najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U kikindskom Kulturnom centru, u petak 13. juna sugrađanka Snežana Tomin obeležiće dve decenije svog književnog stvaralaštva.
Pored pesnikinje, u programu će učestvovati učesnici ovogodišnje smotre recitatora “Pesniče naroda mog”, Mihajlo Piljak kao i tri sestre Davidović- Sanja, Mila i Lena, i članica pevačke grupe KUD “Mokrin” Nataša Nenadić.
O dugogodišnjoj saradnji i Snežaninom radu govoriće Tanja Nožica i Miodrag Brkin. Program će početi u 18 sati.
Već više od tri decenije novinar Aleksandar Saša Filipović prepoznatljivo je TV lice. Najpre nas je pozdravljao sa nekad veoma popularnog NS plusa, potom i sa nekih od beogradskih televizija, ali je i dalje najviše vezan za svoj rodni Novi Sad i Radio-televiziju Vojvodine. Naročito su slušani njegovi radijski formati „Subotom sa Sašom” i „Čuvar noći”. Pored toga što ga gledaoci prepoznaju kao tipičnog Vojvođanina, Saša je i sinonim za pozitivnu energiju i muzičku nostalgiju. Kao odličan poznavalac regionalne muzičke scene, često je pozivan da bude član žirija na mnogim ovdašnjim prestižnim festivalima.
Rado je viđen i relativno čest gost i u našem gradu, a svoje poveznice s ljudima i događajima iz našeg kraja, podelio je sa čitaocima „Komune“.
Poznato je da u Kikindi imate dosta prijatelja, koliko često ste u našem gradu?
– U Kikindi sam bio prvi put zahvaljujući mom najboljem prijatelju, psihologu i pesniku Nenadu Adamovu. Zahvaljujući njegovom pozivu sam video vaš prelepi grad, nisam pola veka pre toga bio, a upoznao sam gotovo ceo Mediteran – Tursku, Grčku, jadransku rivijeru, ceo prostor bivše Jugoslavije… Postoji jedna anegdota vezana za Kikindu. Taksisti su vam jako ljubazni. ali su me svi mešali sa nekim od poznatih ličnosti. Za neke sam bio Aleksandar Timofejev, za neke Vanja Bulić, a za neke Miodrag Popov… Elem, većina je znala ko sam kad sam pružio prstić i rekao čarobnu reč „Tabloid”. Imam dosta poznanika iz Kikinde i pratilaca, mislim da me Sose i Lale baš vole…
Šta vam je prva asocijacija na Kikindu?
– Jednom je to Vesna Čipčić rekla za Kikindu da je to asocijacija za Vojvodinu, mir, tišina, nedeljni ručak i na ulici košava nosi kese… To je taj mir koji mislim da je Novi Sad izgubio…
Mnogi vas doživljavaju kao tipičnog Vojvođanina, a vi volite i Dalmaciju. Koliko su te dve regije bliske?
– Ja mislim da sam panonski mornar, kradem stihove mog velikog sugrađanina Đorđa Balaševića. Ponašam se kao tipični Lala iako sam Bačvanin. Dernjam se jer su mi roditelji poreklom iz Tršića i Dragačeva, a moja duša je duša jadranska. Kao da sam bio Dalmatinac u nekom od prethodnih života. Pa naše more je presušilo pa ja tražim svoje more. Mada mislim da sam u nekom od prethodnih života bio Dalmatinac. Vidite kako sam ja komplikovan miks kao dobar bački ručak – ima i supe i mesa i sosa i svega… Takav sam i ja, blizanac, podznak ovan, Mesec u lavu.
Pomenuti Balašević je u „Ringišpilu” pevao „Sve mi je ravno ko (naš) severni Banat“. Da li ste vi Novosađani stalno ravnodušni, kao u toj pesmi, ili nekad proradi temperament?
