Култура Архиве | Page 79 of 99 | Кикиндски портал

Брацо Азарић у “Божидарцу“

Igor Crnogorac June 22, 2023

Брацо Азарић, сликар из Нових Козараца, представио се и љубитељима уметности у Београду, у Галерији Установе културе “Божидарац”. Прилику да излаже у овом реномираном уметничком простору добио је на конкурсу који је расписала Галерија. Отварање изложбе било је 14. јуна и Азарићеве слике биће изложене још сутра.

– Веома ми је драго што сам излагао на овако значајном месту. Изложбу је отворио мр Миодраг Елезовић, а у програму свечаног отварања наступила је моја колегиница из Београда, иначе и песникиња, Наташа Радосављевић Нера. Изложио сам ретроспективу, слике од почетака мог рада до данас, тридесетак уља на платну. Неке слике сам већ и продао – каже Азарић.

Сликарска колонија у Новим Козарцима од петка

Брацо Азарић је и оснивач сликарске колоније „Дани Здравка Мандића“ која ће, ове године, у Галерији козарачке Виле која, такође носи име по чувеном сликару из овог места, окупити двадесет учесника – из Београда, Новог Сада и Кикинде.

Почетак Колоније је у петак, 23. јуна, у 18 сати и биће означен отварањем изложбе сликарке из Кикинде, Душанке Пап Вујевић. Уметници ће стварати три дана, и у недељу, у Вили, биће приређена изложба радова насталих на овом скупу. Колонију организују Галерија “Здравко Мандић” и црквеена општина, уз подршку Месне заједнице и Града.

Градоначелник Лукач посетио изложбу у новој галерији Mузеја: Модеран простор понос Града

Jelena Trifunović June 20, 2023

Градоначелник Никола Лукач искористио је прилику да још једном посети изложбу „У великом формату – слике академика“ у новом галеријском простору Народног музеја, пре затварања изложбе.

Лукач је истакао да овај модеран простор, у који је уложено приближно 20 милиона динара служи за понос Народног музеја, као и Града Кикинде.

Поставку на којој су представљени радови девет аутора, од Пеђе Милосављевића до Петра Омчикуса, иначе поклон уметничкој збирци Српске академије наука и уметности, можете погледати још данас и сутра.

У друштву и кроз разговор са Јеленом Цигановић, кустоскињом историчарком уметности, сутра ће бити затворена изложба која је свечано отворила овај предиван галеријски простор. Кустоскиња ће за разговор са посетиоцима бити доступна од 16 до 20 сати.

Виолински концерт у галерији Нова: Сутра затварање изложбе „У великом формату”

Jelena Trifunović June 20, 2023

У Галерији Нова Народног музеја у суботу је одржан концерт виолинисткиње Милијане Золотић Симић, инспирисан сликом Пеђе Милосављевића „Портрет виолинисткиње Марије Михаиловић”. Концерт је уприличен као пратећи део изложбе из Галерије САНУ „У великом формату“.

-Зашто бисмо о слици само причали, ако можемо да је оживимо на неки начин. Слика има занимљиву историју, насликао ју је Пеђа Милосављевић 1935/36. године- наводи Драган Киурси, виши музејски педагог. – Милосављевић је био дипломата, инспирисан сликарима Париза. Иако није био академски сликар, учио је од врсних уметника попут Јована Бијелића, који је имао атеље у истој згради у којој је радила Марија Михаиловић, девојка са слике. Ту су се упознали и тако је настао портрет. Касније се срећу у београдским културним миљеима где је она музицирала са сестром Олгом. Ту се преплићу приче Иве Андрића, Милосављевића, Марије Михаиловић- наводи Киурски.

На репертоару су била дела Баха, Хендла, Прокофјева, Свендсена, Поповића, Стојановића. Милијана Золотић Симић је завршила Академију уметности у Новом Саду. Наступала је као солиста и у камерним саставима. Одржала је више солистичких концерата у Кикинди, а у Центру лепих вештина годину дана је реализовала концерте класичне музике за бебе и децу до три године. Наставница је у Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“.

У оквиру пратећег програма поставке „У великом формату”, реализоване су и радионице за децу и одрасле. Изложба ће посетиоцима бити доступна још сутра (среда), када ће од 16 до 20 сати сви заинтересовани бити у прилици да разговарају са Јеленом Цигановић, историчарком уметности.

