Култура Архиве | Page 79 of 95 | Кикиндски портал

Љубав преточена у слике, у песмама сажета туга

Igor Crnogorac April 24, 2023

Сликарка и песникиња из Београда, Наташа Радосављевић Нара, одржала је у Кикинди, у Културном центру, ауторско вече. Изложила је своја уља на платну и представила најновију књигу поезије.

– Кикинда је прелепа, одушевљена сам, људи су гостопримљиви и осећам се као код куће – каже Наташа.

Себе одређује подједнако као сликара-песника и песника-сликара, по опредељењу као импресионисту. Слика, углавном, портрете и пејзаже, четкицом и шпахтлом. Објавила је четири књиге поезије. Најновија, „Тиховање – Тихување“ је двојезична, преведена и на македонски језик и у њој су сабране духовна и родољубива поезија.

– Одувек сам сматрала да сви око мене треба да буду срећни, па сам тако своју љубав преточила у слике, а своју тугу што није тако и не може бити – у своје песме. Неке од мојих слика имају песму која им припада, то се некако споји, па су те слике посебно обдарене.

Креативност Наташе Радосављевић овде се не завршава. Она се бави и калиграфијом, дизајном, али и образовањем. У Београду има школицу цртања и сликања.

Поставка од 26 слика ове ауторке ће, у Галерији Културног центра, бити доступна до половине маја.

Премијера представе о Душану Васиљеву у петак

Igor Crnogorac April 24, 2023

У кикиндском Народном позоришту данас је најављена премијера представе „Облаци“. Први пут на позоришним даскама наћи ће се живот и дело Кикинђанина Душана Васиљева, писца којем је српска култура остала дужна, рекла је директорица Позоришта, Милена Живков.

– Васиљев је писао и драме и његова жеља је била да ради у позоришту и да пише много више него што је то успео у свом кратком животу. Ми смо се потрудили да му вратимо дуг, да га вратимо у позориште.

Главну улогу, самог Васиљева, игра Владимир Максимовић.

– Бавили смо се и мотивима који су пунили рупе у његовој души и из којих је остала најлепша родољубива поезија – каже Макисмовић. – Био је несрећан, сва његова поезија настала је из велике муке. Цео живот је живео у блату. Када је умро, сијало је сунце. Читав његов живот били су блато и каљуга.

Представу је режирао Стеван Бодрожа којем је, после комада „Лажа и паралажа“ ово друга срадња са кикиндским позориштем.

– Овом представом покушавамо да урадимо коректив историјске запостављености којом је обележено наслеђе Душана Васиљева. Посвећеност, професионалност и срчаност кикиндског ансамбла је изванредна и препоручују ово позориште и ову средину. Управо Васиљев је, у свом односу према уметности, имао ту срчаност и беспоштедност, вероватно је зато тако брзо скончао. Био је велики пацифиста, противник рата, насиља и социјалних неправди којих је и сам био жртва. На најдубљем нивоу, за мене интимно, ово је представа о маћехинском односу према младим људима који тек ступају на сцену. Душан није имао среће да живи у добром времену и да буде подржан. Ова представа је порука и опомена да такве дарове, такве изванредне људе, треба да препознајемо – рекао је Бодрожа.

Текст за представу наменски је написала Нина Плавањац и највећи део драме чине реченице из прича и стихова Васиљева.

У представи играју и Мина Стојковић, у улози Душанове мајке, Миљана Кравић, Никола Јоксимовић, Анђела Киковић, и двојица младих гостујућих глумаца: Филип Клицов са АУ у Новом Саду и Лука Јовановић Џивџановски који је завршио приштински Факултет уметности.

Премијера представе заказана је за петак, у 20 сати. У исто време, дан раније, одржаће се претпремијера. Наредна играња на репертоару ће бити 9. и 23. маја.

О Душану Васиљеву

Песник, прозни и драмски писац, један од највећих српских експресиониста, рођен је у Великој Кикинди 1900. и живео је само 24 године.

Завршио је учитељску школу у Темишвару. Два пута је био на фронту. Основао je Коло младих Срба и лист Слога.

