Култура

noc-muzeja-2026-(7)

Поводом обележавања Међународног дана музеја, у Народном музеју, у Галерији „Нова“, отворена је изложба „Живот у банатској војној граници“, аутора Ивана Радића. Кроз изложене слике, географске карте, оружје, па и куће у којима се живело на веродостојан начин приближен  је свакодневни живот на простору јужног Баната током периода Војне границе.

-Изложба је настала поводом обележавања 300 година од Пожаревачког мира и кроз богату документарну грађу, илустрације, реконструкције и визуелне приказе осветљава историјске, културне и друштвене промене које су обликовале Банат током 18. и 19. века – наводи аутор – Пре оснивања Великокикиндског дистрикта основана је војна граница и посетиоци могу да се путем ове изложбе увере у промене које су се десиле у том периоду. На који начин су људи живели и како су долазиле промене за становништво које је регрутовано као војна снага. Војне власти управљале су животима обичних људи и условљавали су их да буду у војној служби.

Кроз богату изложбу посетиоци имају прилику да се упознају са животом граничара, развојем насеља, војном организацијом и обичајима становништва које је живело на простору некадашње банатске војне границе.

-Посебан сегмент поставке чине реконструкције униформи, историјске мапе и илустрације које верно приказују време великих промена на простору јужног Баната и ширег подунавског региона. Војна униформа има велики утицај и уплив на народно одело. На самом почетку долази до отпора јер су Срби сматрали да увођењем униформе губе свој идентитет. Марија Терезија, пошто је видела реакције, оставила је време да се становништво навикне на униформе које су касније биле толико прихваћене, да су их граничари носили и након завршетак војног рока као успомену на ратишта на којима су били. Поједини делови војне униформе прихваћени су и као народно одело – каже Радић.

Са увођењем промена долази и до бољег живота становништва, развија се трговина, обрада земље је боља и ефикаснија.

-Током 100 година, то су четири генерације једне породице, спремније се дочекује 19. век када су људи са ових простора помогли Србима са друге стране Саве и Дунаве да дође до спајања у једну земљу Србију – додао је Иван Радић.

Слике су дело студената са Факултета примењене уметности. У оквиру наставе студенти, тада треће године, током читаве године радили су на реконструкцији униформе граничара банатске војне границе. Пре ликовних приказа следило је истраживање, а након тога са костимографима из позоришта урађена је реконструкција униформи. Од пет, колико треба да се уради и да прикажу њихов развој, урађен су две пешак и стрелац.

Милош Пушара, в.д. директор Народног музеја напоменуо је да ће бити организована стручна вођења кроз изложбу и предавања:

-И ми смо допринели да изложба буде богатија тако да смо изложили и део наше етнолошке и историјске збирке. Она има снажну симболику јер су граница, колонизација и миграције важан сегмент наше националне историје. Позваћемо и ученике да нас посете и тако више сазнају о локалном наслеђу.

Отварању изложбе присуствовала је и Маријана Мирков, чланица Градског већа која је позвала грађане да дођу и да виде поставку која све враћа у време које не сме да се заборави.

-Ово је прилика да сви ми видимо како је Банат некада изгледао, како су живели, размишљали и које наде и жеље су имали граничари, шта да оставе свима нама. Историја су људи и на нама је да сачувамо културу сећања на наше претке – прецизирала је Маријана Мирков.

Посебна атракција је приказ становања. Урађене су макете кућа које представљају евалуацију кућа кроз 18. век, а у природној величини је колиба која је најзанимљивији тип станишта.

Све посетиоце изненадили су Милан и Вид Вашалић који су свирали на архаичним инструментима и певали старе песме.

А.Ђ.