– Mi rođeni Novosađani smo kao Indijanci, sve nas je manje jer je velika migracija u gradu. Tipični Novosađani su stidljivi, uobraženi, sa distancom, stara škola Austrougarske. Priznajem vaspitanje mi je takvo, ali po temperamentu sam južnjačke krvi, što je ponekad kontradiktorno…
Jeste li jugonostalgični i sećate li se nekih kikindskih brendova iz vremena Jugoslavije?
– Sećam se starih brendova Kikinde i sada vidim koliko je kod vas još uvek bila kvalitetna gradnja stanova. Nekad je sve počinjalo iz Kekende…. I divni lekoviti ljudi su ovde dolazili iz Novog Sada.. Ljudi iz Kikinde su pravi Vojvođani, ljudi posebnog kova. Kada pričate o tim vremenima, pričate o leksikonu nostalgije jer ja mislim da su bila bolja vremena kada smo slušali ploče, imali fiksni telefon i imali brendove koje je znala cela bivša zemlja. Meni se ova nova vremena ne sviđaju i stalno plačem za starim. Promašio sam i vek i godinu…. „Zaustavite zemlju silazim”, lepo reče Milovan Ilić Minimaks u jednom svom aforizmu, a i grupa „Prljavo kazalište” na jednom svom albumu.
Hoćemo li mi novinari opstati i preživeti mešanje veštačke inteligencije u naš posao?
– Baš sam radio emisiju na Radio Novom Sadu gde imam dva uspešna formata „Čuvar noći” i „Subotom sa Sašom”. Veštačka inteligencija će moći sve – da napiše novinski tekst, da odglumi voditelja, da otpeva pesmu… Upravo veštačka inteligencija mi je spevala pesmu i sve je super… Ali zaboravlja se da ljude čini duša. I to naša duša panonska E, to veštačka inteligencija nema.. Već su nas upropastile mreže, mobilni telefoni, veštačka inteligencija, pevanja na auto tjun, glupi tekstovi u folk i pop muzici. Mislim da je spas pronalaženje svoje mirne luke u vremenima ludila i vraćanju starim, dobrim, vremenima, tamo je sve ostavljeno šta treba čovečanstvu. Nova vremena donose samo superćelijske oluje, čudne viruse i bezličnost veštačke inteligencije…
Poznato je da je Lepa Brena počela karijeru u Kikindi, a ovaj grad je imao i Lepu Lanu, vi ste mnogo puta s njima razgovarali.
-Posebna priča je vezana za Lepu Brenu. Nju sam čekao punih 18 godina, da dobijem intervju. A znam da su njeni počeci vezani za Kikindu i fenomenalne nastupe koje je imala po hotelima. Mnogo sam tugovao i što nisam bio na gradskom trgu u Kikindi kad je Neda Ukraden oterala kišu, ali sam gledao taj koncert preko interneta i ronio suze sto nisam bio sa vama u Kikindi. Zora je svanula, suza je iz oka kanula… I na kraju Gordana Adamov je bila kod mene u „Tabloidu” da ispriča priču da je „Vanzemaljac” pravi muškarac i da li je to neki Bosanac. Bilo je to jedno od fantastičnih gostovanja, pošto je Gordana Adamov izdavala prelepe LP ploče za Jugoton, kada je bila verzija Merlinke pre Tajči u domaćem šou biznisu i Zahar joj je pravio super pesme.. Još i danas rado slušam te ploče. A za „Tabloid” se i vaš sugrađanin Nenad Adamov javljao specijalno iz „Tere” i to je bilo jedno od naših najgledanijih javljanja.
N. Savić
Foto naslovna: Nemanja Potkonjak
KUD „Bašaid“ u nedelju, 8. juna, organizuje koncert dečijih i izvođačkih ansambala. U Domu kulture početak je zakazan za 20.30 sati.
Pored domaćina učestvuju i KUD „Milan Ajvaz“ iz Srpskog Krstura i KUD „Jovan Aćimac“ iz Kumana. Ulazak se naplaćuje 200 dinara.
