Култура Архиве | Page 5 of 95 | Кикиндски портал

КУД „Марија Бурсаћ“ ће на лето прославити три деценије игре, песме и идентитета

Tijana Despotovski March 15, 2026

У Банатском Великом Селу фолклор није само сценски наступ – он је начин да се сачува сећање, припадност и дух заједнице. Културно-уметничко друштво „Марија Бурсаћ“ већ три деценије непрекидно окупља генерације мештана око игре, песме и традиције, а овај значајан јубилеј биће обележен свечаним концертом 25. јула на главном стадиону ФК „Козара“.

Друштво је настало из потребе становника села, досељених након колонизације из Босне, да кроз фолклор сачувају културно наслеђе завичаја и дух заједништва. Почеци су били скромни, са пробама у сеоским просторијама и скромним средствима, али са снажном жељом да се традиција преноси са колена на колено.

Данас КУД окупља око 120 чланова, распоређених у више узрасних група – од најмлађих, узраста од три до шест година, преко припремних и извођачких ансамбала, до рекреативаца и мушке и женске певачке групе. Посебну радост представља чињеница да се сваке године придружују нови, најмлађи чланови, што потврђује да интересовање за традицију и даље живи међу децом.

КУД „Марија Бурсаћ“ препознатљив је по неговању традиционалних игара и песама, богатом фонду народних ношњи и, пре свега, енергији и заједништву које се осећа на сваком наступу. Како истиче председник друштва Предраг Сантрач, ансамбл не чува само кореографије – већ идентитет, обичаје и дух краја.

— Ово није само прослава. То је захвалност свима пре нас и обећање да ћемо традицију чувати срцем и душом за генерације које долазе — поручио је Сантрач.

Пробе КУД-а „Марија Бурсаћ“ су од самог почетка биле место дружења младих, где су се рађала велика пријатељства али и прве љубави. Многи брачни парови из Банатског Великог села упознали се управо на фолклору. Таква је била и прича Бранка и Саве (дев. Шкрбић) Тизић који су се почетком 60-тих година прошлог века упознали и заволели на пробама. У браку су остали пуних пет деценија.

-Јубилеј 30 година континуираног рада представља понос целог села и прилику да се ода признање свима који су били део ове приче. За многе мештане то ће бити емотиван сусрет са прошлошћу, јер ће на сцени поново видети некадашње играче, данас зреле људе, и присетити се њихових првих корака у фолклору – додао је наш саговорник.

Свечано обележавање биће уприличено кроз богат културно-уметнички програм посвећен традицији, успоменама и заједништву. На видео-биму биће приказане фотографије из архиве друштва, а након концерта планирано је заједничко дружење како би се створиле нове успомене. У програму ће наступити старије групе КУД-а, као и бројни бивши чланови који ће поново заиграти поводом јубилеја.

— Фолклор није само игра, то је припадност. КУД је место где се стичу пријатељства за цео живот, учи поштовање традиције и развија заједништво. Сви који желе да буду део те приче су добродошли — истакао је председник друштва.

Т. Д.

Тисина прича међу најбољима у региону: Гимназијалка из Кикинде освојила пето место на књижевном конкурсу

Tijana Despotovski March 13, 2026

Ученица трећег разреда Гимназије „Душан Васиљев“, Тиса Фелбаб, остварила је значајан књижевни успех освајањем петог места на регионалном конкурсу „Најбоља кратка прича Пирота 2026“. Њена прича „Језеро“ уврштена је у збирку најуспешнијих радова, у конкуренцији од више од 700 прича пристиглих из целог региона.

До вести о успеху Тиса је дошла на необичан начин.

-Сазнала сам случајно јер је стигао папир из поште као да је био покушај доставе пакета. Пошто ништа нисам поручила, мама и ја смо покушале да откријемо одакле пошиљка стиже. Када смо виделе да је из Пирота, биле смо још више збуњене јер немамо никакве везе са тим градом. Онда смо се сетиле конкурса – испричала је Тиса.

Званично обавештење није добила ни телефоном ни мејлом, па је информацију потражила на друштвеним мрежама.

-Погледала сам Инстаграм профил Дома културе Пирот и видела да су још 14. фебруара објавили листу награђених радова, међу којима је био и мој. Освојила сам пето место и прича је уврштена у збирку. Сам начин на који сам сазнала био је веома смешан, али ми је било изузетно драго.

Успех у снажној конкуренцији за њу представља важан подстрек.

-Много ми значи јер ми је то велика мотивација да наставим да пишем, али и да писању приступим на озбиљнији начин. Ово ми показује да у мом раду постоји нешто објективно квалитетно што стручњаци препознају – поделила је са нама млада Гимназијалка.

