Култура

sa-piscem-na-ti-2

Књижевни разговор са Радованом Влаховићем под називом „Са писцем на ти” одржаће се у уторак 2. септембра, у Клубу писаца у Новом Саду (Булевар Михајла Пупина 9), с почетком у 18 сати. Учествују: Радован Влаховић и Фрања Петриновић.

Програм се одржава у оквиру Књижевног фестивала „Перпетуум Мобиле” који организује Друштво новосадских књижевника чији је Радован Влаховић почасни члан.

Радован Влаховић је аутор око 70 књига прозе, поезије, есеја и бројних превода својих књига на десетак језика света. Добитник је више значајних награда, међу којима је и престижна Вукова награда коју је добио ове године. Оснивач је, директор и уредник издавачке делатности Банатског културног центра.

Недавно су му објављене књиге поезије „Водичи златног телета” и „Пролазна соба” и књига прозе „Заратустрин плес над Југославијом” у издању Банатског културног центра.

Поред ових нових наслова, објављена су му и два превода на енглески језик: романа „Бапа” и путописа са Свете Горе „Патерица”. У овој години објављена је и монографија коју је Влаховић приредио „Пролеће Симе Цуцића: петнаест година књижевне манифестације”.

Радован Влаховић живи и ствара у Новом Милошеву.

Heroj-nacije-(5)

У Народном позоришту данас је најављена премијера која ће отворити сезону почетком октобра – представе „Херој нације“, Ивана М. Лалића, у режији Дајане Јосиповић. Као жанровско одређење редитељка наводи трагикомедију, а као сврху постављања овог комада – за њу интригантан сукоб, метафорички али и стварни, између система вредности двеју генерација у времену транзиције у којем живимо.

– Заинтересовало ме је да преиспитам да ли постоји опција дијалога између система капитализма који је све што је вредно претворио у робу и оног система који нас је васпитао и подизао у људе и који подразумева рад и живот у заједници као суштинској вредности. Представа неће бранити један став нити једну страну, него ће отворити то питање, што и јесте улога позоришта – каже редитељка Јосиповић. – Жеља ми је да публика после представе размисли о сопственом животу и одлукама које доноси, да постави питање да ли су то заиста њихове одлуке или су већ, у њихове интимне просторе, ушли механизми манипулативне моћи онога што нас тренутно надилази.

У представи се, како је објаснила редитељка, ствар „ломи“ на човеку који је веран систему и поретку, вертикали која га „уземљује“. Када се у такво осећање света уплете нешто што је њему неспојиво, отвара се питање која је цена комуникације и да ли уопште постоји опција дијалога. Ауторски тим представе је ту манипулативну моћ система других вредности отелотворио у продуценту емисије чија је идеја да направи ријалити шоу од дома главног јунака.

– Стално говоримо о друштвеним мрежама, о интернету, о бомбардовању информацијама, али важно је да ли примећујемо те механизме, у каквим облицима се појављују, ко је тај што држи конце на свим нивоима стварности. Да ли се види непријатељ система вредности у који верујеш и ко је то. Путем сина која је представник новог времена, генерације коју су успели да увере у материјално, која је интиму трампила за видљивост – за разлику од оца који верује у поредак у којем морају да постоје границе, да не може све да буде предмет шале и забаве – улази потпуно поремећени систем вредности који квари овај на коме се он ломи и зато отварамо питање интиме – да ли смо заиста толико далеко отишли да смо од породице направили излог – наводи редитељка Јосиповић.

Глумачка подела окупила је део сталног ансамбла Позоришта: оца породице игра Михајло Лаптошевић, мајку Гордана Раушки, Владимир Максимовић игра сина, а ликови новинарке и продуценткиње поверени су Анђели Киковић и Мини Стојковић.

– Мајка је симбол традиционалне породице, пожртвована у намери да све што има улаже у оно што је њој најсветије – у своју породицу – каже глумица Гордана Раушки. – Она се  труди да тај дом очисти, уреди, напуни храном и да га, на тај начин, „намагнетише“ довољно да би стално привлачио укућане – то је њена животна мисија. Када се чланови породице разиђу у мери да постану неспособни да бораве заједно у кући, долази до лома и преиспитивања женског и људског у њој, и зато мислим да би женски део публике требало да дође да гледа представу и да провери своје мишљење о томе.

Младој талентованој београдској редитељки Дајани Јосиповић ово је прва сарадња са кикиндском театарском кућом. Рођена у Добоју, иза себе већ има значајан опус, а за кикиндску публику можда је интересаантан и податак да је, својевремено, асистирала и редитељу Кокану Младеновићу који је у Кикинди режирао култну представу „Каубоји“.