 

tera-noc-muzeja-2026-(4)

Међународни дан музеја и Европска ноћ музеја обележен је у Музеју „Тера“. Ове године програми намењени деци и одраслима организовани су под мотом „Глина сусреће светло“. Највише учесника било је у радионицама за децу и играма намењених најмлађима. Игра са глином „Топање“ која је и традиционална севернобанатска дечја игра окупила је предшколце и основношколце. Међу њима је вила и Нађа Лазаров:

-Направила сам чинију од глине. Волим да стварам, а од глине се лако праве предмети. Сам мном је пуно другара и сви смо дали све од себе да наше скулптуре буду најлепше – открила нам је Нађа.

Упознавање музеја  организовано је и путем радионица штампе на текстилу, уз ментора Анамарију Маленчић и вајарска радионица са Сањом Радусин Смиљанић, Игором Смиљанић и Тера тимом, као и кроз дечја радионицу „Град СкулпТерра“ коју је водила Катарина Драгин, музејски едукатор. Циљ  је упознавање деце са културним наслеђем кроз игру и уметност.

-Највише ми се свидела скулптура коју је направила уметница из Јапана, жена која држи свињу. Љу сам нацртао, обојио, исекао маказама, а потоме је лепком залепио уз остале. На овај начин направили смо мапу Кикинде као града-музеја – рекао нам је Марко Мирковић који је учествовао у овом програму.

Деца си успела да повезују мотиве теракота колекције „Тера“ са локалном архитектуром, а то је успело и брату и сестри Стефану и Аглаји који су заједно са татом Андрејом Левошев пре три године дошли из Русије. Први пут су присуствовали Ноћи музеја у „Тери“.

-Свидело ми се да сликамо скулптуре које нам се највише допадају и да их потом постављамо на мапу града. И сестра и ја смо се јако лепо провели – казао је Стефан.

Током ове вечер организована су стручна вођења како кроз Музеј, тако и изложби. Сања Радусин Смиљанић, в.д. директорица ЦЛПУ „Тера“ истакла је да је веома задовољна одзивом суграђана и гостију:

-Међународна ноћ музеја окупила је велики број породица и деца који су радо учествовали у свим програмима и радионицама.

Врхунац вечери је „Тера Епхемера“, јединствени мултимедијални догађај у којем монументалне теракота скулптуре сусрећу светло, пројекцију и покрет. Циљ нам је био да сталну поставку нашег Музеја представимо публици на другачији начин и сигурна сам да смо у томе успели.

А.Ђ.

tera-noc-muzeja-(2)

Међународни дан музеја и Европска ноћ музеја биће обележен у Музеју „Тера“ под мотом „Глина сусреће светло“. У суботу, 18. маја посетиоци ће моћи да уживају у богатом програму радионица, игара, стручних вођења и изложби. Врхунац вечери је „Тера Епхемера“, јединствени мултимедијални догађај у којем монументалне теракота скулптуре сусрећу светло, пројекцију и покрет.

Игра са глином „Топање“ која је и традиционална севернобанатска дечја игра организује се од 16 до 18 сати, од 17 до 18 часова је радионица штампе на текстилу, уз ментора Анамарију Маленчић. У 17 сати почиње и вајарска радионица са Сањом Радусин Смиљанић, Игором Смиљанић и Тера тимом, а такође од 17 часова је и дечја радионица: „Град СкулпТерра“ коју води Катарина Драгин, музејски едукатор. Уз помоћ картона, папира, оловака, маркера, лепка и маказа, деца ће креирати мапу Кикинде као града-музеја, повезујући мотиве теракота колекције Тера са локалном архитектуром. Циљ радионице је упознавање деце са културним наслеђем кроз игру и уметност.

„Терра Епхемера“ најављена је за 20 сати, а посетиоци ће моћи да виде мултимедијалне инсталације уметника Аизека, Ивана Солода и Сашеа Снова, у кустоској поставци колектива „Lightscape Ventures“. Само ове вечери, монументалне теракота скулптуре биће трансформисане пројекцијама, светлом и покретом – дијалог материјала и дигиталне уметности, трајног и пролазног.

Од 21 сата је музички програм уз ДЈ сет Gigatron Selecta. Током вечери биће стручна вођења кроз сталну поставку и Салон изложбу Бранислава Николића „The Fall“.