Умро је у свом родном месту. Сахрањен је на Мелином гробљу, у близини Манастира Свете Тројице. Највећи део његове заоставштине чува се у Народној библиотеци Србије и Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.

Наковачки КУД „Извор” прославио 19 година рада

Jelena Trifunović April 22, 2023

Културно-уметничко друштво „Извор” из Накова уприличило је, поводом обележавања 19 година рада, целовечерњи концерт. Да слављеници са много ентузијазма и посвећености негују традицију и културу, уверила се и вечерас бројна публика свих генерација.

-Сваке године у априлу концертом обележавамо нову годишњицу рада. Тим поводом, у госте нам је дошао КУД „Исидор Бајић” из Шајкаша. На вечерашњем концерту представиле су се све наше секције, певачка, дечија, припремни и извођачки ансамбл. Имамо осамдесетак чланова. Сарађујемо и са КУД-овима из Башаида и Банатског Великог Села, позајмили су нам ношње које су нам недостајале, а лепу сарадњу имамо и са КУД-ом из Мокрина- каже председница КУД-а „Извор” Сања Роквић.

У бројној публици били су и градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа задужена за образовање и културу Валентина Мицковцски. Лукач је истакао значај рада овог културно-уметничког друштва за месну заједнице, младе, децу, али и за неговање традиције и културног идентитета.

-Сву лепоту традиције, културе и обичаја приказало нам је вечерас Културно-уметничко друштво „Извор” кроз игру и песму. Изузетно је значајно да њихов рад препозна месна заједница као што то и ради, као и Град који их подржава. КУД „Извор” је гостовао свуда у околини, у Босни, Крајини, чува корене, окупља децу и младе који стварају пријатељства и нераскидиве везе, на леп и достојан начин репрезентују своје село Наково и Град Кикинду- указао је градоначелник Лукач.

Вредни Наковчани

Овом приликом, градоначелник Лукач је обишао и завршне радове на језеру у Накову.

-Од јесенас кад смо ископали темеље и избетонитали плочу, решили смо да објекат подигнемо до првог маја- истиче Бранислав Чубрило Рус, члан Савета МЗ Наково. – Радови су при крају, надамо се да ће објекат бити покривен до првомајских празника, иако неће бити до краја све готово. Предвиђено је да се ураде плочице, контејнер да се постави, тоалет. Остаје да решимо расвету око језера и дечијег игралишта, на игралишту да додамо још неколико справа, и по плану који постоји да додамо још један терен за одбојку на песку и мали фудбал, један за тенис, и наша жеља је један базенчић за децу из села, да имају где лети да се окупају.

– За кратко време смо доста урадили и сви Наковчани су поносни на то и почели су да верују у причу о том спортско- рекреативном центру који ће објединити све те садржаје. Има ту финансирања града и месне заједнице, као и пуно донатора и рада, јер све што смо радили, радили смо акцијашки. Радили су чланови друштава из села, највише чланови Риболовачког друштва- указује Чубрило Рус.

Концерт у Народном музеју: српска култура и традиција сачуване у музици

Igor Crnogorac April 20, 2023

У пројекту под називом „Изнад Истока и Запада“ окупили су се уметници из Београда и Новог Сада, у жељи да српску музичку баштину која обухвата период од средњег до 20. века сачувају и понуде публици као вредност која нема цену.

Вечерас су наступили у сали Народног музеја, у организацији Туристичке организације Града.

– Наш циљ је очување српске културе кроз музику. Желимо младим људима да пошаљемо поруку да се окрену правим вредностима, очувању културног наслеђа и да се клоне кича и шунда. Да је важно да раде на свом културном уздизању и усавршавању јер култура спаја људе – рекла је Валентина Мицковски, ресорна чланица Градског већа.

Назив пројекта је наслов књиге Владике Николаја Велимировића, у којој он износи податке о српском народу током времена, о вери, традицији и култури уз поруку да треба духовно да се уздижемо и да будемо изнад далекоисточне али и изнад екстремно западне филозофије, каже Љубомир Љуба Манасијевић, певач и композитор из Београда, аутор песама “Востани Сербије”, “Ој Косово, Косово”, “Ој Призрене граде”.

