Za najbolji muzej u Srbiji odlukom Međunarodnog saveta muzeja u našoj zemlji, kikindski Narodni muzej, godina na izmaku nije bila izuzetno uspešna samo zbog titule, koja je i dobijena zahvaljujući sjajnim rezultatima.
– Ove godine imali smo devet izložbi. Najatraktivnija je postavka o Dištriktu koja je i poslednja otvorena, a u godinu smo ušli sa izložbom o Đoki Radaku. Veoma uspešne i posećene bile su i izložbe Doma vojske i Prirodnjačkog muzeja. Zabeležili smo 27 hiljada posetilaca, od toga 3.800 posetilaca Suvače, što je naš standard – kaže direktorica, Lidija Milašinović.
Uz programe za širu javnost, Muzej je bio domaćin dve stručne konferencije: Nacionalnog komiteta i regionalne konferencije jugoistočne Evrope ICOM-a (Međunarodnog saveta muzeja).
Iako se finansiraju iz budžeta Grada, zahvaljujući agilnosti i stalnim konkurisanjem za sredstva Republike i Pokrajine, u Muzeju su, shvatajući to kao zadatak, ove godine realizovali i sedam projekata.
Za projekat sa Centrom za pružanje usluga socijalne zaštite, „Našom kućom“, Ministarstvo kulture je opredelilo 167.000 dinara, a za sanaciju depoa i njegovo opremanje – 3,5 miliona. Za arheološka iskopavanja u Mokrinu dobijeno je milion dinara.
Od resornog Pokrajinskog sekretarijata po konkursu je opredeljeno 800.000 dinara za konzerviranje i restauraciju banatskih ikona, zatim 300.000 za rekonstrukciju Suvače – obnavljanje zidova od blatnog maltera, i 550.000 za izložbu posvećenu jubileju – dva i po veka od osnivanja Velikokikindskog privilegovanog dištrikta, za koju je i Ministarstvo opredelilo 1,2 miliona. Ukupno je, kaže direktorica, po konkursima, u 2024. godini, stiglo 7.517.000, uz učešće sopstvenih sredstava, koje je obavezujuće. Po konkursima je dobijeno dva puta više sredstava od visine budžeta ove ustanove za programe.
– Ponosni smo na projekte koje smo do sada realizovali – kaže direktorica Milašinović. – Jedan od njih, banatske ikone, posetiocima će biti dostupne već za mesec dana. Uz to, muzejski depo, prostor nekadašnjeg zatvora, rekonstruisali smo tako da, što je više moguće, zadržimo njegov autentičan izgled. To je prostor međusprata u kojem su bile ćelije. Sačuvana su originalna vrata i podovi, intervencije su bile minimalne. Muzej se u ovaj prostor uselio u drugoj polovini sedamdesetih godina i jedno vreme funkcionisao paralelno sa zatvorom u kojem su se tada već služile samo kazne za manje prekršaje – do 30 i 60 dana. Još uvek se vide urezani inicijali, imena zatvorenika, ali i iscrtane „mice“ na podovima koje su zatvorenici igrali, kao i alka u zidu. Šteta je što nisu sačuvane sve peći koje je Muzej, po useljenju, odneo iz zatvora.
Kako je ovaj deo zgrade Kurije većini javnosti potpuno nepoznat, u Muzeju se nadaju da će, naredne godine, dobiti sredstva po projektu obnove još jednog dela zatvora i njegovog osposobljavanja za depo i tada će, najavljuju, u jednom kratkom periodu, taj deo Muzeja biti dostupan posetiocima koji će moći da vide kako se, u metalnim ormanima čuvaju najosetljiviji eksponati – mape i oružja.
U Muzeju godine, jasno je svima koji su ga posetili, ne spavaju na lovorikama. Zahvaljujući stručnom i kreativnom timu stalno se ostvaruju zanimljivi programi, mnogo se radi sa najmlađima, i istorija se, na zanimljiv način, približava i upoznaje, kako bi se više naučilo iz nje.
S. V. O.
– Ovo je muzika koja odgovara mom senzibilitetu, dugo ih pratim i znam da to rade na svetskom nivou. Da njihov kvalitet nadilazi nacionalne okvire pokazuju mnoga priznanja i nagrade – rekao je Petrović. – Profesor Nikolić je veliko ime u svetu, vrsni pedagog koji je imao hrabrosti da se otisne u umetničke vode vaninstitucionalne muzike i koji ovaj žanr promoviše po celom svetu. Jedno od najvećih priznanja je i to što je Danijel Pijacola, sin čuvenog Astora Pijacole, argentinskog kompozitora, izjavio da je iznenađen i obradovan što neko sa ovih prostora tako dobro izvodi muziku njegovog oca. Nadam se da će, tokom leta, muzičari „Beltanga“ održati radionicu u Kikindi i prirediti još veći koncert, sa argentinskim plesačima.