Бране Марјановић, в. д. директор Позоришта најавио је да ће ова премијера означити  почетак нове сезоне у првим даним октобра и да се представа ради и захваљујући средствима добијеним од Покрајинског секретаријата за културу. Биће то 346. премијера кикиндског позоришта које ће 2. децембра обележити 75 година постојања.

С. В. О.

1756207048849-3

Кикиндском академском сликару и професору на Високој  школи струковних студија за образовање васпитача, др Милораду Степанову  од данас, 27. августа, у Крагујевачкој галерији „Ђура Јакшић“ приређена је самостална изложба „Банат између земље и неба“.

Реч је о ликовним преокупацијама Степанова које су настале у последњих пет година и представљају банатске пределе изван конвенционалних приказа. Степанов наводи да је простор равнице који приказује на овој изложби сагледан кроз личну визуру, уједно и као сликарска импресија, али и експресија. Митологија ишчезлог мора, природно и друштвено наслеђе и други елементи који сачињавају овај циклус, чине Банат још више ликовно изазовним, па се нада да ће и Крагујевчани препознати мистику овдашњег поднебља.

У оквиру крагујевачке поставке, изложена су и два групна рада која су настала на ликовним радионицама у оквиру менторства др Степанова на Високој школи за образовање васпитача. Поменуте радионице су одржане у склопу обележавања седам деценија школе и у њој су учешће узели како бивши студенти, тако и деца предшколског и основношколског узраста.

Н.С.

melizmi-ohrid

Женска певачка група Мелизми учествовала је на 20. Интернационалном фестивалу фолклора “Охридско сунце” (Ohrid Sun) у Охриду.

Како истичу, права част и задовољство је било представити своју земљу, град Кикинду, инструмент, ношњу, песму, међу двадесет група из Европе и света.

-Дали смо пун угођај љубитељима традиционалне песме,а заузврат добили срце пуно љубави, радости које акумулирамо за даљи рад и безусловно преношење свега што су нам наши преци оставили. Нашу банатску песму је својим специфичнин и атрактивним звуком обогатио млади Мокринчанин на гајдама. Велико хвала свима који препознају важност нашег двадесетогодишњег рада- истичу у овој Женској певачкој групи.

Фестивал  “Охридско сунце” у Северној Македонији окупља фолклорне групе и етно саставе из целог света.

kud-petar-kocic

Чланови Културно-уметничког друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца остварили су запажен успех на манифестацији „Маркови дани“ која се одржава у општини Бољевац, у месту Валакоње-Буково. На oвом фестивалу народног стваралаштва Новокозарчани су освојили две прве, једну другу и једну трећу награду, као и титулу свеукупног победника овогодишње манифестације.

– Хвала дивном домаћину на врхунској организацији и труду, жирију на указаном поверењу и потврди рада, хвала дивној публици и преко 1000 учесника фестивала који чувају завет и остављају светле трагове. Под Ртњом се остварују снови. Хвала месној заједници Нови Козарци на несебичној подршци и организацији превоза, на ветру у једра. Сви смо дали све од себе и више од себе – поносно истичу у КУД-у „Петар Кочић“.

Уметнички руководилац и кореограф КУД-а Милан Вашалић проглашен је за најбољег инструменталисту фестивала, док је Вид Вашалић у истој категорији освојио трећу награду. Извођачки фолклорни ансамбл је освојио прво место, а мушка певачка група, у саставу Милан Вашалић, Вид Вашалић, Недељко Лакић и Бранко Ђенић, друго.

Такође, Новокозарчани су се пласирали на фестивал традиционалног културног наслеђа „Орфеј“ који ће бити одржан у новембру у Коларчевој задужбини у Београду.

Поменимо и то да је у оквиру 18. Маркових дана, у избору за најлепшу чобаницу који подразумева сценски изглед, чланица КУД-а Маја Бањац, била друга, док је Бранко Ђенић био успешан и у бацању камена с рамена.

gusle-makedonija-1

Ансамбл народних песама и игара и велики народни оркестар  Академског друштва за неговање музике „Гусле“ учествовали су на 6. Међународном фестивалу фолклора у  Македонији у Куманову.  Организатор фестивала је КУД „Панче Пешев”, а покровитељи општина Куманово и Министарство културе и туризма.