 

dance-n-soul

У Народном позоришту у петак је обележен Светски дан плеса, у вечери испуњеној енергијом, музиком и сценским покретом, пред бројном публиком која је имала прилику да ужива у богатом програму.

Манифестацију је и ове године организовала плесна школа „Dance N Soul“, а програм је обухватио 26 тачака – групне кореографије и соло наступе младих плесача узраста од четири године до 16 година.

-Деца су показала свој максимум, а публика је све наступе испратила са нескривеним одушевљењем. Заиста смо презадовољни и још сабирамо утиске- каже Мирна Крнић из плесне школе „Dance N Soul”.

Публика је са пажњом испратила разноврсне наступе, кроз које су млади извођачи представили свој рад, труд и напредак у области модерног плеса и фристајла.

Како истичу организатори, циљ обележавања Светског дана плеса био је да се кроз дружење са публиком и сценски наступ представи рад школе и допринесе промоцији плеса као уметничке форме која спаја људе и подстиче креативност код младих.

Плесна школа „Dance N Soul“ тренутно броји око 120 чланова распоређених у осам група, а њени чланови већ бележе запажене наступе на такмичењима у земљи и региону, уз најављене нове изазове у наредном периоду.

Фото: Сретеновић

sandra-stankovic-izlozba-(5)

Изложбом у Народном музеју Сандра Станковић, иконописац обележава 25 година рада. Симболичног назива „Симбиоза“ спојила је традицију, дух и уметност на једном месту. Иако јој ово није прва самостална изложба у Кикинди, која је била пре две деценије када је излагала радове на платну, потпуно је другачија од онога што иначе ради.

-Суграђани су навикли да су моји радови на липовој дасци и слично, а овога пута подлоге ликови светитеља насликани су на предметима које сам добијала од драгих људи и они обележавају моје стварање и мој живот. Претежно су нови радови, а најстарији је из 2011. године када је била изложба „Српске краљице и принцезе“. Посебно ми је значајно што су изложена и три рада моје ћерке Наташе која се први пут представља широј јавности – открива Сандра Станковић.

До сада је излагала на бројним самосталним и колективним изложбама у Србији и региону, а носилац је и сертификата за старе уметничке занате. Добитница је и више признања међу којима су награда града Кикинде, „Жена змај“, „100 успешних жена Србије“,  има и сертификат „Најбоље из Војводине“.

-Имам пуно планова за наредни период и надам се да ће се сви остварити. Иконописање спада у најстарије занате на свету и тешко је опстати као предузетник. Ипак, надам се да се на тржишту препознаје квалитет – напоменула је наша саговорница.

Присутне је поздравио и протојереј Бобан Петровић, старешина храма Светих Козме и Дамјана. Овом приликом он је истакао сарадњу са Станковићевом на осликавању новоизграђеног храма.

-Била је свесна одговорности осликавања иконостаса у једом храму. С правом сам инсистирао да га она ослика јер је он понос наших Светих Врачева. Сандра Станковић живиће кроз своје иконе и у наредних 100, 200 и 300 година – рекао је протојереј Петровић.

На отварању изложбе говорио је и Леонард Валента, професор историје из Босне и Херцеговине који је дугогодишњи пријатељ Сандре Станковић.

-Од фејсбук порука до упознавања од путовања од Кикинде до Сарајева, ово је целоживотно пријатељство. Сандра је својим радом пронашла своје место и у мом уџбенику из историје, али и у срцима свих нас који је знамо и вреднујемо њену уметност – додао је Валента.

Изложбу чини 60 икона и у наредном периоду може се погледати у Галерији „Нова“.

А.Ђ.

attendite-hor

Део Хора Културног центра Кикинда „Attendite“, под управом проф. др Биљане Јеремић, успешно је наступио у Паризу и Минхену током ускршњих празника.

