Pisarev.

– Ovu nagradu pratim od 1997. godine, kada ju je ustanovio pokojni Nedeljko Radlović. Imali smo visok nivo nagrađenih i to je trajalo do 2000. godine. Konkurs je ponovo je pokrenuo Miloš Latinović koji je, takođe, književnik. Poslednjih godina je, pod vođstvom dr Srđana Srdića, dobila novu dimenziju. Sada, sa novim žirijem, nadam se da ćemo animirati ljude koji ranije nisu konkurisali i da će nagrada, u srpskoj književnoj javnosti, dobiti dimenziju koju zaslužuje pesnik Dušan Vasiljev. Takođe nam je želja da se, u dogovoru sa osnivačem, nastavi lepu tradiciju saradnje Grada i Saveza Srba u Rumuniji, tačnije Srba iz Čeneja, gde je službovao Dušan Vasiljev. Lepa tradicija bila je i ta da su nagrađeni pisci odlazili u tamošnju školu i čitali svoje pesme – istakao je Radovan Vlahović.

Uvedena je i novina, da autori šalju po četiri primerka svoje knjige, po jednu za svakog člana žirija, i jedan primerak koji će dobiti Narodna biblioteka „Jovan Popović“.

Nagrada se sastoji od plakete i od novčanog dela od sto hiljada dinara. Svečana dodela zakazana je za 27. mart 2023. godine, na dan smrti Dušana Vasiljeva.

Dodatne informacije dostupne su na sajtu: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

 

 

 

 

Pozorišni repertoar – „Nastojnik“ sve bliži rekordu

Igor Crnogorac November 1, 2022

U kikindskom Narodnom pozorištu publiku će, u novembru, najviše dočekivati na maloj sceni.

Komad Dragoslava Mihajlovića „Kad su cvetale tikve“, monodrama novog člana kikindskog ansambla, Vladimira Maksimovića, na repertoaru je u petak, 5. novembra.

Naredna dva termina, 8. i 15. novembar, rezervisani su za najnoviju predstavu, „Pa se vidimo u snu“, reditelja Nikole Zavišića.

U petak, 18. novembra, predstava „Nastojnik“ biće odigrana 148. put, što je približava ne samo jubileju 150. igranja, već i rekordu. U čitavoj istoriji kikindskog pozorišta najviše puta odigrana je predstava „Pa, izvol’te u Sakule“ – imala je 153 izvođenja.

„Nastojnika“ je do sada gledalo gotovo 10 hiljada ljudi. Odavno već ima i svoju stalnu publiku, a sada je na šest izvođenja do postavljanja novog rekorda u broju izlaska na scenu. Ova predstava premijerno je odigrana 1988. godine. Po delu Harolda Pintera, režirao ju je Dragan Ostojić. Pored Ostojića, u predstavi za malu scenu igraju i Slavoljub Matić i Branislav Knežević.

Sterijina „Laža i paralaža“, u režiji Stevana Bodrože, zakazana je za utorak, 22. novembar, što je i poslednji pozorišni termin u novembru.

Sve predstave počinju u 20 sati.

1666990340477

Bez iluzija sa “Blankom” Feđe Štukana

Igor Crnogorac October 28, 2022

Sa Kikinđanima je večeras, na predstavljanju svoje knjige u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, razgovarao Feđa Štukan. Ovaj bosanskohercegovački glumac napisao je autobiografsko delo „Blank“, koje sadrži najintrigantnije delove njegovog života, obeleženog dramatičnim obrtima: učešćem u ratu, boravkom u psihijatrijskoj bolnici, narkomanijom, alkoholizmom, ali i uzletom do glumačke akademije, zasnivanjem porodice i holivudskom produkcijom. Štukan je i pilot i padobranac i bajker, a najvažnije mu je, kaže, što je Ajin tata. Promena je moguća i ovo je utešna knjiga, kaže on.

– Mislim da ne postoji apsolutno dobro ili loše u životu, samo je pitanje kakav je vaš odnos prema tome. Ljudi misle da imaju problema, onda pročitaju moju knjigu i shvate da im život nije toliko crn koliko su to od njega sami napravili. Uz to, knjiga mnogo pomaže zavisnicima, mislim da je to zato što sam zapisivao tok svojih misli, i te emocije se lako čitaju: zašto čovek pada na dno, i ostaje na dnu, kako ga prepoznaje i iskoristi da se odgurne i podigne. Većina obično ostaje u međustanju, između vrha i dna, životari, što je, mislim, najgora opcija.