Već naredne nedelje, 15. juna, na popularnom izletištu Dudarnica biće organizovano takmičenje u kuvanju svinjskog gulaša „Kotlić 2025“. Skup takmičara je u 9, a nadmetati počinje u 10 sati. Ekipe dobijaju 2,5 kilograma mesa za pripremu gulaša.
Dok se krčka tradicionalno jelo najavljena su i takmičenja u ispijanju piva, nadvlačenju konopca, brzom krunjenju klipa kukuruza i skakanje u džakovima.
A.Đ.
Ovih dana je u izdanju Kulturnog centra Kikinda iz štampe izašla dugo očekivana monografija posvećena stvaralaštvu Brace Azarića. Priređivač ovog kapitalnog dela je Marko Ljubičić i u pitanju je drugo, znatno dopunjeno izdanje prethodne monografije o ovom novokorazačkom slikaru, koja je pre petnaestak godina izašla pod okriljem Biblioteke „Jovan Popović“.
Na preko stotinu strana, na kvalitetnom papiru, udžbeničkog formata, ovu knjigu „Iz sna i sećanja“ je, kako i stoji u podnaslovu, Braco posvetio supruzi Iloni. Osim autobiografskih zapisa, u ovoj publikaciji se nalaze i zapažanja o Azarićevom slikarstvu i nekih od najeminentnijih kikindskih, pa i regionalnih umetnika, između ostalih: Milutina Dedića, Dragana Jovanovića Danilova, Milenka Mihaljčića, Jovana Veljinog Mokrinskog, Saše Radojčića, Zorana M. Mandića, Dragana Batinića, Radovana Vlahovića, Spasoja Grahovca, Radivoja Šajtinca…
Najteže je biti priznat u svojoj sredini i meni je baš posebno drago što je Kulturni centar Kikinda prepoznao moju umetnost kao vrednu jednog ovakvog događaja, kaže ovaj umetnik.
Svečana promocija monografije zakazana je za petak 20. juna. Program će pratiti prigodna izložba Azarićevih slika, a uz to biće postavljen i video bim, koji će sve vreme trajanja programa prikazivati bogato Bracino likovno stvaralaštvo. Program počinje u 19 sati u velikoj Sali Kulturnog centra Kikinda.
N.S.
Retku i izuzetnu priliku da se druže sa jednom od najznačajnijih norveških spisateljica za decu, Renaug Kleivom, imali su danas mladi čitaoci u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“. Autorka je u Kikindi kao članica delegacije srpsko-norveškog prijateljstva, koja boravi u našoj zemlji, a susret sa decom bio je poseban povod da im predstavi svoje knjige i razgovara o junacima koji u njima žive.
Kleiva je govorila o svom nagrađenom delu „Lizalica iz Uagadugua“, koje je ponelo priznanje na takmičenju nordijskih knjiga za decu.
– To je priča o devojčici koja ostaje sa ocem dok joj majka odlazi u Afriku na humanitarni rad – ispričala je Kleiva. – Volim da pišem za decu i o deci, jer deca menjaju ponašanje kada im nešto nedostaje. Inspiracija je svuda oko nas – gledam vaša lica i već znam da će neko od vas završiti u nekoj od mojih narednih knjiga. Vidim osmehe, poglede, neko se vrpolji – sve mi to ostaje u sećanju.
Književni susret ostavio je snažan utisak na učenike Osnovne škole „Đura Jakšić“, koji su došli u pratnji nastavnica srpskog jezika i književnosti, Marije Vojinović i Ivane Ignjatov.
– Spisateljica je sjajno pogodila ponašanje devojčica naših godina. Mislim da nema velike razlike između dece u Norveškoj i ovde – kazala je učenica sedmog razreda Jovana Živojinov.
Sličnog je mišljenja i Milana Čolak, učenica šestog razreda:
– Bilo mi je veoma zanimljivo da čujem nešto o novim knjigama. Sigurno ću pročitati one koje su nam danas predstavljene. Volim da čitam jer tako obogaćujem svoj rečnik. Sva deca su ista na svoj način.
Gošća iz Norveške bila je oduševljena pažnjom i interesovanjem učenika.