– Направили смо спој средњовековне теме и музике везане за Немањиће, и српске изворне музике из различитих крајева Србије. Изворна музика заслужује да се што више изводи и ја и компонујем у том духу. Такође, веома волим тамбураше и две песме које још нису представљене посветио сам Војводини и тамбурашима.

Музичари који наступају са овим програмом чланови су ансамбла „Ренесанс“. Пројекат управо и наставља традицију ове групе, каже њен оснивач, Љубомир Димитријевић, професор флауте из Београда.

– Оживљавамо старе и стварамо нове записе у жељи да уверимо слушаоце да је тако некада било. Велика је штета што не можемо да знамо како је то звучало на Немањићком двору. Али знамо који су то били инструменти, налазимо их на фрескама. На таквим инструментима изводимо програме и добијамо аутентичан звук, поштујући музички језик тог доба. Текстови песама такође су изванредни и то је вредност коју морамо сачувати – рекао је Димитријевић који наступа на више дувачких инструмената – блок-флаути, траверзо-флаути, фрули.

Оперска солисткиња из Новог Сада, сопран мр Зорица Белић, каже да је у Кикинди трећи пут и да је радује сваки сусрет са овдашњом публиком.

– Велико ми је задовољство да наступамо у вашем граду – каже. – Посебно нам је драго да наступамо у градовима који поштују културу и пресрећни смо да постоје такве престонице културе у нашој земљи. Стално нас покреће љубав према музици, друкчије овако сложен посао не би био могућ.

У инструменталним, соло и дуетским наступима, кикиндска публика имала је прилику да, поред средњовековних српских мелодија и косовског циклуса са тематиком немањићке Србије, чује и песме „Све док је твога благог ока“, „Тамо далеко“, „Маријо дели бела Кумријо“, „Густа ми магла паднала“ и многе друге бисере српске музичке заоставштине.

На инструментима попут цариградске лауте, ћуре, шаргија, гоча, тарабуке, наступили су и чланови ансамбла „Ренесанс“ из Београда, др Дарко Карајић, професор гитаре, Саша Боровић, виолиниста оркестра РТС-а и др Борис Буњац, соло тимпаниста и перкусиониста Оркестра Београдске Филхармоније.

Аутентичан програм српске етно ризнице ови изузетни музичари наставиће да доносе поштоваоцима у мањим градовима као поклон и опомену да се баштина мора сачувати и остављати у аманет новим посвећеницима уметности.

„Музеј у очима деце” у конкуренцији за ИЦОМ-ову награду

Jelena Trifunović April 18, 2023

Пројеката „Музеј у очима деце“ чији су аутори Катарина Драгин, музејски едукатор и Драган Киурски, виши музејски педагог, у конкуренцији је за ИЦОМ-ову награду за пројекат године. У овој категорији пријављено је 29 музејских пројеката.

Реализација овог пројекта подразумевала је сарадњу музејских стручњака и деце узраста од шест до осам година, уз њихово учешће. Пројекат је обезбедио сагледавање и боље разумевање потреба деце, њиховог схватања о томе чему служе музеји и на који начин они могу да се укључе у културни живот заједнице.

Учесници пројекта имали су прилику да у потпуности креирају музејски садржај (изложбу), да одаберу музејске предмете, да предложе на који начин се они могу изложити и како да се будућим посетиоцима омогући да активно истражују и уче о одређеним темама из локалног наслеђа.

У пројекту је учествовало двадесетчетворо деце одабраних од стране сарадника – учитеља и васпитача, представника предшколске и школске установе. Из сваке градске школе и вртића одабрано је по двоје деце.

Изложба је отворена у оквиру „Мамутфеста” почетком септембра и трајала је до краја октобра 2022. године. Изложбу су посетили готово сви вртићи из Кикинде, предшколска и школска деца, као и многобројне школске екскурзије. Намера аутора пројекта је да ова изложба постане пример добре праксе у сфери музејске едукације и интерпретације.

Награда НК ИЦОМ Србија (Национални комитет Међународног савета музеја) установљена је 2004. године за четири категорије: музеј, односно институција године, кустос или музејски стручњак, пројекат и публикација године.

