Вече љубави, поезије и музике, које је Кикинђанкама поклонио Културни центар, протекло је у снажној емоцији, испуњено песмом, лепим стиховима и музиком која је дисала заједно са публиком. Посетиоци су уживали и без даха слушали стихове изнете са много осећања и вештине, у атмосфери топлине и блискости. Посебно изненађење вечери био је наступ кикиндске песникиње Снежане Томин, која је говорила две своје песме.

-Наш основни задатак је да за људе учинимо нешто лепо, да посетиоци однесу лепо осећање кући, да им измамимо осмех на лице – поручили су уметници.

Зденка Трифунагић истакла је да је најважније оно што публика понесе у себи.

-Желимо да пренесемо емоцију коју ми сами проживљавамо. То је једино што остаје. Ми ћемо нестати, људи ће заборавити речи које смо изговорили, али емоција ће остати. Неће заборавити како су се осећали слушајући поезију коју смо припремили.“

Говорећи о снази љубавне поезије, додала је:

-Ми правимо програме тако да сваког бар нека песма дотакне. За неког је то љубав остварена, за неког неостварена, или која је била па је из неког разлога прекинута. Некад је то љубав према деци, животу или природи. Емоција која се преживи, њу је најлепше и најтеже извести.

На питање шта је за њу љубав, Зденка је одговорила кратко.

-Живот. То је оно што живимо: доброта и љубав. Да заборавимо овај сурови свет, тежак живот. Ако га проживимо кроз љубав, онда све постаје лакше.

Ервин Газдаг подсетио је како је почела њихова уметничка прича.

-Нема случајног у животу. Стицајем околности и Зденка и ја смо били позвани на једну модну ревију. Ја сам ишао да говорим поезију, она је била у балској хаљини. Чуо сам жену како говори поезију, њен осмех био је нешто најлепше што сам икада видео. Са пријатељима сам тада организовао вечери поезије и позвали смо је да буде део наше групе. После неког времена, остали смо само двоје и већ четири године наступамо на оваквим вечерима, кабареима. Обилазимо Војводину, наступали смо и у Београду.

Ервин је објаснио да је свако њихово извођење различито, као и да су за кикиндску публику припремили избор савремене српске поезије.

-Говорили смо савремену љубавну поезију. Осми март је близу, тако да је природно да је тема била љубав према жени, уз пратњу Ивана на акустичној гитари и усној хармоници.

Музичар Иван Лешчешен истакао је снагу споја речи и тона.

-Људима не можеш подваљивати емоцију: или је осетиш или не. Зато мора бити искрено. Леп је склад: топли и нежни стихови изговорени на леп начин и музика. Тако настаје хармонија.

А ту хармонију, публика је могла и да види и да осети током програма који је трајао нешто више од сат времена. Склад и љубав између Зденке Трифунагић и Ервина Газдага били су очигледни у сваком изговореном стиху. На самом крају, публика је заједно са извођачима певала — уз ауторске, али и познате песме домаћих аутора, које је музички обојио Иван Лешчешен.

Т. Д.