Knjiga je nastala na nagovor Štukanovih kumova, Breda Pita i Anđeline Žoli, sa kojom se upoznao kada ga je na audiciji odabrala da igra u njenom filmu „Zemlja krvi i meda“.

– Oni su potpuno obični ljudi. Družili smo se jedno vreme, on tada nije ni pio, samo je ponekad znao da savije džoint. Šta se posle dogodilo s njima, ne znam, čuli smo se i posle njihovog razvoda, ali nisam želeo da zalazim u to.

Posle Anđelininog filma sa Štukanom, glumački par predložio mu je da napiše sažetak o svom životu, kako bi ga scenaristi pripremili za film.

– Kako tada nisam imao računar, Anđelina mi je kupila ajped. Ispisao sam trideset strana, bez naslova, i poslao im. Javili su da su oduševljeni i da im se posebno dopada naslov. Tada sam shvatio da je program to obeležio kao „blank“ dokument. Potražio sam prevod i shvatio koja su sva moguća značenja te reči. Tako je naslov i ostao.

Pisanje scenarija poverili su reditelju iz BiH, Pjeru Žalici, i od toga će biti ili film ili serija, kaže Štukan. On je, u međuvremenu, nastavio da piše i, posle devet godina, završio knjigu. Za kratko vreme roman je postao obavezna literatura na Univerzitetu „Goldsmits“ u Londonu i na Univerzitetu u Mostaru. Preveden je na engleski, francuski i italijanski jezik. „Blank“ je i svojevrsno ratno svedočanstvo koje razbija sve iluzije o naciji i religiji, objašnjava autor. Sa distance od 30 godina priča o svom dobrovoljnom pridruživanju vojsci BiH, i o ratu u koji je, kako kaže, od rođenja bio pripreman da ode.

– Čitav sistem na ovim prostorima podučava mušku decu agresiji – kupuju im se pištolji, religija im priča o mučenju, i crtani filmovi su agresivni. I tako se dogodi da, sa 18 godina, stasaš u čoveka koji je nacionalista i spreman je za rat. To se i meni desilo, i to je strašno pogrešno. Religija i patriotizam upakovani su u šareni celofan od kojeg se ne vidi šta je iza toga, a u pozadini je pljačka ogromnih razmera: donacije su pokradene, armiji BiH prodavano je oružje iz Kragujevca, političari su se bogatili otkupljujući, za tri odsto vrednosti, platu od 400 maraka u sertifikatima koje su dobijali vojnici na borbenim položajima da bi, za smešne cene, kupovali nekretnine; i, što je za mene i najstrašnije, trgovalo se humanitarnom pomoći – ona se prodavala i na pijaci. Nisam to mogao da podnesem, a posebno pomisao da sam obučen da ubijem čoveka. Shvatio sam da je jedini način taj da sebe proglasim ludim i tako sam završio na Psihijatriji.

Za takvu odluku već je bio spreman, ali su presudili jedan pas i prvi pucanj iz snajpera.

– Između naših i položaja srpske vojske bila je livada, po kojoj se slobodno šetao jedan pas, bio je crno- beli, zvali smo ga Žućo. Bio je divan pas, pametan. Hranili smo ga i mi i „neprijatelji“, dolazio je i kod jednih i kod drugih. Žućo je svaki put osetio vibracije u vazduhu kada minobacač ispali projektil – odmah bi legao i počinjao da cvili, a mi smo bežali u zaklon. Spasio nam je živote nebrojeno puta. Jednog dana postavio sam minu u blizini srpskih položaja. I našao ju je Žućo. Raznela ga je. Nedugo posle toga morao sam prvi put da pucam iz snajpera, za šta sam i bio obučavan u specijalnim jedinicama. Promašio sam, ali me je saznanje da sam bio spreman da ubijem, potpuno osvestilo. Posle Žućine smrti i ovog događaja, bio sam spreman na sve, samo da izađem iz borbe.