У Паризу су се представили публици у Српском културном центру, док су у Минхену наступили у Вернер фон Сименс гимназији. Извођењем сплета српских песама од севера до југа Србије, ансамбл је пренео снажну емоцију и аутентичан израз, наишавши на топао пријем публике.

stasa-radak

Млада саксофонисткиња из Кикинде, Сташа Радак, још једном је потврдила свој изузетан таленат освојивши прво место на Републичком такмичењу Удружења музичких и балетских педагога Србије. Уз њу, запажен наступ имале су и друге ученице кикиндске музичке школе, које су својим резултатима показале да Кикинда има снажну и перспективну музичку сцену.

На 31. Републичком такмичењу одржаном у Београду, Сташа Радак, ученица Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, освојила је прву награду у категорији саксофона са високих 98,67 бодова.

Овај успех, како сама истиче, није дошао случајно.

-Освојила сам прву награду са 98,67 бодова. Током припрема прошла сам кроз много рада, одрицања и треме, али ме је све то додатно ојачало и мотивисало. Поносна сам што сам оправдала труд и посвећеност своје наставнице – каже Сташа.

Поред Сташе, на такмичењу је учествовало још четворо ученика кикиндске музичке школе – три са одсека саксофона и једна ученица клавира. Заједно су провели дан у Београду, стичући не само такмичарско, већ и драгоцено животно искуство.

Међу њима је и Дуња Караћ, ученица другог разреда, којој је ово било прво републичко такмичење.

-Било ми је лепо и занимљиво, а свирала сам боље него што сам мислила. Имала сам трему због жирија, али ми је значило што сам прошла све ово са другарицом – каже Дуња, која је освојила похвалу.

Слично искуство дели и Лејла Јовић, којој је ово такође први наступ на оваквом нивоу.

-Била сам срећна и поносна што сам имала прилику да свирам. Много ми значи јер сам могла да покажем колико сам напредовала – истиче Лејла.

Јована Вујанић, ученица трећег разреда, освојила је прву другу награду у својој категорији, а како каже, кључ успеха био је у посвећености и уживању у музици.

-Најважније ми је било да уживам у свирању. Мислим да је то оно што публика и жири највише препознају – наводи Јована.

На клавиру је наступила и Ксенија Дивљаков, којој је ово било прво републичко такмичење.

-Иако нисам освојила награду коју сам желела, за мене је ово било веома узбудљиво и корисно искуство – каже Ксенија.

Професорка саксофона Николија Сувајџић истиче да је задовољна целокупним наступом ученика, посебно имајући у виду да су неки од њих тек на почетку свог такмичарског пута.

Успех Сташе Радак представља наставак њеног изузетног низа резултата – недавно је освојила максималних 100 бодова на међународном фестивалу у Сремској Митровици, као и прво место на Смотри музичких талената Србије.

Млада Кикинђанка ускоро завршава основно музичко образовање и припрема се за пријемни испит за средњу музичку школу у Новом Саду, док је иза ње већ и први солистички концерт у родном граду.

lane-premijera-(1)

Позориштанце „Лане” припремило је богат мајски програм за најмлађу публику, уз представе које ће се играти недељом, као и посебан концерт хора „Чуперак” поводом 20 година постојања.

Програм је почео у недељу, 3. маја, у 19 сати представом „Супермиш”, по тексту Оливере Јелкић. Недељу дана касније, 10. маја, такође у 19 сати, на репертоару је „Крокодокодил”, позоришта из Ранца.

Публика ће 17. маја од 19 сати моћи да погледа представу „Деда и репа”, по тексту Гордане Раушки, док је за 24. мај, у истом термину, најављен „Петар Пан” у извођењу Пан театра.

Мајски програм биће заокружен у недељу, 31. маја, у 18 сати, концертом хора „Чуперак”, којим ће бити обележено 20 година постојања овог хора.

Информације и резервације карата доступне су путем телефона: 0230/309-551, 064/158-9314 и 060/024-7048.

