Селекциони одбор ЦЛПУ „Тера“ у саставу мр Сузана Вуксановић из Музеја савремене уметности Војводине, Марко Лађушић, визуални уметник и редовни професор Факултета Примењених уметности у Београду, Бранислав Николић визуални уметник, др Игор Смиљанић, вајар и виши стручни сарадник на Академији уметности у Новом Саду и Бернард Ридигер из Француске, визуални уметник и професор у Лиону објавио је листу уметника учесника 44. Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти.
Одабрани су вајар Петар Баришић из Хрватске који је излагао на више од седамдесет самосталних и више од 150 групних изложби у Хрватској и иностранству, сликарка Михала Јулинyова из Словачке, чланица истраживачке групе Савремена уметност и историјске темпоралности у Лиону и живи и ради у Паризу. Током наредног јула у Кикинди ће стварати и скулптор Урош Ушћебрка из Србије, редовни професор на Факултету ликовних уметности Универзитета Веракрузана, вајар Анси Таулу из Финске чија уметничка пракса укључује еколошке уметничке пројекте, графике, цртеже, видео записе и сарадњу са уметницима, Милена Милосављевић такође из Србије која тренутно живи и ради у Дизелдорфу и скулптор Десмонд Брет из Велике Британије, докторант из скулптуре на Краљевском колеџу уметности
Центар за ликовну и примењену уметност „Тера“ објавио је 15. августа позив за подношење пријава за учешће на 44. Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера“ који ће се одржати у јулу 2025. године. Пријавило се 88 кандидата.
– Иако академик Баста већ годинама одбија да се појављује у јавности, пристао је да дође у Кикинду. С једне стране због наше колегијалне сарадње и јер га за овај град везују најлепше успомене. Долазио је три пута, последњи пут 2001. године, када је представљена књига његовог духовног оца, професора Михаила Ђурића, „О потреби филозофије данас“, што је био догађај за памћење. Други повод су „Сабрани списи“ у које је уложио готово цео живот, у њима је његова целокупна интелектуална биографија. Чини ми се, после ове вечери, да смо заинтересовали грађане Кикинде и живим у нади да ће они те књиге, које се налазе у Народној библиотеци, у што скорије време узети у руке и уверити се у оно о чему смо вечерас говорили – рекао је проф. др Тркуља.
Говорећи о дефиницијама филозофије, мада напомиње да се она не може дефинисати, навео је Новалисову мисао да је филозофија туга за завичајем, нагон да се стално буде код куће, као и Сократов став изречен кроз Платона, да је филозофија припрема за смрт. Како каже, сам би се определио за поетичнију, Новалисову мисао.
Разлог су историјски процеси, додаје, против којих је појединац немоћан.
– Ове године наступио је чак 21 такмичар, узраста од вртића до матураната, из Кикинде, Чоке, Сенте, Нове Црње, Торњоша, Торде и Тобе. Такмичење се одвија у три узрасне групе и у свакој жири бира троје најбољих који ће бити и награђени – рекла је Вивиен Фазекаш, председница Удружења.
После три блока песме, игре, и најлепших стихова по избору учесника, жири у саставу Гизела Кекењ, Рамона Тот и Аполонија Косо, имао је тежак задатак да изабере најбоље.
Елена Барна била је најбоља у средњој узрасној групи, на другом месту била је Емуке Кришан, а на трећем Леона Ђун. Међу најмлађим талентима истакли су се Петра Каналаш (треће место), Сташо Терзин (друго место), док је апсолутне симпатије и жирија и публике побрао Едвард Чанади, ученик трећег разреда из Чоке.
– Певао сам „Елвиса Прислија“, „Затворски рок“, и јако сам задовољан. Учествујем на такмичењима, али овде сам био први пут и доћи ћу опет – рекао је пресрећни Едвард који на репертоару има и Френка Синатру, али је, каже, сада желео да пева песму коју је изводио “Краљ”.
Јединствено такмичење које је донело много радости и извођачима и публици, помогли су Национални савет мађарске националне мањине и Град Кикинда коју је представљала Мелита Гомбар, чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
– Из године у годину такмичење стиче све већу популарност међу децом и младима. За ову манифестацију карактеристично је да се одвија на мађарском, чиме се даје допринос неговању мађарског језика и пружа могућност деци и младима да наступе пред публиком и жиријем чији савети ће им помоћи и усмерити их на који начин да развијају своје потенцијале, као и да стекну самопоуздање у наступу. Уз то, имају могућност да се упознају и стичу нова пријатељства. Град Кикинда је препознао значај манифестације и пружио је подршку, као што ће и убудуће чинити – рекла је Мелита Гомбар.
Менторка на радионици је Добрила Ашкрабић из удружења „Ризница рукотворина“ из околине Београда, која се ручним радом бави од детињства.
Једна „капа златара“ или „златарица“, од четири које се чувају у Народном музеју, донесена је на радионицу као пример изузетне технике и лепоте.
Очување културне баштине веома је важно и оно потиче из породице, навела је Маријана Мирков, у Градском већу задужена за културу и туризам.
Радионици је присуствовао и гост из Деска у Мађарској, Кристифор Брцан, председник КУД „Банат“ у којем се ово умеће негује више од десет година.
Капе израђене на радионици биће представљене јавности, као и примерци старих капа из нашег окружења. Данас се на тржишту „златарице“ продају по цени од око хиљаду евра и све чешће представљају иновативни модни детаљ познатих креатора, речено је на радионици.
Радионичарски пројекат Групе „Мелизми“ подржао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