U međuvremenu, dok je još bio u utočištu, u bolnici, upisao je glumačku akademiju i završio je. Zatim se oprobao i kao muzičar u Nemačkoj, bio zavisnik od droge i alkohola, čak je bio i diler u Sarajevu. Sve loše stvari odavno je pobedio i danas je zaposlen u sarajevskom Kamernom teatru 55. Karijera ga je već nekoliko puta odvela u Holivud, gde je snimao filmove A produkcije: „Savršen dan“ (2015.), „Dete 44“ (2015.), „Kursk“ (2018.), i seriju „Bez granica“ (2013.). Publici u Srbiji poznat je po ulogama u filmu „Nečista krv“ i seriji „Klan“, po kojoj je stekao veliku popularnost.

– Osim nekoliko epizoda iz prve sezone, seriju nisam gledao. Ne radim to, ne gledam ono što snimim, ne volim svoj glas da čujem – kaže Feđa. – Mislim da je serija duhovita samo zahvaljujući glumcima, oni vole da prave takve uloge, to je, izgleda, nešto što se baštini u glumi na ovim prostorima.

S druge strane, knjiga „Blank“, ocenjena kao istorijska čitanka o ratu na ovim prostorima, a koju je u Srbiji izdala „Čigoja štampa“, takođe je zaustavila  medijski linč u državi u kojoj živi.

– Ni oni koji me inače osuđuju za svašta, kada je knjiga izašla, nisu to učinili. Čak se ni političari o kojima sam pisao u knjizi nisu javili da demantuju bilo šta. Mislim da oni ni ne čitaju, zato i jesu nacionalisti. Ranije, kada izađe neki članak o meni, odmah su stizale salve mržnje, pretnje ubistvima, silovanjima, obezglavljivanjima, pretili su mojoj porodici. Armija ljudi, botova je to radila po portalima. Sad ih nema, verujem da su dobili naređenje da se knjiga ni ne pominje, jer je i to reklama; svaka reklama doprinosi prodaji i, što se knjiga više prodaje, istina se dalje širi. Uhvaćeni su u šah-mat poziciji, ne znaju šta da rade, i sad mogu samo da ćute.

Izuzetna životna priča privukla je večeras Kikinđane koji su potpuno ispunili hol Biblioteke. Osim vizure pisca, dobili su i potpuno iskreno kazivanje  bivšeg ratnika i pripadnika specijalnih jedinica koji za sebe kaže da se ne deklariše nacionalno, da je mešavina sva tri konstitutivna naroda u Bosni i Hercegovini. I koji nema problem da stvari nazove pravim imenom – zlo je na tamnoj strani, odakle god da dolazi, a patriotizam i religija su samo sredstva moćnika kojima  manipulišu radi sticanja koristi. Nema nikakvih iluzija u „Blanku“ Feđe Štukana. I u tome je njegova vrednost. I dno sa kojeg se može samo ka vrhu.

„Partizanska knjiga” i „Banatski kulturni centar” na Sajmu knjiga

Jelena Trifunović October 27, 2022

Posle dve godine pauze zbog pandemije korona virusa, najveća i jedna od najznačajnijih kulturnih manifestacija ponovo okuplja ljubitelje pisane reči.65. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu počeo je 23. i trajaće do 30. oktobra, pod sloganom „Povratak napisanih”. Među brojnim izlagačima iz zemlje i inostranstva, „Partizanska knjiga” iz Kikinde predstavlja trideset novih izdanja iz prethodne dve godine, kaže književnik i osnivač ove izdavačke kuće Srđan Srdić.

-Specifičan slučaj je to što je Rumunija specijalan gost sajma, a mi imamo četiri rumunska autora, od kojih su svi gosti sajma. Reč je o Augustinu Kupši koji je bio i u Kikindi da promoviše knjigu, zatim Veronika Nikulesku koja je svojevremeno učestvovala na Festivalu kratke priče, potom Radu Pavel Geo i Kozmin Perca. Svo četvoro bili su na Kikinda shortu. Imamo seriju programa i predstavljanje njihovih knjiga i savremene rumunske književnosti u okvirima programa sajma. Predstavljamo i finalnu godinu velikog evropskog projekta koji se zove „Cutting it short“ koji promoviše savremenu evropsku kratku priču i dve ovogodišnje knjige- „Zečje ostvrvo“ Elvire Navaro i „Rusvaj“ poljskog pisca Mikolaja Grinberga. Uz sva ova izdanja, predstavljamo i dva posebno značajna i nova- knjigu Hajnriha Bela, nemačkog nobelovca koja nikada do sada nije bila prevedena na srpski „Sabrano ćutanje doktora Murkea“ i i novi roman Saše Savanović „Novo sada“, ujedno i njen prvi roman za Partizansku knjigu- kaže Srdić.

