Култура

Lila-kabare

Комбинацију кабареа и стендап-а, извела је вечерас, у оквиру “Кикиндског лета” у дворишту Курије глумица Моника Ромић. Пред овдашњом публиком наступила је трећи пут, сада са најновијим ауторским пројектом који је премијеру имао у фебруару. „Лила кабаре“ јој је, каже, најдража од 12 представа у којима потписује ауторство.

– Врло радо је играм, ту су и песма и плес, што је у мојој бити. Ово је добронамерна представа, велича добро. Необична је форма, публика ужива у песмама и дирнута сам њиховим реакцијама. Нема циљну групу, воле је све генерације, и мушкарци и жене, а посебно су ганути старији гледаоци јер се присећају тренутака из педесетих и шездесетих година. Млади науче, старији се подсете, а сви заједно уживамо – каже Моника Ромић.

У извођењу музике, углавном хитова из педесетих, шездесетих и једног из четрдесетих година прошлог века, уз Монику Ромић наступају и вокали Нађа Прочковић и Вероника Вања, док у представи пружа техничку подршку и глуми и Војислав Савић.

Драмски предложак стендапа заснива се на причама о великим женама какве су биле глумица и проналазачица Хеди Ламар, Џозефина Бејкер, плесачица, певачица и глумица, али и борац против расизма, научница Марији Кири, затим прва Африканка добитница Нобелове награде за мир, Вангари Матаи, прва наша позоришна и филмска редитељка Софија Соја Јовановић, јапанска алпинисткиња која се прва попела на Монт Еверест, Џунко Табеј и друге, али глумица на сцени говори и о личним искуствима.

Моника Ромић рођена је у Добоју, дипломирала је на Академији у Новом Саду. Остварила је бројне улоге у позориштима, многе и у представама за децу. Играла је, између осталог, у телевизијским остварењима: „Жене са Дедиња“, „Луд, збуњен, нормалан“, „Тајна винове лозе“, „Закопане тајне“.

Ауторка је и шест едукативних мјузикала за децу и вечерњих пројеката: „Ево кабаре“, „Откачене“, „Повратак откачених“, „Балон“, „Живот је лото“, и већ најављује следећи кабаре.

Кикиндска публика која је, и овога пута, напунила двориште Курије, пажљиво је пратила представу и уживала у музици и уиграном извођењу кабареа у боји носталгије.

Dzev-(6)

Ликовна колонија „Душан Керкез Џев“ која се, од 2017. године, одржава у част првог сликара академца из Банатског Великог Села, свечано је отворена вечерас, у парку поред Завичајне куће. Овде ће, наредна два дана, стварати сликари-гости из Београда, Ниша, Ковиља, Сремских Карловаца, као и домаћини.

– На самом отварању изложбу је уприличио наш мештанин, Марко Цветићанин. Сликари на истом простору почињу да раде већ сутра и добродошли су сви који желе да нас посете и да виде њихове радове – каже Марко Ђаковић, председник Удружења ликовних и књижевних стваралаца „Џев“ из Банатског Великог Села, организатора колоније.

Ђаковић је подсетио да ће једна од тема уметника бити и колонизација, у сусрет обележавању осам деценија од досељавања  следеће године.

С. В. О.

lane-premijera-(4)

Позориште „Лане“ последње две недеље у августу припремило је премијерно извођење представа „Збрка у шуми“ и „Шашава бајка“ . Текст је написао Александар Малетин, директор позоришта, а режија је колективна.

-Наши најмлађи глумци, уз помоћ старијих, извешће нови комад. Игра седморо деце од којих од предшколаца до најстаријег члана који је четврти разред. Реч је комедији у којој три зеца покушавају да се освете ловцу, вуку, лисици и свима који су им, на неки начин, одмагали  у животу. Заједнички кују план како да им напакосте – сазнали смо од Малетина.

Црвенкапу глуми Мика Кнежевић, Сову Петра Баровић, зечеви су: Немања Лазић, Анђела Кнежевић и Дуња Велемиров. У улози лисице нашла се Мина Бјелић, а најмлађима ће помагати глумци Милан и Милош Вујић.

Већ 25. августа први пут ће бити изведена представа „Шашава бајка“ по режији Драгана Остојића.

-У комаду играју Милан Вујић, Александар Круљ, Александар Малетин и Тамара Танацков. Милан и ја смо већ играли у овој представи пре много година и сада смо решили да је обновимо и „обучемо“ у ново одело. И ово је комедија у којој имамо интересантних ситуација кна радост публике – казао је наш саговорник

Представе се играју недељом од 19 сати. Ове године позориште „Лане“ обележава 30 година од настанка театра за децу.

А.Ђ.