– Mislim da su ovo izuzetno dobra deca. Slušaju pažljivo, upijaju svaku reč i veoma brzo ulaze u priču – rekla je Kleiva, koja je jednu od svojih knjiga poklonila Biblioteci, odnosno mladim čitaocima.
Renaug Kleiva je autorka koja uspešno spaja poeziju, prozu i dramu. Pored knjiga za decu, piše i romane i kratke priče, a kao dramaturg se ističe svojom sklonošću ka eksperimentisanju. Dobitnica je i prestižne Nagrade norveških književnih kritičara. Sa njom je kao prevodilac i gost bio i Dragan Marković, generalni sekretar Društva prijateljstva Srbije i Norveške. On je đacima govorio o istoriji prijateljstva dva naroda i značajnim delima napisanim na tu temu.
Autorka je potpisivala knjige mladim čitaocima i poklonila Biblioteci svoje delo „Seti se da pomaziš mačku“. Njena knjiga „ Lizalica iz Uagadugua“, jedno od najčitanijih izdanja u kikindskoj biblioteci, retko se nađe na policama – što svedoči o njenoj popularnosti među mladima.
S. V. O.
Prijateljstvo bratskih gradova, Kikinde i Narvika, nastalo tokom Drugog svetskog rata, biće obogaćeno monumentalnom skulpturom od terakote. „Banaćanka“ će svoje mesto pronaći u parku skulptura u Norveškoj, u kojem se nalaze dela poznatih umetnica ove zemlje.
Skulpturu, koja predstavlja naš narod, tradiciju, nematerijalno kulturno nasleđe ovog dela Banata, izradili su sugrađanin Jovan Blat, master vajarstva i Biljana Popović, doktor vajarstva, zaposlena kao profesor u školi.
-Inicijativa je potekla od v.d. direktora Kulturnog centra Marka Markovljeva. Tokom boravka u Narviku, posetio je park skulptura i došao na ideju da bi se i skulptura devojke u banatskoj nošnji odlično uklopila – saznajemo od Blata.
Biljana Popović bila je učesnica Internacionalnog simpozijuma u terakoti „Tera“ 2014. godine i rado je prihvatila da pomogne u izradi „Banaćanke“.
-Njena specijalnost je izrada etno motiva, odnosno devojaka u nošnjama, tako da je izbor pao nju. Skulpturu smo započeli tokom zimskog raspusta, a ovih dana biće potpuno završena. Ostali su sitni detalji – pojašnjava naš sagovornik.
Rad je u obimu 90 centimetara, koliko je i širina suknje u najširem delu i visine je 2,5 metara.
-Predstavlja devojku staru dvadesetak godina u banatskoj nošnji koja drži u ruci snop žita. Nošnju smo izučavali putem interneta, a imali smo priliku i da je još bolje sagledamo u Narodnom muzeju. Nošnja se sastoji od crvenog jeleka i istoj takvoj pregači, sa belom bluzom i suknjom. Na glavi ima kapu „zlataru“ koja je sinonim za narodni zlatovez i koja je reprodukcija one pohranjene u Muzeju. Ovih dana biće ispečene perlice koje će nakon glaziranja krasiti kapu kao dukate. Snop žita simbolizuje rodnu banatsku crnicu, a posebno što je kompletna skulptura izrađena od kikindske gline – pojašnjava Jovan Blat.
Tri nedelje bilo je potrebno za izradu same skulpture.
-Nakon toga ofarbana je zemljanim bojama koje su sušile mesec dana. Nakon toga je skulptura, koja je iz dva dela, ispečena. Nije bilo mogućnosti da bude monolitna zbog transporta u Norvešku. Nakon toga ponovo je ofarbana i to beton bojama koje su postojane. Skulptura će se nalaziti napolju, a u Norveškoj je hladno i klima je oštra, tako da je važno da i boje budu što dugotrajnije – precizirao je autor „Banaćanke“.