Veliki broj posetilaca Sajma svedoči o tome da su željni knjige i susretanja, čitaoci i pisci, kulturni i javni radnici, smatra Radovan Vlahović, pisac i direktor BKC. Među novim naslovima na štandu ovog izdavača su i autorova dva „Novozenitistička triptiha” – tri romana i tri knjige poezije.

–  Izdanja BKC-a između dva sajma objavljena su u edicijama Banat, Eseji, Kritike, Ogledi, Istorija, Kolonistička naselja, Prva knjiga, Poezija, Proza, Roman, Prevodi, Književnost za decu. Iz protekle produkcije posebno se izdvajaju dva kapitalna projekta u saizdanju sa Kulturnim centrom Vojvodine „Miloš Crnjanski”: „Izabrana dela Bogdana Čiplića” i „Izabrana zenitistička dela” . BKC je između dva sajma realizovao više konkursa za nagrade koje podrazumevaju objavljivanje knjige: Nagrada „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis, Konkurs „Prva knjiga” (svake godine objavljuje se tri do pet naslova mladih autora po konkursu u saradnji sa Gradom Kikinda) i Knjiga dobitnika Gramate Pesničke republike (dobitnici Dragoslav Mihajlović, Bratislav Milanović, Gojko Đogo)-kaže Vlahović.

-Kada je reč o konkursu sa Gradom Kikinda, upravo čekamo knjigu poezije Svetlane Savić „Šljakeraj“ koja treba da stigne iz štamparije, a druge dve će izaći do kraja godine. U Ediciji Banat objavljene su izabrane pesme za odrasle Raše Popova. U ediciji Kolonistička naselja objavljeno je šest knjiga autora i urednika Milana Micića  –ističe Vlahović i dodaje da je „posle najvećih verskih praznika, Uskrsa, Božića i slava, značajan ovaj praznik pisane reči“.

Cena pojedinačne ulaznice na Sajam knjiga  je 300 dinara, grupne ulaznice su 200 ( podrazumeva grupu od najmanje 20 osoba). Cena parkinga po satu je 150 dinara. Ulazak dece do osam godina je besplatan. Radnim danima štandove možete da obilazite od 10 do 20 sati, dok je od 28. do 30. oktobra radno vreme do 21 čas.

 

 

 

 

BBP_4488

Posle Portugalije i Hrvatske, Lala nastavlja turneju po kikindskim selima

Igor Crnogorac October 24, 2022
Novi Lala u istoimenoj klovnovskoj monodrami glumca Stefana Ostojića i čuvene francuske rediteljke Li Delong, ponovo je na svojoj misiji. Turneju je bio započeo posle septembarske premijere – tada je, na biciklu, stigao do više od polovine kikindskih sela. Zatim je Lala svoju ljubavnu priču predstavio na zakazanim gostovanjima na portugalskim Azorima i u Hrvatskoj. Ovih dana vratio se da poseti stanovnike još četiri sela u okolini Kikinde, za koje igra besplatne predstave.
 
– Moj glavni utisak je da ljudima u selima nedostaje pozorište. Publika je prvo malo iznenađena predstavom i stilom igre, ali brzo prihvata mog Lalu i, čini mi se, zavoli ga – kaže Ostojić.
 
U prvoj klovnovskoj monodrami u našoj zemlji, Ostojić donosi pozorišnog klovna, takođe potpuno novu teatarsku kategoriju, koja nas izjednačava s inovativnim, novim scenskim izrazom u svetu. Još jedna novina je što je ovaj Lala pantomimičar i muzičar, veseo i razigran, u stalnoj komunikaciji sa publikom. Monodrama ima veoma malo teksta, koji Ostojić predstavlja na nekoliko jezika. Dakle, Lalu razumeju bilo gde na svetu.
 