Међу циљевима процеса избора најбољих за ИЦОМ-ову награду, поред осталог је промоција свих кандидата, сагледавање ризнице баштине, упознавање иновативних пракси у области музеологије, као и презентовање активности и стручњака Србије. Највише пет номинованих по категоријама, Комисија ће објавити 3. маја.

Спектакуларним концертом Културно-уметничког друштва завршене Васкршње свечаности у Мокрину

Igor Crnogorac April 17, 2023

КУД „Мокрин“ вечерас је, на Ускршњем годишњем концерту, испунио и сцену и салу Дома културе у овом месту. У програму под називом „Коло шарено играло је весело“ наступило је свих 200 чланова Друштва, од најмлађих, припремних група, до ветерана.

У име Града догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Заслуге за овако диван рад Друштва припадају свим члановима и Мокринчанима. Честитам вам што чувате традицију и обичаје овог дела наше земље и ми вас у томе подржавамо. Васкршње свечаности и Мокрин и Кикинду стваљају на мапу света – рекао је Лукач.

Подршка култури и удружењима која се баве очувањем традиције на селима увек је обезбеђена у локалној самоуправи, рекла је Валентина Мицковски.

– На тај начин пружамо могућност деци да науче нешто о својој традицији и култури. Културно-уметничко друштво има и образовни ноту и треба квалитетно да се ради, да се задрже стандарди. Циљ је и задржати младе људе и кроз културу их научити животним вештинама. Сматрам да је КУД „Мокрин“ квалитетно друштво које се труди да, кроз песму, игру и поезију, у сарадњи са Месном заједницом, школом и библиотеком, ради на очувању културне баштине ових простора.

Вечерашњим концертом Друштво је обележило 20 година постојања и активног рада у шест фолклорних секција, двема певачким групама – дечијој и женској, рецитаторској и драмској групи.

– На концерту је сублимиран наш целогодишњи рад и вечерас га представљамо публици. Имамо заиста импозантан број чланова и трудимо се да им обезбедимо што боље услове за рад. Од локалне самоуправе и Месне заједнице имамо изузетну подршку без које не бисмо могли да остваримо овако велики обим рада – рекао је Живко Угреновић, председник КУД „Мокрин“.

Богат програм обухватио је песме и игре из читаве Србије. Праћени изузетним оркестром, чланови Друштва приказали су, са много ентузијазма, све своје таленте. И доказали да се у Морину обичаји и заједништво високо цене и чувају.

Одложена премијера у Народном позоришту

Igor Crnogorac April 14, 2023

Премијера представе „Облаци“ одложена је за петак, 28. април. Првобитно најављена извођења за 20, 21. и 22. април отказују се, саопштено је из Народног позоришта.

Уместо тога, у уторак, 18. априла, на репертоару ће бити представа „Љубавно писмо“. Друга репертоарска извођења до краја месеца нису најављена.

За представу о Душану Васиљеву, „Облаци“, текст је написала Нина Плавањац, режира је Стеван Бодрожа, а лик кикиндског књижевника тумачи Владимир Максимовић.

Комад ће се играти на малој сцени.

КУД „Петар Кочић“ побрао овације на Трећем сусрету ветерана фолклора у Ивањици

Jelena Trifunović April 12, 2023

Фолклораше из целе Србије, али и Црне Горе и Републике Српске , њих више од шест стотина, окупили су Трећи сусрети ветерана у Ивањици.

Међу културно-уметничким друштвима која су кроз песму и игру, на најлепши начин, приближила традицију и обичаје нашег народа било је и Културно-уметничко друштво „Петар Кочић“ из Нових Козараца.

Дуг аплауз и овације, као и позиви за сарадњу који су уследили, још једном су потврдили квалитетан рад ентузијаста из новокозарачког КУД-а. У категорији двадесет ансамбала из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе представили су се приказом свадбених обичаја из околине Врања, каже за Кикиндски портал Милан Вашалић, кореограф и уметнички руководилац КУД-а.