Tera-atelje

Центар за ликовну и примењену уметност „Тера“ објавио је позив за подношење пријава за учешће на 44. Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера“ који ће се одржати од 1. до 31. јула 2025. године.

Симпозијум обухвата концепцију и извођење уметничког дела од теракоте, које ће бити трајно постављено у „Терином“ парку скулптура. Уметничка дела колекције су искључиво из области савремене уметности и могу укључивати: вајарска дела, просторне инсталације или друга уметничка дела настала од глине. Заинтересовани се позивају да писмене предлоге за учешће на 44. сазиву доставе до 30. септембра. Одабрани кандидати биће контактирани за детаљније информације и обавештени о учешћу најкасније до 18. октобра.

Детаљан текст конкурса (на српском језику) и пријавни формулар налазе се на линку : https://terra.rs/symposium-open-call/.

nagradajovanpopovic-1

На први наградни конкурс Издавачке кућа „Партизанска књига“, расписан у јуну, јавила су се 242 аутора − два из Словеније, осам из Црне Горе, 14 из Хрватске, 29 из Босне и Херцеговине и 189 из Србије. У већини су песничке збирке – 166, уз 76 рукописа кратке прозе.

„Партизанска књига“ расписала је конкурс за регионалну Књижевну награду „Јован Поповић“ у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца. Награда ће бити додељена за најбољи необјављен рукопис књиге прича или песама.

Шири избор стручни жири ће објавити до 1. октобра, а име лауреата биће познато 18. новембра, на дан рођења Јована Поповића. Истог дана ауторки/аутору награђеног рукописа у Кикинди ће бити уручена плакета, а „Партизанска књига“ ће објавити награђено дело, уз потписивање стандардног издавачког уговора.

Јован Поповић (1905-1952) био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.

Кикиндска „Партизанска књига“ је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела. Конкурс за регионалну Књижевну награду „Јован Поповић“ подржао је Град Кикинда.

monika-romic

У оквиру Кикиндског лета, у дворишту Курије у петак 16. августа биће изведен „Лила” кабаре Монике Ромић.  Реч је о ауторском пројекту поменуте глумице, која осим што игра главну улогу, потписује и режију, док је драматург овог комада Славица Љујић.

Како се наводи у најави, ова представа има класичне елементе кабареа, приче, песме и плеса, али је прожета и елементима стендапа, као и личним причама саме Монике Ромић.

Ово драмско дело, између осталог, говори о женама из различитих области које су на неки начин мењале свет, а то су, према ауторкиним речима, Хеди Ламар, Марија Кири, Соја Јовановић, Валентина Терешкова…

– Уколико желите бар накратко да одлепршате у нека лепа и чиста времена, уз прегршт добре музике и сјајног хумора – дођите у двориште Курије, а не пропустите и да изведете даме – изјавила је Моника Ромић.

Пре Кикинде ову представу је између осталих видела и публика у Београду, Алексинцу, Трстенику, Бору, Пожаревцу, а у јуну и у Српској Црњи. Тамо је, каже ауторка, кабаре изведен у „непозоришним условима” у ресторану тамошњег Каштела, али су одзив публике и реакције биле фантастичне, с обзиром на то да је овај комад врло разигран и обогаћен сонговима, па се таквој реакцији публике нада и у нашем граду.

– Радујем се доласку у Кикинду, јер волим да играм у дворишту Курије. Увек имамо добру конекцију кикиндска публика и ја и ово ће бити моје треће гостовање у вашем граду. Овог пута долазим са екипом у форми забавног, едукативног и мотивационог кабареа са музиком из педесетих и шездесетих година.

Додајмо да ће публика те вечери моћи да се подсети и неких евергрин мелодија које се не чују баш често: „Шу-шу”, „Лутка која каже не”, насловне песме из филма „Љубав и мода” , „Аутобус Калипсо” и других.

На сцени ће, поред Монике Ромић, бити и Војислав Савић, Нађа Прочковић и Вероника Вања.

Почетак је у 21 час, трајање овог кабареа је око сат и по, а улазак је бесплатан.

Н. Савић

Фотографије Војислав Савић

Stefan-kralj

Рок опера „Стефан, краљ“, биће изведена у Кикинди, у организацији КУД „Еђшег“. Извођачи су солисти Мађарске државне опере: Силвија Добротка, Жофија Калнаи и Тивадар Киш, као и Тихамер Киш, певач рок групе „Кум“. Браћа Киш су Кикинђани, а Тивадар потписује и ауторство овог дела.

„Стефан, краљ“ гостоваће у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“ у петак, 30. августа, од 20.30, и наступ ће бити титлован. У „Еђшегу“ наводе да се резервације примају до 26. августа.

Концерт се реализује уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

С. В. О.