I gosti iz Narvika, koji su nedavno boravili u Kikindi, videli su vajarsko delo.
-Oni su oduševljeni i jedva čekaju da skulpturu predstave svojim sunarodnicima. Čast mi je i privilegija što sam, na neki način, doprineo prijateljstvu dva naroda koje traje već osam decenija – zaključio je Jovan Blat.
Naš sugrađanin je viši stručni saradnik na katedri za vajarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu i otkrio nam je da je završio još jedan veliki projekat:
-Završio sam skulpturu instalacije „Dobro drvo“, po dečijoj priči, koja se nalazi u ulazu Kulturnog centra. Reč je o drvetu visokom oko sedam metara koja ispunjava deo stepeništa. Izrađena je od čelika, a nju će krase ptice od terakote i to ptice koje se mogu videti u Kikindi i okolini.
LEPO LICE
I u ranijem periodu Blat je radio portrete i biste. Pamte se tridesetak rok legendi od terakote. Postavku su predvodili Mik Džeger i Kit Ričards, a društvo su im pravili Igi Pop, Džon Bon Džovi, Elvis Prisli, Džimi Hendriks, Bob Dilan, Angus Jang, Bob Marli i drugi.
-Prvi put sam vajao ljudsku figuru kao veliku terakotu. Za to je neophodna ideja i model po kom radiš. Najvažnije je osmisliti da skulptura stoji samostalno i kada se u tome uspe ide zidanje. Malo muke imali smo oko ruku koje su od tela prilikom izrade, jedna šaka je naslonjena na kuk, a u drugoj je snop žita. Lice je radila koleginica Biljana u čemu je nenadmašna. Dvoumili smo između poznatih glumica, ali na kraju je lice produkt vajarske zamisli i skup je nekoliko lica – naveo je Blat.
AMBICIOZNI PLANOVI
Priprema dve paralelne izložbe od kojih će jedna biti apstrakcija, a druga figuracija ptica.
-Jedna od dve izložbe biće predstavljena i Kikinđanima i, mislim, da će to biti ona o pticama na vodi. Planiram da istu izložbu „uTISAk“ napravim i u Kulturnom centru u Bečeju jer se tiče i moje velike ljubavi, reke Tise – saznali smo od Jovana Blata.
Dodaje i da je priroda njegova neiscrpna inspiracija. Isto tako prilikom izrade skulptura koristi isključivo prirodne materijale.
A.Đ.
U Galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu biće upriličena izložba slika kikindskog likovnog umetnika dr Milorada Stepanova. U pitanju su novi radovi ovog poznatog likovnog stvaraoca, nastali u poslednje dve godine na široj teritoriji grada.
Izložba nosi naziv “Put do slike- sećanja i boje” i u pitanju su različite likovne tehnike kombinovane na platnu i papiru.
-Radovi koje prezentujem beogradskoj publici podstaknuti su najvećim delom neposrednim kontaktima sa živim svetom u samoj prirodi, na „licu mesta“ u kikindskom ataru, pored bara i kanala koje svakodnevno posećujem. Slike započete u prirodi dovršavane su u ateljeu tokom jedne ili dve seanse. Procesom slikarske artikulacije kombinovani su razni likovni materijali: slikarski ili obični flomasteri, akrilik, suvi ili uljani pastel uz nekoliko vrsta ugljena i samostalnih pigmenata, ultramarina npr. Hromatika sećanja u odnosu na neposredno viđenje i sagledavanje modifikovana je trenutkom samog stvaranja, spontanom rukopisnom ekspresijom – kaže Stepanov.
Beograđani će ovu izložbu moću da vide od 3. do 14 juna.
N.S.
Na repertoaru Narodnog pozorišta u Kikindi u utorak, 3. juna biće odigrana predstava „Džepovi puni kamenja“, po tekstu Meri Džons i u režiji Rastislava Ćopića.
Komad „Savršen partner“ u režiji Tijane Vasić i po tekstu Mira Gavrana biće odigran u petak, 6. juna.