Концерт „Музика нас спаја“ – младост, музика и лепа емоција

Igor Crnogorac June 19, 2023

Две наставнице музичког, Николина Сувајџић и Наташа Француски, одлучиле су да сав рад и труд који улажи дечаци и девојчице у ваннаставној активности хорских проба, треба да буде виђен и награђен. И управо то се догодило вечерас, у препуној сали Народног позоришта, у којој су наступили хорови основних школа „Свети Сава“ и „Жарко Зрењанин“. Поводом завршетка школске године, уприличен је концерт под називом „Музика нас спаја“.

– Две године водим хор и са поносом могу да кажем да сваке школске године имамо све више ученика. Деци се пласира музика која је шунд и кич и зато се трудим да покушају да им приближим класичну музику и да је разумеју. Имамо слушне тестове које они сви воле и сви добијају петице. Најважније је дугорочно знање, а они умеју да препознају репертоар класичне музике који, иначе, слушамо и на екскурзијама – каже Николина Сувајџић, наставница музичке културе, мастер саксофониста.

Наставнице Николина Сувајџић и Наташа Француски

Њена колегиница, наставница Наташа Француски, етномузиколог, има слична, лепа искуства на свом радном месту, у ОШ „Жарко Зрењанин“.

– Ми имамо мали хор, то су нижи разреди и хор виших разреда. За програм смо бирали песме Бајаге, Ђорђа Балашевића, Оливера Мандића, дечије и мање познате песме које су изненађење за публику – каже наставница Француски. – Инструменталне нумере изводе ученици који похађају и Музичку школу и ми ћемо наступати са њима. На репертоару су, углавном, љубавне песме, јер желимо да пошаљемо поруку да је љубав најважнија, као и пријатељство, сарадња и разумевање.

Подршку из локалне самоуправе учесницима је пружила чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Ово је доказ тимског рада и синергије две школе. У име Града ученицима желим да, после ове тешке године и колективне трауме, распуст проведу дружећи се, да буду безбрижни и да уживају са најмилијима. Нама старијима остаје да размислимо како можемо бити бољи у свом односу према деци, како их можемо више волети, подстицати и усмеравати, као и да у њима освешћујемо праве вредности као што су љубав, заједништво, креативност и емпатија – рекла је Валентина Мицковски.

Валентина Мицковски и директори школа, Гордана Рацков и Тихомир Фаркаш

Концерт је, публици и учесницима, донео потпуно уживање у музици – класичним делима, евергрину, као и незаборавним поп-хитовима. Најлепше су се, ипак, провели ђаци, они који су, уз помоћ својих надахнутих наставница, песмом вечерас поручили да лепе емоције треба неговати и делити, као што они то чине – музиком.

Крај сезоне у кикиндском театру – млади су се вратили у позориште

Igor Crnogorac June 19, 2023

У кикиндском Народном позоришту завршена је сезона репертоарског играња. Преостало је само гостовање представе из Београда, „Емигранти“, 30. јуна, јер је претходно била отказана због дана жалости. Сезона за нама требало је да, после пандемијских рестрикција у културном животу, поново успостави нормалан позоришни ритам и врати публику у салу.

„Кикиндски портал“: Како оцењујете протеклу сезону?

Милена Живков: По мени је протекла сезона била успешна. Имали смо две премијере на које смо поносни, представа „Љубавно писмо“ и „Облаци“. Такође, наша „Лажа и паралажа“ добила је награду за најбољу представу по оцени публике на Фестивалу „Публикум“ у Кули. Посебно сам поносна на то што су нам се вратили млађи гледаоци, то нам је јако важно и то нам је и био један од циљева за прошлу сезону.

„Кикиндски“: Какви су планови за следећу сезону? Колико премијера је планирано?

Живков: Наредна сезона биће отворена премијером. Тренутно су у току преговори са младим редитељем из Београда, Растиславом Ћопићем, о томе који ћемо текст радити. Циљ нам је да, у будућности, више дајемо шансу младим редитељима да покажу своју креативност. Они су се показали као сарадници који траже своје место под сунцем и зато улажу више труда и креативности. Не кажем да старији то не раде, али млади су додатно мотивисани. У фебруару би требало да почне рад на још једној представи. Тренутно размишљам о савременом драмском тексту, више бих се окренула томе, али следеће године радићемо класичан комад.

„Кикиндски“: Каква је репертоарска политика Народног позоришта?

Живков: Имамо заисто шаренолик репертоар, желимо да публици понудимо све, и комедију и драму. Сматрам да су младима интересантни савремени комади, то је почело од представе „Па се видимо у сну“, која је и циљано рађена за млађу публику.

„Кикиндски“: Кикиндско позориште је готово увек имало бар једну представу по локалним мотивима. Да ли тако нешто имате у плану?