– Na ostrvu Santa Marija imao sam internacionalnu publiku, koja je potpuno razumela Lalinu priču i reagovala sa oduševljenjem – priča Ostojić. – Tamo sam doživeo da su Mađari plakali i zahvaljivali mi se posle predstave. U Osijeku mi nisu dali da odem sa scene, bio je predivan aplauz. Ovde sam, u svakom kikindskom selu, naišao na izuzetan prijem domaćina i publike; u Nakovu sam dobio pite, i sa sirom i s krompirom, u Banatskoj Topli predstavu sam završio igrajući kolo na sceni sa ženama iz njihovog udruženja, a mladi u Bašaidu na biciklima su me ispratili do izlaza iz sela. Presrećan sam zbog toga.
 
Monodrama „Lala“ rađena je u produkciji Grada Kikinde, francuske kompanije „Lark“, teatra „Gusani u magli“ i firme „Grindeks“. U samoj Kikindi, zakazano je izvođenje u KUD „Eđšeg“, u subotu, 29. oktobra, od 20 sati.
 
Sa banatskim motivima – tradicijom i kulturom, Ostojić će nastaviti da upoznaje publiku u svim većim gradovima Srbije. U planu su i turneje po Mađarskoj i Hrvatskoj, a već narednog meseca očekuje ga nastup u Pragu. Ljubavna priča Lale i Sose tako već postaje internacionalna, jer emocija ne traži reči. I uvek dopire do srca, na bilo kojoj tački planete.

Ena – mladost oplemenjena muzikom

Igor Crnogorac October 24, 2022

Ena Gogić ima samo 13 godina i već ispunjava svoj životni san. Zapravo, sve je počelo mnogo ranije, u vrtiću, kada je mala Ena bila u horu „Čuperak“. Tada je, kaže, stekla ljubav prema muzici i shvatila da je pevanje ono što je opisuje.

Upravo na svoj rođendan, u februaru, na audiciji je izabrana da predstavlja Kikindu na takmičenju „Srbija u ritmu Evrope“ sa pesmom na jermenskom jeziku, „Qami Qami“. Za Enu i tri plesačice: Enu Šošić, Milanu Rajkov i Mimu Mendu, usledile su višemesečne pripreme vikendom na kampu u Srbobranu, gradu-domaćinu ovogodišnje manifestacije koja je održana 15. oktobra.

– Bila sam najmlađa učesnica, mnogo smo vežbali. Na samom takmičenju je bilo prelepo, prezadovoljna sam nastupom. Trudile smo se da svaki detalj, svaki pokret bude savršen, da publika vidi rezultate našeg truda. Mislim da smo postigle izuzetan uspeh – među 22 učesnika, u ukupnom plasmanu, osvojile smo šesto mesto. Posebno smo zadovoljne što smo od stručnog žirija dobile maksimalna 22 boda. Ovo iskustvo donelo mi je mnogo novih prijatelja, sa kojima sam ostala u kontaktu – kaže Ena.

Veliku podršku Ena i njene drugarice dobile su od Grada, ali i od vršnjaka, školskih drugara. Čestitke još uvek stižu, kaže Ena, i svi su ponosni na njihov uspeh. Međutim, Enina muzička karijera, donela joj je nagrade i mnogo pre ovog takmičenja. Do danas je, na festivalima, osvojila 16 prvih mesta i dva gran-prija.

– Snimila sam i četiri pesme. Sa najnovijom, „Glasam za ljubav“, Tode Nikoletića i Lade Leša, nastupiću na Festivalu „Školjkice“ u Novom Sadu. Biće još festivala i nastupa, i to me raduje.

Ena je sada osmi razred, pohađa i Muzičku školu, i još uvek razmišlja o svom budućem zanimanju. Ipak, u jedno je sigurna.
– Bilo šta da upišem i postanem, muzika će uvek biti moj život – kaže ona, i sasvim je sigurno da će tako i biti.

Ena Gogić ima svoje snove i u njihovo ostvarivanje ne oslanja se samo na izuzetan talenat. U ovu datost ulaže mnogo rada i truda. Zato joj potpuno verujemo da će u svemu što poželi i uspeti. Sve vreme uživajući u onome što je i najbolje opisuje – u muzici.