U utorak, 10. juna, igraju se „Kovači“ za koje je tekst napisao Miloš Nikolić, u režiji Tijane Vasić.
Sve predstave počinju 20 sati.
Tokom juna kikindski glumački ansambl gostovaće u Srpskoj Crnji na manifestaciji „Liparske večeri“. Predstava „Savršen partner“ biće odigrana u subotu, 7. juna.
Pančevci će u Kulturnom centru, 12. juna, moći da pogledaju komad „Kovači“ u izvođenju Narodnog pozorišta iz Kikinde.
Kulturni centar, nekadašnji Dom omladine i pionira „Mladost“, otvoren je 25. maja 1985. godine. Značajan jubilej u ovoj ustanovi obeležen je mnogobrojnim aktivnostima, a kruna je bila svečana akademija „40 godina mladosti, ljubavi i kulture“.
-Kako su se vremena menjala, menjao se i naziv same ustanove, ali osnovna delatnost, proizvodnja programa za različiti uzraste, nije se menjala. Dom omladine postao je Kulturni centar Kikinda 2009. godine – istakao je v.d. direktor Marko Markovljev. – Naša ustanova prepoznata je po velikom broju programa. Mi nemamo specifičnu delatnost, kakvu imaju ostale ustanove kulture, jer je naša misija da stvaramo programe koji će spojiti sve kulturne delatnosti kojim će naši sugrađani imati veću, lepšu i ispunjeniju dušu.
Ovih dana završena je i rekonstrukcija zgrade u koju su prvi put uložena značajna sredstva od samog osnivanja.
-U protekle četiri godine uz pomoć lokalne samouprave, ali i na raznim konkursima, uspeli smo da obezbedimo sredstva za adaptaciju objekta. Zgrada Kulturnog centra treća je najstarija na Gradskom trgu i i uloženo je mnogo. Najviše novca bilo je opredeljeno za rekonstrukciju krova, dok smo od početka godine radili na rekonstrukciji unutrašnjosti. Nadam se da ćemo uspeti u nameri da rekonstruišemo fasadu objekta, što je i najskuplja stavka – dodao je Markovljev.
Obeležavanju značajnog jubileja prisustvovali su sugrađani, kao i predstavnici grada, na čelu sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom.
-Za ovih 40 godina značajan broj generacija prošao je kroz nekadašnji Dom omladine, a današnji Kulturni centar. Ova ustanova iznedrila je veliki broj talentovane dece i mladih, a uvek je vrata otvarala i za umetnike koji su dali svoj pečat i doprinos u stvaranju programa – rekao je gradonačelnik Bogdan. – Kulturni centar slavi 40. rođendan i to je čitav jedan radni vek tokom kog je uloženo puno rada, truda, ljubavi u kreiranje sadržaja i programa po kojima je prepoznat. Zahvaljujući pomoći Ministarstva kulture unutrašnjost zgrada ima izgled kakav zaslužuje. U pregovorima smo sa pomenutim Ministarstvom da zajednički uđemo u projekat uređenja dvorišta.
Svečanu akademiju pratio je koncert horova „Atendite“ i „Kikindijanci“.
VITEZ KULTURNOG CENTRA
Povodom četrdesetogodišnjice dodeljene su plakete „Vitez Kulturnog centra“. Dobili su ih Predškolska ustanova „Dragoljub Udicki“ , Ljiljana Bogosavljev koja vodi kreativnu radionicu „Čarolija mašte“, Ingrida Vojvodić iz Baletske škole, dr Biljana Jeremić, dirigentkinja hora „Atendite“ i Branislav Ugrinov, novinar.
RADIONICE
Svečanoj akademiji prethodile su radionice na Gradskom trgu . Sugrađani su mogli da se upoznaju sa kreativnošću „Čarolije mašte“, kao i kako funkcionišu likovna „Stvaram ono što sanjam“ i mala likovna kolonija „Slikari Kikinde“.
I učenici Baletske škole održali su javni čas.
A.Đ.