Живков: Размишљам и о таквој представи и мислим да је сада право време за то, али још увек не могу ништа конкретније да најавим.

„Кикиндски“: Како видите улогу позоришта данас, посебно у контексту општедруштвене климе последњих месеци?

Живков: Мислим да је позориште лековито, за све бољке. И сада, када су се десиле трагедије, била сам против тога да се представе отказују, баш због тога што мислим да је позориште лек. Позоришна представа никог није подстакла да учини неком неко зло, напротив. Генерално, мислим да људи треба више да се окрену култури и да ту траже неки спас, уточиште и бег од реалности која је, нажалост, сурова.

Од јесени, скупље улазнице

Како сазнајемо од в. д. директорице, од наредне сезоне карта ће поскупети са 300 на 400 динара. Попуст од 50 одсто одобрава се студентима, пензионерима, ученицима и незапосленима. Сезонске карте нису у понуди Позоришта.

Протекле сезоне више од три хиљаде продатих улазница

Протекле сезоне било је 54 играња на матичној сцени и на гостовањима. У Кикинди је било око 3.200 продатих улазница, и на гостовањима још око хиљаду. Гостовало се у Новом Бечеју, Чоки, Куманима, Кули, Београду, Краљеву и у Крагујевцу. Са најновијим премијерама, Позориште тренутно има 13 играјућих представа.

„Гусле“ суграђанима приредиле концерт старих нота

Igor Crnogorac June 18, 2023

У оквиру програма Кикиндског лета вечерас је, у Свечаној сали Народног музеја, одржан концерт Великог народног оркестра, солиста и Женске певачке групе АДЗМ „Гусле“.

– У току је наша 148. концертна сезона и ово вече посвећујемо лепој, старој, традиционалној музици у обради и извођењу нашег Великог народног оркестра. Наша Женска певачка група је лауреат 10. Вокалног етно фестивала младих у категорији традиције, одржаног у Неготину, и неке од солиста публика ће вечерас имати прилике први пут да слуша – рекао је Зоран Петровић, директор „Гусала“.

У име локалне самоуправе, концерту су присуствовале чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Како би нашим суграђанима било што пријатније и забавније током лета, Град Кикинда је организовао Културно лето. Позивам све суграђане да погледају програм јер мислим да има понешто за свакога, од концерата и књижевних промоција, до лепих догађаја у селима – рекла је Мицковска.

У препуној сали Музеја, чланови „Гусала“ још једном су својој публици приредили изузетно вече квалитетне музике у наступима виртуоза инструменталиста и изузетних вокалних солиста овог друштва.

Одржан Сабор фрулаша у Иђошу: Овим шором фрула свира

Igor Crnogorac June 17, 2023

Иђош је вечерас, 27. пут, био домаћин Сабора трубача под називом „Шкрипи ђерам“. Манифестација вредна поштовања, која деценијама одолева, у континуитету, сваког јуна угости мајсторе овог инструмента из читаве Војводине, али и из централних делова државе. Овога пута такмичари, њих тринаесторо, стигли су из Београда, Лештана, Сремске Каменице, Суботице, Новог Пазара, Кикинде и Иђоша.

Мирослав Весовић из Лештана вишеструки је победник Сабора у Иђошу. Пензионисани је наставник физике и математике. Свира од малена, а фруле израђује дуже од пет деценија.

– Мој отац је свирао кларинет и фрулу и од њега сам то наследио. Ако је виолина краљица инструмената, фрула је одмах до ње. Веома је важна за очување традиције. На фрули добар мајстор може све да свира, и класичну музику – каже Весовић.

Најмлађа учесница, десетогодишња Дуња Јеловац, стигла је из Београда.

– Први пут учествујем. Свирам фрулу од девете године, научила ме је моја наставница Соња Шипић из Музичке школе „Мокрањац“ – каже Дуња.

Фестивал фруле отворио је председник Скупштине града, Младен Богдан.

– Само трајање манифестације показује колико је она важна – рекао је Богдан. – Град Кикинда ће је, као и до сада, увек подржавати, јер желимо да покажемо колико је значајно чувати и неговати традицију везану за овај стари инструмент у Срба. Важно је да се и млади заинтересују, како би и нови нараштаји неговали нашу баштину.

Наступе фрулаша оцењивали су др Данка Лајић Михајловић, етномузиколог у Музиколошком институту Српске академије наука и ументости, председница жирија, Дејан Анђеловић, професор методике музике, уметник на фрули, члан групе „Искон“ из Суботице и др Далибор Тодоровић, мајстор фруле из Рашке.