Kikinđani imaju izuzetnu čast da prisustvuju koncertu sastava koji je jedinstven i po tome što, kako oni to kažu, promoviše i tango kulturu, istakla je Marijana Mirkov, članica Gradskog veća za kulturu i turizam.
„Beltango kvintet“ neguje tango kulturu i muziku više od četvrt veka, rekao je profesor Aleksandar Nikolić, prvi srpski bandoneoista (bandoneo – preteča harmonike, prim. aut.).
Publici su, na koncertu pod nazivom „Balkan tango“, pored tradicionalnih tango numera kao i kompozicija „tango-nuevo“ pravca Astora Pijacole, predstavljene i kompozicije savremenih autora koji inspiraciju nalaze u tangu, kao i autorske numere članova kvinteta.
Godinama unazad Centar „Tera“ uspešno sarađuje sa akademskim institucijama iz Srbije, Crne Gore , Hrvatske, Rumunije, a od 2024. saradnja se proširila i na Republiku Albaniju, učešćem Univerziteta Polis u studentskom programu.
Međunarodna institucionalna saradnja sa akademskim institucijama iz regiona potvrđuje suštinsku ideju Centra Tera da se doprinese saradnji zemalja učesnika na umrežavanju, jačanju interkulturalnog dijaloga i očuvanju kolektivne memorije i kulturnog razumevanja kao ogledala prošlosti, sadašnjosti i budućnosti zajedničkog kulturnog prostora, navode u CLPU „Tera“.
– Imamo tri folklorne sekcije sa oko 80 članova i, odnedavno, i pevačku grupu. Pred svake novogodišnje i božićne praznike publici poklonimo koncert. Trudimo se da održimo dobre odnose sa drugim kulturno-umetničkim društvima i ove godine pozvali smo u goste KUD „Mokrin“, njihovu pripremnu pevačku grupu i folklorni izvođački sastav. Za ovako malo selo, sa 90 đaka u školi, mislim da je veliki uspeh imati ovoliko angažovanih u KUD-u – rekla je predsednica Društva, Sanja Suvačarev.
Predstavljajući lokalnu samoupravu, koncertu su prisustvovali gradonačelnik Mladen Bogdan i Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnica gradonačelnika.
Deca i mladi u kulturno-umetničkim društvima u selima najviše su zaslužna za očuvanje i prenošenje duha tradicije, ocenila je Dijana Jakšić Kiurski.
– Za to su zaslužni i odrasli koji im prenose ljubav prema folkloru. Kada vidimo da to čini sreću i zadovoljstvo meštanima onda se i mi kao grad trudimo da podržimo trajanje ovih društava – rekla je pomoćnica gradonačelnika i svima poželela da im život bude ispunjen lepim trenucima. „Ako bude i manje lepih, da imamo snage i hrabrosti da ih prevaziđemo“, dodala je.
Nakovčani su podržali vredne čllanove Društva i njihove goste i ispunili salu do poslednjeg mesta. Iz KUD-a „Izvor“ već najavljuju nove aktivnosti – posle rođendanskog koncerta u aprilu, nastupiće i na Međunarodnom festivalu folklora za koji se, kažu, uveliko pripremaju.
– Učenici viših razreda osnovnih škola iz grada radili su skice i krokije skulptura kikindskih vajara koje su izložene ovde u Galeriji i na taj način su ostvarili umetničku interakciju. Svako od učesnika uradio je po nekoliko crteža ugljenom na natron papiru. U dobroj atmosferi i u veoma kratkom vremenu nastalo je više od 300 radova, a na izložbi je 120 crteža. Sve osnovne škole su se odazvale našem pozivu jer mi već imamo dobru saradnju sa njima. Cilj je da galerija ne bude tabu i elitističko mesto, da se približimo jedni drugima, da se razumemo na moderan način – objasnio je Grandić.
Projektu su se pridružili i kikindski privrednici: restoran „Caffe Caffe”, štamparije „Borac“ i „Garmond“, Knjižara „Papirus“ i firma „Bus computers“, a „Tera“ je obezbedila i poklone školama-učesnicima.
Prvu nagradu osvojila je Anja Šmalc, učenica šestog razreda Osnovne škole „Feješ Klara“. Ona je na poklon dobila mobilni telefon.
Anastasija Šavija Stojanović iz Osnovne škole Sveti Sava“ nacrtala je rad koji je zauzeo drugo mesto i nagrađena je priborom za crtanje i slikanje.
Trećeplasirana je Viola Čemere, učenica završnog razreda OŠ „Feješ Klara“, koja je nedavno osvojila nagradu za fotografiju.
Izložba izabranih radova osnovaca je humanitarnog, prodajnog karaktera. Početna cena crteža je 500 dinara, a novac će biti upotrebljen u humanitarne svrhe. Predviđeno je da postavka traje do kraja februara. U međuvremenu, Grandić najavljuje nastavak projekta interaktivnog umetničkog dijaloga.