 

marija-miljkovic

Марија Миљковић, кикиндска књижевница и професорка енглеског, објавила је трећу самосталну књигу. Издавач је Банатски културни центар. Рецензију потписују књижевници Драган Батинић и Драгица Оличков. На представљању књиге у Народној библиотеци „Јован Поповић” говорио је и професор др. Јовица Тркуља.

У тврдом повезу и богато опремљена, ову књигу је дизајнерски и илустраторски обогатила Ивана Јурич.

Представљање ове књиге било је повод да с ауторком осветлимо њену поетику.

-Од прве књиге “Јерес нежности”, која је била трагање кроз личне емоције, преко књиге “Присно с невидљивим”, па до ове треће, нове „Песмарице за три срца”, све три сажимају моја искуства и као боготражитељке и као мајке и као кћери, а ту је присутно и сећање на оне којих више нема, а који су итекако присутни у мојим сећањима, иако су невидљиви- каже ауторка, додајући да се док је радила у школи као професор енглеског, без остатка се предавала свом основном занимању, у којем је имала много успеха, па је стога и правила дуже песничке паузе.

-Ја нисам плодан писац, и правила сам паузе у објављивању јер сам се предано бавила својим педагошким радом, али још у време објављивања моје друге књиге „Присно с невидљивим”, пре више од 25 година, постала сам члан Удружења књижевника Србије, што је велика част. Кад је реч о овој  мојој новој збирци, откад су моје три унучице дошле на свет, песме су настајале на најприроднији начин-кад оне крену у шетњу, па ми деца пошаљу фотографију из шетње, ја им одговорим песмицом. Тако да сам кроз моје унуке поново почела да откривам свет детињства. Ово су песме које су се такорећи писале саме- наводи Марија додајући да се у овој новој књизи осврнула и на то како је бити носилац титуле баке.

-То је у мом случају и слатко, али и горко јер су моје три унуке, три дивне музе, далеко од своје нане. Све што излази из мог срца, а преточено је у стихове, има и емотивну димензију, па је и „Песмарица за три срца” у ствари намењена најпре срцима мојих унучица. Поред рецензената, имам и неколико препорука људи од струке-учитеља, педагога, психолога… и то ми је значајно, јер су оценили да је ова књига приступачна свој деци и да је поучна.

Рецензент Драган Батинић је навео да би се ова књига могла сматрати неком врстом поетског дневника. „Језичка и стилска одмереност, прилагођеност дечијем узрасту, рима и мелодичност стиха, дају песмама пријемчивост и памтљивост, што је у овој врсти књижевности посебно битно. Ово може бити и приручник свима, како децу учити и од њих учити, како опет уживати и радовати се са децом , као дете”.

 

Н. С.

premijera-secer

Народно позориште објавило је репертоар за мај, а публику очекује седам извођења — од комедије и савремених драмских текстова, до представа које су већ привукле пажњу домаће публике.

Мајски репертоар отвара представа „Пиџама за шесторо” Марка Камолетија, у режији Оливере Ђорђевић, која ће бити изведена у уторак, 5. маја, у 20 сати.

Већ у суботу, 9. маја, у 20 сати, на сцени је представа „Шећер је ситан, осим кад је коцка” Николе Пејаковића, у режији Дајане Јосиповић. Иста представа биће поново одиграна и у суботу, 30. маја, у 20 сати.

На репертоару је и комад Гордана Михића „Сироти мали хрчки”, у режији Марка Ђурића, који ће публика моћи да погледа у уторак, 12. маја, у 20 сати.

Представа „Савршен партнер” Мира Гаврана, у режији Тијане Васић, заказана је за уторак, 19. мај, у 20 сати, док ће „Србија all inclusive” Владимира Ђорђевића, у режији Марка Мисираче, бити изведена у суботу, 23. маја, у 20 сати.

Последњег уторка у месецу, 26. маја, у 20 сати, на програму је представа „Облаци” Нине Плавањац, у режији Стевана Бодроже.