Представа кикиндског позоришта „Па се видимо у сну“, по концепту и идеји Николе Завишића и Уне Ђелошевић, гостује вечерас од 20 сати у Битеф театру у Београду. Овај комад који се игра на малој сцени премијерно је изведен 10. јуна.
Никола Завишић је и сценограф, драматург и редитељ, а Уна Ђелошевић, драматург и кореографкиња.
Костимографкиња је Суна Кажић, а у глумачкој подели су: Анђела Киковић, Тања Марков Крижан/ Уна Ђелошевић, Михаило Лаптошевић, Владимир Максимовић, Никола Јоксимовић, Алекса Марковић. Користе се текстови Јунга Песое и свих учесника представе.
За публику ће бити организоване три концертне вечери. У петак у Храму Светог оца Николе са почетком у 20 сати биће уприличен наступ Хора певачког друштва „Преподобни Рафаило банатски“ из Зрењанина. У суботу, од 19 часова у Народном музеју биће одржан концерт Женског вокалног састава „Рес Миранда“ из Новог Сада и Мушке вокалне групе „Паноника“ из Зрењанина, а у недељу, такође у Музеју од 19 сати, наступиће Зрењанински камерни оркестар са „Бисерима класичне музике“.
„Љубавно писмо“, прва премијера у сезони, биће одиграна у Народном позоришту у петак, 9, децембра, најављено је данас на конференцији за новинаре. По тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића, представу је режирао кикиндски глумац и редитељ, Драган Остојић. Овом премијером Позориште обележава 72 године постојања.
– Веома ми је драго што је изабран управо тај текст и што режира Драган Остојић – каже в. д. директор, Милена Живков. – Права на коришћење текста добили смо бесплатно, нисмо платили ни адаптацију Миодрага Динуловића, и на томе смо захвални. И сви актери улажу нешто своје, лично, и мислим да ће резутат бити сјајан.
– Позвао сам свог колегу и пријатеља из школских дана, Драгана Остојића, да режира представу и то смо предложили директорици. Екипу смо правили као добру репрезентацију, не од најбољих играча, већ од оних који најбоље функционишу заједно. Ово је једна од малобројних представа које се припремала у изузетно доброј атмосфери. Радимо без улагања Позоришта. Драган режира без хонорара, Ружица Недин, која се, на моју радост, вратила глуми, такође ради без хонорара, ми толико волимо ово позориште да доносимо ствари од куће, сами купујемо реквизиту, надам се да тако шаљемо добру поруку – каже Кнежевић.
Ружица Недин дугогодишњи је члан ансамбла кикиндског театра, али се последњих седам година није ангажовала у новим представама.
У новој представи први пут ће у кикиндском позоришту наступити млада Јована Берић, која је ове године завршила глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи Срђана Карановића.
– Представа је љубавна комедија са елементима водвиља – каже Остојић. – Публици ћемо понудити мало успомена, мало утехе, смеха и, надам се, радости. Селимо се у осамдесете године двадесетог века и радња траје до данас. То је прича о двема породицама, о љубавним јадима и млађих и старијих. Имао сам задовољство да радим с колегама од којих су неки млади животом, а неки духом. Било је узбудљиво и занимљиво, освајали смо лепоту игре и уживали у томе. Ретко се догађа да се на овај начин ради, разуме, узајамно помаже, тако да је за мене ова режија била огромно задовољство. У представи имамо причу о породицама, али смо и ми постали породица.
материјал потписују Милорад Караџин и Фото студио „Сретеновић“.
Банатски културни центар објавио је добитнике награда које носе име Теодора Павловића, рођеног у Новом Милошеву, обновитеља и првог секретара Матице српске, родоначелника журналистике у Србији, адвоката, књижевника и преводиоца.
, „Миленијум у Београду“, „Сунце овог дана: писмо Андрићу“, „Венеција“, и преведена су на више светских језика. За роман „Тесла, портрет међу маскама“, добио је НИН-ову награду. Носилац је многобројних награда и признања. Председник је Културног форума Европског покрета Србије
Слике и скулптуре, избор из колекције ваљевског Интернационалног уметничког студија „Радован Трнавац Мића“ доступне су од вечерас у Галерији „Teра“. Изложба је резултат сарадње две институције, која је започета крајем новембра у Ваљеву, поставком скулптура галеријског формата са Симпозијума „Teра“.