Иако је конкурс био отворен за све, исход није очекивала.

-Најискреније, нисам мислила да ћу освојити награду. Конкуренција је била јака тако да сам се баш пријатно изненадила – истакла је Тиса.

Награђена прича „Језеро“ ослања се на симболику воде.

-Прича користи мотив воде као метафору за различите врсте људи, али и начин гледања на постојање. Ми се од самог зачећа налазимо у води и она утиче на нас током целог живота. Велика инспирација била ми је и једна епизода серије „Боџак Хорсмен“ која такође има тематику језера – објаснила је саговорница.

Идеја се дуго развијала, али је сам текст настао брзо.

-Требало је времена да дођем до идеје, али када сам написала прву реченицу, требало ми је само два сата да завршим причу. Написала сам је за своју душу и нисам планирала да је шаљем на такмичења. Али када сам видела конкурс, одлучила сам да покушам јер ништа не губим – изјавила је Тиса.

Ова млада гимназијалка се писањем бави годинама.

-У петом разреду сам писала књижевне критике за дечје књиге у оквиру конкурса издавачке куће „Лагуна“. То сам радила до краја осмог разреда, а затим прешла на кратке приче. Прву причу коју сам озбиљно схватила послала сам на конкурс поводом Дана школе и стогодишњице смрти Душана Васиљева. Освојила сам прву награду и од тада редовно пишем и шаљем радове.

Приче са елементима из свог личног живота, како каже, ређе шаље на конкурсе.

-Некад убацим у причу лична искуства, али те приче углавном задржим за себе. Оно што је на неки начин одсечено од мене, шаљем на конкурсе — што је и случај са причом „Језеро“.

Инспирацију не везује за једног аутора, а најближа јој је форма кратке приче.

-Узимам делове стила који ми се допадају из сваке књиге коју прочитам и интегришем их у свој израз. Романи су ми за сада превелики залогај. Песме сам покушала да пишем неколико пута, али ми то делује као потпуно други свет. Роман бих волела да напишем у будућности, када будем сигурнија у себе и када будем имала праву идеју – казала је саговорница.

Тиса већ размишља о новим текстовима.

-Имам идеје за будуће приче и трудим се да пишем што више — да бих развијала дар, али и као начин да процесуирам осећања. Писање је нешто чиме ћу се сигурно бавити, иако, највероватније, уз неки редован посао – одлучна је ова талентована Кикинђанка.

Подршка породице и пријатеља, за њу, има највећу тежину.

-Значи ми много подршка породице и пријатеља. Увек могу да рачунам на конструктивну критику која ми помаже да напредујем. Похвале и сугестије моје мајке и професорке српског језика имају већу тежину од оних са конкурса – казала је ова млада списатељица.

Т. Д.

„Настојник” – представа која траје: 38 година на сцени кикиндског позоришта

Tijana Despotovski March 11, 2026

Представа „Настојник” Народног позоришта Кикинда изведена је синоћ пред домаћом публиком, настављајући јединствен позоришни пут који траје већ скоро четири деценије. Овим извођењем, култни комад постао је најигранија представа у историји кикиндског театра.

Према речима глумца Бранислава Кнежевића, „Настојник” је достигао број од 154 извођења и остао симбол трајања, посвећености и љубави према позоришту.

-Овим извођењем „Настојник“ постаје најигранија представа у историји нашег Позоришта. „Настојник“ је сигурно и најдуговечнија представа у држави са истом глумачком поставом од премијере 1988. до данас. 38 година, мало ли је – поручио је Кнежевић.

Представа је премијерно изведена 1988. године и од тада се игра у истој глумачкој подели, што је прави куриозитет на домаћој сцени. Режију потписује Драган Остојић, текст је написао Харолд Пинтер, а уз Остојића и Кнежевића, у представи игра и Славољуб Матић.

Током година „Настојник” је прерастао оквире репертоарске представе и постао заштитни знак кикиндског позоришта — сведочанство уметничке истрајности и снаге позоришне игре која одолева времену.

Синоћње извођење било је још један сусрет публике са представом која је обележила генерације глумаца и гледалаца и уписала се у историју локалне културе.

