За најбољи музеј у Србији одлуком Међународног савета музеја у нашој земљи, кикиндски Народни музеј, година на измаку није била изузетно успешна само због титуле, која је и добијена захваљујући сјајним резултатима.
– Ове године имали смо девет изложби. Најатрактивнија је поставка о Диштрикту која је и последња отворена, а у годину смо ушли са изложбом о Ђоки Радаку. Веома успешне и посећене биле су и изложбе Дома војске и Природњачког музеја. Забележили смо 27 хиљада посетилаца, од тога 3.800 посетилаца Суваче, што је наш стандард – каже директорица, Лидија Милашиновић.
Уз програме за ширу јавност, Музеј је био домаћин две стручне конференције: Националног комитета и регионалне конференције југоисточне Европе ICOM-а (Међународног савета музеја).
Иако се финансирају из буџета Града, захваљујући агилности и сталним конкурисањем за средства Републике и Покрајине, у Музеју су, схватајући то као задатак, ове године реализовали и седам пројеката.
За пројекат са Центром за пружање услуга социјалне заштите, „Нашом кућом“, Министарство културе је определило 167.000 динара, а за санацију депоа и његово опремање – 3,5 милиона. За археолошка ископавања у Мокрину добијено је милион динара.
Од ресорног Покрајинског секретаријата по конкурсу је опредељено 800.000 динара за конзервирање и рестаурацију банатских икона, затим 300.000 за реконструкцију Суваче – обнављање зидова од блатног малтера, и 550.000 за изложбу посвећену јубилеју – два и по века од оснивања Великокикиндског привилегованог диштрикта, за коју је и Министарство определило 1,2 милиона. Укупно је, каже директорица, по конкурсима, у 2024. години, стигло 7.517.000, уз учешће сопствених средстава, које је обавезујуће. По конкурсима је добијено два пута више средстава од висине буџета ове установе за програме.
– Поносни смо на пројекте које смо до сада реализовали – каже директорица Милашиновић. – Један од њих, банатске иконе, посетиоцима ће бити доступне већ за месец дана. Уз то, музејски депо, простор некадашњег затвора, реконструисали смо тако да, што је више могуће, задржимо његов аутентичан изглед. То је простор међуспрата у којем су биле ћелије. Сачувана су оригинална врата и подови, интервенције су биле минималне. Музеј се у овај простор уселио у другој половини седамдесетих година и једно време функционисао паралелно са затвором у којем су се тада већ служиле само казне за мање прекршаје – до 30 и 60 дана. Још увек се виде урезани иницијали, имена затвореника, али и исцртане „мице“ на подовима које су затвореници играли, као и алка у зиду. Штета је што нису сачуване све пећи које је Музеј, по усељењу, однео из затвора.
Како је овај део зграде Курије већини јавности потпуно непознат, у Музеју се надају да ће, наредне године, добити средства по пројекту обнове још једног дела затвора и његовог оспособљавања за депо и тада ће, најављују, у једном кратком периоду, тај део Музеја бити доступан посетиоцима који ће моћи да виде како се, у металним орманима чувају најосетљивији експонати – мапе и оружја.
У Музеју године, јасно је свима који су га посетили, не спавају на ловорикама. Захваљујући стручном и креативном тиму стално се остварују занимљиви програми, много се ради са најмлађима, и историја се, на занимљив начин, приближава и упознаје, како би се више научило из ње.
С. В. О.
– Ово је музика која одговара мом сензибилитету, дуго их пратим и знам да то раде на светском нивоу. Да њихов квалитет надилази националне оквире показују многа признања и награде – рекао је Петровић. – Професор Николић је велико име у свету, врсни педагог који је имао храбрости да се отисне у уметничке воде ванинституционалне музике и који овај жанр промовише по целом свету. Једно од највећих признања је и то што је Данијел Пијацола, син чувеног Астора Пијацоле, аргентинског композитора, изјавио да је изненађен и обрадован што неко са ових простора тако добро изводи музику његовог оца. Надам се да ће, током лета, музичари „Белтанга“ одржати радионицу у Кикинди и приредити још већи концерт, са аргентинским плесачима.
Кикинђани имају изузетну част да присуствују концерту састава који је јединствен и по томе што, како они то кажу, промовише и танго културу, истакла је Маријана Мирков, чланица Градског већа за културу и туризам.