– Обе колекције су међународне, наше институције трају неколико деценија и обе су мост између уметника на међународној сцени – рекла је Верица Немет, историчарка уметности из Центра за ликовну и примењену уметност „Teра“
девет земаља – сви они стварали су у студију које носи име познатог српског сликара, Радована Трнавца Миће.
као град који препознаје културне вредности.
– Сарадња ових културних институција веома је важна не само ради размене знања и искустава, већ и због могућности умрежавања уметника и стварања нових контаката у областима уметности и културе уопште. Уз то, могуће ју је проширити и на образовање и привреду, у оквирима Србије и других земаља. Разговараћемо вечерас о учвршивању сарадње и о томе како Град може да помогне да она постане што плодоноснија.
На свечаности отварања наступили су ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ на одсеку тамбуре, Теодора Томић и Стефан Билић.
Препознајући значај музичког наслеђа, али и таленте младих композитора, професорка Митровић осмислила је пројекат „Премијере“ који се, како каже, рађао годину и по дана. Чине га дела: Вере Миланковић, Драгане Јовановић, Милане Стојадиновић, Огњена Поповића, Ивана Бркљачића, Игора Главашића и Мирослава Поповића.
почела управо данас у Зрењанину, а затим и у Кикинди.
Милош Латиновић, Кикинђанин, награђивани је аутор прича, романа, есеја, драмских текстова. Сусрет с публиком на књижевној вечери догађа се у години када обележава 30 година од када је изашла његова прва књига. Наредних дана изаћи ће нова збирка прича о путовањима, „Оранж цепелин“.
– Жао ми је што Кикинда нема већу видљивост у медијима, уопште у јавној сфери, јер то апсолутно заслужује. Град има фантастичан туристички потенцијал као место у које треба доћи и остати у њему јер има шта да се види. На томе мислим да треба више радити. Један од већих проблема је то што су до Кикинде, од Београда, потребна два и по сата вожње и сада као и 1981. године када сам почео да студирам, и мислим да то одбија људе да дођу. Ми имамо добар потенцијал: туризам, спорт, добру храну. Ово је миран град, то се у свету данас класификује као град који се препоручује. Жао ми је што Кикинду не посећује више људи.
Књига „Светлост бачена у очи“ Јелене Милошев представљена је вечерас у Културном центру у Кикинди. Ово је њена трећа књига поезије, после збирки „Ћутање пре полета“, награђене признањем „Стражилово“ (додељује је Бранково коло), и „Невидљиви ватромет“, која јој је отворила врата Српског књижевног друштва.
Нова збирка поетички се „наслања“ на претходне две, што доказује да је Јелена песникиња која има чврсту поетику, рекла је књижевна критичарка Андреа Беата Бицок.
освештавајући нас, али нам и, из другог угла, приказује свет у којем постојимо – истакла је критичарка.
враћам мотивима природе, водим се и егзистенцијалним темама, питањима садашњости и стварности, има и филозофских песама. Моја поезија је пуна слика и те слике сугестивно делују на читаоце – објаснила је ауторка.
Још један позоришни ексклузивитет публику очекује 23. децембра. Са монодрамом „Лала„, гостоваће Стефан Остојић, Кикинђанин који је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Љубослава Мајере. Представу „Лала“ режирала је Ли Делонг, позната америчко/француска редитељка и глумица која је сарађивала са Питером Бруком, Луком Бесоном, Жаном Реноом, Миом Фароу, и добитница је многобројних америчких и европских награда. Монодрама „Лала“ је омаж родном крају и инспирисана је традицијом и историјом Кикинде. Ово је прва представа кловновског театра у Србији.
Кикинђанка Снежана Томин представила је вечерас, у Културном центру, своју четврту књигу поезије. Код Снежане све је, овога пута, у знаку броја педесет – назив збирке је „Мојих педесет“, као аналогија на године живота, књига је изашла на њен рођендан и дар је млађих чланова породице, у едицији је тачно педесет песама.
– Песме су, углавном, љубавне. Пишем од основне школе, а љубав према поезији је наслеђе од оца. У песмама су осећања у којима сви могу да се пронађу, љубав према деци, партнеру – каже Снежана.