Фото: Инстаграм, Народно позориште Кикинда

Т. Д.

raspisan-konkurs-za-nagradu-dusan-vasiljev-za-2022-godinu

У ужем избору за књижевну награду „Душан Васиљев“ осам наслова

Aleksandra Djuran March 10, 2026

Жири у саставу Ђорђе Писарев, Селимир Радуловић и Радован Влаховић констатовао је да су на конкурсу за награду „Душан Васиљев“, коју расписује град, пристигла 62 наслова. Након пажљивог прегледања и ишчитавања, жири је донео одлуку да у ужи избор за награду уђе следећих осам књига: „Две могућности маштања“ Васе Павковића, „Итака од облака“ Олена Планчак Сакача, „Пастир и рунолист“ Небојше Лапчевића, „Исповести венецијанског кловна“ Игора Мировића, „Све су смрти (само) део нашег сата: 77 песама о смрти“ Зорана Богнара, „Имена таме“ Бојана Јовановића, – „Анђели у капи мастила“ Гордане Ђилас, „Кртице“ Владимира Копицла

Најужи избор биће објављен 17, а коначна одлука 22 марта.

Награда „Душан Васиљев” основана је одлуком Културно просветне заједнице 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника односно песника експресионистичке идеологије.После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општинеКикинда, награда је поново успостављена 2009. године. По новомПравилнику награда се додељује за најбољу песничку или прозну књигусавременог аутора која је објављена на српском језику.

Поклон за суграђанке: Бесплатна чланарина у Библиотеци поводом 8. марта

Tijana Despotovski March 9, 2026

Народна библиотека „Јован Поповић“ обележава Међународни дан жена посебном погодности за суграђанке. Све припаднице женског пола могу остварити бесплатан упис у библиотеку 9. и 10. марта.

Акција је организована поводом 8. марта, с циљем да се подстакне читање и омогући лакши приступ књигама и културним садржајима.

Т. Д.

„Геометрија светлости“ отвара нову сезону у музеју ТЕРА

Tijana Despotovski March 7, 2026

У музеју ТЕРА у суботу, са почетком у 14 часова, биће отворена изложба антиномијских асамблажа „Геометрија светлости“ аутора Душана Тодоровића, чиме ће уједно бити обележен и почетак нове излагачке сезоне у овој установи.

Душан Тодоровић рођен је 1945. године у Крагујевцу. Дипломирао је 1972. године на Академији за ликовне уметности у Београду, на одсеку за сликарство у класи професора Ђорђа Бошана, а магистрирао 1974. године на истој академији. Током дугогодишње каријере био је асистент, доцент, ванредни и редовни професор на Академији уметности у Новом Саду, а од 2004. до 2009. године обављао је и функцију декана.

Имао је више од 40 самосталних изложби у градовима широм некадашње Југославије, а излагао је и у бројним европским и светским центрима, укључујући Париз, Лондон, Будимпешту и Берлин. Оснивач је прве међународне уметничке колоније рециклажне и еколошке уметности „Светионик“ у Бегечу, као и члан више уметничких удружења.

Према тексту историчарке уметности Верице Немет, Тодоровићев рад „пулсира између светлости и таме, између материјалног и виртуелног, између рационалног и интуитивног“, а кроз лумино и видео-инсталације, колаже и амбијентално сликарство „светлост се јавља као знак живота, сведочанство постојања и позив на буђење унутрашње свести“.

Изложба „Геометрија светлости“ у салону музеја ТЕРА представља прилику да публика сагледа вишедеценијско истраживање простора проширених медија и однос светлости, материје и духа у савременој уметности.
Т. Д.

Мермерна позорница за пола века уметности: Браца Азарић изложио ретроспективу у Скупштини Србије

Tijana Despotovski March 6, 2026

Ретроспективна изложба слика Браце Азарића отворена је јуче у Народној скупштини Републике Србије. Поставка обухвата 26 радова насталих током пет деценија стваралаштва и представља пресек његовог уметничког пута — од реализма до апстракције.

Азарић каже да му је излагање у здању парламента посебно значајно због самог амбијента.

-Раније сам већ излагао у Београду — у Скадарлији, Дому војске, галеријама, „Божидарцу”— али ово ми је можда и најдраже излагање због самог простора Скупштине. То је јако леп простор, све је у мермеру – наводи уметник.

Поставка чини 26 слика из различитих фаза његовог рада, укључујући и три апстрактна дела. Радови су бирани тако да представе континуитет стваралаштва. Централну идеју изложбе описује као „борбу за душу“.

-Сликар даје део своје душе делу, а она се преноси на онога ко слику посматра. Праву уметност и лаик може да разуме и осети – истиче Азарић.

Уметник је поделио са публиком у Београду и своју забринутост по питању стања у друштву.