Snežana Radojičić, nomad, spisateljica i blogerka, održala je u svečanoj sali Narodnog muzeja, pred brojnom publikom, putopisnu tribinu pod nazivom „Biciklom oko sveta“. Pre 14 godina, nezadovoljna životom u korporaciji i osećajem da svoje snove ostavlja po strani, krenula je u avanturu koju danas zove svojim životom: putovanje biciklom po svetu.
– Jednog dana sam shvatila da ne živim život koji sam želela. Priznala sam sebi da nisam ništa učinila da ostvarim svoje snove – da živim slobodno, izvan sistema, i da živim od pisanja. Ja sam diplomirani profesor književnosti, ali sam radila u korporaciji, objavljivala jednu knjigu na desetak godina. Dok su drugi tražili „juga“ kao diplomski poklon, ja sam poželela „rog“ bicikl jer mi je to bio simbol slobode i nezavisnosti – ispričala je Snežana.
Putovanje biciklom otkrila je, kako kaže, relativno kasno, ali kada se upustila, otvorio joj se potpuno novi svet.
– Budim se u šatoru, pripremim kafu i doručak, pa odlučim kuda ću tog dana. Putujem lagano, zaustavljam se kad mi nešto privuče pažnju, razgovaram sa ljudima. Bicikl ruši barijere. Ljudi me ne doživljavaju kao turistkinju, lakše stupamo u kontakt i to mi mnogo znači. Nemam rutu, nemam cilj da „sakupim“ zemlje – moja jedina potreba je da živim u pokretu – objasnila je.
Na dosadašnjim putovanjima obišla je 51 zemlju, na četiri kontinenta. U nekima se zadržavala mesecima, u druge se vraćala više puta – u Kinu čak četiri puta, u Ameriku dva puta, u Kambodži, Nepalu, Vijetnamu i Japanu živela je po po šest meseci, u Čileu godinu i po dana. U avgustu prošle godine u Srbiju se vratila sa Aljaske i ostaće ovde, kaže, ukupno godinu dana.
– Nemam sponzore. Živim od svojih knjiga. Tribine držim da bih ih predstavila, prodala, uštedela nešto i nastavila put – rekla je. – U poslednjih 14 godina više sam vremena provela na putu nego kod kuće.
U svom prepoznatljivom, neposrednom stilu, Snežana je publici prenela neke od najupečatljivijih epizoda iz svoje vožnje oko sveta: govorila je o najomiljenijoj i najbizarnijoj zemlji u kojoj je vozila bicikl, kako je izgledalo putovati tokom pandemije kroz Južnu Ameriku, kako je bežala iz karantina, ali i zašto je godinu dana kasnije bila uhapšena. Pričala je i o svom duhovnom buđenju koje je doživela tokom boravka u kolumbijskom plemenu Arvuako – zajednici koja i danas živi na isti način kao njihovi preci pre tri hiljade godina.
Najviši vrh preko kojeg je prešla biciklom je u nepalskim Himalajima, visine 5.416 metara. Vozila je hiljadu kilometara kroz pustinju Gobi u Mongoliji, 1200 kilometara kroz pustinju Atakama u Čileu i oko 800 kilometara kroz pustinju Taklamakan u Kini.
Publika je tokom sat i po tribine slušala o svakodnevici na drumu, o strahovima i načinima na koje se štiti, o životu u pustinji, ali i o važnosti takozvanog vertikalnog putovanja – onog u dubinu, u sebe. Snežana je svoje priče ispratila slajdovima s fotografijama.
Predstavio ju je Dragan Grbić, njen prijatelj iz Kikinde, podsetivši da je Snežana već treći put u našem gradu i da je 2011. godine krenula u „avanturicu“ koja je prerasla u način života – više od 120.000 pređenih kilometara.
Napisala je osam knjiga sa svojih putovanja. Na ovoj tribini posetioci su mogli da ih kupe direktno od nje, a svi ostali mogu ih naručiti preko njenog sajta.
– Najlepši deo ove priče su ljudi – zaključila je Snežana.