-Сјајна организација, квалитетан фестивал и одличан наступ нашег ансамбла, оставили су утисак на све присутне – рекао је уметнички руководилац Игор Попов. – Представили смо се бројним  кореографијама из богатог програма, са посебним нагласком на игре и песме из Баната. Нисмо пропустили прилику да афирмишемо богато културно наслеђа Србије које најбоље описује наше порекло и идентитет. На позив великог македонског уметника, Нина Величковског, чланови Великог народног оркестра „Гусала“ и солисти, продужили су свој боравак у Македонији,  јер су учествовали и на Музичком фестивалу „Тумба фест 2025“ те смо још једном представили традиционалне композиције и песме из Србије и региона.

На фестивалу су, осим домаћина и „Гусала“ који су били једини представници Србије, учествовали и представници Мексика, Пољске и Румуније.

Подсетимо и то да су једног од најпознатијих певача македонске традиционалне музике  Нина Величковског, који је био домаћин Кикинђанима, наши суграђани су имали прилику да виде на прошлогодишњем ФЕНОК-у.

А.Ђ.

nusic-i-prijatelji-(2)

У дворишту Курије, у оквиру Кикиндског лета суграђани су имали прилику да виде представу „Нушић и пријатељи“. Ово је је прича о великанима позоришне уметности с почетка двадесетог века у којој глуме Лепомир Ивковић, Бошко Пулетић, Весна Станковић, Тијана Вишковић. Дан уочи Нушићеве смрти, обилазе га пријатељи, колеге, глумци које је волео и који су њега дубоко поштовали и волели. Миливоје Живановић, Жанка Стокић, млада глумица Јаворка, у вечитом камчењу нове улоге, касније се појављује и Љубинка Бобић.

-Други пута сам у Кикинди, а мој колега Бошко Вулетић, који има каријеру дугу шест деценија, први пут је у вашем граду. Радовали смо се доласку, а публика је оправдала наша очекивања – рекла нам је Весна Станковић. – Бранислав Нушић нас је све задужио je нашу нацију и ова представа је споменик ње, Миливоју Живановићу, Жанки Стокић, Љубинки Бобић, великанима  српског позоришта.

Да би разонодили и орасположили вољеног, говоре досетке, песме и анегдоте приказујући једно прошло време, кад је позориште у Србији значило више од живота.

-Позориште је чаролија у тренутку, али се глумци брзо забораве. Нико не зна како је глумио Миливоје Живановић или Жанка Стокић. Можемо само да нагађамо како је то било јер нема видео записа о томе. Ову представу играмо годинама и гостовали смо широм Србије и региона, али и у иностранству. Затекао нас је простор, многобројна публика, као и велики број аплауза које смо добили – закључила је Весна Станковић.

 

Духовита, забавна, али и сетна прича о једном времену, пуном носталгије, зачињено урнебесним причама о ондашњем начину живота, али такође и драматичним судбинама ових великана српске уметности биће изведена наишла је на одличну реакцију Кикинђана.

А.Ђ.

 

iza-kulisa-(6)

У препуном дворишту Курије публика је уживала у кабареу „Љубав из кулиса“ у ком играју Владимир Посавец Тушек и Мина Лазаревић. Посетиоци су имали прилику да сазнају о урнебесно забавниме и дирљивим тренуцима из живота двоје заљубљених „матораца“,  глумачког пара са готово 100 година заједничког професионалног искуства.

-Представа је настала у опуштеним тренуцима. То је животна прича двоје средовечних људи који се заљубе – истакла је Мина Лазаревић. – Било нам је занимљиво да поставимо питања, која, сигурна сам, постављају особе у тим годинама: Да ли имам право на љубав у тим годинама?, Да ли је могућа?, Како може да функционише љубав када неко иза себе има децу, породицу? За нас су све ове теме биле диван полигон за игру и шалу и трудили смо се да будемо духовити и ауто иронични, али и да покажемо какав је живот глумаца када се угасе светла и спусте завесе, кад престане живот на сцени.

Глумци на сцени причају романтичну, сентименталну и духовиту причу.

-Оно што живот може да изрежира, то нико не може да измашта. Потрудили смо се да из својих и искустава наших колега направимо коктел у ком ће се свако препознати. Уколико публика, док гледа представу, остави, барем на сат и по своје страхове, свакодневне стресне ситуације и буду са нама, ми знамо да смо урадили добар посао – навела је Мина Лазаревић.

 

Владимир Посавец Тушек породично и емотивно је везан за нашу средину с обзиром на то да му је мајка из Накова.

-Драго ми је што сам поново са својим пријатељима из детињства и младости. Комад је премијерно одигран 1. децембра и већ смо близу четрдесетог извођења, што је много за свега пола сезоне. Кабаре изводимо по читавој бившој Југославији и реч је о форми која има чврсту драматургију – додаје је Посавец Тушек.