-Влада једно ништавило. Можда је то и циљ – да човек изгуби душу. Вештачка интелигенција улази у све поре друштва па и у уметност. Она може да буде паметнија од човека, али нема душу. Вештачка интелигенција направи прелепу слику али она је мртва, нема душе: када погледаш у слику направљену на тај начин, нема осећаја присности. Права уметност има моћ да човеку сачува душу – каже Азарић

Изложбу је отворио историчар уметности Здравко Вучевић, дугогодишњи кустос Музеја савремене уметности. Академска сликарка и песникиња Наташа Радосављевић Нара говорила је своју поезију, док се аутор обратио публици и рецитовао стихове Јована Дучића.

Након Београда, изложба ће почетком априла бити представљена у Центру за културу у Смедереву. Планирана су и гостовања на СПЕНС-у у Новом Саду и у музеју у Руми.

Азарић себе сврстава у апстрактни експресионизам и сматра да уметност има суштинску улогу у друштву.

Заједно са колегама сликарима, Браца Азарић ће сутра у Галерији “Здравко Мандић” у Новим Козарцима уприличити изложбу посвећену дамама са почетком у 19 часова.

Т. Д.

Стихови који се памте срцем: Емотивно вече поезије и музике у Културном центру

Tijana Despotovski March 5, 2026

Вече љубави, поезије и музике, које је Кикинђанкама поклонио Културни центар, протекло је у снажној емоцији, испуњено песмом, лепим стиховима и музиком која је дисала заједно са публиком. Посетиоци су уживали и без даха слушали стихове изнете са много осећања и вештине, у атмосфери топлине и блискости. Посебно изненађење вечери био је наступ кикиндске песникиње Снежане Томин, која је говорила две своје песме.

-Наш основни задатак је да за људе учинимо нешто лепо, да посетиоци однесу лепо осећање кући, да им измамимо осмех на лице – поручили су уметници.

Зденка Трифунагић истакла је да је најважније оно што публика понесе у себи.

-Желимо да пренесемо емоцију коју ми сами проживљавамо. То је једино што остаје. Ми ћемо нестати, људи ће заборавити речи које смо изговорили, али емоција ће остати. Неће заборавити како су се осећали слушајући поезију коју смо припремили.“

Говорећи о снази љубавне поезије, додала је:

-Ми правимо програме тако да сваког бар нека песма дотакне. За неког је то љубав остварена, за неког неостварена, или која је била па је из неког разлога прекинута. Некад је то љубав према деци, животу или природи. Емоција која се преживи, њу је најлепше и најтеже извести.

На питање шта је за њу љубав, Зденка је одговорила кратко.

-Живот. То је оно што живимо: доброта и љубав. Да заборавимо овај сурови свет, тежак живот. Ако га проживимо кроз љубав, онда све постаје лакше.

Ервин Газдаг подсетио је како је почела њихова уметничка прича.

-Нема случајног у животу. Стицајем околности и Зденка и ја смо били позвани на једну модну ревију. Ја сам ишао да говорим поезију, она је била у балској хаљини. Чуо сам жену како говори поезију, њен осмех био је нешто најлепше што сам икада видео. Са пријатељима сам тада организовао вечери поезије и позвали смо је да буде део наше групе. После неког времена, остали смо само двоје и већ четири године наступамо на оваквим вечерима, кабареима. Обилазимо Војводину, наступали смо и у Београду.

Ервин је објаснио да је свако њихово извођење различито, као и да су за кикиндску публику припремили избор савремене српске поезије.

-Говорили смо савремену љубавну поезију. Осми март је близу, тако да је природно да је тема била љубав према жени, уз пратњу Ивана на акустичној гитари и усној хармоници.

Музичар Иван Лешчешен истакао је снагу споја речи и тона.

-Људима не можеш подваљивати емоцију: или је осетиш или не. Зато мора бити искрено. Леп је склад: топли и нежни стихови изговорени на леп начин и музика. Тако настаје хармонија.

А ту хармонију, публика је могла и да види и да осети током програма који је трајао нешто више од сат времена. Склад и љубав између Зденке Трифунагић и Ервина Газдага били су очигледни у сваком изговореном стиху. На самом крају, публика је заједно са извођачима певала — уз ауторске, али и познате песме домаћих аутора, које је музички обојио Иван Лешчешен.

Т. Д.

Више од седамдесет младих рецитатора данас на сцени: Почела смотра „Песниче народа мог“

Tijana Despotovski March 4, 2026

У Културном центру данас је почела градска смотра рецитатора „Песниче народа мог“, једна од најдуговечнијих манифестација посвећених поезији у Србији, која се ове године одржава 56. пут.

Према речима члана жирија, Марије Танацков, интересовање деце за ову манифестацију не јењава.