– Ово је и прилика да подстакнемо младе свираче да очувају тај део нематеријалног наслеђа. Што више има предтакмичења, то је боља основа за ту одрживост данас, за темељ културног идентитета младих – рекла је председница жирија.

Мајстори фруле наступали су у четири категорије: млади фрулаши, изворно свирање, савремено свирање уз пратњу оркестра и дуети.

Одлуком жирија, са овог такмичења, на Сабор у Прислоници код Чачка, који ће се одржати 22. и 23. јула, пласирали су се: Вељко Петронијевић из Новог Пазара и Цвијетин Милаковић из Суботице, у категорији изворног свирања; Милорад Кукић и Драгиша Антић, обојица из Новог Сада, и Ненад Михајловић из Параћина, у категорији савременог свирања; у категорији дуета, победници су Ненад Михајловић и Милан Вилотић, док се Дуња Јеловац пласирала за даље такмичење у категорији младих.

Сабор фрулаша увеличали су и гости, фолклор КУД-а „Мокрин“, док је такмичаре пратио Оркестар Владимира Милованова.

Организатор такмичења, од самог почетка је Културно-просветно друштво „Миливој Оморац“ из Иђоша, уз свесрдну помоћ Месне заједнице и Града. Иђошка публика готово је испунила салу Дома културе и показала да, осим што су добри домаћини, веома добро знају да је очување традиције темељ изградње сигурне будућности.

Дела Божидара Плазинића у „Тери“ – сачувана светлост

Igor Crnogorac June 17, 2023

“Врло мало светлости” назив је изложбе еминентног сликара Божидара Плазинића која је отворена у Галерији „Тера“. Серију радова чине четири целине цртежа на новинском папиру, насталих 2020. и 2021. године.

„Један од феномена и тема Плазинићевог рада у каријери дугој више од пола века јесте светлост, која је у митологијама скоро свих народа доживљена као тајна живота. Независно од тога који материјал и медијум да користи, уметник изнова настоји да извуче она својства која одговарају његовим примарним импулсима. За њега је од виталног значаја изналажење оног тренутка светлости који осваја моћ говора. Тај тренутак поседује снагу саопштења (употреба новинског папира) и носи, унутар својих остварених ликовних елемената, сугестију његовог унутрашњег разлога“, навела је у најави изложбе Верица Немет, историчарка уметности из „Тере“.

Изложба је плод пандемије, потврдио је аутор на свечаном отварању и само је део из периода његове хиперпродукције.

– Тада сам осетио један тренутак који је кулминирао у мојој свести, да ми већ дуго живимо у проблему нестанка егзистенцијалне светлости, оне која треба да буди све позитивно у нама. Живимо у времену информација којима нас бомбардују – о трагедијама, болестима и политичким интригама. Све то, кап по кап, утиче на нашу свест и убија тај минимум светлости који је потребан да се одржимо као људи и да задржимо достојанство човека. У то време и буквално сам осеећао недостатак светлости јер сам живео у једној собици и сваког дана сам радио цртеже којима сам практично поништавао те текстове. Покушао сам да их преведем у естетски предмет, да то ружно претворим у нешто лепо. Направио сам 212 цртежа, од којих су неки сада овде пред вама – рекао је Плазинић.

Божидар Плазинић ствара у Чачку, добитник је више од 30 домаћих и интернационалних признања. Поставка његових радова остаће у Галерији „Тера“ до 2. јула.

Фолклор „Гусала“ представио наше музичко наслеђе у Братислави

Igor Crnogorac June 16, 2023

Чланови старије групе школе фолклора „Гусала“ учествовали су, од 8 до 12 јуна, на 25. Међународном фестивалу дечјих фолклорних ансамбала у Братислави. На Фестивалу су наступили дечији ансамбли из Бугарске, Чешке, Словачке и „Гусле“, као једини представници Србије.

Фолклорци из нашег града су, бројној публици, током пет наступа, представила музичко фолклорно наслеђе Србије, са посебним нагласком на наслеђе Кикинде и Баната. Са традиционалним играма различитих области Србије, чланови „Гусала“ упознали су остале учеснике на фолклорној радионици Фестивала.

Интервју са Стефаном Остојићем: лалинска љубав и толеранција шире се по свету

Igor Crnogorac June 15, 2023

Стефан Остојић, наш суграђанин, глумац, једни је позоришни кловн у Србији и управо се вратио са мини-европске турнеје. Путовао је са својим „Лалом“, монодрамом коју је направио у сарадњи са чувеном редитељком Ли Делонг.