– Вредно је поменути да су чланови ансамбла „Петар Кочић“, иако најстарији, побрали велике симпатије како учесника, тако и бројне публике која је наступ поздравила овацијама и громким аплаузима. Непосредно након наступа, добили смо позив за сарадњу и учешће на сличним фестивалима у Ужицу и Требињу. Публика је можда први пут могла на сцени да види традиционално певање Врањанаца, да чује гајде, види обичај бријања младожење и кићења невесте и свекра. Хвала локалној самопурави која је подржала гостовање у Ивањици и омогућила КУД-у да представи своје село и уједно наш град- истиче Вашалић.

КУД „Моравица“ из Ивањице који је домаћин фолклорних сусрета, упутио је позив Културно-уметничком друштву „Петар Кочић“ да и наредне године учествује на овом фестивалу који је на овогодишњем концерту за памћење окупио културно-уметничка друштва из Краљева, Крагујевца, Београда, Новог Сада, Подгорице, Ужица, Севојна, Нове Пазове, Вишеграда, Чачка…

Интервју са Валентином Мицковски: Имамо снажан потенцијал за Српску престоницу културе

Igor Crnogorac April 11, 2023

Како би се стекла права слика о стању културе на територији Града, из локалне самоуправе иницирана је системска анализа рада установа, институција, удружења, друштава, свих који производе и пласирају културне програме. Ово ће бити и тачка од које започиње израда Стратегије развоја културе Града Кикинде за период од 2023. до 2027. године.

О овом документу, приоритетима, кандидатури Кикинде за престоницу културе, али и о стању у овој области, за „Кикиндски портал“ говори Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

– То је плански и акциони документ који ће нам помоћи да искристалишемо програме који су у понуди, а такође и потребу за улагањем у инфраструктуру у овој области. Локална самоуправа није обавезна да има овакав документ, али је Стратегија најбољи начин да се издвоје добре ствари и уочи све што је потребно побољшати. Успоставиће се приоритети и знаћемо тачно где су потребне промене и улагања. Иако установе културе функционишу одлично, пријављују се на конкурсе, добијају знатна средства од министарстава и секретаријата, сматрамо да је сада добро време да видимо шта треба унапредити.

„Кикиндски портал“: За анализу стања у овој области ангажован је Завод за проучавање културног развитка. У протеклим седмицама стручњаци ове установе обавили су разговоре са фокус групама у установама и удружењима, директорима институција културе. Шта показују први резултати?

Валентина Мицковски: Највећи проблем је недостатак садржаја за тинејџере. Такође су анкетирани грађани и, посебно, млади људи у граду и селима. Млади су рекли да им је потребно место на којем би могли да стварају, такође су изразили жељу за биоскопом и трудићемо се да им све то обезбедимо. Планирамо да установимо место за младе на којем ће моћи да испоље своју креативност у свим областима културе и уметности, где ће моћи да стварају. Још увек немамо конкретно решење, али је чињеница да је то младима потребно да би остварили свој потенцијал и да би се осећали кориснима, да би се повезивали и имали осећај припадности, да ни не пожеле да оду у кладионицу или кафић. То је нешто што стварно недостаје овом граду. Препознато је и да сарадња између културних установа и образовних институција мора да се формализује, да се схвати озбиљније. Културни програми морају се прилагодити деци и школском програму. Уз то, најаве културних активности морају да се прилагоде комуникацији младих, а то је путем друштвених мрежа јер смо од њих чули да често нису обавештени о догађају. Све наше активности усмерене су ка томе да суграђани буду задовољни културном понудом Града, што значи да је програм усклађен са потребама и укусом публике. Стратегија развоја културе Града биће завршена до 31. јула и биће понуђена Скупштини на усвајање. Пре тога, грађани ће имати прилику да учествују у јавној расправи о овом документу у Градској управи.

„Кикиндски портал“: Кикинда ће конкурисати за Српску престоницу културе за 2025. годину. Који су наши адути и шта би нам то донело?