-Сваке године очекујемо много, а много и добијемо. Прелепо је што се смотра редовно одржава и што имамо овако велики број деце која учествују. Само данас, у групи нижих разреда имамо 74 учесника. Рецитовање је неговање нашег језика и идентитета, јер без језика идентитет једног народа не може постојати – истакла је Танацков.

Она је додала и да се на сцени види и велики труд учитеља и наставника који децу подстичу да заволе поезију.

Чланица жирија Снежана Томин наглашава да се таленат код деце може препознати већ у најранијем узрасту.

-Правилан изговор и дикција су кључни фактори који код мене одлучују пролазак. Важно је да дете буде сигурно у себе, опуштено и да доживи песму, да она постане део њега. То су мала деца, али се квалитет види – таленат се увек препознаје – рекла је Томин.

Глумац Славољуб Матић, на самом почетку такмичења, охрабрио је све учеснике, поручивши да су већ победници самим тим што су се усудили да стану пред публику.

-Што се нас тиче, ви сте сви већ победили само тиме што сте овде. Од свих ђака у Кикинди, ви сте имали храбрости да дођете и покажете шта знате – поручио је Матић.

Међу најмлађим учесницима је и седмогодишња Миа Вељковић, ученица првог разреда ОШ „Јован Поповић“, која је припремила песму „Заробљени лептир“ Наде Адамовић.

-Припрема ми није била тешка, спремала сам се око недељу дана. Имам трему али сам и веома узбуђена – рекла је Миа.

Њена школска другарица Мика Куга, ученица другог разреда, одлучила се за песму „Крила“ Мирослава Антића.

-Припремала сам се неколико недеља. Ово ми није први наступ и веома сам узбуђена. Најтеже ми је било да научим да не прогутам нека слова, али сам се много трудила“, каже Мика.

Кикинда је, иначе, позната по добрим рецитаторима који често стижу до највишег ранга такмичења. Тако су 2011. године кикиндски рецитатори били победници републичке смотре, а прошле године Лена Давидовић пласирала се до републичког нивоа.

Од 4. до 6. марта више од стотину ученика основних и средњих школа из Кикинде надметаће се у казивању стихова, а најбољи ће се пласирати на зонску смотру која ће бити одржана 14. марта у Чоки.

Данас наступају ученици од првог до четвртог разреда основних школа и у овој категорији је највише учесника. Другог дана своје умеће показаће рецитатори од петог до осмог разреда, којих је пријављено 18, док је трећи дан резервисан за средњошколце, у чијој конкуренцији је 13 учесника.

У жирију су Марија Танацков, књижевни критичар, Гизела Кекењ, некадашња рецитаторка и глумица, Снежана Томин, песникиња и потпредседница књижевног клуба „Душко Трифуновић“, и Славољуб Матић, глумац Народног позоришта.

Т. Д.

Прва самостална изложба слика: Маштања суграђанке Ирене Галешев

Aleksandra Djuran March 3, 2026

У Галерији Културног центра отворена је прва самостална изложба суграђанке Ирена Галешев под називом „Маштања“ у оквиру манифестације „Недеља жена“. Пензионерка који је радник век провела у фабрици „Прима“ као хемијско-технолошки техничар, слика, како каже, читав живот.

-Стварам у енкаустици- сликању воском на глатком папиру уз помоћ топлоте, као и у акрилу са којим комбинујем силикон. Управо ових слика има и највише на изложби. Уз помоћ пиштоља за силикон најпре исцртам облике који се попуњавају акрилним бојама. На тај начин постижу се занимљиви ефекти и слојевитост – каже аматерска сликарка.

Озбиљније је почела да ствара деведесетих година прошлог века.

-Најпре сам сликала уља на платну и из тог периода имам свега једну слику која је и изложена. Остале сам поклонила рођацима, пријатељима и драгим људима. У том периоду није било уљаних боја у нашој земљи, па су ми стизале из Румуније. Пре четири године заинтересовала сам се за енкаустику. Сликам пеглом тако што најпре истопим воштане боје. Пега не треба да буде јако угрејана тек толико да се восак истопи као би могао да се нанесе на глатку хартију. Највише користим полеђину од календара на којој разливам различите боје. Техника је тешка и захтевна и требало ми је пуно времена да научим да окрећем пеглу у правом смеру како би добила одређени облик – појаснила је наша саговорница.

Мотиве проналази свуда око себе:

-Најчешће сликам природу и цвеће, разне облике који нас окружују. Слике сам до сада поклањала, никада нисам продала ниједну. Ово је први пут не само да имам своју изложбу, него и да се налазим на оваквом догађају – открила нам је Ирена Галешев.

Као пензионерка има времена да, како закључује, са посвећеношћу и радошћу истражује и дели своју љубав према сликарству.

А.Ђ.