„Белтанго квинтет“ негује танго културу и музику више од четврт века, рекао је професор Александар Николић, први српски бандонеоиста (бандонео – претеча хармонике, прим. аут.).
Публици су, на концерту под називом „Балкан танго“, поред традиционалних танго нумера као и композиција „tango-nuevo“ правца Астора Пијацоле, представљене и композиције савремених аутора који инспирацију налазе у тангу, као и ауторске нумере чланова квинтета.
Годинама уназад Центар „Тера“ успешно сарађује са академским институцијама из Србије, Црне Горе , Хрватске, Румуније, а од 2024. сарадња се проширила и на Републику Албанију, учешћем Универзитета Полис у студентском програму.
Међународна институционална сарадња са академским институцијама из региона потврђује суштинску идеју Центра Тера да се допринесе сарадњи земаља учесника на умрежавању, јачању интеркултуралног дијалога и очувању колективне меморије и културног разумевања као огледала прошлости, садашњости и будућности заједничког културног простора, наводе у ЦЛПУ „Тера“.
– Имамо три фолклорне секције са око 80 чланова и, однедавно, и певачку групу. Пред сваке новогодишње и божићне празнике публици поклонимо концерт. Трудимо се да одржимо добре односе са другим културно-уметничким друштвима и ове године позвали смо у госте КУД „Мокрин“, њихову припремну певачку групу и фолклорни извођачки састав. За овако мало село, са 90 ђака у школи, мислим да је велики успех имати оволико ангажованих у КУД-у – рекла је председница Друштва, Сања Сувачарев.
Представљајући локалну самоуправу, концерту су присуствовали градоначелник Младен Богдан и Дијана Jакшић Киурски, помоћница градоначелника.
Деца и млади у културно-уметничким друштвима у селима највише су заслужна за очување и преношење духа традиције, оценила је Дијана Јакшић Киурски.
– За то су заслужни и одрасли који им преносе љубав према фолклору. Када видимо да то чини срећу и задовољство мештанима онда се и ми као град трудимо да подржимо трајање ових друштава – рекла је помоћница градоначелника и свима пожелела да им живот буде испуњен лепим тренуцима. „Ако буде и мање лепих, да имамо снаге и храбрости да их превазиђемо“, додала је.
Наковчани су подржали вредне члланове Друштва и њихове госте и испунили салу до последњег места. Из КУД-а „Извор“ већ најављују нове активности – после рођенданског концерта у априлу, наступиће и на Међународном фестивалу фолклора за који се, кажу, увелико припремају.
– Ученици виших разреда основних школа из града радили су скице и крокије скулптура кикиндских вајара које су изложене овде у Галерији и на тај начин су остварили уметничку интеракцију. Свако од учесника урадио је по неколико цртежа угљеном на натрон папиру. У доброј атмосфери и у веома кратком времену настало је више од 300 радова, а на изложби је 120 цртежа. Све основне школе су се одазвале нашем позиву јер ми већ имамо добру сарадњу са њима. Циљ је да галерија не буде табу и елитистичко место, да се приближимо једни другима, да се разумемо на модеран начин – објаснио је Грандић.
Пројекту су се придружили и кикиндски привредници: ресторан „Caffe Caffe”, штампарије „Борац“ и „Гармонд“, Књижара „Папирус“ и фирма „Bus computers“, а „Тера“ је обезбедила и поклоне школама-учесницима.
Прву награду освојила је Ања Шмалц, ученица шестог разреда Основне школе „Фејеш Клара“. Она је на поклон добила мобилни телефон.
Анастасија Шавија Стојановић из Основне школе Свети Сава“ нацртала је рад који је заузео друго место и награђена је прибором за цртање и сликање.
Трећепласирана је Виола Чемере, ученица завршног разреда ОШ „Фејеш Клара“, која је недавно освојила награду за фотографију.
Изложба изабраних радова основаца је хуманитарног, продајног карактера. Почетна цена цртежа је 500 динара, а новац ће бити употребљен у хуманитарне сврхе. Предвиђено је да поставка траје до краја фебруара. У међувремену, Грандић најављује наставак пројекта интерактивног уметничког дијалога.