Etno kamp 5

У Академском друштву за неговање музике „Гусле“ и овог лета ће деци од шест до 12 година бити омогућено да, кроз различите активности, упознају културно наслеђе свог народа. Дечији етно-камп одржаће се, четврти пут, од 19. до 23. августа и учешће је бесплатно.

– Наша идеја и задатак су да децу упознамо са народном традицијом јер мало  знају о њој, о томе не уче у школи. У радионицама им представљамо песме, игре, ношњу и гастрономију Србије. Све то радимо сами, сопственим снагама и средствима и драго нам је што нам се враћају иста деца и долазе нови учесници кампа – каже Магдалена Попов, уметнички руководилац.

Сваке године Дечији етно-камп окупи око 120 полазника и тако ће, кажу у „Гуслама“, вероватно бити и ове године. До сада је стигло већ стотинак пријава, али је могуће учешће и без пријављивања јер број места није ограничен. Сва четири дана радионице ће се одвијати од 9 до 12 сати. Број телефона за пријављивање је 063/80-87-181.

С. В. О.

dujin-i-reljin-(2)

Александар Дујин џез пијаниста, аранжер и композитор и Невена Рељин, вокална солисткиња џез и латино музике наступили су на балкону Градске куће. Програм под називом „Понекад у осам“ парафраза је израза „Ко некад у осам“, појаснио је Дујин. Први пут су наступали на балкону и одушевљени су самим изгледом, али и утиском и специфичним наступом.

-Постојала је жеља да свирамо на сличном месту, али никада није дошло до реализације. Публику смо провели кроз музичку причу која се састојала од наших ауторских песама, најлепших композиција на шпанском и португалском језику, филмске музике и џез стандарда које изводимо пуних 15 година. Невену сам упознао у џез клубу који сам држао и од тада датира наша сарадња. Након што смо радили заједно пуну деценију почели смо да стварамо ауторску музику – рекао је Александар Дујин.

Невена Рељин открила нам је да је џез за њу нешто посебно.

-Сваког викенда сваки излазак почињао је у џез клубу на доброј свирци. Читав живот сам у музици и одмах по завршетку средње школе схватила сам да ће то бити и моје опредељење. Када сам се упознала са Александром Дујином тада је започела и моја каријера у правом смислу те речи. Александар Рељин пуно је помогао мој музички развој  – открила нам је Невена Рељин.

Сарадња је довела до настанка студијског албума „Звуци као боје“.

-На албуму аутор текстова за 11 нумера је моја сестра, а ја сам написао две. Невена је урадила музику за једну песму, а ја за преосталих 12 и јако сам поносан на то шта смо урадили јер је испало баш како сам желео. Не ради се о музици која се данас слуша. Ретро је и има пуно звука прошлости, али како волимо ту музику ми је и негујемо – додао је Дујин.

Александар Дујин и Невена Рељин вратили су се са турнеје у Истри, а сада се припремају за снимање програма уз тамбурашки оркестар РТВ-а.

А.Ђ.

 

stepanov-izlozba-(4)

У Народном музеју отворена је  изложба ликовних радова др Милорада Степанова и студената ВШССОВ у Кикинди „Од ПоЕтике до Методике“.  Изложбом се обележавају два јубилеја 70 година постојања Високе струковне школе за образовање васпитача и 20 година рада Милорада Степанова у установи.

-Најпримарнији израз код деце је ликовни израз тако да су изложени цртежи деце насталих у протеклих десет година. Од деце учимо и ми, старији. Њихова изворност коју имају и преносе на цртеже све више су ми инспирација. Наставни рад и сликарство за мене су етичка морална ствар јер знање треба дати – рекао је Степанов.

Ту су и слике настале на наставним и ваннаставним активностима, а чији аутори су студенти.

-Могу се видети ликовне технике чији је покретач игра. За децу је она најважнија, али и слобода да се изразе и да стварају. Томе учим студенте, а ја се трудим да се вратим ликовној игри на коју ме често деца у вртићу подстакну – додао је наш саговорник.

Посетиоци могу видети и слике Милорада Степанов настале у протеклих пет година које су се нашле на изложбама у Београду и Кореји, али до сада нису излагане у Кикинди.

-Непресушна инспирација ми је равница и риба и вода као симбол живота. Сваког дана доста времена проводим у природи и трудим се да имам еколошки приступ сликарству. Да заборавим све хемикалије које уништавају природу и да се вратим природи тако се трудим да што чешће користим угљен. Први сусрети са природом је најупечатљивији – закључио је др Милорад Степанов.

Већ наредне године у јуну Милорад Степанов излагаће неколико својих слика са ове изложбе у Галерији Коларчеве задужбине.

Изложба ће у Народном музеју бити отворена до 22. септембра.

А.Ђ.