У Академији 28 комад је у редовном репертоару.

-Током лета извели смо представу у више различитих амбијената и градова. То је љубавна прича која је свим пријемчива, али је истовремено и прича о нашем, глумачком, послу. Говори са чиме се бавимо и сусрећемо, јер и глумац је обичан човек, али истовремено и необичан – закључио је Владимир Посавец Тушек.

У кабареу је Мина Лазаревић, уз клавирску пратњу Милице Радојевић, извела светске и домаће хитове. Представљене су 24 кабаретске сцене, 11 музичких и пет поетских тачака.

А.Ђ.

 

 

 

 

books-1678014-1280

С обзиром на то да север Баната има развијену традицију стварања и конзумирања девете уметности, кикиндски Културни центар и новокозарачка Галерија “Здравко Мандић” у октобру ће организовати тродневни фестивал стрипа.

– Околни градови, пре свих Сомбор и Зрењанин, већ имају угледне фестивале сличног типа. Тако смо сликар Брацо Азарић, стрип цртач Миливој Вукојевић и ја дошли на идеју да и нашим суграђанима омогућимо један овакав догађај – каже Тања Ножица, заменица директора Културног центра.

Како наводе организатори, овај догађај окупиће не само љубитеље стрипа него и неке од угледних стрип цртача. Засад су учешће потврдили Микица Ивановић, који је најпознатији као цртач Великог Блека, потом Бранко Ђукић, академски сликар и организатор зрењанинског фестивала “Стриполис”, као и неколико репрезентативних бањалучких уметника.

 

Вукојевић

– Један део програма одвијаће се и у Новим Козарцима, а то ћемо уклопити у Михољске сусрете села, тако да се надамо да ће овај фестивал видети велики број посетилаца-наводи Брацо Азарић, док идејни творац Миливој Вукојевић додаје да ће уз стрипаџије, посетиоци видети и неке од радова еминентних сликара с овог подручја. У склопу Фестивала биће уприличена и промоција пете књиге мајстора црно-белих квадратића, Спасоја Кулаузова.

-Прошле године овај познати мокрински стрип цртач је био спречен, па нисмо стигли да промовишемо ни његову четврту стрип-књигу, коју је издао Културни центар, зато ћемо ове године у склопу програма објединити и представљање и те четврте, као и пете, недавно издате Спасојеве књиге, наводи Тања Ножица, додајући да ће организиратори учинити све да анимирају и малишане који би путем радионица испољили своју евентуалну склоност ка овој уметности.

-Наша генерација је одрасла уз стрип, а многа данашња деца ни не знају шта је то. Време је да се та ситуација коначно промени и да стрип поново заузме запажено место у поп култури- констатује Тања Ножица.

Н. Савић

Salasarsko-pozoriste-(6)

Представом „Сељачки Хамлет“ Салашарског позоришта, у режији Андраша Урбана, синоћ су свечано отворена врата новог дома „Еђшега“. У лепо уређеном дворишту новог простора који располаже са 400 квадрата унутрашњег простора и хиљаду квадрата дворишта, Кикинђани су имали прилику да уживају у занимљивој представи на мађарском језику у којој играју студенти глуме и свршени глумци Академије уметности у Новом Саду.

– Ово је први догађај у нашој новој згради и јако ми је драго што смо отворили капију суграђанима да виде шта смо до сада урадили. Салашарско позориште долази са својом сценом и зато је ово гостовање, на неки начин, генерална проба за оно што нас чека – изградња наше летње бине – рекла је Рамона Тот, председница КУД-а „Еђшег“.

У представи је играо и Кикинђанин Данијел Тот, који је прве глумачке кораке направио управо на сцени „Еђшега“, а затим дипломирао на новосадској Академији. Са Салашарским позориштем сарађује још од студентских дана и већ пети пут је на летњој турнеји.

– Ово много значи људима у местима у којима немају лак приступ класичном позоришту. У војвођанској мађарској култури Салашарско позориште је веома познато и сваке године се ишчекује листа места у која долазимо. „Сељачки Хамлет“ је комплексна представа која прави паралелу између некадашње социјалистичке атмосфере и савременог доба – истакао је Тот.

Салашарско позориште већ деценијама негује мађарску позоришну традицију, доносећи је и у најмања места широм Војводине. Њихове представе, често инспирисане локалном културом и историјом, представљају важан мост између уметности и публике, чувајући и преносећи мађарско културно наслеђе новим генерацијама.