У међувремену, Остојић је играо у Дому културе „Студентски град“ у Београду, у Краљеву, у Српском народном позоришту и у Позоришту младих у Новом Саду. Од премијере која је одржана септембра прошле године, Остојић је као Лала на сцену стао тачно 34 пута, рачунајући и наступе у кикиндским селима на бициклистичкој турнеји. Исто толико пута послао је поруку љубави и толеранције коју су сви разумели и прихватили.

„Кикиндски портал“: После играња у кикиндским селима, градовима у Србији, гостовања на Азорским острвима, Осијеку и у Прагу, смешила се европска турнеја. Ипак, није све протекло по плану.

Стефан Остојић: Да, прво је требало да одем у Велику Британију, у Брајтон, на значајан светски позоришни фестивал „Брајтон фринџ“, на који сам био позван. Међутим, нисам добио визу. Затим сам, као што је и било планирано, наступио на „Загребачком кловновском фестивалу“ на којем су, такође, били глумци из више европских земаља. После тога сам отпутовао у Шведску у којој сам био две и по недеље. У склопу пројекта „Стрејнџ спејсис“ у којем је био и „Театар Театрон“ из којег су ме позвали да учествујем, играо сам четири пута: у Стокхолму, Малмеу и у малом месту на крајњем северу Шведске, у Москоселу.

„Кикиндски“: Да ли су свуда разумели Лалину причу?

Остојић: „Лалу“ разумеју где год да одем, свуда је публика јако лепо прима. Занимљиво је да људи и после представе причају о томе. Рецимо, када виде неки пар на улици, кажу „Ево Лала и Соса“. Ако се неко прави важан, кажу „Он је Баја“. Ликови настављају да постоје као архетипови и у њиховом друштву, што ми је посебно драго. Лалу доживљавају као забавног, прате причу и реагују. У Шведској су на семинарима били и уметници из других земаља; било је Италијана, Немаца, Аустријанаца. Једна девојка из Албаније се расплакала у току представе. Врло често се догађа да неко у публици познаје неки пар који има сличну судбину као моји Лала и Соса. Играо сам за много странаца, само два пута за Швеђане. Тамо су много емотивије прихватали представу, многи су се били и растужили. У Шведској се и деци дозвољава више слободе, трчали су по сцени у току представе, а на једном извођењу дечак је осетио потребу да буде са мном, сео је на средину сцене и ја сам играо око њега. После представе публика има прилику да поставља питања. Питали су ме о процесу, да ли ми је напорно. Једна девојчица се јавила и тражила да још једном одиграм представу. Занимљиво је да људи тамо прилазе глумцу и одају му признање за његов рад, код нас обично причају о томе како су се провели на представи. Не навијам ни за једно, само примећујем. Шведска је веома уређена, имају разрађене системе за бављење уметношћу и, колико сам видео, у њој је много је лакше живети од уметности и постићи нешто, него на другим местима.

„Кикиндски“: Како је било на Кловновском фестивалу у Загребу?

Остојић: То је једини фестивал те врсте на Балкану. Било је и тамо доста странаца, и међу колегама и у публици. Срели смо се сви ми који се бавимо овом врстом театра и било је дивно. Гледали смо много начина кловновског играња, од „слепстика“, чији су представници Чарли Чаплин и Бастер Китон, до акробатских кловновских наступа. Завршили смо мастер-клас познатог америчког кловна Џона Таузена. Учествовао сам на округлом столу на тему „Где је данас кловновски театар на простору екс-Југославије“. Било је јако занимљиво и лепо; у Хрватској Лалу већ познају и много су га волели. Тамо је била и редитељка Ли Делонг, веома је задовољна како се развија представа. У Загребу сам добио и прву позоришну критику и баш сам задовољан.

„Кикиндски“: Шта Лала сада планира (шта је сада смислио)?

Остојић: „Лала“ се враћа бициклистичкој турнеји јер се залажем за децентрализацију културе. Желим да људи гледају позориште тамо где позориште ретко или никада не долази. Бициклом ћу отићи у најмање село у Србији, у Мушковину код Пријепоља. Затим имам заказана гостовања у Мађарској и у Босни и још неке фестивале у иностранству на које мислим да ћу отићи. Јако се радујем игрању у Мађарској јер сам у Португалији имао део публике из те земље и врло су емотивно реаговали на „Лалу“. Волео бих и да поново играм у Кикинди.

Док се све жеље не остваре, „Лала“ своју причу о људима с нашег поднебља, о толеранцији, разумевању и поштовању, пре свега љубави, наставља да шири по меридијанима. И поручује – кад сте пред избором, бирајте љубав.