В. Мицковски: Поменута стратегија помоћи ће нам и приликом конкурисања за престоницу културе. Мислим да имамо чиме да се поносимо када је култура у питању јер свака од установа има одличну репутацију, како у АП Војводини тако и у Министарству. Имамо „Теру“, интернационално изврсно позиционирану уникатну установу. Народни музеј има пројекат за реконструкцију у један атрактиван и модеран простор, какав не постоји на ширем подручју, што би могло да заинтересује жири. Такође, Културни центар нуди нови инфраструктурни пројекат. Програми које ћемо понудити биће атрактивнији од постојећих. Верујемо да нам ова титула не би донела само оживљавање културног живота града и подизање културе на виши ниво, већ би се култура повезала и са осталим сферама друштва. Имаћемо бољу видљивост, маркетинг ће бити много лакши, верујем да би туризам процветао, а такође и сектор услуга, угоститељство, економија и инвестиције. Није неважно и да престоница културе добија знатна средства од министарства. Чак и ако не успемо у томе, имаћемо основ да се пријављујемо на конкурсе у држави и Европи.

„Кикиндски портал“: Како, као ресорна чланица Градског већа, оцењујете културни живот града и села?

В. Мицковски: У разговору са грађанима, у интервјуима у фокус-групама, установили смо да би било пожељно да будемо креативнији у промоцији културе у селима. Све културне установе треба да се приближе деци у селима, то ће бити у акционом плану. На пример, музеј би могао да одржава креативне радионице, позориште би могло да гостује у селима, а „Тера“ би могла да одржава радионице грнчарства или вајарства у малом – и да их упозна са оним што постоји у Кикинди. Уз то, било би пожељно да установе културе међусобно боље сарађују, као и да анализирамо рад удружења грађана. Такође сам за формалнију сарадњу између установа културе и образовних институција; схватили смо да нека деца никада нису посетила позориште, или пак „Теру“. Можда бисмо неке наставне програме могли да прилагодимо понуди неке од установа. Циљ је да свако дете зна шта Кикинда поседује, да сваке године бар једном оде у сваку од установа. Важно је то и за све грађане града и села јер сами смо најбољи амбасадори свог места.

У „Ланету“ гостује луткарско позориште „Бока“ из Берлина

Jelena Trifunović April 8, 2023

Захваљујући успешној сарадњи Дечијег позоришта „Лане“ и Тетра „Бока“, кикиндски малишани су у прилици да уживају у представама овог луткарског позоришта из Берлина. Након прошлонедељне представе „Црвенкапа“, у недељу 9. априла на репертоару су „Три прасета“, у два термина- од 17 и од 19 сати.

Два дечија позоришта успоставила су сарадњу захваљујући суграђанки, васпитачици Јасмини Дрињак Малогајски која је, заједно са Радмилом Миловановић у Берлину покренула „Штрамплицу”, радионице за децу на којима се, на креативан начин негују језик, култура и традиција наших простора. У Берлину је упознала и Оливеру Бекер која од 2013. године води театар „Бока”. Креативна сарадња убрзо је започела, а ово луткарско позориште први пут је у Кикинди гостовало у јулу прошле године.

-Сарадња између „Боке“ и „Ланета“ је почетак једног дивног пријатељства. Дивно је радити и дружити се са ансамблом кикиндског дечијег позоришта, За кратко време сам доста научила од њихове трупе, конкретно, како се води једно позориште. Посебно ме је усрећило гостовање у Кикинди. Јаца и Бог нас је све спојио, то су познанства која су ме духовно обогатила. Радујем се будућој сарадњи и дружењу са „Штрамплицом“ и и са Дечијим позориштем „Лане“. Кикинда је моја нова домовина, а „ Лане“ моја нова кућа- изјавила је раније за Кикиндски Оливера Бекер која је после глумачко-луткарског смера у Дванаестој београдској гимназији, знање усавршавала на студијама глуме у Берлину.

У Позориштанцу „Лане”, април је месец шале. У наставку априлског репертоара на сцени ће бити још три представе. Све ће бити игране у два термина- од 17 и од 19 часова.

У недељу 16. априла, деца ће моћи да погледају „Зеку надувенка“, а седам дана касније „Медведову женидбу“.

„Ивица и Марица“ су на репертоару 30. априла.

Не заборавите, недеља је дан за чаробан свет позоришта. Резервације карата доступне су путем телефона 0230 503 735, 064 158 93 14 и 060 024 7048.